Čau-čau je pas koji je vekovima bio na kineskom dvoru. Kineski carevi držali su ga kao čuvara, lovačkog psa ali, pre svega, da bi veličali svoju moć i bogatstvo. Negovale su ga sluge specijalno obučene samo za njih. Od njegove dlake tkali su se tepisi, a od kože pravila odela. Nažalost, čau-čau se nalazio često i na dvorskoj trpezi, pa je služio i za jelo. Sumrak kineskih careva povlači sa sobom i smanjenje broja ovih pasa, pa su se mnogi od njih našli kod bogatih trgovaca i plemstva. Međutim, za vreme tzv. kineske kulturne revolucije ovi psi gotovo da su bili uništeni. Zahvaljujući budističkim kaluđerima, kao i onim primercima koji su se našli u Evropi, a kasnije i u Americi, rasa je uspela da opstane.

PAMETNI, NEŽNI FLEGMATIK
Čau-čau je veoma inteligentan, pronicljiv, samostalan i veran. To je pas sa svojstvenim izražajnim karakterom. On ne trpi grubosti. Njega ne smete tući jer ćete ga tako zauvek izgubiti. Sa njim uvek mora lepo da se ophodi, ali tako da mu se ipak stavi do znanja da ste vi vođa, a on podređeni. Odgovora mirnim osobama jer ne zahteva duge šetnje niti sportska takmičenja, a nije uvek ni spreman za igru. Normalne pseće igre kao što su bacanje loptice, `aport`, preskakanje prepona itd, ne spadaju u igre čau-čaua, a takođe i igranje sa drugim psima. On se drži svog vlasnika i nezainteresovano prolazi pored drugih pasa, pa čak i ljudi. Njega nikada nećete videti kako prilazi nepoznatoj osobi veselo mašući repom i pokazujući znake privrženosti. On će se, dakle, prema nepoznatima ponašati veoma rezervisano. Kada uzimate ovog psa morate imati na umu da on i vlasnik sklapaju jednu vrstu `braka` sa uzajamnom vernošću za ceo život. Čau-čau je potpuno i zauvek odan samo jednom gospodaru i, ako ga izgubi, nikome više neće biti veran jer za drugu ljubav nije sposoban. Onaj ko zadobije njegovo poverenje može biti sasvim siguran u njegovu nepokolebljivost i vernost.

[tekst se nastavlja ispod banner-a]

[tekst se nastavlja ispod banner-a]                                                                                

Marketing                                                                                    

VERNOST IZNAD SVEGA
Čau-čau je pas vrlo čist i bez mirisa. Vrlo retko laje i to obično u slučaju potrebe. Rođeni je čuvar i tome ga ne treba ga posebno. Ima raskošno krzno tako da svojom pojavom podseća na lava. Čau čau ne voli vodu. Naročito treba voditi računa da sa mukom pliva jer mu tada krzno puno oteža od vode pa se može čak i udaviti. Kupa se dva do tri puta godišnje mada ni to nije neophodno jer se ćau-čau sam liže i pere kao mačka. Jednostavno, ovaj pas voli da bude čist i uredan. Čau-čau je veoma snažan i mišićav. Veoma je ponosan i gord pas. Interesantna je legenda o njegovom plavom jeziku koji ga i čini toliko različitim od drugih rasa. Navodno, kada je nastajao svet i kada su zvezde usađivane u nebo, padali su mnogi komadi neba na zemlju. Jedini pas koji je smeo da dodirne te komade neba bio je čau-čau. Zato on i danas, po drevnom predanju, ima plav jezik.Kao što sam već napomenula, ljubav i vernost ovog psa su ogromni. Zato i nije preterano kada se kaže da ovoj rasi savršeno odgovara izreka `Veran kao pas`.

Nada Petrović
vlasnica odgajivačnice `Od Patricije`

Po svemu sudeći, ili se bar to tako nama čini, Canis palustris [crtež levo] je najverovatnije predak ne samo svih nordijskih pasa koji pripadaju porodici špiceva, već je on i daleki predak rase čau-čau. Priča je daleka, fascinantna i mistična. Jer, reč je u veoma starom poreklu te primitivne rase, jedinstvene po mnogo čemu kao što je. recimo, plavo-crni jezik. Ali, ne samo to: ova rasa je bila i savremenik jedne vrste pasa iz dalekog miocena. Čau-Čau je rasa koja je nastala tokom hiljadugodišnje evolucije i to upravo u onim, nama tako dalekim azijskim predelima. Najverovatnije, preci čau-čaua bejahu doneseni u Kinu sa varvarskim osvajačima u 11. veku pre naše ere. Kako se veruje, u to vreme bili su to psi za lov, stražu i vuču. Nažalost, pisanih svedočanstava o psima u drevnoj Kini ostalo je veoma malo pošto je veći deo kineskih dokumenata i knjiga bio uništen po naređenju cara Chin Shin-a 255. g. p. n. e. Ako se može verovati kineskim hroničarima, obzirom na to da pouzdanih dokumenata nema kao i činjenici da su i neki pronađeni dokumenti često proizvoljno prevođeni, čau-čau tog vremena bio je kudikamo veći i krupniji od današnjeg. Bar su ga tako zabeležili i opisivali azijatski pisari kao `...kvadratičnog psa, divljeg i svirepog izgleda kao u lava na kojeg je svojom dlakom i podsećao, posebno onom gustom i dugačkom oko vrata, bojom, kandžama...`. Čitajući ovaj drevni isečak teško je ne povezati da se ovde ne radi upravo o rasi čau-čau. Ali, i druga svedočanstva doprla su do nas preko goblena, statuica i crteža. Na jednoj veoma staroj kineskoj bronzanoj šolji, na kojoj se među mnogim životinjama nalazi i slika tri psa, potvrđuje takvo verovanje. Jer, jedan od tih naslikanih pasa na šolji bio je zbilja masivan, odlakanog repa nošenog na leđima, široke njuške i malih, uspravnih ušiju. Međutim, etimologiju samog imena Čau-čau [Chow-chow] teško je i danas precizno odgonetnuti. Prema jednom tumačenju, naziv `čao`, koji potiče iz 11. veka, najstariji je i znači `veliki i izuzetan`. Taj diftong [dvoglas] najverovatnije potiče od pogrešnog izgovora `chaou` koji znači `jak i primitivan pas`. U nastupajućim vekovima ovaj termin koristio se za važne kineske trgovce čija je roba bila označena kao `chow chow`. Da li neka veza između moćnih kineskih trgovaca i ovih pasa postoji, ostalo je do danas nerazjašnjeno.

drevna figurica u obliku čau čau psa