.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... konji

.... galerija

.... prezentacije

.... forum

Restoran za senice



Copyright © 2006 Dragan Simić

Liga za ornitološku akciju - www.ptica.org



Ledeni dani decembra... nigde snega ali noćne temperature već redovno padaju ispod nule a i same noći su sve duže. Male ptice troše dosta kalorija da održe telesnu toplotu tokom noći i ujutru moraju što pre pronaći neki kaloričan zalogaj. Ukoliko sneg prekrije dostupnu hranu, sama potraga će zahtevati mnogo više vremena... a dani su tako kratki.

Zima vam pruža priliku da pomognete pticama da prežive, a sebi priuštite jedinstvenu predstavu.

Možete ih hraniti počev od prvih mrazeva pa sve do prolećnog otopljavanja, krajem februara, i to visokokaloričnom hranom (seme bogato uljem, poput suncokreta, kikirikuja, oraha, takođe mašću).

Ukoliko počnete da ih hranite, imajte na umu da ste time preuzeli na sebe obavezu da to činite tokom čitave zime. Ako usred januara odete na skijanje, vaše ptice će uginuti od gladi ukoliko u okolini nema drugih, pouzdanijih izvora hrane jer tada ne mogu savladati veće razdaljine.

Dva najčešća načina prihranjivanja ptica su slaninom i lojnim 'kolačem'. Ja sam obično vezivao komad slanine o TV antenu, koja je u te svehe ostala na terasi i godinama pošto smo prešli na kablovsku TV. Slaninu možete vezati kanapom ili zakačiti žicom, a 'zakačaljku' možete iznova koristiti.

Često sam u zimska jutra znao da pogledam kroz prozor i pre nego što ustanem iz kreveta, i redovno zaticao po nekoliko senica na slanini. Jedna ili dve bi se hranile viseći naglavce sa donje strane parčeta, još jedna je znala da se hrani odozgo, mada bi ta idila kratko potrajala i ubrzo bi se posvađale ('ej, slanina je to), dok bi još poneka senica nižeg ranga strpljivo čekala na prečkama antene da i na nju dođe red. Obično su dolazile dve vrste, velika Parus major i plava senica P. caeruleus.

Što se izbora slanine tiče, senice nemaju zube i to što ona može biti prošarana mesom je sasvim nebitno, one će samo mast kljucati dok je svu ne pojedu. Neprivlačna 'sapunjara' bez imalo mesa je idealna.

Lojni kolač se tako zove jer je goveđi loj najbolja vezivna smesa, no možete koristiti i svinjsku mast. Odaberite neku šerpicu pa je napunite nepečenim i nesoljenim suncokretom do blizu vrha (možete prošarati sirovim semenom bundeve i kikirikija), potom u nju ugurajte spiralno uvijenu žicu koja će da viri na sredini posude (ili štapić koji stoji popreko, za čiju ste sredinu vezali kanap koji će da viri) i onda prelijte istopljenim lojem ili mašću, bockajući viljuškom da se uverite da je smesa ispunila sve šupljine. Ostavite da se ohladi, a onda ubacite u zamrzivač da se dobro stegne.

Kada želite da servirate kolač, šerpicu umočite u veću šerpu vrele vode da mast sa strane malo popusti da možete da istresete kolač, odaberite granu (ili antenu) izvan domašaja mačaka a vidljivu sa vašeg prozora, pa vežite kolač o nju. Senice mogu da balansiraju naglavce ali to neće biti ručak za golubove koji tu tehniku još nisu savladali.

 

Do goveđeg loja se teško dolazi (probajte u kasapnici) a svinjska mast otpušta na temperaturama iznad nule pa komadi kolača znaju da otpadnu. Dobra alternativa može biti i tvrdi margarin za kuvanje koji ostaje stegnut i do 10C.

Ukoliko imate dvorište, možete postaviti drugačiju hranilicu, poput drvenog poslužavnika okačenog za sva četiri ugla ili zakovanog na stub. Važno je da bude pokriven krovom koji štiti hranu od kiše i snega (mokro seme postaje kiselo). Pogodan je za razne mešavine zrnevlja (suncokret, žitarice, proso, kupovna hrana za papagaje) i ostatke povrća sa vašeg stola, a možete kroz njega probiti i ekser da na njega nataknete jabuku.

 
Ukoliko niste vični pravljenju hranilice, možete kupiti neku koju samo treba okačiti na drvo

Ipak, suncokret je najpopularniji i privlači zelentarku Carduelis chloris, zebu Fringilla coelebs i severnu zebu F. montifringilla, barsku strnadicu Emberiza schoeniclus te strnadicu žutovoljku E. citrinella, češljugara Carduelis carduelis, plavu Parus caeruleus i veliku senicu P. major, poljskog Passer montanus i domaćeg vrapca P. domesticus, batokljuna Coccothraustes coccothraustes, brgljeza Sitta europaea, čak i gugutku Streptopelia decaocto ali ako, poput mene, živite u velikom gradu, realistično je nadati se samo senicama i vrapcima.

Drugi tip hranilice za vešanje o granu se pravi od plastične boce koju napunite semenom do malo iznad dna, sa strane isečete kvadratni otvor (oko 3x3 cm), tako da gornju ivicu kvadrata ne sečete već ugurate unutra. Prednost ove hranilice je što je ne treba često puniti. U čep zavrnite jedan od onih šrafova sa kukom o kakve se kače viseće saksije, pa to okačite na pogodno mesto. A kao posebnu poslasticu, ponudite senicama čvarke nanizane na žicu pa okačene o granu. I onda ujutru, čim otvorite oči, pogledajte kroz prozor i, bez obzira na natušteno nebo, dan ćete započeti vedro



Komentari/pitanja



                                      

.... divljina

.... svaštara / vesti

2003-2006 © Životinjsko carstvo