Tekst koji čitate nastao je kao neformalni prevod tj. pregled zvaničnog dokumenta Evropske Unije pod nazivom Regulation 998/2003. Originalni tekst ovog zakona u .pdf formatu možete pogledati ovde ili u .html formatu ovde. Zakonska regulativa se odnosi na životinje obuhvaćene Aneksom br.1 tj. na Grupu A [psi i mačke], grupu B [lasice] i grupu C - beskičmenjaci [izuzimajući pčele i zglavkare], ukrasne tropske ribe, amfibije, reptili; ptice [izimajući živinu], glodari i kunići.
Tekst koj je pred Vama će se usredsrediti na pitanja koja pre svega interesuju odgajivače pasa i mačaka pa će tako neki drugi aspekti novih regulativa možda biti zanemareni.

Glavni ciljevi novih regulativa su pre svega zaštita zdravlja ljudi [konkretno zaštita od besnila] kao i zaštita zdravlja životinja. Uspesna sistematska borba u zemljama Unije dovela je do toga da Velika britanija i Svedska kao zemlje sa najrigoroznijom kontrolom [karantin od 6 meseci] pređu na neke manje restriktivne pritom podjednako efikasne sisteme zaštite. Uprkos tome utvrđeno je da slučajevi besnila otkriveni u zemljama Unije većinom pogađaju životinje čije je poreklo iz zemalja koje nisu članice Unije. Posledica ovih saznanja - zaključeno je da se moraju dodatno pooštriti uslovi za ulazak životinja iz trećih zemalja u zemlje Evropske Unije.
Pre svega, objašnjava se na šta se odnose određeni pojmovi iz novog Zakona. Kućni ljubimci su:
1. životinje obuhvaćene Aneksom 1 koje putuju sa svojim vlasnicima ili osobama koje u vlasnici ovlastili za njihov transport.
2. životinje koje se ne nameravaju prodati ili preneti drugom vlasniku.

Pasoš se odnosi na dokumente koji omogućavaju jasno identifikovanje životinje. Pasoš obuhvata sve podatke koji omogućavaju proveru usaglašenosti statusa životinje sa ovim Zakonom.

Putovanje se odnosi na svako kretanje životinje između zemalja članica Unije i na svaki ulazak ili povratak na teritoriju Unije iz trećih zemalja.

Tokom osmogodišnjeg prelaznog perioda koji započinje stupanjem ovog Zakona na snagu, životinje iz grupe A i B iz Aneksa 1 smatraće se identifikovanim ukoliko budu imale ili jasnu, čitljivu tetovažu ili elektronski identifikacioni sistem [mikročip]. Ukoliko mikročip ne odgovara standardima ISO 11784 ili Aneksu A ISO standarda 11785, vlasnik ili ovlašćena osoba za brigu o životinji će morati da obezbedi uređaj koji će biti u stanju da `pročita` podatke sa mikročipa pri svakoj eventualnoj proveri.

Bez obzira na metod identifikacije životinje, pri proveri će pažnja biti posvećena i utvrđivanju imena i adrese vlasnika. Nakon prelaznog perioda jedini prihvatljivi metod identifikacije biće korišćenje mikročipova.

Pri ulasku iz trećih zemalja u zemlje članice Unije [izuzimajući Englesku, Irsku i Švedsku] životinje moraju imati gorenavedenu identifikaciju i dokaze o vakcinaciji protiv besnila koju je izvršila ovlašćena osoba garantujući validnost vakcinacije [ili eventualne revakcinacije u skladu sa uputstvima laboratorije u kojoj je vakcina proizvedena]. Vakcina mora biti neaktivirana i mora sadržati najmanje jednu antigensku jedinicu u jednoj dozi [po standardu Svetske zdravstvene organizacije - WHO]

Životinje takođe moraju bti podvrgnute proveri na antitela najmanje 30 dana po vakcinaciji ili najviše tri meseca pre samog putovanja. Provera na antitela nije neophodna ukoliko je životinja revakcinisana u skladu sa propisima i uputstvima proizvođača vakcine. Period od tri meseca ne vazi u slučaju da se radi o povratku na teritoriju Unije životinje koja je bila proveravana na antitela pre nego što je napustila teritoriju Unije.

