.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... galerija

.... forum

.... prezentacije

.... oglasi

Koliko dugo žive životinje?



Kada govorimo o životnom veku životinja, neretko nailazimo na preuveličane ili proizvoljne brojke. Najdugovečnijim životinjama se dodaje, a onima iz druge krajnosti se najčešće, u medijskoj igri "gluvih telefona", njihov i inače kratak život dodatno skraćuje...verovatno u želji za tzv. "ekskluzivom" ili "senzacijom"...

Proizvoljne ocene i preterivanja su na izvestan način omogućena stvarnim okolnostima, jer je precizno utvrđivanje dugovečnosti životinja prilično kompleksna tematika.

Ukoliko se i površno upoznamo sa metodama koje su dostupne naučnicima, brzo dolazimo do zaključka da je precizno utvrđivanje životnog veka makar i samo jedne jedine vrste životinja zahtevan poduhvat.

Postoji nekoliko načina da se utvrdi starost životinje, u zavisnosti od vrste kojoj pripada.

Krljušt ribe određuje njenu starostBiolozi određuju starost ribe prema prstenovima koji su vidljivi na krljušti, kičmenom stubu i kostima peraja, ili prema veličini ušne kosti (otolita). Tokom normalnog rasta, prstenovi na krljušti su normalno razdvojeni, dok preko zime, u vreme mirovanja, kada praktično nema rasta, prstenovi stoje sasvim blizu jedan drugom. Brojanjem zbijenih prstenova može se utvrditi koliko je zima prošlo. (slika desno)

Kod sisara se za određivanje starosti najčešće posmatraju zubi, njihov broj i stepen istrošenosti. Kod jelena se prvih osam-devet godina precizno može odrediti starost prema istrošenosti zuba, a nakon toga oni postaju toliko zaobljeni da ne samo da su neupotrebljivi za određivanje starosti, nego jelen više nije u stanju da se normalno hrani. Stoga retko koji jelen u prirodi živi duže od 10 godina.

Kitovi imaju, od materije slične vosku, neku vrstu "čepa" unutar uha. Ovaj čep raste tokom godina a naučnici pretpostavljaju da naizmenični svetli i tamni slojevi predstavljaju godine života. Tako se ranije smatralo da kitovi žive i preko 150 godina, dok prema najnovijim informacijama, izgleda da je u pitanju bilo drastično preuveličavanje. Ipak, 2006. godine je u lešu kita nasukanog na Aljasci pronađen deo harpuna za koji se procenjuje da datira sa kraja XIX veka što bi značilo da je kit imao oko 120 godina.

Dugovečnost ptica u prirodi se precizno može procenjivati samo prstenovanjem mladih ptica i njihovim kasnijim posmatranjem i beleženjem podataka.

Maksimalni i prosečni životni vek - različiti pojmovi

Seda dlaka, zaboravnost i drugi vidljivi znaci starosti se retko mogu sresti kod životinja u prirodi jer one retko dožive biološku starost tj. prirodni limit za svoju vrstu. Uzroci su brojni, od prirodnih neprijatelja, uslova života, (ne)dostupnosti hrane itd.

Iz ovog razloga se moraju razlikovati maksimalni mogući životni vek određene vrste, i prosečni očekivani životni vek. Drugim rečima, naučnici naglašavaju da ne možemo poistovećivati izuzetke sa pravilom.

Pouzdane informacije o dugovečnosti životinja najčešće potiču od posmatranja jedinki u zatočeništvu koje se nisu suočavale sa prirodnim opasnostima, već su relativno izolovano (obično u zoo vrtovima) imale priliku da dostignu svoj biološki maksimum.

U ekstremnim primerima, radi se i o višestruko dužem životnom veku. Tako npr. miš koji u prirodi živi samo nekoliko meseci, u kontrolisanim uslovima može živeti i nekoliko godina.

Evo tabele koja prikazuje koliko maksimalno mogu živeti određene životinjske vrste u zatočeništvu. U svakoj grupi su odabrane vrste koje predstavljaju najveće i najmanje prosečne dužine života u određenoj grupi. (izvor tabele: Enciklopedija Britannica).

