Posle dužeg perioda tokom koga nije objavljen
niti jedan tekst o psima inspiracija je došla na ne baš
lep način. Ružan prizor kome sam prisustvovao u ulici
u kojoj živim direktan je povod za pisanje ovog teksta.
Međuljudski odnosi kao veoma kompleksna tema reflektovali
su se kroz odnos između neodgovornog vlasnika jednog prelepog
psa i verovatno frustrirane okoline kojoj `malo treba`
kako bi došla u verbalni/fizički konflikt sa traženim
`neprijateljem`. Ukratko, vlasnik psa, moj komšija, je
prilično zauzet čovek koji nema previše slobodnog vremena.
Kada je pre dve godine nabavio svog psa bavio se drugom
vrstom posla koja mu je omogućavala da sa njim provodi
znatno više vremena nego što je to sada u mogućnosti.
Iako pas živi u manjem dvorištu, njegova navika da se
šeta po znatno većim površinama i dalje postoji. Vlasnik
ga i dalje vikendom vodi u veoma duge šetnje po prirodi
pokušavajući da zadovolji potrebu za trošenjem velike
količine energije koju ovaj veliki i temperamentni (inače
radni pas) ima. Po svemu sudeći to ipak nije dovoljno
pa je pas vremenom postajao sve `tanji` sa živcima i malo
po malo počeo da laje i na najmanji zvučni ili vizuelni
nadražaj. Vlasnik je psa počeo da noću uvodi u kuću kako
bi okolina [a i on sam] mogla mirno da spava. Komšijsko
nezadovoljstvo a najverovatnije i netrpeljivost prema
psima uopšte je vremenom raslo i na kraju kulminiralo
intervencijom čuvara obližnje diplomatske rezidencije
kako ne bi došlo do fizičkog obračuna. Šta se tom prilikom
moglo čuti sa jedne i druge strane zamislite sami. Priča
će epilog verovatno imati na sudu.
Teorija
Poenta je sledeća: bez obzira na okolnosti i
okolinu, vlasnik jedini odgovara za postupke svog psa
i dužan je da i onima koji pse ne vole omogući mir. Sukobom
se oni koji pse ne vole ne mogu preobratiti u ljubitelje
pasa dok će lepo vaspitan pas biti dobar primer i jednima
i drugima. Dok neki problemi u ponašanju pasa smetaju
samo vlasniku, drugi, kao što je npr. preterano lajanje
postaju problemi okoline i zaslužuju i veću ozbiljnost
u pristupu i rešavanju. U takvim slučajevima veoma je
važno razgovarati sa svojim komšijama kako bi oni shvatili
da je vama stalo do rešavanja problema i njihovog mira.
Izostanak komunikacije samo može produbiti nepoverenje
i nagomilati pogrešne pretpostavke i/ili zaključke.
Praksa
Pre svega, neophodno je da otkrijete uzroke ovakvog
ponašanja. Uzrok lajanja iz prethodnog primera je samo
jedan od mogućih pa ćete najverovatnije morati neko vreme
da se igrate detektiva u potrazi za dokazima. Skoro po
pravilu, pas će 'nepotrebno' lajati kada Vi niste prisutni
tako da će Vam biti neophodna pomoć ili komšija ili npr.
video kamere. Preporuka je da nekoga iz okoline obavezno
uključite u akciju dok kamera treba da služi pre svega
kao dodatno pomagalo.
o čemu li razmišlja?
Pas može lajati iz sledećih razloga:
- puno vremena provodi u samoći bez prisustva vlasnika
- prostor u kome provodi vreme je skučen, bez društva
drugih pasa ili adekvatnih igračaka
- pas je mlad (mlađi od tri godine) i ima veliku potrebu
za trošenjem energije
- pripada izuzetno temperamentnoj rasi kojoj je svakodnevna
aktivnost `u genima`
Pokušajte sledeće:
- produžite svakodnevno vreme provedeno u šetnji što će
pozitivno uticati na psa i mentalno i fizički
- ako već niste, naučite psa da Vam donosi (što dalje
bačeno) parče drveta, tvrdu gumenu lopticu ili neku drugu
igračku.
- svakodnevno vežbajte najmanje jednu komandu sa psom
5-10 minuta.
- obezbedite psu [njemu] zanimljive igračke koje će mu
držati pažnju makar deo vremena koje provodi sam. [na
tržistu su se pojavile veoma zanimljive gumene igračke
koje se mogu napuniti psećim keksićima ili sličnim poslasticama
koje iz igračke ispadaju samo ako se pas dobro potrudi
tj. žvaće igračku]
- ako pas laje kako bi vam privukao pažnju, razmislite
da li mu redovno posvećujete dovoljno vremena. Ako ste
ga zapostavili, pas može pribeći i zabranjenim postupcima
za koje zna da vam sigurno privlače pažnju.
- zatvorite psa u stanu/kući kada niste u mogućnosti da
ga nadgledate.
- obavezno obavestite komšiluk o tome da ozbiljno prilazite
rešavanju ovog problema.
