.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... konji

.... galerija

.... forum

.... prezentacije
.... životinje u prirodi

Problemi sa povocem i njihovo rešenje

U prošlom tekstu smo izbliza pogledali kako psa naviknuti na povodac i ogrlicu. Ako ste sve uradili kako treba, ne bi smelo biti problema. Ako je vaš pas tipičan ljubimac, uvek postoji neko ALI… ''On ide savršeno, ali tako vuče, da me bole ruke.'' ''On lepo šeta, ali neznam zašto stalno grize povodac.'' Da vas smirim, ako se nađete u takvim pričama. Za svaki problem u vezi povoca postoji rešenje. Sa druge strane / pa....nažalost rešenje potraže samo vlasnici koji su svesni da je NORMALNO ako pas na povocu hoda normalno. Povodac ne postoji zbog toga da ga pas vuče, grize, da se na njemu davi i slično. Niti postoji zbog toga da preko njega trošite svoju agresivnu energiju, vučete i tučete psa i sa oštrim i jakim zategom dokazujete tko je glavni. Povodac jednostavno služi kao kontrola i radi bezbednosti. Svaki drugi način koriščenja nije pravilan i na dugi rok će sigurno pogoršati problem koji rešavate.

 
Hej, stani, nazad, dođi, DOĐIIIII.....

Najčešči problem u vezi povoca jeste da pas vuče ili ga stalno grize. Neki psi se ‘ukopaju' na mestu i neće da hodaju, ali po mom iskustvu ima to više obaviti sa lošim iskustvom same prostorije (možda se prošli put, kada ste šetali, nečega preplašio). Kada se radi o štencu i navikavanju na ogrlicu i povodac, možda ste prebrzo išli u šetnju sa navezanim psom (još jednom pročitajte prethodni tekst).

Psi vuku iz navike. Preciznije rečeno, psi vuku, jer jim to dozvolite. Obrazložit ću na konkretnom slučaju. U parku se šeta labrador, koji svom snagom vuče svog vlasnika. Nije samo da vuče ravno napred, nego cik-cak, sa jedne strane puta na drugi. Vlasnik ga jedva prati. Kada ih čovek pogleda, ima osećaj, da će taj labrador trčati i njuškati naredna dva dana, ako bi se vlasnik usudio, da ga pusti. Posle nekoliko minuta gospodin stvarno pusti psa sa povoca. Šta se dogodi? Kuca možda protrči koji korak, ali onda se smiri i sa normalnim tempom hoda dalje. Odjednom potreba po cik-cak njuškanju nije tako jaka. Ako bi vlasnika pitali, zašto psa ne nauči, da ne vuče, bi dobili odgovor u stilu ''Pa vuče od samog početka. Znate on je tako srećan, kada ide u šetnju!'' Lično verujem da je pas srećan. Ali još srećniji bi bio, ako se nebi davio na povocu. I još više sam sigurna, da bi taj vlasnik psa više šetao, ako bi na povocu išao mirno. Na kraju krajeva imamo svoje ljubimce za opuštanje i kvalitetniji život, a ne zato da nas 30 kila vuče po parku sa neverovatnim tempom.

 

