.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... konji

.... galerija

.... prezentacije

.... forum
Povratak vodomara



Copyright © 2006 Dragan Simić

Liga za ornitološku akciju - www.ptica.org



Davni oktobar, petnaestak stepeni, oblačan dan, rominja dosadna kišica... pravo vreme da budete u toploj kući, rekao bi neko? Ja sam tog dana bio na vodi, tj. u kajaku na Dunavu. Blaga kišica je sasvim idilično vreme za boravak u prirodi, o rekreaciji poput veslanja da i ne govorim. Bila je jesen, no drveće uz vodu kasni sa žutilom (uz reku je lišće najžuće početkom novembra, pre nego što ga oduva prva košava). Usled oblačnosti svetlost je bila umerena, a usled kiše boje prirode prigušene, kao da je izmaglica...

Kretao sam se ispod bujnih krošnji vrba koje su se nadvijale nad vodom pretvarajući Jojkićev rukavac u zeleni tunel. Prigušenozeleni tunel. Jedini šumovi koji su se čuli bili su pljuskanje vesla i onaj specifični šum protoka vode uz trup čamca, ovde pojačan trupom kajaka kao rezonantnom kutijom. Doživljaj je bio izvan prostora i vremena, kao da sam sam na svetu, kao da vreme teče unazad, niz reku kao kilometarske table duž obala.

Naime, na plovnim rekama kilometarske table služe za orijentaciju brodarima i postavljaju se tako da ušće predstavlja nulti kilometar pa uz reku brojevi na tablama rastu. Beograd je na 1170 kilometru, no samo malo dalje i vratili ste se u godinu 1169, 1168, i tako redom, niz reku, a uz vreme... Vreme kada je Vizantija razorila Zemun koji su Mađari nekoliko decenija ranije izgradili od kamena beogradskog (a koji su prvo razorili), beše to nekoliko kilometara niz reku, da bi svega desetak kilometara i godina uzvodno, Mađari ponovo zauzeli Beograd.

Moju zaokupljenost mantrom ritmičnih zaveslaja razbija visoki ton "ci-ci, ci-ci" da potom pokraj mene, nisko nad vodom proleti pravi dragulj dunavski, tirkiznoplavih leđa i smaragdnozelenih krila, pa nestane negde dalje, u nekom od brojnih bočnih ogranaka glavnog rukavca. Tada još nisam bio sasvim siguran u ono što sam video, no po povratku kući sam proverio literaturu: u Evropi samo jedna ptica tako izgleda, nema nikakve zabune. Video sam svog prvog vodomara!

 

Vodomara (Alcedo atthis) sigurno ne možete zameniti ni za koju drugu pticu. Kljun mu je dug, bodežu nalik, potiljak i kratka, zdepasta krila smaragdni, ledja tirkizna, grudi i trbuh losos-crveni a kratke noge jarkocrvene. Leti brzo i pravolinijski, uvek na istoj visini nad vodom, dostižući pri tom brzinu od preko 70 kilometara na sat! Od vrha kljuna do kraja kratkog repa je dug svega 16 cm.

Kod nas se svuda može sresti, iako najviše voli brdske rečice kojima prolećne bujice podrivaju obale stvarajući strme odseke pogodne za gneždjenje. U Srbiji se retko viđa iznad 500-600 metara nadmorske visine.

Vodomar zna da provede i pola dana na jednom mestu, pogleda uprtog u vodu, u potrazi za plenom - ribicama. Odjednom će se baciti unapred i kao projektil zaleteti u vodu, iščezavajući potpuno pod njom. Uz nekoliko zaveslaja krilima ponovo će se pojaviti na površini i uzleteti natrag na osmatračnicu, otresajući vodu sa krila i uređujući perje. Ipak, nije mu svaki zaron uspešan, više puta će se vratiti praznog, nego punog kljuna.

Gnezdi se u strmoj obali obrasloj starim drvećem među čijim korenjem kopa horizontalan tunel. Tunel je metar i više iznad najvišeg vodostaja, a dužina od četvrt do pola metra, retko više. Završava se proširenjem na čijem će golom tlu biti položena jaja. Kopanje traje skoro nedelju dana, i u njemu učestvuju i mužjak i ženka.

Par vodomara se vezuje doživotno i zahteva neki minimum ribolovne teritorije na kojoj će loviti i ogajati mlade. Na jednoj reci može postojati ograničen broj teritorija i, samim tim, ograničen broj parova.

Mužjak se udvara ženki nudeći joj poklon - sočnu ribicu, ali sve dok gnezdo ne bude gotovo, ženka će uporno odbijati poklon. Ukupno će sneti 6-7 jaja, na kojima će se roditelji uzajamno smenjivati svaka tri sata naredne tri nedelje.

 

Prema zapažanjima potpisnika ovih redova, na Dunavu kod Beograda ova vrsta postaje veoma retka u periodu od februara do juna. Prvi vodomari se pojavljuju tokom jula i avgusta, vrhunac brojnosti dostižu u periodu od septembra do novembra, nakon čega im broj opada do kraja januara, kada zimovalice napuštaju područje.

U periodu zimovanja primećuje se visok stepen tolerancije na ljude, pa se često zadržavaju po čamcima i među ribolovcima u marini "Stara centrala" na Dorćolu. Na Dunavu kod Beograda, mesta izrazitijeg okupljanja vodomara su Jojkićev rukavac, te obe obale reke duž Velikog Ratnog ostrva. Iako gnežđenje na beogradskom sektoru Dunava nije utvrđeno, potvrđen je značaj područja u post-gnezdilišnom i zimskom periodu.


Komentari/pitanja



                                      

.... divljina

.... svaštara / vesti

 

2003-2006 © Životinjsko carstvo