Izabrali ste si pasminu, uzgajivača pa i štene u leglu. Teško čekate dan, da mala životinjica dođe u novi dom. Dogovarate se sa uzgajivačem, kad vam kaže, da možete štenca uzeti već sa 6 nedelja, ako ga tako željno čekate.
Vi ste presretni! A štene?

Sve više [neodgovornih] uzgajivača proda štence prije 8. nedelje života. Troškovi su manji. Jedna revakcina manje. Jedno čišćenje od crevnih parazita manje. Verovatno brižni uzgajivač nađe još šta, da si smanji brigu. Ali... Za štene je to jedna najštetnijih stvari koja se mu može dogoditi.

U starosti od 4. do kraja 7. nedelje štene formira svoj karakter. U praksi to znači, da pas nauči, šta će voleti u životu, čega će se bojati i tako dalje. Direktno rečeno to razdoblje znači, da li ćete vi, kao novi vlasnici, sa njim imati puno ili još više problema. Teorija ove faze je lepo opisana na našem forumu, zato nas više interesuje, kako to izgleda u praksi. Recimo da štenca u svoj dom uzmete sa 6 nedelja. Možda je uzgajivač do tog trenutka sve napravio savršeno. Štene je kod vas, a zbog revakcine, koju još nije dobilo, ne sme izlaziti napolje. Zbog mogućnosti da se razboli je i puno bolje, da niko ne dolazi kod vas. Štene tako najviše vremena provede sa vama. Stvar može biti još gora, pošto [po iskustvu] štene prije 8. nedelje života najviše puta uzmu vlasnici koji imaju po prvi put psa.

Za fizički razvoj je potrebno da se psi međusobno igraju, jer tako treniraju mišiće, zglobove i sve ostalo. Intenzitet igre je raspoređen preko celog dana i prilagođen uzrastu. Uzgajivač treba obratiti pažnju samo na trenutke kada igra postane pregruba ili kada je jedno štene izuzetno jače od drugih. U zdravim leglima i sa 'normalnim' brojem štenaca se to retko dogodi. Mi se sa štencem ne igramo raspoređeno preko celog dana. Puno sati pas preleži, kada je sam doma. U igri čovek nema osećaj koliko može da izdrži telo šteneta. Tako mu baca loptice, po mogućnosti po klizavom parketu ili se sa njim rve oko igračke. Sve to su prenagli pokreti, koji mogu da dovedu do povrede mališana. Njegovo telo treba da se navikne na eksplozivnost trčanja za loptom. Jako vučenje igračke može da trajno povredi zube i vilicu.

[tekst se nastavlja ispod banner-a]

Marketing                                                                                    

Kuca bi u tom periodu od dve nedelje trebalo da nauči, kako zadržavati ugriz. Kada se štenci u leglu međusobno igraju, uče, koliko jako je previše jako. Kada jedan drugoga prejako ugrizne, ovaj drugi mu vrati i igra se završila. To čovek retko radi, pošto nemamo dlake po rukama i tako uopšte ne dozvoljavamo griženje ili smo sa druge strane previše tolerantni. Psu celi život nedostaje lekcija iz kontrole nad svojim ugrizom.

Psima je u prirodi da nuždu vrše izvan svog mesta za spavanje i igru. Odgovoran uzgajivač štencima nudi dovoljno mesta i redovito im čisti, da to nauče praktično sami. U primeru kada mališan prebrzo napusti leglo, dolazi do problema. Pošto ne smete da ga vodite vani, nauči piškiti u stanu ili boksu [što je još gora solucija]. Možete mu stavljati papir i naučiti ga, da tamo obavi potrebno. Ali za hijerarhiju u čoporu je puno bolje ako se od prvog dana zna da se nužda vrši vani. Puno psima problem pravi i sama podloga, pa se tako može dogoditi, da im se asfalt učini bolji od travnjaka.

Kada se štenci igraju, nauče jednu najbitnijih stvari – pseči govor. Psi najviše komuniciraju sa mimikom, koju naravno treba da nauče. Kada predugo skaču oko majke i vuku ju za uši, ona se prvo potpuno smiri. Ako štene ne prestane, zareži. Na kraju ga lagano stisne za njušku. Sledeći put je ugriz jači i već treći put mali zna, da je bolje završiti, kada majka miruje. Odrasli psi to stalno koriste u svojoj komunikaciji. Dva odrasla psa, koja prodju jedan pored drugog tačno znaju, da nemaju želje ni potrebe za dodirom u komunikaciji. Kada štene to ne nauči u leglu, može brzo da dodje do 'agresije'. Nije to prava agresija, ponašanje je samo posledica nepoznavanja psećeg "govora". Ali kad takav pas nekoliko puta zauzvrat ne dobije igru [koju očekuje] nego agresivan odziv [jer nije prepoznao znak ignorancije kod drugog psa] problemi u ponašanju nisu više daleko.

Kada se majka nakon nekog vremena vrati kod štenaca, svi skaču oko nje i ližu ju po njuški, da bi im ispovraćala hranu, koju je ulovila. Danas kuje to naravno ne rade, pošto ih uzgajivač hrani, ali ponašanje je ostalo. Kada su štenci dovoljno veliki, kuja takvo ponašanje više ne dozvoljava. Jednostavno okrene glavu i čeka da se smire. Štene, koje to nije naučilo, celi život skače po ljudima i puno truda je potrebno da se odvikne od toga.

Slično je i sa drugim znakovima koje čovek svog psa jednostavno ne može naučiti. Sa druge strane postoji puno znakova u mimiki, koji znače suprutnu stvar. Kada pas pokaže zube,on reži. Kada čovek pokaže zube, on se smije. Puno ljudi voli svoje kuce maziti po glavi i često to rade kada je pas dobar. Psi drugog psa dotaknu na vrh glave samo u primeru potpune dominacije, kada su apsolutno pobedili drugog psa. Što je daleko od toga da će pas takvo maženje razumeti kao nagradu.

Kroz učenje psećeg govora mališani uče i ponašanje u hijerarhiji. Najosnovnije ih nauči kuja, ali sa dobrim posmatranjem možemo videti hijerarhiju u samom leglu. Neki su jači i maltretiraju, drugi leže na leđima. Hijerarhija se stalno menja, jer je za život u socijalnoj okolini [kod naših pasa čovekov čopor] potrebno naučiti kako je biti glavni i kako je biti zadnji u redu. Najčešći problem u odnosu vlasnik-pas je ponašanje čoveka, koji zaslužuje da bude alfa. Kada pas ne zna kako se ponaša alfa i kakvo ponašanje se dozvoljava prema njemu, teško možemo da očekujemo miran suživot.

Maja Šparovec
   Kaizen dog club

Komentari/pitanja