Kloniranje životinja

Pri seksualnom razmnožavanju potomak, kao posledica spajanja spermatozoida i jajne ćelije, sadrži po
polovinu majčinih i očevih gena (1). Kloniranje (2) predstavlja jedan oblik bespolnog razmnožavanja tako da potomak nema ni mamu ni tatu.

Kako to?!
Za kloniranog potomka postoje samo davaoci gena!!!

Ko može da bude davalac gena?
Na ovo pitanje je veoma lako odgovoriti:
• ženka koja će biti klonirana i u čijoj će se materici odvijati razviće kloniranog embriona;
• ženka, koja je samo davalac jedra, a zbog starosti, bolesti ili nekog drugog razloga ne može da donese mladunče;
• mužjak, koji će biti kloniran.

U prvom slučaju je klonirana ženka svom detetu i ''mama'' i ''tata''. Potomak je njena kopija [ima samo njene gene] i ima samo jednog roditelja. [Kako bismo ga nazvali mama-tata, ili tata-mama?!]. U drugom slučaju potomak ne bi imao ni jednog pravog roditelja. Ženka koja ga je rodila, bila bi mu mama samo po tome, a ona koja mu je dala gene ne bi ga rodila. Tate u oba slučaja nigde nema. U trećem slučaju je situacija malo ''blaža''. Tu otprilike imamo nešto najsličnije ''klasičnim'' roditeljima. Ženka u čijoj se materici razvija embrion je ''mama'', mada potomak nema nijedan njen gen, a "tata" je davalac gena. Njihov muški potomak će dakle imati majku koja ga je donela na svet, a sa kojom nema nikakve genske srodnosti i oca čija je apsolutna kopija.

Da li bi neko voleo da se rodi i da nema ni mamu ni tatu? Odgovor je izlišan. Posmatrano na ovaj način kloniranje deluje poprilično monstruozno. A da li je zaista tako? [Imate mogućnosti da o tome prodiskutujete na našem forumu u anketi pod ''opšte teme''.] Posmatrajmo sada sve to ali na malo drugačiji način. Da li ste nekada poželeli da svog ostarelog ili uginulog ljubimca ''oživite''? Odgovor - takođe izlišan!

Da li oni mogu biti identični?

Klonirane i transgene životinje
Danas se mogu, pored kloniranih, stvoriti i životinje koje u svom genomu (3) imaju jedan ili više stranih gena. Moguće je gen iz hromozoma jedne životinjske ili biljne vrste prebaciti u hromozom druge životinjske vrste, odnosno moguće je genetički konstruisati (4) živo biće. Prvo genetički konstruisano biće bila je stomačna bakterija [ešerihija] u koju je ugrađen gen žabe [1973. g.].

KAKO JE TO URAĐENO?
Osnovni princip ove metode možemo svesti na dva glagola ''iseci - zalepi'' [ili kompjuterskim rečnikom ''cut - paste'']. Potrebne su ''makaze'' i ''lepak'', odnosno određeni enzimi. ''Makazama'' se iz DNK žabe iseče odgovarajući gen. Istim ''makazama'' se u DNK bakterije napravi ''rupa'' - iseče se i odstrani deo na čije će mesto doći žablji gen. Ubaci se žablji gen u medijum gde bakterije rastu i ''lepak'', opet enzim, ga spoji sa ostatkom bakterijske DNK. Dobijena je bakterija koja sadrži žablji gen. [Kao i svi najveći svetski pronalasci tako i ovaj ima veoma jednostavan princip, ali je sama metodologija veoma složena i zahteva ogromno znanje - kompletan tim molekularnih biologa, citologa, genetičara, fizičara...]

