Kod pasa, posebno kod dobermana, a i među nekim drugim
veoma popularnim rasama [posebno onim sa naboranom kožom]
veoma su česte infekcije izazvane bakterijama iz roda
Staphylococcus. Uglavnom prolaze kao nezapažene
i nedovoljno ozbiljno tretirane od strane vlasnika (kao
lokalni estetski problemi koze). Većina vlasnika pokušava
da ovaj problem reši samo pojačanom higijenom ili primenom
dezinfekcionih sredstava, ali ne i tačnim utvrđivanjem
uzročnika i njegove osetljivosti na lekove i primenom
odgovarajuće terapije do izlečenja. Lokalne infekcije
kože (kao na primer tvrde bubuljice na bradi ili butinama)
su često samo spoljašnji znak ozbiljnijih infekcija koje
tinjaju unutar organizma, a u početku ne izazivaju veće
promene u opštoj kondiciji psa. Problemi se uoče mnogo
kasnije, kada na primer, kuja ne može da ostane skotna
posle više parenja, ošteni mrtvu štenad [često pre roka],
ili štenad dobiju dijareju ubrzo po rođenju, a kasnije
osip po glavi ili laktovima, ili kada mužjak, posle par
uspešnih parenja više ne može da ima potomstvo. Lečenje
u takvom poodmaklom stadijumu je dugotrajno, skupo i često
neuspesno.
Uzroci i načini oboljevanja
Stafilokokne infekcije se kod pasa pojavljuju
kao samostalna (generalizovana) ili
sekundarna infekcija. Bakterije su stalno prisutne svuda
u okolini, ali na to da li će pas oboleti ili ne utiču
različiti faktori, npr. držanje u lošim uslovima, narušen
hormonalni
sistem, nedostatak vitamina i minerala u ishrani ili urođeni
imunodeficit. Kod
dobermana kao rase je posebno prisutna genetska predispozicija
tj. urođeni
nedostatak imuniteta na stafilokokne toksine. Lečenje
neadekvatnim antibioticima
(tretiranje bilo kojim antibiotikom po iskustvu i bez
prethodno urađenog
antibiograma) često pogoršava problem - bakterije razviju
otporniji soj a pas još
više naruši ionako slabu sposobnost da se sam izbori sa
infekcijom. U takvim
slučajevima problem se samo prividno primiri a zatim ubrzo
pojavi u još jačoj formi.
Kod pasa osetljivih na ovaj oblik infekcija, bolest se
najčesce prenosi putem parenja. Štenci se mogu inficirati
ili čak i uginuti dok su još u materici.
Oblici i simptomi
bolesti
Prvi znaci bolesti se pojavljuju dve do tri nedelje
posle inficiranja, najčešće kao
oboljenje kože. Oboljenja kože mogu biti površinske, plitke
ili duboke piodermije. Površinske piodermije prepoznajemo
po oštećenju gornjih slojeva kože, pojavi sitnih
ispupčenja (granulacija) ili sekreta. Mogu se javiti u
dva oblika: kao vlažni letnji ekcem i intertrigo.
Vlažni letnji ekcem
nastaje najčešće po toplom vremenu kada je smanjena
ventilacija kože, takođe i kod dugodlakih pasa koji se
čuvaju u lošim uslovima.
Intertrigo je karakterističan
za neke anatomske osobenosti kože, tamo gde je koža
vezana za mišiće te ne dozvoljava ventilaciju "naličja"
što pogoduje naseljavanju
bakterija (doberman). Ako se ne leči, ovaj oblik lako
zahvata dublje slojeve kože.
Kod plitke forme, infekcija napada sve slojeve piodermisa
i dlačne folikule.
Postoje 2 oblika: impetigo ili gnojni dermatit
mladih pasa i povrsinski folikulit.
- Mladalacki dermatit nastaje kod pasa
koji nisu dostigli polnu zrelost i to u obliku
gnojnih osipa u predelu pazuha i prepona.
- Kod površinskog folikulita infekcija
napada koren dlake. Dlaka se proredjuje i opada. Duboka
piodermija pre zahvata dublje slojeve kože i potkožno
tkivo. Često nastaje kao nuspojava kod demodikoze što
bolest čini jos težom.
U najvećem broju slučajeva stafilokokne
infekcije oboljevanje kože predstavlja samo usputnu pojavu.
