Kod ove rase dolazi najčešće do zabune i pometanja, ne samo kod ljubitelja mačaka koji su uglavnom laici, nego i kod odgajivača koji se ne bave uzgojem Britanske kratkodlake mačke.
Vrlo često se mešaju rase Chartreux, u prevodu Kartuzijska mačka i Britanska kratkodlaka. Zabunu ćemo odmah ukloniti malom uporednom pričom o poreklu ove dve rase koje nemaju nikakve veze jedna sa drugom ………….tj. takoreći nikakve.

Poreklo
Britanska kratkodlaka mačka, kao sto nam njeno ime vec kaže, potiče iz Britanije i smatra se da je potomak domaće Evropske kratkodlake i domestifikovane mačke koju su jos Rimljani doneli na Britansko ostrvo. Kroz vekove i zahvaljujuci izolovanom položaju, razvila se jedna naročito otporna populacija koja se kroz vekove nije menjala, tako da su prvi odgajivači u 19. veku imali odlicnu podlogu za svoj selektivni rad. Britanska kratkodlaka mačka bila je pokazana već na prvoj izložbi mačaka koja se održala 1871.god. u Crystal Palace-u u Londonu. Početkom 19. veka promenio se ukus ljubitelja mačaka, počela je moda Persijskih i Sijamskih mačaka. odgajivači Britanske kratkodlake su se ograničili na uzgoj mačaka plave boje, te je od tog doba rasa bila poznata pod imenom British Blue.

Raznovrsnost boja je bila pre toga sigurno veća, kao sto je u prirodi ima.

Prvi i drugi svetski rat su drastično umanjili broj Britanske plave, kao nažalost i svih ostalih mačaka. Tako su u nedostatku jedinki za uzgoj pravljene nepopravljive greške u vidu incestnog sparivanja, čime je opstanak rase bio doveden u pitanje. Neki odgajivači su spasavanje rase videli u ukrštanju Britanske plave sa Persijskom mačkom, tako da je time ponovo uneta raznovrsnost boja i šara u „plavi svet“. Time je nažalost počeo da se menja i tip. Drugi odgajivači, pobornici plave boje, došli su na ideju da je ukrštaju sa rasom Chartreux , kod odgajivača u Francuskoj i Belgiji. Ovi odgajivači su posle rata imali sličan problem nedostatka mačaka za uzgoj, te su rado pristali na predlog Britanaca po pitanju ukrštanja.

Naravno dogodilo se što se moralo dogoditi: plava Britanka i Chartreux, dve različite rase, postajale su tokom godina sve sličnije. Rezultat je bio da je pokroviteljsi savez FIFe 1970. godine zvanično ujedinio ove dve rase pod imenom British Shorthair, a u Nemačkoj su Britanke plave boje mogle da se izlažu pod imenom Chartreux. Odlučnoj borbi nekolicine upornih odgajivača prvobitne, nemešane Chartreux rase, mozemo da zahvalimo da je 1977. godine pokroviteljski savez FIFe napravio reviziju 1970. god. donete odluke, tako da danas možemo da se divimo i jednoj i drugoj rasi kao i ljubitelji mačaka pre 70 i više godina.

Šteta bi bila da revizija nije napravljena. Time bi se izgubila Kartuzijska mačka, čije poreklo nas odvodi daleko na istok, kao njenu prvobitnu postojbinu. U poslednjih nekoliko stotina godina menjala su se imena Kartuzijske mačke kao na primer Sirijska, Kipranska ili Malteška mačka, što samo svedoči o putu trgovaca i vitezova koji su je doneli u Evropu.

 
Kartuzijanka                    Britanska kratkodlaka                

Kartuziska mačka ce isto biti opširno predstavljena, na ovom mestu samo toliko da se uoče razlike i različito poreklo i da se naglasi važnost odluke o postojanju dve samostalne rase, što treba i da ostanu.

Karakter
Britanska kratkodlaka mačka je kao životni saputnik veoma prijatna. Ona je inteligentna i radoznala, ali ne zahteva da bude u centru pažnje ili da mora da se nosi u naručju. Nije ni preterano mirna a ni suviše temperamentna, moglo bi se reći da je to prava mačka za odrasle osobe. Ipak Britanka može da bude dobar drug u igru sa decom ako je sa njima odrasla i dozvoljava im svažta bez da postane agresivna.