Od prve genetički konstruisane ešerihije napredak je vrtoglav. Pokušaćemo da hronološki prikažemo najvažnije, i kroz našu literaturu potvrđene, uspehe na ovom polju.
• kasnih 80-tih godina prošlog veka, ugrađen je ljudski gen za insulin u bakteriju, čime je bakterija ''naterana'' da proizvodi humani insulin [do tada su dijabetičari koristili insulin izolovan iz pankreasa svinja ili goveda];
• 1989. ugrađeni su, pomoću virusa, zečji geni u majmunske ćelije [hromozome] i ljudski geni u miševe
• 1997. kloniran je prvi sisar, sada već čuvena i , nažalost pokojna, ovca Doli. Ovca Doli je došla na svet posle 277 neuspelih pokušaja. Prošle godine je ''uspavana'' jer je došlo do poremećaja kao što su prevremeno starenje, prekomerna težina, oštećenja pluća, srca. Smatra se da su ovi poremećaji upravo rezultat kloniranja.
• Od 1997. g. procesi kloniranja i stvaranja transgenih životinja su se proširili i na ostale životinje: goveda, majmune, mačke. Od transgenih životinja danas je u široj upotrebi jedino jedna vrsta akvarijumske ribice koja ima ugrađen gen za proizvodnju fluerescentnog proteina, usled čega ona svetli u mraku – vrlo atraktivna osobina za akvarijume! Transgene životinje koriste se uglavnom kao proizvođači proteina koji se koriste za lečenje, uglavnom putem mleka. U nekoj, verovatno bliskoj, budućnosti moguće je, kombinovanjem ova dva postupka [stvaranjem transgenih domaćih životinja i njihovim kloniranjem], stvoriti ''elitne'' rase koje bi davale npr. kvalitetno meso, mleko, jaja ...
• U poslednje vreme pokrenuti su mnogi projekti kloniranja izumrlih vrsta ili vrsta koje su ugrožene i pred izumiranjem, kao što su panda, gaur [vrsta azijskog divljeg vola], azijski gepard i mnoge druge. Smatra se da je danas pred istrebljenjem oko 11% ptica, 25% sisara, 34% vrsta riba. Kloniranje možda predstavlja nadu za ove ugrožene vrste? Međutim, obnovljenim vrstama treba obezbediti i odgovarajuću sredinu! Ima podataka, doduše u obliku novinarskih vesti tako da pisac ovog teksta ne stoji svojom stručnošću iza njih, o kloniranju kućnih ljubimaca [vidi http://www. iskon.hr]
• Klonirani su i ljudski embrioni, da bi se iz njih izdvojile tzv. stem-ćelije [matične ćelije] od kojih je moguće dobiti bilo koje ''rezervno'' tkivo, odnosno organ. [Zamislite odlazak kod lekara da vam ''promeni'' "dotrajalu" jetru ili bubreg.] Smatra se da će ovim ćelijama biti moguće izlečiti dijabetes, paralizuu, Parkinsonovu bolest...

Snežana Trifunović

Komentari

Napomene:
1. Životinje postaju od jedne ćelije - oplođene jajne ćelije koja nastaje spajanjem spermatozoida i jajne ćelije. Svaka od polnih ćelija ima jednu garnituru hromozoma [i u njima gena], pa tako oplođena jajna ćelija ima dve hromozomske garniture. Složenim procesima razvića od te jedne ćelije nastaje višećelijski organizam čije sve telesne ćelije sadrže dve garniture hromozoma [i u njima gena]. Samo polne ćelije, nastale posebnom deobom [mejozom], imaju jedu garnituru hromozoma.

2. Iz neoplođene jajne ćelije ženke odstrani se jedro, a iz telesne ćelije davaoca izvadi se jedro. Zatim, to se iskombinuje – u jajnu ćeliju se sada ubaci jedro telesne ćelije davaoca. Embrion se razvija iz ćelije koja ima gene samo jednog ''roditelja'' i usađen je u matericu ženke.

3. genom predstavlja skup gena u polnoj ćeliji, odnosno jednoj garnituri hromozoma.

4. tehnika je poznatija pod nazivom genetički inženjering ili metoda rekombinovane DNK.

