....nestali
....kućni ljubimci
....ekologija
....divljina
....forum
....saopštenja
....galerija

Pas koji preterano laje

Posle dužeg perioda tokom koga nije objavljen niti jedan tekst o psima inspiracija je došla na ne baš lep način. Ružan prizor kome sam prisustvovao u ulici u kojoj živim direktan je povod za pisanje ovog teksta. Međuljudski odnosi kao veoma kompleksna tema reflektovali su se kroz odnos između neodgovornog vlasnika jednog prelepog psa i verovatno frustrirane okoline kojoj `malo treba` kako bi došla u verbalni/fizički konflikt sa traženim `neprijateljem`. Ukratko, vlasnik psa, moj komšija, je prilično zauzet čovek koji nema previše slobodnog vremena. Kada je pre dve godine nabavio svog psa bavio se drugom vrstom posla koja mu je omogućavala da sa njim provodi znatno više vremena nego što je to sada u mogućnosti. Iako pas živi u manjem dvorištu, njegova navika da se šeta po znatno većim površinama i dalje postoji. Vlasnik ga i dalje vikendom vodi u veoma duge šetnje po prirodi pokušavajući da zadovolji potrebu za trošenjem velike količine energije koju ovaj veliki i temperamentni (inače radni pas) ima. Po svemu sudeći to ipak nije dovoljno pa je pas vremenom postajao sve `tanji` sa živcima i malo po malo počeo da laje i na najmanji zvučni ili vizuelni nadražaj. Vlasnik je psa počeo da noću uvodi u kuću kako bi okolina [a i on sam] mogla mirno da spava. Komšijsko nezadovoljstvo a najverovatnije i netrpeljivost prema psima uopšte je vremenom raslo i na kraju kulminiralo intervencijom čuvara obližnje diplomatske rezidencije kako ne bi došlo do fizičkog obračuna. Šta se tom prilikom moglo čuti sa jedne i druge strane zamislite sami. Priča će epilog verovatno imati na sudu.

Teorija
Poenta je sledeća: bez obzira na okolnosti i okolinu, vlasnik jedini odgovara za postupke svog psa i dužan je da i onima koji pse ne vole omogući mir. Sukobom se oni koji pse ne vole ne mogu preobratiti u ljubitelje pasa dok će lepo vaspitan pas biti dobar primer i jednima i drugima. Dok neki problemi u ponašanju pasa smetaju samo vlasniku, drugi, kao što je npr. preterano lajanje postaju problemi okoline i zaslužuju i veću ozbiljnost u pristupu i rešavanju. U takvim slučajevima veoma je važno razgovarati sa svojim komšijama kako bi oni shvatili da je vama stalo do rešavanja problema i njihovog mira. Izostanak komunikacije samo može produbiti nepoverenje i nagomilati pogrešne pretpostavke i/ili zaključke.

Praksa
Pre svega, neophodno je da otkrijete uzroke ovakvog ponašanja. Uzrok lajanja iz prethodnog primera je samo jedan od mogućih pa ćete najverovatnije morati neko vreme da se igrate detektiva u potrazi za dokazima. Skoro po pravilu, pas će 'nepotrebno' lajati kada Vi niste prisutni tako da će Vam biti neophodna pomoć ili komšija ili npr. video kamere. Preporuka je da nekoga iz okoline obavezno uključite u akciju dok kamera treba da služi pre svega kao dodatno pomagalo.


o čemu li razmišlja?


Pas može lajati iz sledećih razloga:
- puno vremena provodi u samoći bez prisustva vlasnika
- prostor u kome provodi vreme je skučen, bez društva drugih pasa ili adekvatnih igračaka
- pas je mlad (mlađi od tri godine) i ima veliku potrebu za trošenjem energije
- pripada izuzetno temperamentnoj rasi kojoj je svakodnevna aktivnost `u genima`

Pokušajte sledeće:
- produžite svakodnevno vreme provedeno u šetnji što će pozitivno uticati na psa i mentalno i fizički
- ako već niste, naučite psa da Vam donosi (što dalje bačeno) parče drveta, tvrdu gumenu lopticu ili neku drugu igračku.
- svakodnevno vežbajte najmanje jednu komandu sa psom 5-10 minuta.
- obezbedite psu [njemu] zanimljive igračke koje će mu držati pažnju makar deo vremena koje provodi sam. [na tržistu su se pojavile veoma zanimljive gumene igračke koje se mogu napuniti psećim keksićima ili sličnim poslasticama koje iz igračke ispadaju samo ako se pas dobro potrudi tj. žvaće igračku]
- ako pas laje kako bi vam privukao pažnju, razmislite da li mu redovno posvećujete dovoljno vremena. Ako ste ga zapostavili, pas može pribeći i zabranjenim postupcima za koje zna da vam sigurno privlače pažnju.
- zatvorite psa u stanu/kući kada niste u mogućnosti da ga nadgledate.
- obavezno obavestite komšiluk o tome da ozbiljno prilazite rešavanju ovog problema.
- kada planirate da ostavite psa samog na nešto duži period odvedite ga u neki proveren pansion za kućne ljubimce ili zadužite prijatelja ili komšiju da psa redovno izvodi u šetnju [i hrani, naravno]