Tvrdi se da temperament Britanke zavisi delimično i od njene boje. Plave Britanke su navodno mirnije, samostalnije i nisu velike maze, dok su riđe temperamentnije, a crem veoma privržene. Srebrne su senzibilne i znaju biti veoma vezane za jednu osobu. Bicolor i tricolor su temperamentne i pomalo tvrdoglave, a novija Colourpoint varijanta je umiljata i neproblematična.

Izgled
Britanska kratkodlaka mačka treba da bude srednje veličine. Trup je kratak, mišićav i jak kao i njene noge. Kosti treba da su masivne. Rep je kratak i debeo, zaobljen na kraju. Oblik glave je okrugao, lobanja široka. Celo je zaobljeno. Uši male do srednje veličine, nisko plasirane, široke u korenu, a zaobljene na vrhu. Nos je širok i prav sa malom konkavnom linijom u visini očiju. Oči su velike i okrugle dosta razdvojene. Boja očiju može biti narandžasta kod jednobojnih Britanki, kod tabby ošaranih, kod smoke i bicolour, pa i kod belih. Plave oči nađu se kod belih, bicolour i colourpoint. Zelene oči mogu imati crne, plave i srebrne varijante, chinchilla obavezno.

Dlaka je kratka, čvrsta i gusta. Kada se prođe prstima kroz dlaku ona treba da ostane da stoji, ne sme da padne. Kvalitet dlake je kod mačaka za izložbu izuzetno vazan.

Mužjak je veći od zenke, sa tipičnim debelim obrazima.

Naravno najpoznatija je Britanka u plavoj boji, po kojoj je prvobitno i nosila ime, ali danas je možemo sresti u svakoj boji, sve su dozvoljene.

Sledi jedan mali kolaž jednobojnih [non agouti] 

black                         blue                           chocolate                 lilac                           cinnamon               

fawn                          red                            creme                        white             

        
tortieshell smoke                                                  chinchilla                                      

       

mramorasto ili tigrasto osarana: 

silver classic tabby                                                  silver mačkerel tabby                                                

bicolor: 

blach+white                      blue+white                     lilac+white             

ili kao novija varijanta, point: 

lilac point                                                                       Highlander                                      

Nazalost ne mozemo da pokazemo sve boje, sto bi sigurno bilo interesantno, ali cemo zato spomenuti Britansku kratkodlaku macku duge dlake…………Highlander [slika gore]

Highlander
Sigurno ćete se zapitati: kako to Britanska kratkodlaka, a ima dugu dlaku ?

Odgovor je vrlo jednostavan [za odgajivače koji znaju genetiku U poreklu Britanke je spomenuto da su ratovi osetno smanjili populaciju i da je radi održanja rase bilo dozvoljeno ukrštanje sa Perzijskom mačkom. Persijska mačka je, kao što znamo, dugodlaka. Gen za dugodlakost je recesivan, znači dolazi do izražaja samo ako ga oba roditelja nose. Ako samo jedna strana poseduje taj gen, on se neće pokazati ; mačka je kratkodlaka. Sparivanjem Britanske i Perzijske mačke u prošlosti popravljao se tip, a dlaka je ostala kratka. Potomci su i dalje, generacijama nosili recesivan gen dugodlakosti. Ako danas dođe do sparivanja Britanki čiji su preci bili sparivani sa Persijskim mačkama, taj recesivan gen dugodlakosti može [ali ne mora] da dođe do izražaja; mačka je dugodlaka.

Dugodlaka Britanka je dobila ime Highlander [negde i Lowlander] i priznata je samo u nekoličini saveza. Zato je nećemo predstaviti kao zasebnu rasu, što ona ustvari i nije.

Odgajivači Britanske kratkodlake mačke, kojima se ponekad “dogodi” jedan Highlander, tvrde da ima divan karakter, da je veoma privržen i velika maza. Ova slika može to samo da potvrdi.

Alena Živkov
www.chafervalley.de