....pretraživanje

Lovac na lavove
   Smatra se da ridžbek potiče iz Afrike. Jedinstvena odlika ovih pasa je da na leđima duž kičme imaju ivicu od dlake koja raste u suprotnom pravcu. Otud i ime - ridžbek [eng. ridge - ivica, rub, greben]. To su, inače, pripadnici drevne rase koja je sačuvana do danas. Godinama je ridžbek važio za najboljeg lovca - neustrašivo je hvatao plen i vešto izlazio na kraj s krupnom divljači bez pomoći čoveka. Korišćen je u lovu na antilope, leoparde, lavove, čak i na slona, nosoroga i bivola. Ovi psi, razvijeni u surovim uslovima, su pored lova imali i zadatak da čuvaju pustinjske logore, pa su se borili i sa hijenama i šakalima.
  Ridžbek je veoma izdržljiv. Kod njega je i danas prisutan snažan lovački instinkt, a ima i odličan njuh i snagu. Najpoznatija je njihova sposobnost u lovu na lavove. Samo perfektno razvijen pas može da izdrži teške uslove južnoafričke pustoši, gde su velike temperaturne razlike, a ovaj pas je u stanju da izdrži bez vode i više od 24 časa.
  Po prirodi, ridžbek je miran, tih [retko laje] i uravnotežen. Druželjubiv je, odlično se slaže sa decom i ostalim članovama porodice, čak i sa drugim ljubimcima. Graciozan je uprkos snažnom i mišićavom telu. Lako se vaspitava i veoma je poslušan pa se odaziva na komandu i sa veće udaljenosti. Veoma je pouzdan čuvar i nije mu potrebna posebna obuka, jer ima veoma izražen instinkt za čuvanje `sopstvene` teritorije. Teško se prilagođava gradskom životu i neophodno mu je dosta kretanja.

Bušmanski ridžbek je visok oko 40 cm i težak oko 35 kg. Nećete ga videti na izložbama, jer još živi samo u divljini. Važi za najboljeg lovca na svetu, ali pošto Bušmani ne prodaju svoje pse, u pitanje se dovodi očuvanje rase jer ih je [Bušmana] sve manje. Bušmanski ridžbek, na primer, stiže šakala kao od šale. Laje izuzetno retko, a prema drevnom bušmanskom običaju, kada ostavljaju starce na samrti same u pustinji, uz njih uvek ostaje i ovaj pas.

Rodezijski ridžbek [desno] je visok od 63 do 68 cm. Glava mu je duga sa snažnim čeljustima i pljosnatim čelom. Njuška je crna ili tamno smeđa, u zavisnosti od boje dlake. Oči su boje ćilibara ili smeđe, oivičene su tananom crnom linijom. Uši su srednje dužine, visoko postavljene, nošene uz glavu. Telo je snažno, sa dubokim grudnim košem, kao kod hrtova i odličnom muskulaturom. Dlaka je kratka i sjajna, a boja varira od pšenično žute do boje rđe. Veoma je brz. Poželjno je da drugi kraj povoca pridržava neko snažniji, jer ovo nije pas `pero` kategorije pa vas može odvući u šetnju gde god poželi.

Tajlandski ridžbek [levo] ima dlaku zagasito sive boje pa je ivica na leđima kod njega upečatljivija. Dok je za rodezijskog ridžbeka standard veoma strog u opisivanju oblika ivice, visine, težine pa i boje dlake i maske na glavi, kod tajlandskog psa se prihvata svakakav oblik ivice [ridž]. Trenutno je na Tajlandu najpopularniji oblik violine, a poznati su i oblici sedla, lista ili tankih pruga. Standard jedino zahteva da je znak na leđima simetričan.

 

 

Fu kvok [desno] je dobio ime po ostrvu u Tajlandskom zalivu koje pripada Vijetnamu. Prvi podaci o rasi datiraju još iz 1891. kada su prvi put predstavljeni na izložbi u Francuskoj. Njihova dlaka je glatka, zlatno crvene boje. Ovi prelepi psi, srednje visine, imaju visoko postavljene, uspravne uši, sa blago zaobljenim vrhovima, a rep je karakteristično zavijen nad leđima. Jezik im je tamnoplave boje, kakav ima još samo kineski pas čau-čau.

Hahoava živi u Africi gde ga je još sredinom pretprošlog veka legendarni engleski istraživač Dejvid Livingston opisao u svom dnevniku. Afričko pleme Hotentota je poznato kao jedno od najprimitivnijih ljudskih grupa na planeti, a njihov današnji način života ne razlikuje se mnogo od života njihovih predaka koji su živeli i pre 10 000 godina. Oni su, zapravo, koristili za lov ove tihe lovce i sačuvali ih do današnjih dana u originalnom obliku.

Basendži [levo] je veoma redak i cenjen pas. I danas se koristi u lovu na manje vrste antilopa i ogromne tropske pacove koji se smatraju za delikates u džunglama Konga i Angole. Poznati su po izuzetnom njuhu, pa su u stanju da osete divljač i na udaljenosti od 80 do 100 metara.

Dokaz izuzetnih kvaliteta je i činjenica da južnoafrička policija koristi ridžbeka kao tragača, što su pre njih obavljali dobermani. Nisu pogodni za male stanove i ne mogu biti srećni u skučenom boksu za pse. Obožavaju kretanje u prirodi i najbolje će se osećati u velikom dvorištu, gde mogu da trče do mile volje. Naravno, sa njima će se najbolje družiti strastveni lovci.

Jasmina Knežević

Komentari

   

2003-2006 © Životinjsko carstvo