.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... galerija

.... forum

.... prezentacije

.... oglasi
Dolazi štene

Odlučili ste da je vreme da pas postane deo vaše porodice. Čestitam! Nadam se, da ste pre kupovine pročitali sve savete na Životinjskom carstvu, izabrali pasminu koja odgovara vašem životnom stilu, našli odgajivača koji vam pruža punu podršku i višegodišnje iskustvo, doma pripremili sve potrebno, dogovorili se oko pravila, rezervisali kurs u školi za pse, upoznali veterinara iz komšiluka i tako dalje. Ali... Sve to se nažalost dogodi vrlo retko. Kupovina štenca više izgleda kao žurba po supermarketu. Hteli ste ženku, pa uzmete mužjaka. Želite malog psa, pa kupite retrivera. Niste ljubitelj sporta, ali belgijski ovčari su prekrasni. Sebe ujutro jedva počešljate, pa se odlučite za bradatog kolija. Takvih i sličnih zabluda ima previše. Na kraju psa prodate ili završi na ulici. Sami u sebi odlučite, da to nije za vas. Šteta. Treba vam samo više informacija i pravilne odluke. U pomoć tome će biti namenjen ovaj i naredni tekstovi.
                                 

Možda već imate psa u svom domu ili tek tražite pasminu po enciklopediji. U svakom slučaju je neophodno poznavanje osnovne psihologije i načina razmišljanja vašeg ljubimca. Od dana, kada se u vama probudi želja, da bi imali kucu, trebate biti svesni, da je pas životinja. Nikada i ni u jednom slučaju nemože nadomestiti vašeg partnera, dete, ispraviti krizu na poslu ili ispuniti nedostatke u vašem životu. Pas vam može dati samo onoliko koliko vi dajete njemu. Možda brzo izgubite živce, imate osećaj, da je sve protiv vas i da vas niko ne voli. Verujte, sa psom neče biti lakše. Pas, pogotovo štene, radi hiljadu stvari, koje vam neće odgovarati i upoznat ćete hiljadu ljudi, kojima neće odgovarati vaš pas. Stoga nemojte imati u mislima pse-terapeute i kako su oni nekome usavršili život. Naravno da jesu, ali ti psi su godinama trenirani za svoj ''posao''. Malo štene koje dolazi kod vas, pa ovisi samo o vama. Naravno, psi sa sobom na svet donesu predispozicije, karakteristične za pasminu. Ali sve ostalo je vaš, itekako ozbiljan posao. Tako da je na mestu izreka: ''Svako ima takvog psa kakvog zaslužuje.''

[tekst se nastavlja ispod banner-a]                                                                                

Marketing                                                                                    



Neću raspravljati o svemu što je bitno prije nabavke šteneta [ili odraslog psa], puno saveta možete potražiti i na ovom sajtu. Posle godina iskustva sam naučila da ljudi največe greške prave kod dve stvari – pasmine i uzgajivača.

Pasmine nisu stvorene slučajno. Nikada nemojte izabrati pasminu po izgledu, jer je to najmanje bitan dio svega. Naravno, želite imati psa koji se vam sviđa. Uzmite enciklopediju i napišite sve pasmine, koje su vam lepe. Onda za sve izabrane pasmine pročitajte istoriju i nameru, zašto su ih uzgojili. To će vam dati širu sliku predispozicija koje ima vaš budući ljubimac. Sa pravilnim vaspitanjem je moguće korigovati svako ponašanje psa. Ali u nekom određenom trenutku u određenoj situaciji, pogotovo ako je to vaš prvi pas, većina primeraka iste pasmine isto reaguje. Ako niste lovac a volite opušteno šetati po šumi, goniči i većina terijera nisu najbolji izbor. Ako vam je muka otići pešice do dućana, onda se npr. haski baš i ne uklapa u vaš način života. Budite svesni da sopstveni životni stil nećete drastično promeniti zbog psa. Možda mislite da hoćete, ali onda prvo promenite život, pa će pas kasnije da se savršeno uključi u njega. Sve to će vam izbor pasmina svesti na manji broj. Sada razmislite o veličini, dužini dlake, boji i svemu ostalom. Želela bi spomenuti još jednu grešku oko veličene psa. Puno ljudi misli, da je za mali stan potreban mali pas. To nije uvek tačno. Postoje veliki ali ''lenji'' psi, koji će biti na nekoliko kvadrata puno sretniji, nego mali ali energični ljubimci. Opet je tu bitna namera, sa kojom je bio pas stvoren. Kada ste razmislili o svemu, trebale bi vam ostati tri, četiri pasmine. Sada dolazi teži deo.

Nadjite sve što je moguće naći o tim pasminama. Enciklopedije za takvo nešto nisu dovoljne. Tamo su svi psi za sve, što je daleko od istine. Tražite po internetu, revijama, specijaliziranim knjigama i obavezno si nabavite standard pasmine. U standardu su napisane mane, koje podrazumevaju boju, veličinu, neke specifične karakteristike i ponašanje psa [agresija ili plahost su za većinu rasa diskvalifikacione mane!]. Tek tako "naoružani" počnite tražiti uzgajivača.

