.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... galerija

.... forum

.... prezentacije

.... oglasi
Tipovi konja

Pre upoznavanja sa rasama konja, upoznaćemo se sa podelom konja tj. njihovih rasa na tipove [što nam pruža pomoć i pri raspoznavanju]. Konje možemo podeliti u 3 osnovne grupe: poni konji, laki konji [toplokrvnjaci] i teški konji [hladnokrvnjaci]. Razlike među ovim tipovima su u masi, građi [što podrazumeva i razlike u proporcijama], veličini, pokretu [što proizilazi iz telesnih razlika] i u manjoj meri razlike u visini grebena. Što se tiče mase i visine grebena, one mogu da variraju u velikoj meri, pa čak i kod predstavnika istog tipa. Prava razlika između ponija i konja prepoznajemo u proporcijama. Kod punokrvnjak je visina grebena veća od dužine trupa, a dužina nogu je veća od dubine grudi. Kod ponija je to upravo obratno. Ponijima obično nazivamo konje kojima visina grebena ne prelazi 150-155 cm.

Karakteristike ponija

Poniji se prvenstveno razlikuju od konja po posebnom ponašanju i visini. Poniji, u odnosu na visinu, imaju duboke grudi, a dužina glave se poklapa sa dužinom između grebena i najvišeg dela sapi. Poni konjići su često živahni, i ponekad nestašni - mali klovnovi.













U pokretima, kretanju, možemo takođe uočiti velike razlike - poniji imaju veoma siguran korak, i stabilni su u pokretu. Islandski poni je jedan od najomiljenijih rasa zbog posebnog, vrlo udobnog i sigurnog koraka po nazivu toelt. Korak prednjih nogu [akcija] je veoma visok, a imaju i dugačak iskorak.

Poni konji imaju kratku, široku i elegnatnu glavu koja se prema njušci postepeno sužava. Uši su im male, vrlo pokretljive i osetljive. Imaju kraći, mišićav vrat i zaobljen greben uz kratka i veoma snažna leđa. Rep i griva u ponija su veoma gusti i dugački što ih štiti od hladnoće i vlage. Pored karakterističnih, dubokih grudi, poniji imaju kratke i jake noge. Kopita su im mala, tvrda i izdržljiva na neravnim, stenovitim podlogama. Prosečna visina ponija je između 100 i 150cm.


Karakteristike toplokrvnjaka

Već sam izgled toplokrvnjaka ukazuje na njihovu dobru sposobnost kao sportski, jahaći konji. Oblik ledja omogućuje lako sedlanje - prvih osam parova rebara su pljosnatiji, dajući dobre uslove za naslon sedla ili trkačkih amova, a ostalih pet parova su veoma fleksibilna.

  U zavisnosti od rase, glava može biti:

 
 Konkavna [štučja]                            Ravna                                               Konveksna [ovčija]

Pored različitih tipova glave, toplokrvni konji imaju velike, radoznale oči i duže, vrlo pokretljive uši. Vrat im je dugačak i mišićav a leđa im nisu previše široka. Imaju izražen greben i duža, mišićava bedra koja im omogućuju postizanje velike brzine. Noge su duže, vitkije i omogućuju veliki raskorak. Sposobni su za ekonomične pokrete uz duži korak. Kopita su dobro razvijena i odgovaraju telesnoj građi i masi. Toplokrvni konji su veoma inteligentni i temperamentni, te se sa njima najčešće srećemo u najraznovrsnijim aspektima konjarstva - preko trka i manifestacija do hobby jahanja. Prosečna visina toplokrvnih konja varira od oko 150 - 180cm.


Karakteristike hladnokrvnjaka

Hladnokrvni konji daju utisak snage u kombinaciji sa masom - zaobljeni, široki, krupni. Sa grubljom glavom, veoma debelim, masivnim vratom, širokim prsima - češto veoma visoko smeštenim mišićavim grebenom [što podspešuje bolju vučnu snagu]. Hladnokrvnjaci imaju veoma široka leđa, vrlo jake, kratke i mišićave sapi. Ovi «gorostasi» poseduju vrlo strme plećke, prikladne za vuču amovima.








Noge su kratke i jake, mogu biti sa gustom dlakom oko kičice [karakteristično za ovaj tip] ili bez nje.
Pokret mu karakterišu kratki koraci koji rezultiraju veliku vučnu snagu. Ove konje karakteriše dobar karakter i miran temperament, zbog čega ih često zovu pitomim džinovima. Upravo zbog dobre naravi i velike snage, ovi konji se najčešće koriste za vuču teretnih zaprega i rad u poljoprivredi. Visina hladnokrvnjaka je od 170- 180 cm, ali su registrovani i primerci viši od 200cm!

 

Tekst, crtež i fotografije:
Aleksandra Vlaščić

Komentari/pitanja


.... divljina

 
 
 
   

2003-2006 © Životinjsko carstvo