Kada sam dobio prvi e-mail od Ivana Miloša u kome me je pitao zašto na portalu "Životinjsko carstvo"  nema ni reči o konjima prve asocijacije su mi bile hipodrom i trke koje se tamo održavaju.

  Predstava koju sam imao o konjima i ljudima koji ih imaju drastično se razlikuje od onoga što sam dve nedelje kasnije video i doživeo. Klasičan stereotip, tj. moja dosadašnja predstava o konjarstvu - da se njime mogu baviti samo oni sa debelim viškom novca i slobodnog vremena demantovana je na najbolji mogući način. Ivan Miloš iz Gaja kod Kovina, apsolvent veterine i sudija zaprega, bavi se gajenjem i obukom lipicanera isključivo iz ljubavi. Takmičenja paradnih konja [kakvi su lipicaneri] koja se održavaju u našoj zemlji ne donose nikakav novac a sami konji nisu ni izdaleka skupi kao što se veruje. U bavljenju ovim "hobijem" Ivanu je puno pomogao teča Stanojlo Martinović koji je zapravo vlasnik konja iako ih Ivan neguje i obučava. Kako je Ivan novi spoljni saradnik Životinjskog carstva neću Vas u ovom tekstu zamarati pričom o lipicanerima ili uopšte o konjima jer će on ubuduće to sigurno raditi mnogo bolje i stručnije od mene. Moram samo reći da je vožnja fijakerom u idiličnoj vojvođanskoj atmosferi izgledala nestvarno lepo.

Napomena: Lipicaneri postaju beli u sedmoj godini života. Na slikama su ždrebac Kokan i kobila Milica.

     

     

Vaši komentari