<<prethodna strana                                                                           sledeća strana>>

Povratak na temu
  Tako Vam je to sa psima. Kada kasnimo u povratku kući, ili kada nas oni preterano iščekuju jer ih poklanjamo pažnju i mazimo ih uvek kada to traže, oni će verovatno brinuti u slikama, takođe. Verovatno će se setiti slike nas i nečega što smo radili, kao što je nameštanje jastuka na krevetu, puštanje gramogonske ploče, čitanje novina, obuvanje cipela pred izlazak napolje, sedenje u fotelji itd. Kao rezultat ovoga, ljubimci će često raditi nešto u vezi sa tim slikama koje pamte. Jastuci završavaju na podu, časopisi bivaju ispreturani i izgrizeni, sedišta na foteljama "iskopana", cipele izvađene iz ormana...Ako već mi nismo tu, oni pokušavaju da ostvare interakciju sa stvarima koje simbolišu nas.

gde je ovde WC?

Ako psi zaista pamte i sećaju se slika nas i drugih objekata i iskustava iz života, iz toga sledi da bi mi mogli to saznanje da iskoristimo na obostranu korist. Pošto većina vlasnika pasa ne zna kako psi misle, ove "slike" su glavni prostor na kome nastaju svi problemi u ponašanju pasa. Psi pamte i sećaju se konfliktnih "slika" svojih vlasnika i mnogih važnih iskustava.

Štenad
  Zamislite štene čiji vlasnici uvek dolaze kući u isto vreme a zatim svi učestvuju u ekstatičnoj ulaznoj "ceremoniji" na vratima. Ovakva "slika" se brzo pamti i štene počinje da očekuje ovakvo iskustvo, kao što su i psi Dr. Konorskog "halucinirali" u vezi svetla i činije za hranu. Međutim, kao što je normalno i u najurednijem domaćinstvu, jednog dana vlasnici kasne sa povratkom kući. Štene počinje da doživljava "slike" svojih okasnelih vlasnika, zatim počinje da grize stvari i da trči. Energija, spremna za pozdravnu ceremoniju zahteva odušak kada dođe do porasta adrenalina u krvi.

Šta li se tada događa u njihovom "umnom oku" ili "uhu"? Ono najverovatnije zamišlja da čuje korake, možda čak i vrata koja se otvaraju...što se ipak ne desi. Mada treba. Ovo dovodi do konflikta između željenog i onog što se dešava. Konflikt rađa frustraciju. Nezadovoljstvo rađa nervozu koja oslobađa još veću količinu adrenalina. Štene traži nešto što je stvarno i čime bi zadovoljilo svoju želju da "doživi" vlasnika...časopis ili knjigu koju je vlasnik skoro čitao. Miris gazde na knjizi je još uvek veoma jak. Ako ne može imati prisutnog vlasnika, bar može imati njegov originalni miris ili ukus. I tako štene njuši, proba, čak i guta parčiće papira. Kako ovo nije prava zamena za prisustvo vlasnika socijalne potrebe šteneta ostaju nezadovoljene.

Konačno, vlasnik se vraća kući. Štene se nesvesno predaje uobičajenom polu-histeričnom ritualu. Vlasnik se i sam pridružuje ali tada primećuje uništene časopise i/ili knjige. Šta je ovo? Logično, iako ne i promišljeno, vlasnik ljutito grabi štene, vuče ga do uništene stvari, grdi ga ili ga udara po njušci, ili čini i jedno i drugo. Pseća jednosmerna svest je prikovana na vlasnika. Štene cvili, prevrće se ili se uzaludno trudi da pobegne. Kažnjavanje je završeno i vlasnik besno skuplja ostatke časopisa i baca ih u kantu za smeće.

Psihička trauma
  Bilans prethodno opisanog događaja je potpuno zbunjeno štene sa kontradiktornim nizom "slika" svog vlasnika. Ova vrsta šoka za nervni sistem zove se psihička trauma i kod životinja i kod ljudi. Dolazi do konflikta između pozitivne slike o vlasniku [veoma raspoloženi Dr. Džekil] i negativne [Mr.Hajd koji se vratio kući]. Ovaj konflikt stvara frustraciju i nervozu u vezi povrataka vlasnika kući. [zanimljivo je da su u puno slučajeva vlasnici rekli kako je štene bilo sasvim u redu dan-dva posle ovakvog kažnjavanja. Ovo bi se moglo izjednačiti sa ljudskim doživaljavanjem represije kod koga u sećanju dolazi do potiskivanja tj. kreiranja neke vrste "obrnute amnezije"] Čak i kada se prethodno opisana situacija dogodi, a pošto kazna nije bila povezana sa samim žvakanjem časopisa, štene traži sledeći časopis ili cipelu, ciklus se ponavlja do tačke kada ceo odnos između vlasnika i psa postane pokvaren emocionalnom ambivalencijom. Suprotstavljena osećanja uništavaju sve pozitivne odlike njihovog odnosa. Negativni emocionalni utisci mogu čak početi i da preovlađuju.
 