Kod obolelog psa dolazi do uvećanja limfnih čvorova i
obilnog sekreta. Od lokalno nastalih promena na koži,
možemo uočiti pojavu bubuljica, čak i čitavih grozdova
na bradi (folikulit i furunkoloza),
bubuljice među prstima, ili oštećenje
nosnih šupljina (nazalna piodemia).
Drugi veoma opasan oblik je oboljenje polnih
organa. Kod kuja se razvija gnojni (ređe kataralni) vaginit
koji karakteriše pojava svetlo žutog sekreta iz vagine
ili
infekcija materice (endometrit). Kod mužjaka
se javlja upala polnih organa
(postitis) praćena sekretom koja, ako se ne leči,
može dovesti do patološkog
razrastanja epitela prepucijuma. U uzorku brisa se pod
mikroskopom vide epitelne
ćelije, fagociti, limfociti i veliki broj ćelija stafilokoka.
Važan klinički predznak stafilokokoze je i pojava otoka
po telu koji na pritisak daju zvuk sličan šuštanju. Bolest
moze pratiti i iscedak iz očiju, konjuktivitis i oboljenje
paraanalnih žlezda.
Kod štenadi inficiranih još u materici kuje, prvi znaci
bolesti liče na trovanje hranom. Oboljevaju od 2. do 7.
dana života pri čemu dijareja nije tako intenzivna kao
kod drugih virusnih bolesti pasa (dijareju veterinari
u ovom uzrastu često pripisuju
virusu). Štenci napreduju (ne povraćaju) ali dugotrajna
dijareja može dovesti do
iscrpljenosti ili smrti. Ako prežive, kasnije se razvijaju
različiti gnojni oblici na koži, najčešće bubuljice u
predelu vrata i glave (što mnogi odgajivaci pogrešno tumače
kao ozlede od zubića, žuljeve ili infekcije od mokraće).
Ovi znaci upućuju na urođeni (nasledni) nedostatak imuniteta
kod štenadi. Stafilokoku takođe često možemo naći kao
uzročnika pojave mastitisa kod kuja.
U slučaju pojave znakova stafilokokne infekcije
kod štenadi trebalo bi uzeti uzorak kujinog mleka, tačno
utvrditi uzročnik i odgovarajuci lek (antibiogram). Ako
se odgovarajući lek može davati kuji u laktaciji, treba
odmah primeniti lečenje ili štence odvojiti od majke i
hraniti veštački do uzrasta kada se i oni mogu lečiti.
Kod svake sumnje na stafilokoknu infekciju treba obavezno
uraditi bris sa inficiranog mesta (mikrobiološka
analiza uzorka kože, sekreta ili mleka), tačno utvrditi
uzročnika i primeniti samo antibiotik za koji antibiogram
pokaže da deluje. Nasumično lečenje može naneti više štete
nego koristi (ojačati bakterije a oslabiti imunitet psa)
i onemogućiti kasnije izlečenje (bakterije postaju neosetljive
na bilo koji antibiotik)
Napominjemo da je neophodno precizno, laboratorijski potvrditi
stafilokoku kao uzročnika infekcije zbog toga što neki
drugi problemi na koži imaju slične znake. Takvi su na
primer: ekcem izazvan deficitom
cinka ili hipervitaminozom, gljivična
i parazitarna oboljenja (demodikoza,
heilicieloza, sarkoptoza), alergije,
kontaktni dermatiti, genetske
anomalije (sindrom plavog dobermana), tumori
ili ciste, seboreja
ili hormonalni poremećaji. Kada
postoje kombinovane infekcije stafilokoka sa gljivičnim
(candida) infekcijama ili demodeksom treba primeniti
kompleksnu terapiju tako da lečenje jednog uzročnika ne
šteti lečenju drugog.