- kada planirate da ostavite psa samog na nešto duži period
odvedite ga u neki proveren pansion za kućne ljubimce
ili zadužite prijatelja ili komšiju da psa redovno izvodi
u šetnju [i hrani, naravno]
Zaštita teritorije
Pas takođe može prekomerno lajati ukoliko ste ga učili
da reaguje na strance. Njemu je teško da razlikuje potencijalne
uljeze od dece koja glasno pričaju u prolazu pored vašeg
dvorišta ili suseda koje nije dobro 'upoznao'. Ako je
ovo slučaj, probajte sledeće:
- Naučite psa komandu 'Mir' na koju će prestati da laje.
Kada počne lajati na prolaznika, posle drugog ili trećeg
'Av' oštro ga prekinite komandom 'Mir' i nekim drugim
karakterističnim zvukom [zveckanje ključevima, novčićima
u limenci ili plastičnoj flaši,...] ili prskanjem vode
po ustima psa. Prskanje ne treba da pokrije telo psa već
samo usta a za tu svrhu može dobro da posluži dečji vodeni
pištolj. Ovaj postupak će sigurno prekinuti lavež posle
čega je obavezna zvučna pohvala ['Dobar pas', 'Bravo',...]
i neka sitna poslastica. Lavež nikako ne smete prekinuti
na način koji će psa zaboleti već tako da mu se samo privuče
pažnja nakon čega će biti nagrađen za prestanak lajanja.
Ako se pas plaši zvuka kojim ga prekidate u lavežu pronađite
alternativni način da mu 'civilizovano' skrenete pažnju.
ne voli strance...
- Pokušajte da neutrališete njegov strah od neznanaca
koji zapravo uzrokuje lavež. Počnite sa prijateljem koga
pas nikada nije susreo i to tako da se ta osoba izdaleka
približava ogradi dvorišta. Posmatrajte psa i čekajte
momenat kada on uoči približavanje neznanca ali pre nego
što počne lajati. Naredite psu da sedne i pohvalite ga
za poslušnost i tišinu. Pas će isprva početi da laje kada
se 'marker' previše približi ali sa nekoliko ponavljanja
ove procedure pas će najverovatnije dozvoljavati potpuno
nepoznatim ljudima da prolaze pored ograde bez laveža.
- Ne ohrabrujte štene da laje ma koliko vam se to u tom
momentu činilo ljupko i bezazleno.
Psi, kao i ljudi,mogu
patiti od paničnih strahova odnosno fobija. U tim situacijama,
kada je javlja veliki strah, pas će ga najverovatnije
veoma glasno izražavati. Osim olujnog vremena i gromova
najnezgodniji periodi su veliki praznici zbog veoma glasnih
zvukova petardi, zloupotrebe vatrenog oružja i sl. Strah
od ovih, za psa nevidljivih ali itekako 'stvarnih' opasnosti
može se videti i po držanju tela - spuštenim ušima i repom
savijenim između nogu. Neki psi imaju toliko izražene
fobije da se neretko dešava da pobegnu od kuće u paničnom
strahu. Za takve slučajeve teba konsultovati veterinara
koji će odrediti vrstu i količinu sedativa koji će psu
'omekšati' nerve za određeno vreme. Zatvaranje u prostorije
bez spoljnih zidova i puštanje radio ili tv programa koji
će 'maskirati' praskove u pozadini takođe može biti rešenje.
Pomenutu opasnost od bekstva treba shvatiti najozbiljnije
pa treba obratiti posebnu pažnju na to da se pas slučajno
ne provuče pored nekog od ukućana i preplašen ne otrči
u nepoznatom pravcu. O problemu paničnog straha od buke
će biti više reči u jednom od narednih tekstova.
Još neki razlozi koji
mogu prouzrokovati nepotrebno lajanje mogu biti:
- Preterana, fanatična vezanost psa za vlasnika [pas laje
samo kada vlasnik nije prisutan]. Može se prepoznati po
tome što pas vlasnika ni u sopstvenoj kući ne pušta iz
vida ni za sekund i prati ga bukvalno u stopu gde god
da se ovaj kreće. Takođe, pas vlasnika dočekuje i 'ispraća'
mahnitom radošću odnosno nervozom.
- Promena u načinu života porodice vlasnika psa. [preseljenje,
režim odlazaka na posao, rađanje deteta, duže odsustvo
nekog od članova porodice i sl.]
Na tržištu se takođe mogu naći i neke sprave koje navodno
rešavaju probleme tj. odvikavaju psa od lajanja. Tu su
ogrlice sa mikrofonom koje reaguju na lavež psa prskajući
ga tečnošću, emitujući zvuk visoke frekvencije koji smeta
psu ili u najgoroj varijanti ispuštajući kratkotrajan
električni impuls na kožu psa. Sa moje tačke gledišta
svako ko sebe iole smatra ljubiteljem životinja ne bi
o ovakvim metodama smeo ni da razmišlja. Da ne pominjem
da one zapravo ne rešavaju uzrok već samo pokrivaju jedan
problem novim - potencijalnim strahom od ogrlice itd.
Kao i uvek, na kraju
moram naglasiti da, bez obzira na okolnosti, probleme
u ponašanju svog psa možete rešiti samo velikom upornošću,
strpljenjem, puno ljubavi i naravno - bez nervoze.
Komentari