....naslovna strana		....pretraživanje
	Životinje bez mame i tate

....nestali	Pri seksualnom razmnožavanju potomak, kao posledica spajanja spermatozoida i jajne ćelije, sadrži po polovinu majčinih i očevih gena (1). Kloniranje (2) predstavlja jedan oblik bespolnog razmnožavanja tako da potomak nema ni mamu ni tatu. Kako to?! Za kloniranog potomka postoje samo davaoci gena!!! Ko može da bude davalac gena? Na ovo pitanje je veoma lako odgovoriti: • ženka koja će biti klonirana i u čijoj će se materici odvijati razviće kloniranog embriona; • ženka, koja je samo davalac jedra, a zbog starosti, bolesti ili nekog drugog razloga ne može da donese mladunče; • mužjak, koji će biti kloniran. U prvom slučaju je klonirana ženka svom detetu i ''mama'' i ''tata''. Potomak je njena kopija [ima samo njene gene] i ima samo jednog roditelja. [Kako bismo ga nazvali mama-tata, ili tata-mama?!]. U drugom slučaju potomak ne bi imao ni jednog pravog roditelja. Ženka koja ga je rodila, bila bi mu mama samo po tome, a ona koja mu je dala gene ne bi ga rodila. Tate u oba slučaja nigde nema. U trećem slučaju je situacija malo ''blaža''. Tu otprilike imamo nešto najsličnije ''klasičnim'' roditeljima. Ženka u čijoj se materici razvija embrion je ''mama'', mada potomak nema nijedan njen gen, a "tata" je davalac gena. Njihov muški potomak će dakle imati majku koja ga je donela na svet, a sa kojom nema nikakve genske srodnosti i oca čija je apsolutna kopija. Da li bi neko voleo da se rodi i da nema ni mamu ni tatu? Odgovor je izlišan. Posmatrano na ovaj način kloniranje deluje poprilično monstruozno. A da li je zaista tako? [Imate mogućnosti da o tome prodiskutujete na našem forumu u anketi pod ''opšte teme''.] Posmatrajmo sada sve to ali na malo drugačiji način. Da li ste nekada poželeli da svog ostarelog ili uginulog ljubimca ''oživite''? Odgovor - takođe izlišan! Da li oni mogu biti identični? Klonirane i transgene životinje Danas se mogu, pored kloniranih, stvoriti i životinje koje u svom genomu (3) imaju jedan ili više stranih gena. Moguće je gen iz hromozoma jedne životinjske ili biljne vrste prebaciti u hromozom druge životinjske vrste, odnosno moguće je genetički konstruisati (4) živo biće. Prvo genetički konstruisano biće bila je stomačna bakterija [ešerihija] u koju je ugrađen gen žabe [1973. g.]. KAKO JE TO URAĐENO? Osnovni princip ove metode možemo svesti na dva glagola ''iseci - zalepi'' [ili kompjuterskim rečnikom ''cut - paste'']. Potrebne su ''makaze'' i ''lepak'', odnosno određeni enzimi. ''Makazama'' se iz DNK žabe iseče odgovarajući gen. Istim ''makazama'' se u DNK bakterije napravi ''rupa'' - iseče se i odstrani deo na čije će mesto doći žablji gen. Ubaci se žablji gen u medijum gde bakterije rastu i ''lepak'', opet enzim, ga spoji sa ostatkom bakterijske DNK. Dobijena je bakterija koja sadrži žablji gen. [Kao i svi najveći svetski pronalasci tako i ovaj ima veoma jednostavan princip, ali je sama metodologija veoma složena i zahteva ogromno znanje - kompletan tim molekularnih biologa, citologa, genetičara, fizičara...] Od prve genetički konstruisane ešerihije napredak je vrtoglav. Pokušaćemo da hronološki prikažemo najvažnije, i kroz našu literaturu potvrđene, uspehe na ovom polju. • kasnih 80-tih godina prošlog veka, ugrađen je ljudski gen za insulin u bakteriju, čime je bakterija ''naterana'' da