Životinje broj godina
Sisari
slepi miš (Eptesicus fuscus) 2
grizli (Ursus horribilis) 31
mačka (Felis catus) 21
šimpanza (Pan troglodytes) 37
pas (Canis familiaris) 34
indijski slon (Elephas maximus) 57
koza (Capra hircus) 18
hrčak (Mesocricetus auratus) 1.8
konj (Equus caballus) 62
lav (Panthera leo) 29
miš (Mus musculus) 3
bik (Bos taurus) 30
siva veverica (Sciurus carolinensis) 15
divlja svinja (Sus scrofa) 27
Ptice
plava šojka (Cyanocitta cristata) 4
kanarinac (Serinus canaria) 24
makao (Ara macao) 64
slavuj (Luscinia luscinia) 3.8
golub (Columba livia domestica) 35
veliak senica (Parus major) 9
Reptili
aligator (Alligator mississipiensis) 56
zmija podvezica (Thamnophis sirtalis) 6
kornjača (Terrapene carolina) 123
džinovska kornjača (Testudo elephantopus) 177
vodena kornjača (Pseudemys scripta) 7
Vodozemci
Evropski crni salamander (Salamandra atra) 3
tačkasti salamander (Ambystoma maculatum) 25
žaba (Rana species) 5–15
Ribe
jegulja (Anguilla rostrata) 6
zlatna ribica (Carassius auratus) 25
jesetra (Acipenser transmontanus) 50
Insekti
mrav (Lasius species) 15
krasnik  (Buprestis splendens) 30
vinska mušica (Drosophila melanogaster) 0.1
Arahnide
ptičji pauk (Avicularis avicularis) 15
krpelj (Dermacentor andersoni) 3–4
Rakovi
rečni rak (Astacus fluviatilis) 30
vodena buva (Daphnia magna) 0.2
Mekušci
školjke 1–10
puževi 1–30
Člankoviti crvi
glista (Lumbricus terrestris) 10
pijavica (Hirudo medicinalis) 27


[tekst se nastavlja ispod banner-a]

Marketing


Ilustracija očekivanog životnog veka nekih vrsta životinjaČak i kada znamo koliko koja vrsta životinja može da doživi, postavlja se pitanje: zašto određene vrste živih organizama žive dugo a neke kratko? Naučnici razloge traže u genetskom kodu, životnoj okolini, broju prirodnih neprijatelja, ali i veličini organizama određene vrste.

Iako ne postoji definisana zakonitost po kojoj veličina ima direktan uticaj na životni vek, činjenica je da u prirodi krupne životinje uglavnom duže žive od sitnih. Krupne životinje su manje ugrožene od predatora i imaju manje prirodnih neprijatelja. Takođe, prirodne nepogode ih manje ugrožavaju, npr. poplava koja životno ugrožava sitne životinje poput glodara, medvedima ne predstavlja ništa sem neplaniranog kupanja. Veličina definitivno donosi izvesnu dozu bezbednosti.

Stepen aktivnosti je još jedan faktor koji značajno utiče na životni vek. Imajući veći broj prirodnih neprijatelja, manje životinje su uglavnom aktivnije. One moraju da unose procentualno veće količine hrane (u odnosu na svoju telesnu težinu) kako bi obezbedile dovoljnu količinu energije za svoju pojačanu aktivnost. U poređenju sa velikim životinjama njhova srca, pluća i ostali organi rade brže da bi kroz organizam prenosili neophodne materije pa im se tako i ceo organizam brže troši.

Iako je tema prilično obimna, za kraj ovog teksta neminovno dolazimo i do ljudskog uticaja na životni vek životinja. Čovek, tj. preovlađujući deo naše civilizacije, uništava i smanjuje prirodna staništa, i besomučno lovi životinjske vrste ne praveći razliku da li to radi zbog ishrane ili ubija iz bahatosti pa to licemerno naziva sportom. Takvo ophođenje prema živom svetu svakako ne produžava životni vek životinjskih vrsta.
Nažalost, čovek je nekim vrstama zauvek uskratio i samo postojanje na našoj Planeti...

Da se podsetimo samo nekih o kojima smo pisali:

Ptica Dodo                 Golub selac                 Tasmanijski vuk              Džinovska morska krava

Komentari/pitanja

.... divljina

   
  Maya di Altobello
  Shadow of Aire
.Lionheart
[erdel terijer]
  Express Man Rezlark
 [patuljasti šnaucer]
  Big Band Rezlark
 [patuljasti šnaucer]
  Ivory Iv from Lipar Land [doberman]
   

2003-2012 © Životinjsko carstvo