+
 

 

.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... konji

.... galerija

.... forum

.... prezentacije
Život u krdu - I deo

Struktura i sastav grupe
Konji koji svoj život provode na slobodi, žive u krdima, ali nikada u tolikom broju kako ih najčešće prikazuju u raznim western filmovima na televiziji – da ih sve predvodi pastuv. Ovakva velika krda, ako postoje, uvek su sačinjena od više manjih grupa i broje najviše dvadeset jedinki. U njima najveću ulogu igraju takozvane porodice koje su formirane od jednog pastuva i oko pet kobila sa potomstvom. Pored ovih, poznate su nam i takozvane mladalačke grupe koje su sastavljene od više odraslih ili skoro polno zrelih pastuva koji još nisu osnovali svoj ''harem kobila''. Takođe postoje i manje grupice u kojma žive još nezreli pastuvi i kobile, kao i jedinke koje su sticajem okolnosti proterani iz porodice, a još se nisu pridružili novoj.

 

Tipične porodice su po svojoj brojnosti prilično ustaljene. Promene se dešavaju u slučajevima kada mladi ždrepci postanu polno zreli i napuste porodicu, odnosno kada ih pastuv vođa protera, ili kada mlade kobile za vreme prve raspasanosti napuste grupu. U najvećem broju slučajeva, dominantni pastuv – vođa, uopšte ne pokazuje seksualnu zainteresovanost prema svojim ćerkama te se one pridružuju novim porodicama ili nekom usamljenom mladom pastuvu. Ovakvo odvajanje mladih životinja se događa u drugoj ili trećoj godini života.

U slučaju opasnosti, dominantni pastuv je onaj koji brine o sigurnosti porodice i brani ih od uljeza. Međutim, dok ne dođe do opasnosti, ponašanje diktira dominantna kobila – matrijarha. Ona određuje pravac i tempo kretanja, jednom rečju - ona zapoveda. Pastuv prati grupu po strani ili najčešće u pratnji, iza nje. Ovakve su porodice ustaljene, što se ne može reći i za grupe sačinjene od mladih ždrebaca u kojoj su promene stalne, dolasci pri otcepljenju od prethodne grupe i odlasci radi formiranja sopstvene porodice nisu neuobičajene pojave.

Usamljeni pastuvi i ne mogu baš jednostavno da se pridruže bilo kojoj grupi, jer ih čeka napad dominantnog pastuva, koji se trudi da ih što brže otera. Isto toliko se često dešava i da kobile, članice porodice, napadaju i teraju novu kobilu koja želi da im se priključi. Čak i u slučaju da se te usamljene jedinke prime, one ne dobijaju ulogu u razmnožavanju.

Jedan dan u društvenoj zajednici

Konji, koji žive na slobodi, ne galopiraju po ceo dan bez cilja. Sve manje porodice zauzimaju određenu teritoriju (revier) na kojoj mogu da zadovolje svoje potrebe u vidu ishrane (hrana, voda) i bezbednosti. Međutim, konji ne vladaju tom teritorijom, kao što to čine grabljivci; konji neće po svaku cenu proterati ostale predstavnike svoje rase ako im upadnu na teritoriju. Pojedine delove reviera koriste zajednički, tako na primer izvor vode posećuje i više porodica zaredom. Znači, teritorije koje konji zauzimaju često mogu i da se prepliću.

Veličina reviera je veoma raličit u zavisnosti od uslova i karakteristika koje poseduje – kvalitet i veličina pašnjaka, da li i koliko izvora vode sadrži i da li nudi adekvatnu zaštitu od eventualnih vremenskih neprilika, npr. od kiše. Tako recimo u Engleskoj konji jedva da zauzimaju teritoriju od jednog kvadratnog kilometra, dok u sušnoj Severnoj Americi jedna grupa od 12-15 konja zauzima teritoriju i do sto kvadratnih kilometara. Na svojim teritorijama konjiviše puta dnevno posećuju izvore hrane, vode i mesta za odmaranje. Na taj način oni mogu da pređu i po 30 kilometara na dan između različitih tačaka kako bi zadovoljili svoje potrebe. Često možemo zapaziti već utabane putiće između destinacija, gde konji u redu jedan iza drugog prate dominantnu kobilu. Ova forma ponašanja datira još iz vremena kada su konjići veličine srndaća presecali puteve u gustim šumama i džunglama.

Divlji konji najveći deo svog vremena provode pasući, pa tako provedu i do 16 sati dnevno. Što se tiče ishrane, konji su prilično probirljivi, te svojim osetljivim gornjim usnama vešto biraju biljke koje im više odgovaraju - slađe i hranljivije trave zagrizu sekutićima i otcepljuju kratkim trzajem glave. Što se tiče rasporeda ishrane u danu, on je vrlo promenljiv i zavisi od godišnjih doba i vremenskih prilika. Zimi, kada je hladno, konji po ceo dan pasu i u pokretu su, osim kada duva veoma hladan vetar - dok u toku leta, kada je velika vrućina, hranu uzimaju u ranim jutarnjim satima – u zoru, dok ostali deo dana provode odmarajući se u hladovini.

Druga veoma važna okolnost koja je od životne važnosti za konje u divljini jeste voda. Učestalost i količina prisvojene vode u velikom zavisi od udaljenosti izvora iste. U slučaju kad je izvor vode u blizini pašnjaka, konji ga posećuju više puta na dan, međutim, ako je izvor veoma udaljen, konji piju samo jednom na dan, a u vanrednim slučajevima zapaženo je da konji posećuju izvor samo svaka dva dana - što je posebna karakteristika srodnika konja – polumagaraca i zebri koje žive na sušnim predelima planete.

Zimi, u velikom mrazu, konji su primorani ili da jedu sneg, ili da svojim prednjim kopitama probijaju led kako bi došli do vode.

