.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... galerija

.... forum

.... prezentacije

.... oglasi
Mama, kupi mi kucu!!!

Verovatno su ove reći čuli već svi roditelji dece, starije od dve godine. Kao mama 16-to mesečnog Lea znam, da ga ništa toliko ne nasmije, kao naši psi. Stalno je u kontaktu sa njima, mazi ih, hrani iz ruke, vodi na povodniku, baca loptice. Od rođenja ide samnom na izložbe i agility utakmice. Kada idem da vidim legla, on se neumorno igra sa štencima. Prvo što je naučio da priča je kako diše naša Zibeline. Ume da na hrpu pospremi njihove činije, da ih prska sa vodom, se juri sa njima.

Ali, takva harmonija nije uvek pravilo. Neču pričati o tome kako mislim, da psi i životinje uopšte imaju na decu pozitivan uticaj. Ovaj tekst i nije namenjen roditeljima koji pse drže od svojih malih nogu. Više je odgovor na sva pitanja, koja dobijam preko telefona ili lično. Priča se u večini primera glasi: "Naša čerka ima 12 godina. Koju pasminu bi mogli da nam priporučite?" I moj odgovor uvek glasi - Nijednu!!!

Da budem jasna i direktna. Ne postoji pasmina ili pas primeran za dete. Postoje pasmine, koje odgovaraju nekom načinu života. Postoje psi, koji su vaspitani na pravilan način. I postoje roditelji, koji SEBI kupe psa i uz to dozvoljavaju svom detetu da brine o njemu - najviše što dete može.

Kako sam več spomenula u prošlom tekstu, potrebno je pažljivo odabrati pasminu i odgajivača. Ali kada su u pitanju porodice sa [malom] decom, treba znati još mnogo toga.

Starost deteta jeste itekako bitna. Kada je mališan dovoljno star, nisam sigurna. Više zavisi od njegove ličnosti i vaspitanju uopšte. Sama znam, da sam imala na kursu agilityja dve curice, 6. i 7. razred osnovne koje su svoje kuce bolje savlađivale i brže napredovale nego devojka u 3. razredu srednje škole. U psima na početku kursa nije bilo bitnih razlika. Mislim da je neodgovorno očekivati da dete može samo brinuti o psu do starosti, dok si ga samo ne može i kupiti. To je naravno malo karikirano gledano, ali često sretnem ono – dete ima, tata plati, mama brine.


Što se tiče starosti dece, roditelji trebaju misliti na, po mom iskustvu, puno bitniju stvar. Pas će živeti 10, 15 godina. Koliko će biti vaše dete tada staro? Osim fanatičnih ljubitelja pasa, ljubimac nije više u prvom planu, kada su na redu tulumi, fakultet, posao, ljubav i na kraju krajeva nov, sopstven život. Fanatika prepoznate po tome, da vas samo obavesti, da za rođendan želi tu i tu pasminu iz te i te krvne linije i da ste mu prije 8 godina obečali, da psa dobije kad napuni 15. On če verovatno posle 10 godina, kad se seli, sa sobom povesti i psa, kao i hrpu njegovih potomaka i lutalica, koje je udomio. Jer prije 8 godina niste spomenuli, da sa 15 može imati samo jednog psa. Kod svih ostalih je pitanje, da li će promeniti smer studija, jer u Beogradu ne može nači stan gde će držati psa. Ili ako u vašem domaćem kraju postoji samo jedan fakultet. Da li će promeniti posao, jer stariji ljubimac treba da piški na 4, 5 sati. Ko će ujutro da ustane za šetnju, ako je tri sata prije toga tek došao doma. I tko će da troši novac na vakcine i skupu hranu, kad je potrebno imati najnovije krpice. Roditelji, ako ste počeli tako da hvatate svog mališana, jer je zaboravio svoje obaveze - znajte da ćete tako i završiti. Kao što nije odgovorno dati detetu da brine o nečemu, čemu nije doraslo, nije odgovorno ni prema psu da se pod stare dane zaboravi na njega. Jer znate, pas nema ništa s`tim, ako ste vi sve to drugačije isplanirali.

[tekst se nastavlja ispod banner-a]                                                                                

Marketing                                                                                    



Vratiću se još malo do odgajivača. Večina njih [na sreču ne svi] na samom početku u leglu odabere pse, potencijalno dobre za izložbe, rad i slično, a ostali su kućni ljubimci. Naravno, cilj svakog ozbilnog odgajivača jeste, da najbolji primerci dođu u profesionalne ruke, gde će se iz psa izvući maksimum. Naravno, porodica koja po prvi put kupuje psa to sigurno nije. Međutim, gledano iz ugla roditelja novog vlasnika, treba biti pažljiv. Nikako ne smetaju greške u odnosu na standard za tu rasu kao što je boja, veličina, položaj ušiju, broj zuba i druga, sitna odstupanja. Problem nastane jer se većina toga kod štenca ne prepoznaje. To znači da mane koje su kod odgajivača odlučile koji pas može biti vrhunski i koji ne, puno veće. Nažalost su to mane, koje smetaju i kućnom ljubimcu, a ne samo vrhunskom psu. Plahost, histerija, pretirana dominantnost nisu za dalji odgoj. Takođe nisu ni za malu decu i novopečene vlasnike. Displazija kukova i ligamenata. Gluvoća. Očne bolesti. Nespušteni testisi. Kožne bolesti. Prekratka vilica. I još stotine stvari od kojih se neke vide kod štenaca, neke su dedne, neke važne za rasu. Treba dobro razmisliti, prije nego što se odlučite. Ni svojoj deci ni sebi sigurno ne želite izabrati bolesnog ili nervoznog ljubimca. Zato se informirajte, tražite kvalitet i kažite apsolutno ne svakom prošvercovanom psu.

Za kraj ću se osvrnuti na samu decu. Da, psi jesu potrebni deci. Ali sami psi ne mogu napraviti ništa dobro. Mi smo oni, koji možemo napraviti razliku. Iz tog razloga, nevezano za nabavku ljubimca, naučite dete pravilnom odnosu prema tim bićima i njihovom poštovanju. Neka dete nauči kako pomaziti kucu od komšije. Kako nahraniti lutalicu. Pobrinuti se o izgubljenom ili bolesnom ljubimcu. Jer odnos prema životinjama govori o istinskom odnosu prema drugom čoveku.

Neka svaki odgovoran roditelj "napravi" jednu lutalicu manje.

Maja Šparovec
Leangi pima - klub za obuku pasa

Komentari/pitanja




.... divljina

   
  Maya di Altobello
  Shadow of Aire
.Lionheart
[erdel terijer]
  Express Man Rezlark
 [patuljasti šnaucer]
  Big Band Rezlark
 [patuljasti šnaucer]
   

2003-2010 © Životinjsko carstvo