U poseti azilu Riska

`Šta je covek bez životinje?
Kada bi životinje nestale, covek bi umro od velike usamljenosti duha. Šta god zadesi životinje, ubrzo snade coveka. Sve je u svetu povezano.`

Kako započeti priču o ovoj temi, a biti objektivan i ne zapasti u neki od šablona? Kako je Životinjsko carstvo automatski svrstano na stranu zaštitnika životinja tako nešto je prosto nemoguće. Sledi veoma životna priča koja nije za one koji okreću glavu kada im se nešto ne dopada.

Pre nekoliko dana posetili smo azil za životinje Riska u Kotežu, otvoren 26.06.2000. godine. Azil funkcioniše u okviru Udruženja za pomoć nezbrinutim životinjama Help animals koje su još 1992. osnovali Zlata Korjanić, Nada Gajer-Kljaković i Miljen Kljaković. Na početku, 1992. godine, sa leve strane Dunava otvoren je pansion u kome je bilo zbrinuto 50 životinja. 1998. je premešten na bolju lokaciju u Batajnici ali je sa te lokacije hitno morao biti izmešten pred početak bombardovanja 1999. zbog neposredne blizine vojnih objekata. Danas azil broji 256 pasa i 74 mačke. Prvi utisak kada dođete u Azil zaista ostavlja bez reči. Zamislite samo ljude koji poimence znaju svakog psa i mačku, i koji će vam, kada usmerite pažnju na određenu životinju, sa puno ljubavi ispričati celokupan njen `životini put`. Puno lepih i tužnih priča koje je zaista teško pretvoriti u ovakvu reportažu a da one pritom ne izgube ono najvažnije - iskrenu brigu za svaki pojedinačni život.

Najveći problem sa kojim se Azil susreće je - pogađate - finansijski. Osnovan i izdržavan isključivo iz ličnih prihoda Zlate, Nade i Miljena i uz redovnu ali nedovoljnu pomoć jednog jedinog sponzora. Nepostojanje jasne državne tj. strategije na nivou grada oko rešavanja problema napuštenih i nezbrinutih pasa i mačaka vlada već godinama. Neko će reći da država ni mnogim ljudima nije rešila probleme. Nažalost, ovo jeste problem svih nas, a ne samo nezbrinutih životinja, njihovih dobročinitelja ili onih koji se životinja plaše. Dobro je poznata strategija iz zemalja na koje se samo možemo ugledati kada su u pitanju prava i obaveze vlasnika životinja.

[tekst se nastavlja ispod banner-a]

Donošenje Zakona je jedino pravo rešenje koje bi na human način [temeljna sterilizacija i kastracija, eutanazija samo u ekstremnim slučajevima] smanjilo populaciju pasa i mačaka bez vlasnika na ulicama. Osim ovoga aspekta, Zakon bi veoma jasno utvrdio prava i obaveze vlasnika kućnih ljubimaca, štitivši podjednako i ljude i životinje. Na nesreću, i dalje smo svedoci postojanja kafilerija, užasnih fabrika smrti u kojima se usled nedostatka sredstava zarobljene životinje ubijaju najprimitivnijim sredstvima.

Pristalice `tvrde linije` zagovaraju fizičko uništenje svih pasa sa ulica pravdajući to napadima koji se povremeno događaju u prigradskim naseljima. Građani bi ipak trebali imati na umu zvaničnu statistiku koja kaže da od 100 prijavljenih napada na Beograđane, čak 90 učine psi koji imaju vlasnika. Jedan od uobičajenih zamki u situacijama u kojima se govori o ovom problemu je konstantno pozivanje na brojke kao da se govori o industriji automobila ili frižidera.

