.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... konji

.... galerija

.... prezentacije

.... forum
Kako da prepoznate sivog sokola  [i druge ptice]



Copyright © 2006 Dragan Simić

Liga za ornitološku akciju - www.ptica.org



Prošlog meseca je u ovoj rubrici bio predstavljen sivi soko. Krenuću od pretpostavke da je to harizmatična vrsta koju bi svako poželeo da ugleda, bez obzira da li će se baviti posmatranjem ptica ili ne.

Možda ću vas iznenaditi: ne morate radi toga da putujete u planine. Uz nešto sreće, možete ga videti i u Beogradu, naročito zimi. Ovog proleća su čak stanari jedne voždovačke zgrade srušili gnezdo sivog sokola! Kažu, pada perje odatle pa se plaše ptičjeg gripa...

No, i da ga vidite, da li biste ga prepoznali? Kako biste ga razlikovali od, npr., vetruške? A kako biste i vetrušku poznali? Hajde da se zato pozabavimo time šta vam je to potrebno za posmatranje ptica. Krenimo od ilustrovanog priručnika, tzv. 'ključa'.

Ima ih veoma različitih, što početnika može da zbuni. Neki se ptičarenjem bave odlazeći u prirodu, drugi postavljaju hranilice za ptice u svoja dvorišta pa sa kućnog prozora prate ko im dolazi u goste. Otuda su i ključevi tome prilagođeni: ima ih enciklopedijskog formata, za one koji prate pernate goste svog vrta, ali i džepnog formata za one ambicioznije.

Ovde ću se osvrnuti samo na džepna izdanja, ali imajte na umu da se iste knjige neretko mogu kupiti i u velikom formatu (npr. Svensson). Poslednjih godina se ključevi za ptice redovno viđaju u našim knjižarama (IPS, Plato), no izbor zna da oscilira i, u vreme nastajanja ovog članka, veoma je mršav (tj. svodi se samo na Petersona).

U ključu "Collins Field Guide to the Birds of Britain and Europe" (Peterson, Mountfort & Hollom, HarperCollins Publishers, London) malo je pevačica prikazano u letu, a i poze ptica na ilustracijama retko ukazuju na karakteristične položaje koje te vrste zauzimaju u prirodi. Ipak, strelice koje čitaoce upućuju na odlike bitne za identifikaciju su veoma korisne, ali tekst na početku, crteži u sredini a mape rasprostranjenosti na kraju knjige zahtevaju mnogo listanja i usporavaju upotrebu ključa na terenu. Kako bilo, tekst je nešto opširniji nego što je to uobičajeno i veoma dobar u opisivanju bitnih karakteristika, a mape prikazuju i političke granice država što je, ma koliko ih ptice ignorisale, bitan orijentir za posmatrače ptica.

Ipak, ovo izdanje dostupno je samo u tvrdom povezu. Tvrdi povez je dobar ako ćete knjigu koristiti kod kuće, no, u prirodi ćete je nositi u džepu (gde žulja, da ne komentarišem veću težinu) ili torbi i u oba slučaja ćete poželeti broširani povez. U suštini to nije loša knjiga ali se radi o veoma starom i već prevaziđenom izdanju (prva knjiga svoje vrste za ptice Evrope), a sa astronomskom cenom od 3300 dinara.

Iako ne mogu da je preporučim, ne bih da je kudim. Jednom sam čuo ljubitelja prirode koji je iskusnom prirodnjaku postavio pitanje “Koliko je Bremov 'Život životinja' još aktuelan a koliko prevaziđen?” i dobio odgovor “Znate, i Biblija je dosta davno pisana...”

[tekst se nastavlja ispod banner-a]

Marketing                                                                                    




Pogledajmo zato drugo Collins-ovo izdanje, Svensson-a, punim naslovom "Collins Bird Guide - The Most Complete Field Guide to the Birds of Britain and Europe" (Mullraney, Svensson, Zetterstrom & Grant, HarperCollins, London ). Iako se Mullraney navodi kao prvi autor, on je preminuo tokom rada na knjizi koju je potom priveo kraju Svensson, otuda ‘Svenssonov ključ'. Ovo je kvalitetom ilustracija i teksta definitivno najbolji ključ za ptice Evrope. Ipak, ne treba to uzeti kao nešto apsolutno, uprkos svojim dobrim stranama nije izbacio druge sa tržišta a neke od njih toplo preporučujem.