Naravno, količina popijene vode varira u zavisnosti od temperature, aktivnosti konja i količine pojedene hrane. Kod domaćih konja se može zapaziti kako posle velikih napora i znojenja popiju i do 30 litara vode odjednom!

Konji na slobodi svoj izmet ne ispuštaju bilo gde i bilo kad, već imaju izabranu teritoriju za izvršavanje ove nužde. Ta destinacija je deo teritorije na kojoj raste trava lošeg kvaliteta i gde konji i inače ne zalaze često. Ovu teritoriju svaka jedinka posećuje posebno i više puta u toku dana, te se ona koristi kao đubrište.


Količina izmeta zavisi od kvaliteta i kvantiteta primljene hrane. Nakon sočnih i kvalitetnih trava izmet je obilniji. Konj u toku dana u proseku deset puta izbacuje izmet. Pri izvršavanju nužde, konji, za razliku od nekih drugih životinja, ne zauzimaju poseban položaj tela, već samo malo dignu rep, a nuždu izvršavaju i u toku drugih radnji. Kod konja izmet nije samo krajnji produkt ishane već i sredstvo komunikacije. Naročito su pastuvi oni koji se interesuju kada naiđu na izmet, te ga veoma temeljno kotrolišu, kako bi saznali ko je sve ulazio na teritoriju i ostavljao ''vizit kartu''.


Konji i mokrenje vrše više puta na dan, pri čemu zauzimaju karakterističan položaj tela - glava i vrat blago savijeni, stražnje noge u širokom raskoraku, malo podvučene pod telo (kod kobila) i pomalo iza tela (kod pastuva) uz obustavljanje svih prethodnih radnji.

Mokraća je takođe jedna vrsta signalizacije i to za pastuve o pojedinim stadijumima polnog ciklusa kobile.

Pastuv se često posle mirisanja izmeta i mokraće intenzivno ''smeje'' tj podiže gornju usnu kako bi reagovao na stečene mirise, nakon čega i on sam označi mesto svojom mokraćom, kako bi ukazao na to da poseduje ili da je zainteresovan za dotičnu kobilu. Ovu radnju pastuv izvršava i nad izmetom njemu podređenih pastuva, kako bi pokazao svoju dominantnost.

Pored unosa hrane, druga aktivnost koja ispunjava dan konja jeste odmaranje. Kod konja se ono može podeliti u tri vrste, i to po intenzitetu. Prva forma jeste odmor tokom kojeg konj stoji, ali težinu stavlja na jednu od zadnjih nogu dok drugu nogu odmara – samo vrh kopita dodiruje zemlju. Vrat je u vodoravnom položaju, ili pomalo visi. Karakteristične su i opuštene, viseće donje usne kao i poluzatvorene oči.

Ovu formu odmora konji upražnjavaju pretežno preko dana, na kraće vremenske periode, ili na duže periode za vreme vrućih dana. Za ovu delatnost konji biraju senovito, mesto gde ima povetarca. Ždrebad se vrlo retko sreću u ovoj poziciji, jer oni i pri najmanjem odmoru izaberu ležanje, obično na stomaku, sa podvijenim nogama i opuštenom glavom – što i jeste druga faza odmaranja kod odraslih konja.

                

Treća faza odmaranja odlikuje se ležanjem na boku, ispruženih nogu i spuštenim vratom, glavom na tlo
. U ovom položaju odspavaju samo u slučaju da se osećaju potpuno bezbedno. Duboki san pada u kasne noćne sate između ponoći i šest sati ujutru, često prekinutim na periode kada konji iznova pasu, piju ili pak vrše nuždu. Konji u odmaranju provode 7-8 sati na dan od čega na duboki san odlazi svega oko sat vremena, a na samo ležanje oko dva sata. Ždrebad u svojoj prvoj nedelji života većinu dana provode u odmaranju a i u narednim nedeljama prespavaju u proseku pola dana.

Konji između glavnih delatnosti uvek nađu vremena za održavanje higijene, među koje spadaju valjanje, grickanje, češkanje kao i trešenje dlake, znači delatnosti koje konji pretežno vrše sami, ali se dešava i da konji uzajamno češkaju jedni druge i to sekutićima, blagim grickanjem. Valjanjem konji oslobađaju slepljenu, oznojenu dlaku a takođe češkaju nepristupačne delove leđa.

                 

Mesto gde će se valjanje izvršiti biva uvek temeljno prekontrolisano, ne bi li se uvaljali u nešto neželjeno. Zatim se konji spuste na jedan od bokova, pa se velikim zaletima valjaju na leđima, često ustaju na drugoj strani (što ponekad može biti opasno, jer konji imjau specifična creva koja se lako mogu uvrnuti). Nakon valjanja, konji se dižu i istresu svoju dlaku, kako bi se oslobodili suvišnog peska, zemlje itd. Ovu formu ponašanja možemo zapaziti i kada konji ustanu posle spavanja. Češanje možemo zapaziti kod ždrebadi, koji svojim zadnjim kopitom dohvate prednje delove tela (slično kao psi) – ovo se kod odraslih jedinki retko zapaža. Možemo međutim zapaziti kako konji, zubima nepristupačne delove tela, trljaju o neku čvrstu podlogu (stablo dreta na primer). Uzajamno održavanje dlake možemo zapaziti kod konja koji su u dobrim odnosima, često blizu jedni drugih u hijerarhiji, kada konji stanu jedan pored drugog u suprotnom smeru te sekutićima češkaju telo drugara od grebena preko leđa do samog repa.

Nastaviće se...

Tekst i fotografije:
Aleksandra Vlaščić

Komentari/pitanja


.... divljina

.... oglasi

 


2003-2006 © Životinjsko carstvo