Prve Felinološke izložbe organizovane su tek u 19. veku, mada postoje zapisi da je prva izložba održana još davne 1598 godine na jednom sajmu u Engleskoj. Zvanićno, prva izložba mačaka održana je 1871. godine u Kristalnoj dvorani u Londonu. Na njoj su bile izložene britanske kratkodlake i persijske mačke. Pobednik je bio plavi persijski mačak vlasništvo gospodina Harisona Vajra. Iste godine održana je u Engleskoj izložba mačaka američkog uzgoja. Obe ove izložbe održane u otvorenom prostoru u areni.

 

Mačke su vođene na povocu a njihovi vlasnici su bili svečano obučeni. Žene su nosile duge haljine i ukrašene šešire, a muškarci frakove i cilindre. Izložbe su bile dosta rizične jer je dolazilo do " bliskih susreta" između mužjaka koji su se završavali i povredama.

Kasnije su mačke izlagane takođe u velikim dvoranama ali su bile smeštene u kavezima, koji u početku nisu bili dekorisani. Sudije su pri ocenjivanju obilazile mačke u areni i kavezima. Kasnije, razvojem Felinologije i uključivanjem sve većeg broja zemalja sveta u FIF-e, Međunarodnu Felinološku Federaciju (Federation International Feline) donesena su i prva izložbena pravila, koja se usavršavaju do danas.

 


U današnje vreme mace se izlažu u kavezima koji po standardima FIFe imaju dimanzije 50x50x50cm.

Kavezi se raspoređuju u prostoru u kojem se održava izložba na različite načine, a dekorisani su lepim zavesicama, prostirkama i medaljama koje je maca osvojila na prethodnim izlažbama.

foto levo: South Point Car Mida, PER w 62
(persijska bela), vlasnica Branka Popovic

Važno je da u kavezima ne bude suvišnih stvari, tj. ništa osim posude za hranu i vodu i higijenske potrebe kako bi maca imala dovoljno prostora za odmor.

Sve to imajući u vidu da izložbe traju i po 12 sati. U kavezu može biti izloženo najviše 2-3 odrasle mačke ili jedno leglo.

Pošto je izlaganje mačaka vezano s materijalnim izdacima vlasnici se najteže odlučuju za prvu izložbu.

Iz tog razloga je preporučljivo da se mace prvo izlažu u zemlji ili u gradu najbližem mestu stanovanja vlasnika. Kad se oseti prvo zadovoljstvo zbog dobrog plasmana mace, dobijenog sertifikata ili pobede u BIS-u, probijena je barijera za sve sledeće izložbe.



Onaj ko jednom ode na izložbu i bude zadovoljan ocenom svoje mace, organizacijom izložbe, upoznavanjem sa drugim vlasnicima, druženjem i razmenom iskustava sa vrsnim odgajivačima, raspitivaće se i pre nego što se izložba završi kada će biti sledeća.

Na izložbama mogu da se izlažu: Rasne mačke sa pedigreom i bez pedigrea, tzv Novicije, mačići stariji od tri meseca, kastrati i DOMAĆE MACE. Stoga ne čudi što se na svim izložbama pa i na svetskim izlažu i domaće mace, jer i one imaju tretman kao i rasne. Takmiče se u BIS-u* i dobijaju nagrade. Svaka izložba završava se takmičarskim delom Best in show BIS* i Best of Best BOB u kome se takmiče najbolje ocenjene mace po mišljenju sudija.

 

Metodom eliminacije se dolazi do ukupnih pobednika izložbe ali o tome u nekom narednom tekstu.

To je najlepši, a za neke i najtužniji deo izložbe jer se za pobednika proglašavaju mačke koje su najbolje po mišljenju sudija. Za sve ostale najlepša je njihova maca bez obzira na sve konkurente. Uzajamnu ljubav vlasnika i njegove mace ne mogu da umanje nikakve ocene i titule. I dobro je što je tako jer je ta ljubav nemerljiva. O svakoj toj vezi mogla bi da se ispriča priča i svaka bi na svoj način bila prelepa.

Dr Milica Tanjević

Komentari | pitanja