  U ovom stadijumu mnogi vlasnici zaključuju kako kažnjavanje nije bilo dovoljno uverljivo i da je iz tog razloga izostala trajna korekcija ponašanja. Tada oni pojačavaju kažnjavanje. Kako prolazi vreme odnos propada još više. U ekstremnim slučajevima ovog rastućeg negativnog efekta vlasnici postaju skloni pribegavanju i drastičnih mera. Pas, sada već hipersenzitivan na promene raspoloženja svog vlasnika, oseća da nešto nije u redu. Ovo često rezultuje novim problemima, kao što je nekontrolisano mokrenje kada se vlasnik vraća kući ili kada prilazi psu; dešavaju se neredovni pokreti creva ili uriniranje, itd.
Mnoge životinje se ponašaju nesigurno, umiljavajući se još više kada je vlasnik kod kuće, i potom, još jače "čeznu" za vlasnikom kada su same. Frustracija i nervoza rastu a pojačava se i pražnjenje nagomilane frustracije uzrokovane usamljenošću. Nepronicljivi vlasnik koji je možda u početku verovao kako se pas "sveti" zato što ga ostavljaju samog, počinje da veruje kako je stvar beznadežna.

o čemu se radi?

UPOMOĆ!
  Ovo je momenat kada se često traži pomoć spolja. Kupi se knjiga. Konsultuje se veterinar, odgajivač, prodavac u pet shop-u, dreser ili stručnjak za ponašanje pasa [eng. behaviorist]. U najboljem slučaju vlasnik dobija dobar savet koji mu razjašnjava odnos pas - vlasnik i ponašanje pasa uopšte. Češće međutim vlasnici pribegavaju uobičajenim "instant" rešenjima i pas dospeva na terapiju "umrtvljavanja"; dobija lekove za smirenje ili barbiturate; biva zatvoren u tesni kavez ili kućicu po ceo dan ili mu biva zabranjeno da ulazi u kuću ili nešto još gore [ako ima goreg]. Kako nijedna od ovih prilaza problemu ne pokušava da utiče na prave razloge i ne uzima u obzir psa koji "misli" niti celokupan odnos sa vlasnikom i okruženjem, uspešnost je veoma mala. Većina tih nekada obožavanih životinja se nađe potpuno odbačeno...prebačeno kod šintera na pet do sedam dana gde su šanse 3 prema 2 da će izvući deblji kraj ili, biroktratski rečeno, "krajnje rešenje". Stvari međutim ne moraju biti ovako sumorne ako vlasnici nauče malo "pseće logike".

Primena pozitivnih "slika" u rešavanju nervoze uzrokovane samoćom
  Psi koji se ovako ponašaju kada su sami pate od nervoze uzrokovane samoćom. Ovaj pojava je veoma čest kod ljudi, i skoro svakome se ponekad u životu dogodi. Izraz Vam sigurno zvuči veoma profesionalno. Problem je u tome što, preuzet iz ljudske psihijatrije, ne daje mnogo korisnih informacija. Bilo kako bilo, izraz je već u upotrebi , tako da ćemo ga koristiti u najširem mogućem značenju a to je: "neprijatno osećanje kada ste ostavljeni sami ili ste odvojeni od određene osobe ili više njih". Ovo nam omogućava da preporučimo terapeutski program koji utiče na stvarnosti u odnosima koje pas ima. Za početak , ipak moramo biti sigurni da je beterinar isključio mnoge potencijalne psihofizičke uzroke nervoze, kao što su tirotoksikoza, hipertiroidizam (poremećaji rada tiroidne žlezde), pred dijabetes, encefalitis (zapaljenje mozga), alergije, hiperkineza, itd. itd.

 

<<prethodna strana                                                                                 sledeća strana>>

 

© 2003-2006  Životinjsko carstvo