Grupa naučnika iz Nemačke iznenadila je svet svojim otkrićem da kućni ljubimc Riko, crno beli koli,  ima sposobnosti učenja na nivou malog deteta. Riko ume da uči nove reči, do sada ih zna čak 200 a ima sposobnost i da otkrije značenje novih reči.

Riko, border koli koji sa svojim vlasnicima živi u Dortmundu [Nemačka], a reči koje je naučio su imena njegovih igračaka. Kada ga Suzana Baus, njegova vlasnica pita:`Riko, gde je banana?` ili neka druga igračka koja u tom trenutku nije u vidokrugu niti u sobi u kojoj se nalazi, Riko odlazi u potragu sve dok ne pronađe traženu stvar. Učenje je započelo još dok je Riko bio desetomesečno štene. Njegovi vlasnici bi na različita mesta po stanu skrivali njegove igračke a zatim mu tražili da ih jednu po jednu donosi. Nagrađivan je igrom, pohvalama i omiljenom hranom pa se broj igračaka koje je znao po imenu popeo na čak 50!

Kada su prvi put čuli za ovog genijalca među psima, naučnici sa Maks-Plank Instituta za Evolutivnu Antropologiju iz Lajpciga, odlučili su da vlasnicima predlože ozbiljno testiranje Rikove inteligencije i sposobnosti da uči nove pojmove. Tokom niza kontrolisanih eksperimenata on je u 37 od 40 slučajeva doneo ispravnu igračku iz svoje kolekcije. Sam ovaj rezultat ga je svrstao u ravan sa `obrazovanim` šimpanzama, morskim lavovima, delfinima i papagajima, životinjskom vrstama nadprosečne inteligencije.

Ono što je naučnike još više iznenadilo je test u kojem je među poznate igračke bila postavljena i jedna nova. Iz susedne sobe njegova vlasnica bi mu rekla da donese igračku, koristeći za njeno ime reč koju Riko nikada do tada nije čuo. Pas je odlazio u susednu sobu i u sedam od 10 slučajeva se vraćao sa igračkom koju nikada do tada nije video. Riko je očigledno povezao, pošto je znao imena svih ostalih igračaka, da je nova igračka baš ta sa nepoznatim imenom.

Tim naučnika koji je predvodila dr. Džulija Fišer zaključio je sledeće: `Pas je očigledno povezao novu reč sa novim predmetom ili metodom eliminacije ili zbog toga što je znao da poznati predmeti već imaju ime ili zbog toga što mu nisi bili novi.` Mesec dana kasnije, pas je u tri od šest puta prepoznavao nove predmete a da ih u međuvremenu nijednom nije video. Ovakva vrsta prepoznavanja je, prema rečima naučnika, ekvivalentna sposobnostima trogodišnjeg deteta.
 
Naučnicima je najzanimljivija bila činjenica da možda se neka vrsta prepoznavanja govora u prirodi razvila i odvojeno od ljudskog govora. Dr. Fišer tvrdi da ne morate biti sposobni za govor kako bi ga razumeli. Njen tim je u obzir uzeo da su psi evoluirali pored čoveka pa su za istraživanje izabrani i zbog svoje sposobnosti da raguju na ljudsku komunikaciju.


   ispitivanje je vršeno na `domaćem terenu`, u domu ponosnih vlasnika
Za naučnike je važno otkriće da moždane strukture potrebne za ovakav način učenja ipak nisu ograničene na ljudsku rasu kako se do skoro smatralo.

Dr. Pol Blum [Paul Bloom] psiholog sa Univerziteta Jejl [Yale University], i ekspert za ljudsko prepoznavanje reči, kaže da čak ni šimpanze nisu sposobne za ovako brzo učenje. On kaže da Riko možda radi isto što i deca mada ne toliko uspešno, i dodaje da se Rikova ograničenja verovatno odnose na stepen ali ne i na suštinsku razliku. Prema njegovim rečima, i pored ovih rezultata je prerano direktno porediti ovakve sposobnosti jednog psa sa sposobnostima trogodišnjeg deteta. Deca su sposobna da razumeju i apstraktne koncepte i pojmove što kod pasa još uvek nije naučno potvrđeno.

Skeptici među naučnicima upozoravaju da se, iako izuzetne, sposobnosti ovog psa ne mogu nazivati jezičkim. Aleks Kačelnik [Alex Kacelnik] sa Oksfor Univerziteta kaže da ovo istraživanje treba posmatrati   više kao ispitivanje limita racionalnog ponašanja kod životinja kao i da je potrebno biti veoma obazriv kada se daju komparacije sa ljudskim govorom. On kaže da, iako je Riko odličan u povezivanju stvari, to ne govori mnogo o njegovim specijalnim predispozicijama da razume jezik. `Iz njegovog ugla posmatranja sveta, možda nema ničega posebnog u vezi sa zvucima. Mi ne znamo da li Riko ima sposobnost da povezuje određene zvuke sa objektima ili da jednostavno povezuje bilo koje vrste nadražaja sa određenim objektima`

Prema Dr. Kačelniku, isti rezultat bi se verovatno dobio i da su umesto reči korišćeni različiti mirisi. Zvuci su korišćeni pošto su daleko jednostavniji za izvođenje eksperimenta. On kaže da Riko najverovatnije ima dobru sposobnost da povezuje stvari ali ne i sposobnost da razume jezik.

I dok vlasnici pasa oduvek pričaju kako ih njihovi ljubimci savršeno razumeju, naučnici rade svoj posao i ispituju...Da li smo zaista toliko superiorni u odnosu na ostala živa bića?

Svakako da jesmo, ali i pored toga imamo od njih da naučimo puno toga.

Komentari