[tekst se nastavlja ispod banner-a]                                                                                

Marketing                                                                                    

Zaštita teritorije
Pas takođe može prekomerno lajati ukoliko ste ga učili da reaguje na strance. Njemu je teško da razlikuje potencijalne uljeze od dece koja glasno pričaju u prolazu pored vašeg dvorišta ili suseda koje nije dobro 'upoznao'. Ako je ovo slučaj, probajte sledeće:
- Naučite psa komandu 'Mir' na koju će prestati da laje. Kada počne lajati na prolaznika, posle drugog ili trećeg 'Av' oštro ga prekinite komandom 'Mir' i nekim drugim karakterističnim zvukom [zveckanje ključevima, novčićima u limenci ili plastičnoj flaši,...] ili prskanjem vode po ustima psa. Prskanje ne treba da pokrije telo psa već samo usta a za tu svrhu može dobro da posluži dečji vodeni pištolj. Ovaj postupak će sigurno prekinuti lavež posle čega je obavezna zvučna pohvala ['Dobar pas', 'Bravo',...] i neka sitna poslastica. Lavež nikako ne smete prekinuti na način koji će psa zaboleti već tako da mu se samo privuče pažnja nakon čega će biti nagrađen za prestanak lajanja. Ako se pas plaši zvuka kojim ga prekidate u lavežu pronađite alternativni način da mu 'civilizovano' skrenete pažnju.


ne voli strance...


- Pokušajte da neutrališete njegov strah od neznanaca koji zapravo uzrokuje lavež. Počnite sa prijateljem koga pas nikada nije susreo i to tako da se ta osoba izdaleka približava ogradi dvorišta. Posmatrajte psa i čekajte momenat kada on uoči približavanje neznanca ali pre nego što počne lajati. Naredite psu da sedne i pohvalite ga za poslušnost i tišinu. Pas će isprva početi da laje kada se 'marker' previše približi ali sa nekoliko ponavljanja ove procedure pas će najverovatnije dozvoljavati potpuno nepoznatim ljudima da prolaze pored ograde bez laveža.
- Ne ohrabrujte štene da laje ma koliko vam se to u tom momentu činilo ljupko i bezazleno.

Psi, kao i ljudi,mogu patiti od paničnih strahova odnosno fobija. U tim situacijama, kada je javlja veliki strah, pas će ga najverovatnije veoma glasno izražavati. Osim olujnog vremena i gromova najnezgodniji periodi su veliki praznici zbog veoma glasnih zvukova petardi, zloupotrebe vatrenog oružja i sl. Strah od ovih, za psa nevidljivih ali itekako 'stvarnih' opasnosti može se videti i po držanju tela - spuštenim ušima i repom savijenim između nogu. Neki psi imaju toliko izražene fobije da se neretko dešava da pobegnu od kuće u paničnom strahu. Za takve slučajeve teba konsultovati veterinara koji će odrediti vrstu i količinu sedativa koji će psu 'omekšati' nerve za određeno vreme. Zatvaranje u prostorije bez spoljnih zidova i puštanje radio ili tv programa koji će 'maskirati' praskove u pozadini takođe može biti rešenje. Pomenutu opasnost od bekstva treba shvatiti najozbiljnije pa treba obratiti posebnu pažnju na to da se pas slučajno ne provuče pored nekog od ukućana i preplašen ne otrči u nepoznatom pravcu. O problemu paničnog straha od buke će biti više reči u jednom od narednih tekstova.

Još neki razlozi koji mogu prouzrokovati nepotrebno lajanje mogu biti:
- Preterana, fanatična vezanost psa za vlasnika [pas laje samo kada vlasnik nije prisutan]. Može se prepoznati po tome što pas vlasnika ni u sopstvenoj kući ne pušta iz vida ni za sekund i prati ga bukvalno u stopu gde god da se ovaj kreće. Takođe, pas vlasnika dočekuje i 'ispraća' mahnitom radošću odnosno nervozom.
- Promena u načinu života porodice vlasnika psa. [preseljenje, režim odlazaka na posao, rađanje deteta, duže odsustvo nekog od članova porodice i sl.]

Na tržištu se takođe mogu naći i neke sprave koje navodno rešavaju probleme tj. odvikavaju psa od lajanja. Tu su ogrlice sa mikrofonom koje reaguju na lavež psa prskajući ga tečnošću, emitujući zvuk visoke frekvencije koji smeta psu ili u najgoroj varijanti ispuštajući kratkotrajan električni impuls na kožu psa. Sa moje tačke gledišta svako ko sebe iole smatra ljubiteljem životinja ne bi o ovakvim metodama smeo ni da razmišlja. Da ne pominjem da one zapravo ne rešavaju uzrok već samo pokrivaju jedan problem novim - potencijalnim strahom od ogrlice itd.

Kao i uvek, na kraju moram naglasiti da, bez obzira na okolnosti, probleme u ponašanju svog psa možete rešiti samo velikom upornošću, strpljenjem, puno ljubavi i naravno - bez nervoze.

Komentari

 

   

© 2003-2010  Životinjsko carstvo

....pretraživanje