....naslovna strana

....pretraživanje

Vrane

Ove crne, skoro svuda prisutne ptice svoju lošu reputaciju duguju pre svega svojoj boji, nešto manje svom izgledu a najviše bapskim pričama i filmovima. Čovekova potreba da životinjama dodeljuje ljudske osobine je uslovila da mnoge životinje ni krive ni dužne budu `počašćene` negativnim ljudskim osobinama i značenjima. Nabrajati sva ta tobožnja negativna značenja i osobine trajalo bi predugo pa ćemo se [kao i obično] zadržati samo na naučnim činjenicama.


Corvus corone

Vrane pripadaju redu Corvidae familije Passeriformes kojoj takođe pripadaju i gavranovi i čavke. Iako su prema klasifikaciji različite, vrste vrana se međusobno veoma malo razlikuju. Nekih 40 vrsta ovih ptica naseljava sva područja planete osim Južne Amerike i Antarktika. Najbrojnije su Corvus corone u Evroaziji i Corvus brachyrhynchos na Severnoameričkom kontinentu. Sve vrste vrana su slične veličine koja ne prelazi 50cm od repa do kljuna i karakterističnog sjajnog crnog perja. Neke vrste, kao što je C. c. cornix koje žive i na našim prostorima imaju i poneko sivkasto pero.

[tekst se nastavlja ispod banner-a]

Marketing                                                                                    



Vrane su svaštojedi, hrane se zrnevljem, bobicama, insektima, jajima drugih ptica, ali i lešinama. U mnogim krajevima smatraju se štetočinama pošto se hrane biljnim kulturama. Ljudi ih često ubijaju ili pokušavaju da ih teraju na razne efikasne ili manje efikasne načine kao što su strašila. Vrane su drušvene ptice i kada njihova brojnost na malom prostoru naraste zaista predstavljaju potencijalnu opasnost za žitarice. Sa druge strane, vrane takođe jedu insekte štetočine koji ugrožavaju letinu i više od njih samih.


Corvus-brachyrhynchos

Vrane retko menjaju stanište zbog smene godišnjih doba iako je primećeno da na severnoj hemisferi neka jata migriraju pre i posle zime. Generalno gledano one ipak ne spadaju u ptice selice. Ne računajući sezonu parenja kada se parovi osamljuju, vrane se po pravilu kreću u jatima koja mogu brojati i po nekoliko hiljada jedinki. Žive preko deset godina na slobodi i skoro dvostruko duže u zarobljeništvu. Ako se pitate zašto bi neko čuvao ovakvu pticu u kavezu odgovor leži u činjenici da su vrane jedna od najinteligentnijih vrsta ptica na svetu.

Pouzdano je uvrđeno da ih je moguće naučiti da `govore` isto ili više reči od papagaja i čak da broje do tri ili četiri. Ipak, držanje bilo koje ptice u kavezu nije ono što bi autor ovog teksta ikada preporučio. Ako pak naiđete na malu vranu ispalu iz gnezda koja se ne može starati o sebi slobodno odigrajte ulogu staratelja kljukajući je raznovrsnom hranom koju bi i inače dobijala od pravih roditelja. Sitni insekti, kuvana jaja, gliste, vitaminski preparati sa kalcijumom mogu se mešati u jednoličnu masu koja se zatim ptićima treba bukvalno zavući prstom u grlo.

Kada napune mesec i po dana mladi će već početi sami da se hrane skoro svime čime ih ponudite. Jedino ispravno rešenje bi bilo da ih po odrastanju pustite na slobodu ma koliko Vam bilo teško da se odvojite od pticice koju ste lično odgajili. Ona će verovatno neko vreme boraviti u kraju u kome stanujete, dolaziće Vam na prozor tražeći hranu ali će se, ako ne ranije, a onda na početku sezone parenja sigurno pridružiti pripadnicima svoje vrste odraslim na slobodi.

Toliko o vrsti koju možemo često videti a na koju se zaista retko obraća neka posebna pažnja. Zaboravite šablone i filmove pošto vrane sigurno nemaju pojma o stvarima koje im pripusuju ljudi. Obratite pažnju kada vidite vranu koja na primer u kljunu nosi orah. Možda se iznenadite njenom veštinom u pronalaženju načina na koji će ga otvoriti...

Komentari

 

....nestali       ....redakcija
....kućni ljubimci       ....usluge
....ekologija       ....kontakt
....divljina       ....saradnja
....forum       ....www adrese
....saopštenja        
....galerija      
     
       
       
     
 

2003-2006 © Životinjsko carstvo