.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... galerija

.... forum

.... prezentacije

.... oglasi
Konjska čula

Priroda je ove plemenite životinje obdarila veoma osetljivim i razvijenim čulima, koja su im kroz evoluciju često značila život ili smrt. Neka čula su im od većeg, druga od manjeg značaja - a evo i zašto…

SLUH
Konji imaju mnogo razvijenije i osetljivije čulo sluha od ljudi. Upravo zbog toga konji strahuju od vike i glasnog govora, pa vole da im se obraćamo umerenim tonom. Konji imaju velike, visoko smeštene uši koje su veoma pokretljive [njihovu okretljivost potpomaže čak 16 mišića!]. Čak postoji i razlika među rasama, toplokrvne, lakše rase imaju bolji sluh od krupnijih "hladnokrvnjaka". Zahvaljujući položaju uha konji izuzetno dobro čuju iz svih pravaca, a imaju i sposobnost da pokreću uši nezavisno jedno od drugog - ako zvuk dopire sa zadnje strane, konj može da okrene oba uha u pravcu zvuka i da tako registruje događanja, ili pak da jednim prisluškuje nazad, a drugim napred - time držeći pod kontrolom celu situaciju oko sebe. Pored sluha, uši kod konja služe i za iskazivanje raspoloženja, o čemu ćemo jednom drugom prilikom opširnije!

VID
Konji u sumraku ili noću vide puno bolje od čoveka zahvaljujući drugačijoj građi retine [mrežnjače]. Iako kod konja vid nije jedno od važnijih čula, on ima veliku ulogu kod snalaženja u prostoru. Iskustva govore da konji dosta dobro razlikuju boje, posebno nijanse zelene i žute. Oči konja su smeštene sa dve strane širokog čela, što im omogućava izuzetno veliki vidokrug. Upravo zbog tog položaja očiju, konji imaju monokularan vid, što znači da oba oka vide potpuno različite slike, tako da je njihov prostorni vid dosta slab, nemaju dubinu vida [i kod ljudi, ako pokrijemo jedno oko, mnogo nam je teže da procenimo daljinu predmeta]. Konji imaju i sposobnost binokularnog vida [kada oba oka upere u tačku koju gledaju, kao mi - ljudi], međutim zbog nepravilnosti u retini, dobijena slika bližih predmeta je često nedovoljno oštra, zato se konji često trude da pokretima glave što bolje vide željenu stvar. Često se prave velike greške od strane jahača, vozača, kada konju koji manjim okretima glave pokušava da dobije jasniju sliku nepoznatog, uskrate mogućnost istog.To često dovodi do izbacivanja konja u stranu i straha, još ako zbog toga dobije i kaznu, lako će naučiti da od nepoznatih stvari treba da se plaši. Širok vidokrug je konjima bio od velikog značaja kada su živeli u divljini, u krdima. Veoma bi lako sagledavali celu okolinu, i moguće opasnosti, dok bi savijenim glavama pasli.

NJUH
Razvijeno čulo mirisa igra možda i najveću ulogu u životu konja. Sposoban je da iz daleka oseti vodu, a ima veliki značaj i u ishrani, u biranju hrane. Konji se raspoznaju na osnovu mirisa - ždrebe prepoznaje majku, pastuv nalazi raspasanu kobilu, a mirisom prepoznaju i ograničene teritorije. Kada se dva konja sretnu, prva stvar im je da sa raširenim nozdrvama mirišu jedni druge i time upoznaju. Čulo mirisa kod konja je toliko razvijeno, da su u stanju da kod drugih konja, a i kod ljudi, prepoznaju emotivno stanje, volju. Mnogi konjari mogu da potvrde kako konji lako prepoznaju ljude koji ih se plaše [pošto nam organizam izdvaja feromone koji se luče u vazduh]. Tada konji [pretežno skloni tome] često odgovaraju agresivnošću, nevericom.

DODIR
Čulo dodira je kod konja raspodeljeno na raznim delovima tela i to po intenzitetu osećaja. Vrat, ramena, greben su osetljiviji predeli kao i njuška koja je pokrivena specijalnim – takilnim dlačicama koje su nervima povezane sa mozgom i šalju mu impulse nakod primljenih nadražaja. Neki vlasnici, naročito izložbenih konja, imaju običaj da zbog “lepše slike” te dlake odstrane, što je velika greška.
                
Dodir igra veliku ulogu i u komunikaciji konja, tako često možemo videti kako konji jedni druge grickaju, masiraju oko vratnog dela i grebena što pojačava međusobne veze i pozitivno deluje na njihov odnos. Konjima je veoma važan i dodir ljudi - mnogo im govori način na kojima postupamo sa njima, kada su nervozni ili uplašeni, jedan dodir, jedna smirena reč im mnogo znači! Receptori dodira se mogu naći i u ekstremitetima - nogama. Tu sposobnost koriste da bi dobili informacije o tlu i njegovom svojstvu, kao i da bi ispitali stvari koje im se nađu na putu.

UKUS
Jako je teško ispitivati i postavljati parametre o čulu ukusa kod konja - nije utvrđeno koliko je ono kod njih razvijeno. Često su konji probirljivi ali ne možemo sa sigurnošću tvrditi da li biraju na osnovu mirisa ili je ipak ukus taj koji im se ne dopada. Konji svakako reaguju na pojedine ukuse - ne vole i ispljunu gorke biljke, izuzetno vole slatke namirnice - mrkvu, jabuke [vole i šećer, ali uprkos mišljenju mnogih, nije baš najpovoljniji za njihov organizam], vole da ližu so, koja je od velike važnosti u ishrani a obožavaju i svežu travu.




Tekst i fotografije:
Aleksandra Vlaščić

Komentari/pitanja




.... divljina

 
 
 
   

2003-2005 © Životinjsko carstvo