....nestali
....kućni ljubimci
....ekologija
....divljina
....forum
....saopštenja
....galerija

Opisivanje izgleda konja


U tekstu koji sledi potrudiću se da Vas upoznam sa načinom opisivanja konja kako biste stekli neka osnovna znanja o njihovoj građi, delovima tela i boji. Na svetu ništa nije savršeno, ali se uvek teži ka savršenom, te je neophodno da poznajemo cilj našeg stremljenja.
Za konje se, uopšteno govoreći, može reći da je zaista nemoguće naći savršenog, a evo i zašto - savršen galoper nije istovremeno i savršen tegleći konj, ili paradni i tako dalje. Dakle, sam izgled proističe pre svega iz namene rase, odnosno samog konja. Krenimo redom...

B O J A
Za boju se može reći da je karakteristika jedinke, ali ne i rase, kao što je to slučaj kod drugih životinjskih vrsta.
BELAC - konj bele boje. [Lipicaner je nama najpoznatija rasa za koju je uvreženo mišljenje da su to isklučivo beli konji, ali se sreću i vrani lipicaneri.] Svi konji koji su bele boje se rađaju kao crna ždrebad, sa većim ili manjim belim površinama po glavi ili nogama, a beli postaju tek između 5. i 7. godine. Ovo naravno ne važi za one koji se rađaju potpuno beli sa crvenim očima - u tom slučaju se radi o pigmentnom poremećaju [albinizam].
VRANAC - konj crne boje. Ako na glavi ima belu liniju, koja može biti šira ili uža, onda je to lisast vranac, ako odmah iznad kopita ima bele noge onda je putast, ako je pak bela boja višlja kažemo da je čarapast. [Opisi o lisi, putici i čarapama su isti za sve boje].
DORAT [MRKOV] - konj mrke, braon boje. Često se varijante ove boje opisuju kao "otvoreni" - svetliji ili "zatvoreni" - tamniji dorat.
ZELENKO - konj "zelene boje", naravno ne prave zelene boje već neke koja čini prelaz od vranca ka belcu [ova boja se sreće kod konja koji se rađaju kao crni, ali vremenom pobele] - vidi BELAC.
ALAN - konj oker boje.


belac

G L A V A
Generalno gledano izgled glave umnogome govori o samom konju, njegovoj građi, funkciji i plemenitosti. Mala, suva glava je odraz plemenitosti, i suprotno, duga teška glava je odlika primitivnih rasa.
Nozdrve su ulazna vrata za vazduh te su kod trkačkih konja poželjnije što šire nozdrve kako bi se razmena gasova obavljala što lakše.
Oči predstavljaju ogledalo duše, kako za ljude tako i za životinje. One odaju temperament i zdravstveno stanje same životinje. Moraju biti srednje veličine jer previše sitne govore o gruboj konstituciji dok su krupne odraz slabe konstitucije i sklonosti ka bolestima.
Uši imaju pre svega estetsku vrednost jer ni previše sitne ni previše krupne ne stvaraju bilo kakve smetnje za normalno funckionisanje konja, niti su pokazatelj smetnji. Međutim, prema pokretima ušiju može se imati uvid u psihofizičko stanje konja - bolest, strah, uznemirenost itd.
Dužina glave treba da bude jednaka dužini vrata, kao i dužini sapi.

V R A T
Kao što smo rekli dužina vrata treba da bude prubližno jednaka dužini glave. Kod kasača se najčešče sreće tzv. "daskast" vrat, dakle nešto duži, ali tanji vrat. Kod paradnih konja se teži ka tzv. labudovom vratu - visoko podignut vrat koji prema glavi pravi luk koji najviše podseća na držanje labudovog vrata.

L E Đ A
Leđa trebaju biti ravna i prava. Dužina je oko 1,5 - 2 dužine glave što pre svega zavisi od namene. Konji koji se koriste za jahanje i nošenje tereta trebaju imati što kraća leđa kako bi mogli lakše da nose sam teret. Sa druge strane trkački konji, pre svega kasači imaju potrebu za nešto dužim leđima kako bi nesmetano mogli da razvijaju što veće brzine u kasu a da se u medjuvremenu " ne stižu nogama" dakle da im zadnje noge ne dodiruju prednje. Ako su ledja povijena na dole nazivaju se sedlastim leđima, a previše uska i mršava nazivaju se " šaranasta" ili "krovasta" leđa.


alan

S T O M A K
Ma koliko se činila čudnom, činjenica je da veličina i oblik stomaka mogu znatno poboljšati odnosno smanjiti upotrebnu vrednost konja. Smatra se idealnim ako je stomak "u ravni" sa grudnom kosti. Ukoliko je manje zapremine radi se o "potpasanim" konjima i to su pre svega trkački konji i oni koji su iz raznoraznih razloga izgladneli [bolest, oskudica hrane].
Ako je pak stomak veće zapremine radi se o "pupavim", odnosno "bačvastim" konjima, a razlog njihovog nastanka je prekomerna ishrana kabastom hranom. Takvi pastuvi teško opasuju kobile, a i estetska strana nije zadovoljena.

S A P I
Sapi su motor konja. Po mnogim knjigama ćete naći kako visina sapi mora da bude jednaka visini grebena, što je pre svega estetski opravdano, ali u svim konjarskim krugovima koji pre svega cene brzinu konja reći će vam da auto pokreće motor a konja sapi. Dakle tu se najčešće radi o takozvanim "pregrađenim" konjima.
Kao i leđa mogu biti krovaste i šaranaste, ako su previše strme.

N O G E
Britaci kažu - "No feet - no horse" i to će vam potvrditi svaki konjar. Zdrave i pravilno građene i postavljene noge su možda najbitnija stavka u korišćenju svakog konja. Gledano sa strane one moraju biti pod uglom od 90% u odosu na podlogu i potpuno prave. Ponekad se kod radnih konja zbog preterane eksploatacije javlja takozvani sabljasti stav - noge blago povijene u kolenom zglobu. Ukoliko ne zaklapaju ugao od 90% sa podlogom već su kopita ispod trupa radi se o "podbijenim" ili "podvučenim" konjima a sam stav je posledica bolesti.
Gledano spreda noge zbog greške u ishrani i korišćenju mogu biti pravilne, "O" i "X". Kada stoji, razmak između kopita bi trebao da bude širine jednog kopita. Ako je razmak veći za takvog konja se kaže da ima "lavlje" grudi, a ako je manji da ima uske grudi, a time i manji kapacitet pluća, što direktno upućuje na slabiju mogućnost eksploatacije.



Ivan Miloš, sudija zaprega
ivanmilo@ptt.yu

 

Komentari

 

© 2003  Životinjsko carstvo

....pretraživanje

broj posetilaca