.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... konji

.... galerija

.... forum

.... prezentacije
Inteligencija i učenje kod konja

Zbog svog plemenitog izgleda konj je oduvek kod ljudi budio divljenje i postoji dosta priča o njegovoj pameti i oštroumnosti. Strastveni ljubitelji konja pričali su neverovatne priče o inteligenciji svojih ljubimaca, dok su drugi smatrali da su konji izrazito glupe životinje jer dopuštaju ljudima da ih jašu, iskorišćavaju i maltretiraju. Ovde se ni u kom slučaju ne radi o inteligenciji, već se ovo objašnjava time što su konji životinje koje žive u krdu pa su druželjubive i spremne na saradnju. Konj ne pruža otpor čoveku jer je konj životinja koja beži od problema, on je lovina, a čovek je lovac.

Inteligencija i ucenje kod konja

Inteligencija nije opšta sposobnost
Pitanje inteligencije interesuje psihologe od kako sama psihologija kao nauka postoji. U knjigama iz ove oblasti može se naći pedesetak definicija šta je to inteligencija, ali niko još nije uspeo tačno odgovoriti. Neki psiholozi smatraju da je inteligencija sposobnost prilagođavanja, neki opet da je u pitanju sposonost učenja, neki da je inteligencija sposobnost korišćenja starog iskustva u novim situacijama. Ove definicije nisu pogrešne, a prava definicija bi možda predstavljala njihovo ujedinjenje. Umesto o definiciji inteligencije više se govori o definisanju onoga što je njena suština, a to je rešavanje problema uviđanjem odnosno shvatanje bitnih odnosa u određenoj situaciji. Takođe se o inteligenciji ne može govoriti kao o opštoj sposobnosti, već o nizu intelektualnih sposobnosti (mišljenje, učenje, opažanje, stvaralačke sposobnosti itd.). Inteligencija se kod čoveka izražava koeficijentom inteligencije (IQ) koji predstavlja rezultat koji dobijemo deljenjem kalendarskog uzrasta sa umnim uzrastom, koga dobijemo putem testova inteligencije, a ovaj rezultat pomnožimo sa 100.

Inteligencija i ucenje kod konja

Isti test ne može se primeniti na sve životinje
Ispitivanje inteligencije, ne samo konja već životinja uopšte, dugo zanima psihologe koji pokušavaju sastaviti odgovarajući test kojim bi inteligenciju izmerili. Ovde dolazi do dosta grešaka jer se isti test inteligencije ne može primeniti na sve životinje. Životinje se pre svega razlikuju po stilu inteligencije. Ako pogreši životinja koja je lovac, to neće ostaviti značajnije posledice po nju. Ona će preživeti i loviti dalje. Ali, ako se greška dogodi životinji koja je lovina, najčešće je pogubna po nju. Takođe, drugačije razmišljaju mesožderi od biljojeda, kao i životinje koje žive u krdu i one koje to ne čine. Uzimajući ovakve razlike u obzir, testovi inteligencije moraju biti prilagođeni vrsti životinje čija se inteligencija ispituje. Iz ovoga sledi da kao i kod ljudi, tako i kod životinja ne možemo govoriti o inteligenciji kao opštoj sposobnosti. Što se konja konkretno tiče, jedni im pripisuju vrlo visoku inteligenciju, dok im drugi poriču tu sposobnost. Neretko se žuje i uvreda „konju glupi“.

Opis inteligencije preko oblika učenja
Inteligenciju konja je najbolje i najlakše opisati preko obila učenja koji su na konje primenljivi. Savremeni psiholozi definišu učenje kao trajnu ili relativno trajnu promenu individue koja dolazi do izražaja u aktivnosti individue, a rezultat je prethodne aktivnosti individue. Razlikuje se nekoliko vrsta učenja: senzitizacija i habituacija, klasično uslovljavanje, instrumentalno učenje, učenje uviđanjem i po modelu, sticanje senzo-motornih veština i verbalno učenje. Tokom godina eksperimentisanja sa relativnom sigurnošću ustanovilo se kod kojih oblika učenja inteligencija igra ulogu, a kod kojih ne. Eksperimenti su takođe pokazali da konji uče putem senzitizacije i habituacije, klasičnog uslovljavanja i instrumentalnog učenja.

Inteligencija i ucenje kod konja

Senzitizacija i habituacija su dva najjednostavnija oblika učenja. Senzitizacija predstavlja osetljivost organizma na određenu draž koja se ponavlja više puta, a koja podstiče na aktivnost, neugodna je ili čak nanosi bol. Povećanjem osetljivosti organizam na spoljne draži reaguje brže, a reaguje i na draži na koje do tada nije reagovao. Senzitizacija svoje mesto u treningu konja nalazi prilikom učenja konja da pozitivno reaguje na jedva primetne komande jahača. Habituacija je obrnuti oblik reagovanja. Ona se sastoji u tome da organizam na draži na koje se ponavljaju, a nisu od značaja, reaguje sve slabije i na kraju sasvim prestaje. Konj naviknut na spoljne nadražaje ne reaguje na njih, skoncentrisan je na trening i na svog jahača.