Pisac i pesnik Rendi Pul [Randy Poole] napisao je pesmu pod imenom The Difference He Made [u rogobatnom prevodu autora ovog teksta - `Njegov mali doprinos`]. U ranu zoru odlazeći na redovno trčanje duž obale mora, pesnik nailazi na dečaka koji u more vraća morske zvezde nasukane posle oseke. Kako je morskih zvezda bilo nebrojeno mnogo pesnik se začudi dečakovoj upornosti i zapita ga zašto gubi vreme kada nije moguće od sunca spasiti ni polovinu nasukanih morskih zvezda. Bez kolebanja nastavljajući svoje, dečak mu odgovori da je ipak moguće spasiti baš tu koju je upravo vratio u more, i baš tu sledeću, i sledeću, i sledeću...Dečakove reči nagnaše pesnika na razmišljanje. Gledajući nasukane morske zvezde, dečak je video živote koji se gase dok je pesnik gledao samo ogromnu cifru. Dečak nije video mnoštvo unapred osuđenih, on je gledao u onaj svaki pojedinačni život koji je spašavao. Pesnik tada poče i sam da vraća zvezde u more, razmišljaljući o ljubavi prema svakom životu koju je nepoznati dečak probudio u njemu.

Primite moje izvinjenje zbog nespretnosti u prepričavanju, u toku je potraga za umetničkim prevodom ove pesme. [08.10.2004, posle duže potrage saznali smo da umetnički prevod ne postoji]

Mislim da znate šta sam hteo reći. Nemojte okretati glavu, pomozite koliko možete. Novčano, u hrani, svojim aktivnim prisustvom u Azilu...
Javite se pa dođite do Azila. Ukoliko nemate novca a potreban vam je četvoronožni prijatelj, usvojite nekog od štanaca i dobićete vernog prijatelja.

Pritiskom na umanjene fotografije možete videti štence koji čekaju ih neko primi u svoj dom.