proizvodi humani insulin [do tada su dijabetičari koristili insulin izolovan iz pankreasa svinja ili goveda]; • 1989. ugrađeni su, pomoću virusa, zečji geni u majmunske ćelije [hromozome] i ljudski geni u miševe • 1997. kloniran je prvi sisar, sada već čuvena i , nažalost pokojna, ovca Doli. Ovca Doli je došla na svet posle 277 neuspelih pokušaja. Prošle godine je ''uspavana'' jer je došlo do poremećaja kao što su prevremeno starenje, prekomerna težina, oštećenja pluća, srca. Smatra se da su ovi poremećaji upravo rezultat kloniranja. • Od 1997. g. procesi kloniranja i stvaranja transgenih životinja su se proširili i na ostale životinje: goveda, majmune, mačke. Od transgenih životinja danas je u široj upotrebi jedino jedna vrsta akvarijumske ribice koja ima ugrađen gen za proizvodnju fluerescentnog proteina, usled čega ona svetli u mraku – vrlo atraktivna osobina za akvarijume! Transgene životinje koriste se uglavnom kao proizvođači proteina koji se koriste za lečenje, uglavnom putem mleka. U nekoj, verovatno bliskoj, budućnosti moguće je, kombinovanjem ova dva postupka [stvaranjem transgenih domaćih životinja i njihovim kloniranjem], stvoriti ''elitne'' rase koje bi davale npr. kvalitetno meso, mleko, jaja ... • U poslednje vreme pokrenuti su mnogi projekti kloniranja izumrlih vrsta ili vrsta koje su ugrožene i pred izumiranjem, kao što su panda, gaur [vrsta azijskog divljeg vola], azijski gepard i mnoge druge. Smatra se da je danas pred istrebljenjem oko 11% ptica, 25% sisara, 34% vrsta riba. Kloniranje možda predstavlja nadu za ove ugrožene vrste? Međutim, obnovljenim vrstama treba obezbediti i odgovarajuću sredinu! Ima podataka, doduše u obliku novinarskih vesti tako da pisac ovog teksta ne stoji svojom stručnošću iza njih, o kloniranju kućnih ljubimaca [vidi http://www. iskon.hr] • Klonirani su i ljudski embrioni, da bi se iz njih izdvojile tzv. stem-ćelije [matične ćelije] od kojih je moguće dobiti bilo koje ''rezervno'' tkivo, odnosno organ. [Zamislite odlazak kod lekara da vam ''promeni'' "dotrajalu" jetru ili bubreg.] Smatra se da će ovim ćelijama biti moguće izlečiti dijabetes, paralizuu, Parkinsonovu bolest... Snežana Trifunović Komentari Napomene: 1. Životinje postaju od jedne ćelije - oplođene jajne ćelije koja nastaje spajanjem spermatozoida i jajne ćelije. Svaka od polnih ćelija ima jednu garnituru hromozoma [i u njima gena], pa tako oplođena jajna ćelija ima dve hromozomske garniture. Složenim procesima razvića od te jedne ćelije nastaje višećelijski organizam čije sve telesne ćelije sadrže dve garniture hromozoma [i u njima gena]. Samo polne ćelije, nastale posebnom deobom [mejozom], imaju jedu garnituru hromozoma. 2. Iz neoplođene jajne ćelije ženke odstrani se jedro, a iz telesne ćelije davaoca izvadi se jedro. Zatim, to se iskombinuje – u jajnu ćeliju se sada ubaci jedro telesne ćelije davaoca. Embrion se razvija iz ćelije koja ima gene samo jednog ''roditelja'' i usađen je u matericu ženke. 3. genom predstavlja skup gena u polnoj ćeliji, odnosno jednoj garnituri hromozoma. 4. tehnika je poznatija pod nazivom genetički inženjering ili metoda rekombinovane DNK.	....ko je autor
....kućni ljubimci		....usluge
....ekologija		....kontakt
....divljina		....saradnja
....forum		zahvaljujem se....
....saopštenja		....adrese
....galerija






	2004 © Životinjsko carstvo