Veoma dobre rezultate u lečenju i prevenciji
stafilokoknih oboljenja pasa postigli su
u Naučnoveterinarskom centru Ignjatov u Rusiji. Njihov
proizvod ASP (anatoksin stafilokokni polivalentni),
razvijen specijalno za lečenje i prevenciju stafilokokoze
pasa, može se primeniti istovremeno i kao terapija i za
preventivnu imunizaciju pasa (kao vakcina). Preparat deluje
drugačije od antibiotika, tako što podstiče povećanje
prirodnog imuniteta pasa na toksine stafilokoka umesto
da ih ubija. Na ovaj način, posle primene leka pas je
takođe zaštićen od potencijalne sledeće infekcije. Za
lečenje već obolelog psa se primenjuje doziranje po datoj
šemi u obliku inekcija u toku 15 dana. Za zaštitu (prevenciju)
se daje jednokratno kao vakcina, dva puta godišnje, takodje
i kujama u 20-tom i 40-tom danu skotnosti. Preporučuje
se zaštita plemenitih mužjaka koji se koriste u priplodu.
Ako je stafilokokna infekcija lečena antibioticima potrebno
je ponovo uraditi bris po završenoj terapiji (iako su
znaci nestali ne znači da je infekcija izlečena), ili
u slučaju ponovljene infekcije takođe. Neki oblici stafilokoke
pokazuju neverovatno brzu sposobnost adaptacije na antibiotike,
što znači da jednom uspešno primenjeni lek, može već sledeći
put biti potpuno neefikasan, ili tek primirena infekcija
ponovo buknuti kao potpuno neosetljiva na prethodni način
lečenja.
Autor ovog članka je nažalost do sada mnogo puta
na ovim prostorima video probleme kod dobermana izazvane
stafilokokom. Od vrednih kuja kod kojih se posle godina
lečenja ništa nije moglo uraditi da bi imale štenad ili
oštene živu štenad, onih koje su "iznenada"
uginule od tihe upale materice, štenadi koja "čudom"
prežive nešto što je obično označeno kao korona ili
parvo virus, a odgajivač posle mukotrpno
leči
"bubuljice i žuljeve" da bi štenad iole pristojno
izgledala, do izuzetno vrednih
priplodnjaka koji su ostali sterilni posle samo par uspešnih
parenja ili sa teškim
hroničnim bolestima prostate. Sve ove strašne posledice
su često počele kao "obične bubuljice na bradi od
ostatka hrane" ili "žuljevi na laktovima i butinama
od
ležanja na tvrdoj podlozi" ili "sekret iz polnih
organa" na koji vlasnik nije obratio
pažnju jer je to "normalno kod pasa". Moj prijateljski
savet svima koji imaju
dobermane [ili već pomenute ugrožene rase] je da svaki
put ove "obične bezazlene estetske" ili "normalne"
probleme provere uzimanjem brisa kod veterinara i podvrgnu
pse ozbiljnom lečenju ako se prisustvo stafilokoke potvrdi.
U suprotnom ubrzo mogu ostati uz psa koji ne moze da imati
potomstvo, ili koji iznenada ugine, ili bolest kože stigne
do forme koja je toliko teška i neprijatna [gnoj, neprijatan
miris] da se pas mora uspavati. Na osnovu iskustva, takođe
preporucujem preventivnu proveru brisa kujama 2 do 3 puta
godišnje, a obavezno mesec dana pre planiranog parenja
i posle štenjenja. Na osnovu sakupljenih podataka tokom
proteklih deset godina, kod naših dobermana se najčešće
javljala Staphylococcus Aureus na koži i polnim
organima, izuzetno agresivna i prilagodljiva vrsta koja
često dovodi do steriliteta, i takođe nesto manje opasna,
koja uglavnom napada kožu - Staphylococcus Epydermis.
Pored tretmana odgovarajućim antibioticima, u poslednje
dve godine, primena preparata ASP kod mojih i pasa mojih
prijatelja koji su oboleli od stafilokokoze, je dala odlične
rezultate. Tretiranje kože lokalno sredstvima za dezinfekciju
[jod, hidrogen, bojeni rastvori] ima efekta samo ako se
pas istovremeno leči na pravi način.
Shvatite ovaj problem ozbiljno!
Dušica Obradović
(U pisanju kao izvor korišćeni:
- članak "Stafilokokoza kod pasa - nov pogled na
problem", autora Dr.Sci. Biologije A.Ermakova, objavljen
u ruskom magazinu "Dobermann"
- rezultati iz prakse Prof.Dr. M.Pavlovića, sa Klinike
za Reprodukciju
Veterinarskog Fakulteta u Beogradu
- rezultati iz prakse Veterinarske ambulante "Alesandra"
iz Beograda)
Vaši komentari
