.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... konji

.... galerija

.... prezentacije

.... forum

Pupavac - upupa epops



Copyright © 2006 Dragan Simić

Liga za ornitološku akciju - www.ptica.org



Dugokljuni i ćubasti pupavac je sigurno jedna od najneobičnijih ptica naših krajeva. Prvi put sam ga pre više od tri decenije sreo na sličici na kutiji šibica (koju verovatno i dan-danas negde čuvam), potom i u filmu "Vuk samotnjak" u kome ga Slavko Štimac naziva 'pticom mičiguzom' – što sam naprosto morao da zapamtim. Ime pupavac je stekao oglašavanjem “pu-pu-pu”, toliko karakterističnim da mu i naučni naziv Upupa epops otuda potiče.

Prvog pupavca sam u prirodi video tek mnogo godina kasnije, kada sam počeo da aktivno posmatram ptice. Ima tu nečeg – iako su ptice svuda oko nas, dok god ne počnete aktivno da ptičarite, malo koju ćete zaista i videti. Taj pupavac se šetkao nasipom ribnjaka kojim sam vozio posmatrajući usput barske ptice (a evo me i danas, skoro dve decenije kasnije, kako radim to isto i još mi nije dosadilo). Povremeno je širio raskošnu ćubu crnih vrhova, zavlačio kljun u travu u potrazi za insektima koji su mu glavna hrana i, uopšte, odbijao da poleti i dopusti mi da nastavim put. Kad god dodam gas, on bi napravio nekoliko bržih koraka unapred i tu se/me zaustavio.

Ove ptice nastanjuju tople, osunčane terene, posebno one sa raskinutim travnim pokrivačem i golim tlom, peskom ili kamenjarima. Ne vole vlagu niti zimu, pa većina odlazi da zimuje u Africi južno od Sahare. Njihova jesenja migracija počinje veoma rano, već sredinom jula i traje sve negde do oktobra kada i poslednji pupavci nestaju odavde.

                  

Svog prvog prošlogodišnjeg pupavca video sam neobično rano, još krajem marta – iako je proleće kasnilo, pa me je zanimalo kada će se pojaviti ove godine.

Iako im je broj stabilan u jednom delu Evrope, u drugom im broj opada što se povezuje sa intenziviranjem poljopriveredne proizvodnje zbog čega ostaju bez staništa ali, sa pojačanom primenim pesticida, i bez hrane. U Srbiji, gde se gnezdi između 9 i 10 hiljada parova, broj im je još uvek stabilan, pa čak i u blagom porastu.

                
 
Već je i novi april uveliko odmakao a još nijednog pupavca nisam video. Najzad, sredinom meseca sam otišao u Deliblatsku peščaru i, na pašnjaku prepunom tek probuđenih, još zbunjenih ali nadasve aktivnih tekunica koje je uvek zadovoljsdtvo videti, video i svog prvog ovogodišnjeg pupavca. Žutosmeđ izuzev repa i zaobljenih krila sa crno-belim prugama, leteo je sa naglašenim propadanjima, podsećajući na divovskog leptira. Izgleda da je pik [vrhunac] seobe pao sredinom aprila jer sam ih tog dana viđao posvuda po peščari i po Labudovom oknu. Sa povratkom ovih ljubitelja sunca i vrućina, proleće je definitivno stiglo u Srbiju.


Travnate ravnice, otvorene, dobro osunčane šume ali i mediteranski kamenjari predstavljaju tipično stanište ove vrste ptica: Deliblatska peščara

Jedna zanimljivost vezana za ove ptice je da prihvataju i ponuđene kućice za ptice, naravno, tamo gde u okolini ima odgovarajućeg staništa. A kakve i koliko velike kućice im odgovaraju, pogledajte na strani http://www.ptica.org/pocetak/ptice.htm


Komentari/pitanja



                                      

.... divljina

.... svaštara / vesti

2003-2007 © Životinjsko carstvo