Klasično uslovljavanje sastoji se u tome da posle određenog broja ponavljanja javljanja bezuslovne draži u paru sa uslovnom draži organizam počinje reagovati i na uslovnu draž kao na bezuslovnu. Na ovaj način mogu se usloviti različite reakcije organizma, ali se najčešće radi o motornim i fiziološkim reakcijama. Učenje konja naredbama obavlja se putem klasičnog uslovljavanja. Konj bezuslovno reaguje na pritisak bilo koje vrste. Taj pritisak kada je jahač na konju vremenom se povezuje sa određenim delom tela jahača – listovima, težištem, rukama i konj počinje da prepoznaje pritisak kao naredbu na koju primereno reaguje.

Instrumentalno učenje je osnova učenja životinja, a samim tim i konja. Najjednostavnije opisano, instrumentalno učenje se zasniva na principu nagrade i kazne – za pozitivnu reakciju se dobija nagrada, za negativnu kazna, tako da pozitivni oblik ponašanja vremenom ostaje naučen.

Ono što je bitno jeste da i nagrada i kazna, pogotovo kada se o životinjama radi, moraju biti trenutne. Čovek može povezati dogadjaje u prostoru i vremenu, ali konj ili bilo koja druga životinja, to ne može. Kazna mora uslediti onog trenutka kada konj pogreši, isto kao i nagrada kada učini nešto pozitivno. Samo na taj način konj može povezati šta je uradio dobro, a šta ne. Ako kazna kasni, konj ne može prepoznati šta je negativno uradio i kao rezultat ovakvog nesporazuma javlja se otpor prema jahaču. U tom slučaju kazna nema više edukativnu svrhu nego prerasta u maltretiranje konja. Ovo naročito važi za slučajeve kada je kazna udarac bičem. Takodje i nagrada mora uslediti onog trenutka kada uradi šta je od njega traženo. Dovoljno je tapšanje po vratu, pohvala glasom ili puštanje konja da se istegne i opusti mišiće – redukcija tenzije.

Inteligencija i ucenje kod konja

Pojam instrumentalnog učenja veže se za psihologa Torndajka koji je najpoznatji po tome što je učio mačku da otvori vrata kaveza i dodje do hrane – nagrade. Ono što malo ko zna jeste da je Torndajk ispitivao doživotno pamćenje kod konja i to upravo korišćenjem instrumentalnog učenja. Torndajk bi konja stavljao pred odabir figura, s tom razlikom što bi kod jedne određene figure uvek stajala nagrada (potkrepljenje) i konj bi vremenom naučio da bira baš tu figuru jer zna da se kod nje nalazi šećer ili neka druga poslastica. Posle određenog vremena test bi bio ponovljen, a konj bi nepogrešivo birao pravu figuru. Torndajk bi eksperiment ponavljao u sve većim vremenskim razmacima, sve dok taj razmak ne bi predstavljao godinu dana. Čak i tada, stavljen pred zadatak, konj bi birao pravi lik. Ovako dugotrajna mogućnost pamćenja kod konja objašnjava se time što su te životinje biljojedi i moraju pamtiti koje su biljke uskusne, koje ne, koje peku, koje su otrovne itd. Te podatke moraju čuvati u memoriji i u onom periodu kada tih biljaka nema, recimo zimi. Kada dođe proleće i kad se ciklus rasta određenih biljaka ponavlja, konji iz svog pamćenja "vade" podatke o jestivim biljkama. U slučaju da je njihovo pamćenje slabije, oni bi svakog proleća morali ponovo učititi koje biljke mogu jesti, a koje ne, što za njih može biti pogubno.

Inteligencija i ucenje kod konjaOno što je zajedničko opisanim oblicima učenja, jeste da inteligencija u njima ne učestvuje. Kod senzitizacije i habituacije reč je o jednostavnim odgovorima organizma na spoljne podražaje.

Klasično uslovljavanje jeste složeniji oblik učenja ali je opet reč o fiziološkoj reakciji organizma na spoljni nadražaj.

Instrumentalno učenje se takođe naziva učenje putem slepih pokušaja i slučajnih uspeha zato što životinja, u našem slučaju konj, pravi niz nesvrsishodnih radnji da bi na kraju samo jedna dovela do željenog cilja, odnosno nagrade. Kada pokuša sledeći put, životinja neće odmah koristiti radnju koja je dovela do cilja, nego ponovo počinje sa slučajnim pokušajima.

Naravo, da li je neka životinja inteligentna ili ne, neće umanjiti naše divljenje prema njoj.
Konji su plemenite životinje koje čine naš život bogatijim.



Autorka teksta: Emina Knežević - Sva prava zadržana.


____________________________________________________________________________________

   Ukoliko ste propustili, pročitajte i prethodni tekst:

   Dresurno jahanje za početnike
____________________________________________________________________________________

Komentari/pitanja

.... divljina

.... oglasi

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

2003-2011 © Životinjsko carstvo