Prva stvar, koju trebate uraditi, ako živite sa sličnim primerkom, jeste da psu ne dozvolite više da vas vuče. Trebat će vam mnogo omiljenih poslastica za psa i još više živaca. Ali verujte, isplati se! Psu kao i uvek stavite povodac i krenite u željenom pravcu. Istog trenutka, kada je povodac zategnut, bez reči stanite i čekajte. Kuca će vas čudno pogledati ali šta sad, još čudnije gledajte vi nju! Nemojte se pomaknuti dok povodac ne postane labav, što znači da vam se pas približio. To je trenutak, u kojem psa pohvalite sa komadićem omiljene hrane i slatkim rečima. Za nagradu nemojte koristiti igračku, jer će se mali još više razigrati. Hrana, pa neka bude komad viršle ili briket [suve hrane] je najbolja nagrada. Krenite dalje i kada pas počne vući, ponovite priču. Verovatno prvih nekoliko dana nećete puno šetati nego manje više stajati na mestu. Ne gubite strpljenje! Cela vežba, od trenutka kada ste krenuli od kuće pa se vratili, ne sme biti duža od 10-15 minuta. Budite svesni da psa učite novom ponašanju. Način učenja je isti, svejedno da li se radi o štencu ili već odraslom psu. Kod kuce koja već godinama vuče će naravno trajati mnogo duže. Ali, svakog psa je moguče naučiti normalne šetnje. Pas će posle nekoliko treninga shvatiti da nagrada dođe u određenom trenutku – kada povodac nije zategnut. Polako ćete umesto jednog koraka moći napraviti tri, četiri i tako dalje do cele šetnje. Ponavljam, najbitnije je vaše strpljenje i to, da ne odustanete od svog kriterijuma. Ako se na povocu ne vuče, onda se ne vuče!

 

Drugi problem je griženje povoca. Kada se radi o štencu, koji je u fazi menjanja zuba, verovatno grize zbog toga. Ali to još nije izgovor za takvo ponašanje. Bez obzira sa kojim [pretpostavljenim] razlogom vaš ljubimac grize povodac, stvar je slična kao kod vučenja – psa trebate naučiti da se to ne radi. Rešavanje problema je opet slično. Kada počne sa grizenjem, jednostavno ga ignorišite i stanite. Kada prestane, nagradite ga, pomazite i krenite dalje. Ako je vlasnik dosledan u tome šta radi, psi brzo shvate šta se isplati. A isplati se dobiti nagradu i šetati, ne samo stajati na mestu.

[tekst se nastavlja ispod banner-a]                                                                                

Marketing                                                                                    



Oba problema će se puno lakše rešiti, ako ste svesni pravog razloga, zašto se psi na povocu ne ponašaju mirno. Kada uz rešavanje konkretnog problema, kao što je opisano gore, rešavate i pravi razlog, brzo 'ete dobiti vrlo lepo vaspitanog psa. Najčešči razlog je da pas ima previše energije. Šetnja na povocu u mirnom koraku nije baš neko trošenje energije. Nađite psu društvo, sa kojim će se rastrčati, igrajte se sa lopticama, sa raznim vežbama zaposlite njegov mozak. Drugi razlog je da pas već unapred poznaje put i tačno zna gde i kada ćete ga recimo pustiti. Tako se mu svaki put više žuri. Idite po više različitih puteva, da na njima pas prenjuši šta se događalo tamo (njuškanje je psima potrebno, jer na taj način ''čitaju novine'') i svaki put, pre nego što ga pustite, od njega tražite neku vežbu (sedi, lezi, daj šapu i slično), nagradite ga i neka onda jurca naokolo.

 
Nakon prijatne šetnje ništa prirodnije od kratkog sna

Na kraju bi htela naglasiti još jednu bitnu stvar – šetnja u komandi 'pored' nije šetnja. Bez obzira, kako dobro ju je pas savladao, kako lepo to izgleda komšiji i kako vredno ste trenirali, da ste kucu to naučili, to nije šetnja. Šetnja je potrebna zbog socijalizacije, kontakta sa drugim ljudima i psima, za ''čitanje novina'' i jednostavno za opuštanje. Zato svog ljubimca naučite hodanja na povocu kako treba i zajedno sa dignutim glavama prošetajte kroz grad ili po obližnoj livadi. Srećno!

U narednom tekstu: Halti, posebna ‘ogrlica' za pse

Maja Šparovec
Leangi pima - klub za obuku pasa

Komentari/pitanja

.... oglasi

 


 
  Maya di Altobello
  Shadow of Aire
.Lionheart
[erdel terijer]
  Express Man Rezlark
 [patuljasti šnaucer]
  Big Band Rezlark
 [patuljasti šnaucer]
 

2003-2010 © Životinjsko carstvo