U slučaju ulaska na teritoriju Engleske, Irske ili Švedske životinje moraju odmah po ulasku biti prebačene u karantin. Izuzetak postoji samo u slučaju da su životinje pre ulaska u neku od ove tri zemlje tj. u trenutku ulaska na teritoriju drugih zemalja Unije ispunjavale uslove ulaska u Uniju.

Zakon takođe predviđa izuzetke u slučaju da se zemlje koje nisu članice Unije nađu na posebnom spisku `povlašćenih` tj. zemalja koje bi imale mogućnost da bez vakcinacije šalju pse i mačke starosti do tri meseca. Uslove koje zemlja u tom slučaju mora ispuniti su sledeći:
- obavezno obaveštavanje organa Unije čak i kada postoji samo sumnja na postojanje besnila.
- postojanje efikasnog metoda praćenja situacije koji je u upotrebi najmanje dve godine.
- struktura i organizacija veterinarskih službi mora biti na niviou koji garantuje verodostojnost potvrda i dokumenata.
- obavezna je primena svih mera za prevenciju i kontrolu besnila, uključujući tu i zakone koji se tiču uvoza.
- važeći zakoni moraju podržavati upotrebu vakcina protiv besnila proizvedenih od strane ovlašćenih laboratorija

Ukoliko se na granici države članice Unije otkrije da neki od navedenih uslova nije ispunjen, granične vlasti određuju da li će životinja biti:
- vraćena u zemlju iz koje je došla
- biti stavljena u karantin pod stručnim nadzorom u trajanju neophodnom za procenjivanje zdravstvenog stanja, sve o trošku vlasnika ili osobe ovlašćene za brigu o životinji ili će
- kao poslednje rešenje, uspavati životinju bez prava na materijalnu kompenzaciju, ukoliko prethodne dve solucije nisu izvodljive.

Kada propisi o transportu životinja predviđaju testiranje uzoraka krvi, uzorke moraju uzimati autorizovani veterinari dok ispitivanja moraju biti vršena isključivo u laboratorijama ovlašćenim od strane Saveta Evropske Unije. Odluka Saveta zavedena pod oznakom 2000/258/EC od 20. marta 2000. godine formira telo koje je odgovorno za utvrđivanje kriterijuma  neophodnog za standardizaciju testova koji procenjuju efikasnost vakcina protiv besnila.

U prelaznom periodu o pet godina, zemlje članice Unije koje u momentu stupanja na snagu ovog zakona budu imale specijalne zakone koji se tiču kontrole parazita ehinokokusa i krpelja mogu uslovljavati ulazak u te zemlje i ispunjavanjem tih specijalnih zakona.

Pored ovih novih stavki koje su dodate, i dalje je na snazi pravilo da sve životinje, bez izuzetaka, moraju 24 sata pre putovanja imati sertifkat izdat od strane ovlašćenog veterinara koji će potvrditi da su životinje u dobrom zdravstvenom stanju i da su sposobne za transport do navedene destinacije.

Mali neformalni zaključak
Kao što ste mogli da pročitate, mnogo faktora zavisi od standarda koji će biti propisani u našoj zemlji. Ljubitelji i odgajivači moraće da prolaze mukotrpne i skupe procedure ukoliko naša zemlja ne bude ispunjavala sve navedene uslove. Pored neophodnog usklađivanja kontrole besnila sa standardima EU, kao veći problem izgleda mogućnost da najveće veterinsrske institucije u našoj zemlji pronađu svoje mesto na spisku [od strane EU] ovlašćenih za vakcinacije, testiranja itd...