....naslovna strana		....pretraživanje
	U poseti azilu Riska

....nestali	`Šta je covek bez životinje? Kada bi životinje nestale, covek bi umro od velike usamljenosti duha. Šta god zadesi životinje, ubrzo snade coveka. Sve je u svetu povezano.` Indijanski poglavica iz Sijetla Kako započeti priču o ovoj temi, a biti objektivan i ne zapasti u neki od šablona? Kako je Životinjsko carstvo automatski svrstano na stranu zaštitnika životinja tako nešto je prosto nemoguće. Sledi veoma životna priča koja nije za one koji okreću glavu kada im se nešto ne dopada. Pre nekoliko dana posetili smo azil za životinje Riska u Kotežu, otvoren 26.06.2000. godine. Azil funkcioniše u okviru Udruženja za pomoć nezbrinutim životinjama Help animals koje su još 1992. osnovali Zlata Korjanić, Nada Gajer-Kljaković i Miljen Kljaković. Na početku, 1992. godine, sa leve strane Dunava otvoren je pansion u kome je bilo zbrinuto 50 životinja. 1998. je premešten na bolju lokaciju u Batajnici ali je sa te lokacije hitno morao biti izmešten pred početak bombardovanja 1999. zbog neposredne blizine vojnih objekata. Danas azil broji 256 pasa i 74 mačke. Prvi utisak kada dođete u Azil zaista ostavlja bez reči. Zamislite samo ljude koji poimence znaju svakog psa i mačku, i koji će vam, kada usmerite pažnju na određenu životinju, sa puno ljubavi ispričati celokupan njen `životini put`. Puno lepih i tužnih priča koje je zaista teško pretvoriti u ovakvu reportažu a da one pritom ne izgube ono najvažnije - iskrenu brigu za svaki pojedinačni život. Najveći problem sa kojim se Azil susreće je - pogađate - finansijski. Osnovan i izdržavan isključivo iz ličnih prihoda Zlate, Nade i Miljena i uz redovnu ali nedovoljnu pomoć jednog jedinog sponzora. Nepostojanje jasne državne tj. strategije na nivou grada oko rešavanja problema napuštenih i nezbrinutih pasa i mačaka vlada već godinama. Neko će reći da država ni mnogim ljudima nije rešila probleme. Nažalost, ovo jeste problem svih nas, a ne samo nezbrinutih životinja, njihovih dobročinitelja ili onih koji se životinja plaše. Dobro je poznata strategija iz zemalja na koje se samo možemo ugledati kada su u pitanju prava i obaveze vlasnika životinja. [tekst se nastavlja ispod banner-a] Marketing Donošenje Zakona je jedino pravo rešenje koje bi na human način [temeljna sterilizacija i kastracija, eutanazija samo u ekstremnim slučajevima] smanjilo populaciju pasa i mačaka bez vlasnika na ulicama. Osim ovoga aspekta, Zakon bi veoma jasno utvrdio prava i obaveze vlasnika kućnih ljubimaca, štitivši podjednako i ljude i životinje. Na nesreću, i dalje smo svedoci postojanja kafilerija, užasnih fabrika smrti u kojima se usled nedostatka sredstava zarobljene životinje ubijaju najprimitivnijim sredstvima. Pristalice `tvrde linije` zagovaraju fizičko uništenje svih pasa sa ulica pravdajući to napadima koji se povremeno događaju u prigradskim naseljima. Građani bi ipak trebali imati na umu zvaničnu statistiku koja kaže da od 100 prijavljenih napada na Beograđane, čak 90 učine psi koji imaju vlasnika. Jedan od uobičajenih zamki u situacijama u kojima se govori o ovom problemu je konstantno pozivanje na brojke kao da se govori o industriji automobila ili frižidera. Problemi o kojima mi ovde govorimo imaju oči. Oči kojima nas gledaju. Ako niste do sada, pogledajte i vi njih nekada u oči. Nahranite ih kada su gladni, sklonite ih od kiše kada su mokri. Žujka i Željko Pisac i pesnik Rendi Pul [Randy Poole] napisao je pesmu pod imenom The Difference He Made [u rogobatnom prevodu autora ovog teksta - `Njegov mali doprinos`]. U ranu zoru odlazeći na redovno trčanje duž obale mora, pesnik nailazi na dečaka koji u more vraća morske zvezde nasukane posle oseke. Kako je morskih zvezda bilo nebrojeno mnogo pesnik se začudi dečakovoj upornosti i zapita ga zašto gubi vreme kada nije moguće od sunca spasiti ni polovinu nasukanih morskih zvezda. Bez kolebanja nastavljajući svoje, dečak mu odgovori da je ipak moguće spasiti baš tu koju je upravo vratio u more, i baš tu sledeću, i sledeću, i sledeću...Dečakove reči nagnaše pesnika na razmišljanje. Gledajući nasukane morske zvezde, dečak je video živote koji se gase dok je pesnik gledao samo ogromnu cifru. Dečak nije video mnoštvo unapred osuđenih, on je gledao u onaj svaki pojedinačni život koji je spašavao. Pesnik tada poče i sam da vraća zvezde u more, razmišljaljući o ljubavi prema svakom životu koju je nepoznati dečak probudio u njemu. Primite moje izvinjenje zbog nespretnosti u prepričavanju, u toku je potraga za umetničkim prevodom ove pesme. [08.10.2004, posle duže potrage saznali smo da umetnički prevod ne postoji] Mislim da znate šta sam hteo reći. Nemojte okretati glavu, pomozite koliko možete. Novčano, u hrani, svojim aktivnim prisustvom u Azilu... Javite se pa dođite do Azila. Ukoliko nemate novca a potreban vam je četvoronožni prijatelj, usvojite nekog od štanaca i dobićete vernog prijatelja. Znate i sami koliko to znači u današnje vreme. Pritiskom na umanjene fotografije možete videti štence koji čekaju ih neko primi u svoj dom. www.helpanimals.org.yu helpanim@bitsyu.net Slanački put 131L 011/755-431 063/253-776 Broj žiro računa Azila: 40803-678-7-116753 Komentari	....ko je autor
....kućni ljubimci		....usluge
....ekologija		....kontakt
....divljina		....saradnja
....forum		zahvaljujem se....
....saopštenja		....adrese
....galerija





	2004 © Životinjsko carstvo