U kontakt sa uzgajivačima ćete najlakše doći na izložbama pasa, preko interneta ili oglasa u novinama. Najbitnije je da odvojite dovoljno vremena. Posle prvog utiska, koji je itekako važan, samo slušajte i promatrajte. Bitan je odnos odgajivača prema psima ali još više odnos pasa prema njemu [psi neznaju, da ste potencijalni kupac, pa će se ponašati kao u svakodnevnom životu]. Bitno je i sve to što će vam odgajivač reći o pasmini i svojim psima. Pošto ste sa teorijom več naoružani, tačno ćete znati koliko istine ima u priči. Uzgajivač, koji o svojoj pasmini priča samo dobro i želi vas ubediti, da bi bio pas idealan za vas, a da mu prethodno niste ni rekli gde živite, ni slučajno nije dobar uzgajivač. Treba vam dozvoliti, da pomazite pse, pokazati papire i najvažnije – treba vas ispitati o vašem životu. Zato je bitno, da sa pitanjima ne počnete sami. Jer, ako je njemu svejedno, gde idu njegovi psi...

Ako je ''prvi test'' prošao, još više ste sigurni da je to vaša pasmina i uzgajivač vam se čini dobar čovek, sledeći put idite kod njega, ali se nemojte najaviti. Jednostavno dođite. Znam, nije po bontonu, ali ide se za vašeg budućeg ljubimca. To je i idealna prilika, da pitate sve što vas interesuje. Ako uzgajivač ''prođe test'' tako nespreman, onda ste verovatno našli pravog čoveka. Dobar uzgajivač ima unapred planirana legla i sve to možete uskladiti sa svojim životom. Nemojte se razočarati, ako je potrebno čekati pola godine ili duže. To vreme možete idealno iskoristiti da čoveka i njegove pse bolje upoznate, dođete u kontakt sa drugim odgajivačima, naučite još više o pasmini i psima uopšte.

Postoji još jedna velika zabluda kod novopečenih [na žalost često i ''iskusnih''] vlasnika. Važnost pedigrea. Pedigre nije samo papir, tako kako ni pasmina psa nije samo još jedno ime. Svesna sam, da se večinu papira za psa može kupiti "preko veze''. Svesna sam i toga, da je to moguče zbog niske kulture kinologije, koja je posledica neznanja. Zato, sve je na nama, koji to shvatamo ozbiljno. Što više ljudi znaju, manja je mogućnost zloupotrebe. Da bi štenci imali pedigre, trebaju imati pedigre i svi njegovi preci. Svi preci trebaju imati ocenu eksterijera, koju dobiju na izložbi [uzgajivač vam treba pokazati list sa ocenom i moguće titule, ako ih je pas osvojio], i ocene sa uzgojnog pregleda. Za neke pasme je potrebno i slikanje kukova ili radni ispit. Svaki pas treba imati zdravstvenu knjižicu u kojoj su datumi vakcinisanja. Da li je kuja, majka vašeg budućeg štenca, stvarno pas čije papire imate ispred sebe, proverite po tetovirnom broju, koji se nalazi u uhu psa [ako je negde drugde, treba biti označeno na pedigreu] i na pedigreu.

Danas sSve više pasa ima čipove, ali je njih malo teže proveriti, jer nemate čitač. Ako sumnjate, a broj čipa je napisan na pedigreu ili u knjižici, možete zajedno otići do ovlašćenog veterinara koji ima čitač, koji će proveriti istinitost psa. To je pogotovo preporučljivo, ako kupujete ''izložbeni primerak šampionskog porekla''. Kada je vaše štene već tu, znači staro 2 meseca i vreme je da ga uzmete, treba isto imati zdravstvenu knjižicu sa upisanim vakcinama i istetovirani broj. Nemojte verovati da leglo ima pedigre, ali je "bilo previše štenaca, pa ga on nije dobio". Nemojte verovati ni to da možete pedigre dobiti kasnije. Ako se vam bilo šta što vam kaže uzgajivač čini sumljivo, proverite. Put da štene dobije pedigre je samo jedan. Verovatno se pitate, pa zašto je na kraju krajeva to tako važno, ako ga neću voditi na izložbe. Zbog zdravlja psa!

Psi, koji nisu dobili dozvolu za uzgoj ili su do nje došli sumnjivim putem, imaju verovatno neku genetsku manu. Mana, kao što je nepravilna boja, jeste samo sitnica, ali većina mana je itekako štetna po zdravlje psa. Displazija kukova, gluvost, pogrešan ugriz, agresivnost i još stotina drugih bolesti, vas mogu dovesti u poziciju da sa svojim ljubimcem ne možete uživati, jer sve to zahteva veterinarsku negu, što podrazumeva nekoliko puta veće troškove, nego što je cena samog psa. Postoje dobri i ozbilni uzgajivači i ako tražite, nije ih teško naći. Ali nažalost ljudi često više žele znati o autu koji kupuju, nego o svom budućem ljubimcu. Bi li kupili auto bez registracije i tehničkog pregleda? Ako nemate nameru platiti određenu količinu novca za psa i potražiti dobrog uzgajivača, idite u azil i napravite dobro delo. Voljet će vas oba psa isto. Znate li koliko lutalica možete nahraniti za 300-tinak eura koje bi dali šverceru za bolesnog psa?

O važnosti uzgajivača što se tiče uticaja na psihu psa i o samoj socializaciji, više u narednom tekstu.

Maja Šparovec

Komentari




.... divljina



 
Maya di Altobello
...
..
 

2003-2010 © Životinjsko carstvo