Prvo zvanično pojavljivanje ove rase
mačaka zabeleženo je 1871 godine na izložbi mačaka koja
je održana u nekadašnjoj Kristalnoj
palati. Takmičilo se u 25 kategorija među
kojima je bio i jedan par Sijamaca. Različiti izvori
govore o neobičnoj vrsti mačke koja je imala veoma neuobičajenu
narav i interesantnu i veoma elegantnu spoljašnjost.
Kako u Britaniji ni među odgajivačima niko do tada video
ovu vrstu došlo je do velikog interesovanja. Popularnosti
ove rase je samo pomogla činjenica da su joj pripisivane
osobine koje podsećaju na inteligenciju i privrženost
pasa.
Tian O'Shian IV, 1900. Seal Point mužjak
Par
sijamskih mačaka je 1884 u Britaniju poslao svojoj porodici
generalni konzul Owen Gould koji ih je na poklon dobio
od sijamskog kralja. Interesovanje je raslo velikom
brzinom tako da je 1892 napisan prvi standard za ovu
rasu. 1902 godine je osnovan Klub ljubitelja sijamskih
mačaka Engleske koji je za osnovu uzeo "applehead"
varijantu sijamske rase koja se danas neformalno naziva
i klasičnom sijamskom mačkom. Klasična sijamska mačka
se razlikuje od danačnjih varijanti ne samo po bojama
već i po građi tela. Nekadašnja preovlađujuća snažna
figura i okrugla glava sve su ređe a većina mačaka ove
rase imaju izduženu glavu i tanke i dugačke noge. Popularnost
klasične sijamske mačke je dostigla vrhunac šezdesitih
godina 20. veka kada se ova rasa pojavljivala u poznatim
igranim i animiranim filmovima [Čudesno putovanje, Maza
i Lunja,...]
nova lilac egzotika, [žuta boja očiju potiče
od odbljeska blica]
Nije
lako objasniti kako je došlo do opadanja popularnosti
"klasične" u korist novog, sitnijeg, izduženijeg
i oblikom nešto elegantnijeg tipa. Neki izvori tvrde
da je popularnost šezdesitih godina XX veka bila tolika
da je cena rasnih mačića pala prenisko pa su odgajivači
u potrazi za nekom egzotičnijom varijantom koja bi im
donosila više novca počeli da favorizuju novu egzotičniju
liniju. Drugi, pak, kažu da je jednostavno preovladalo
mišljenje kako je sitnija i egzotičnija varijanta samim
tim i lepša. Nije za zanemarivanje ni činjenica da je
razvoj medicine omogućio manjim i fizički slabijim primercima
da dostignu zrelost i izvrše reprodukciju.
[tekst se nastavlja ispod banner-a]
Marketing
Najverovatnije
da su svi navedeni, a možda i neki drugi faktori uticali
na razvoj ove vrste ali jedno je sigurno - zvanični
standard nije predstavljao prepreku i pratio je postepene
promene. Činjenica je takođe da su "nove" sijamske mačke bile mnogo slabijeg zdravlja i da su
kraće živele. Odgajivači originalnih sijamaca su, međutim,
imali izbor između napuštanja takmičenja i poštovanja
novih pravila...
pas, mačka ili gremlin?
Do početka 1986 godine na takmičenjima se više
nije mogla videti niti jedna "klasična" sijamska
mačka. Stvar je otišla toliko daleko da mnogi novi odgajivači
nisu ni bili upoznati sa razvojem rase ili su čak tvrdili
da je "klasična" sijamska mačka u stvari varijanta
sa slabijim kvalitetom rase. Sve ovo je trajalo izvestan
period i činilo se da originalna vrsta neumitno pada
u zaborav ali organizacije koje priznaju prave Sijamce
kao i neke druge tradicionalne rase su uspele da polako
preokrenu stvar u suprotnom pravcu. Počelo je organizovanje
posebnih izložbi na kojima se i ova varijanta mogla
takmičiti za nagrade a felinolozi su sve više uviđali
potrebu da prestane trka za egzotikom na račun zdravlja.
Danas se skoro svuda u Evropi priznaju "klasične"
sijamske mačke dok je u S.A.D. stvar otprilike na pola
puta.
Današnji broj podvrsta je teško i nabrojati, u osnovi
postoje četiri boje: tamno braon [seal], plava [blue],
braon [chocolate] i magnolia bela [lilac]. Od ovih glavnih
razvijene su sve podvrste za koje važe isti standardi
koji se odnose na telesne proporcije.