Dobra strana veoma preciznih ilustracija je što ne samo pokušavaju da prikažu tipično držanje pojedinih vrsta, već u tome često uspevaju. Strelice koje ukazuju na odlike bitne za identifikaciju su nešto brojnije nego u drugim izdanjima. Ono što među ilustracijama nedostaje su ‘duplerice' sa grabljivicama u letu ili šljukaricama na tlu, dakle strane na kojima je jednim pogledom bez dodatnog listanja moguće brzo porediti veći broj uzajamno sličnih vrsta. Moguća je zamerka i da je previše ilustracija među kojima se na terenu treba brzo snaći.


Svakako najveće iznenađenje predstavlja otkriće da kod nas uopšte nema kamenjarke Alectoris graeca [slika levo], a možda još veće saznanje da se kod nas gnezdi turska kamenjarka Alectoris chukar (ovde se verovatno radi o permutaciji uz mapu pripadajućeg imena vrste), slika desno. Za utehu, ove mape nude i nešto što se u drugim izdanjima retko viđa: označena su područja u kojima se vrsta viđa i tokom seobe ili makar glavni migratorni pravci. Cena Svensson-a u vreme pisanja iznosi oko 2200 dinara.

Pošto se naši najambiciozniji ptičari od ove knjige ne odvajaju ni u snu, malo mi je teško da vam objasnim zašto ja početnicima radije preporučujem Bruuna, no pokušaću.



U "Hamlyn Field Guide to the Birds of Britain and Europe" (Bruun, Delin & Svenson, Hamlyn, London) šljukarice, galebovi i čigre su dobro prikazane, ali je, istini na volju, to malo teže reći za grmuše, zviždake i trepteljke (na nesreću, autori se nisu služili već pominjanim strelicama). Tekst je vrlo koncizan ali kod problematičnih vrsta nije uvek i dovoljno jasan, a mape rasprostranjenja, koje u tri boje prikazuju područja gnežđenja, zimovanja i seobe, propustaju da prikažu političke granice država.

Kao i Svensson, i Bruun je dostupan u broširanom povezu, jedino što je nešto manjeg formata i težine pa lakše staje u džep ili torbu. Velika prednost ovog izdanja je što se za razliku od Svenssona ne bavi i pticama afričke i bliskoistočne obale Mediterana, te je lakše eliministati slične vrste dok ne stignete do one koja je pred vama. U vreme pisanja ga nisam mogao pronaći u knjižarama ali samo par meseci ranije je ga je moja prijateljica kupila u IPS-u u SuperVeru za nadasve skromnih 550 dinara (pomalo se plašim da se radilo o rasprodaji tiraža pred pojavu novog izdanja)!



Ja sam svoj primerak Bruuna davno poklonio a nikako da ga ponovo nabavim, no kada bih ga imao, mislim da bih njega radije nosio u prirodu a preobimnog, prevelikog i preteškog Svenssona ostavio kod kuće. U nedostatku Bruuna, i dalje nosim "Larousse Field Guide to the Birds of Britain and Europe" (Gooders, Arlott & Harris, Larousse, London, slika levo) koji ovde detaljnije ne komentarišem jer ga u našim prodavnicama nisam viđao.

Za kraj, osvrnuću se na još neke knjige o pticama koje se kod nas mogu naći. Katkad se sreću izdanja ilustrovana fotografijama a ne crtežima. Kako u njima nije moguće prikazati slične vrste snimljene iz istog ugla i pri sličnim svetlosnim prilikama, da druge nedostatke ne pominjem, takve ne bih preporučo za nošenje u prirodu, iako kod kuće ponekad nisu na odmet. Takođe se često sreću omanji ključevi koji prikazuju samo najčešće ptice u zemlji izdanja, obično Velikoj Britaniji. Moram vas razočarati: mnoge kod nas česte vrste se u Britaniji retko viđaju i taj izbor vrsta nije suviše primenljiv kod nas. Otuda bih ovakva izdanja (a nedavno sam jedno video za nešto preko 300 dinara) smatrao pogodnim samo za uzrast učenika osnovnih škola.

Ukoliko su vam potrebna tačna imena ptica na našem jeziku [obzirom na to da su sve gorenavedene knjige na engleskom jeziku], možete se obratiti Ligi za ornitološku akciju na email: loa@ptica.or
Komentari/pitanja



                                      

.... divljina

.... svaštara / vesti

   

2003-2006 © Životinjsko carstvo