Ideja da se poseti ovaj Zoo park u Inđiji
je potekla od novinske reportaže u nedeljnom Politikinom
"Magazinu" od 20. aprila ove godine. Posle svega
mora se reći da stvari nisu baš onakve kakvim su predstavljene
u pomenutom dodatku. Radi se o tome da uprkos fenomenalnom
utisku koji će ovaj park ostaviti na svakoga, nije moguće
zaobići ljudsko bezumlje o kome se jednostavno mora ozbiljnije
progovoriti.
U Zoo park "KOKI" smo došli
bez prethodne najave kako bi stanje stvari bilo uobičajeno
i bez šminke. Razumete da nismo poznavali vlasnika Slavka
Petrovića i da smo hteli da napravimo što realniju foto
reportažu. Sada, posle prvog od, verujte na reč, puno
budućih odlazaka u ovu oazu moramo reći da je domaćin
ostavio izuzetno pozitivan utisak...
Slavko Petrović
Nažalost ovakav odlazak "na prepad" je imao
i svojih loših strana pošto nismo uspeli da slikamo baš
sve životinje koje Slavko ima. Jedan majmun, zmije, ženka
rakuna i mladi orao nisu bili u Parku već u Slavkovoj
kući zbog protekle zime ali i već pomenutog nepredvidivog(?)
ponašanja NN lica. U sledećem odlasku će ova greška biti
ispravljena i bićete obavešteni o novim fotografijama...
Putovanje autobusom do Inđije traje nešto manje
od sat vremena, polasci iz Beograda su na svakih 30 minuta
a karta u jednom pravcu je nešto više od 150 dinara. Kada
budete i sami išli da obiđete ovo predivno mesto obavezno
zamolite vozača da zaustavi autobus kod samog Zoo vrta.
U slučaju izlaska na autobuskoj stanici "Inđija"
bićete nekih 3km od "Kokija". Kako smo mi izašli
na autobuskoj stanici vožnja taksijem do samog Vrta nas
je stajala 80din. Da ne bude zabune tog dana je temperatura
u hladu bila oko 32 stepena pa smo se morali odlučiti
na ovaj korak. Takođe važan detalj je da se u samom Zoo
vrtu a ni u neposrednoj blizini ne prodaju ni hrana ni
piće tako da je najbolje da osveženje obezbedite na vreme.
Prvi
utisak po prolasku kroz kapiju je bio šokantan. Uz dobrodošlicu
i natpis "Ulaz slobodan" odmah nam je pažnju
privukao spisak otvorenih pitanja o, da se diplomatski
izrazim, neprijatnostima koje su se dešavale u prethodnom
periodu. Obavezno uvećajte sliku levo kako bi mogli i
sami da pročitate ovaj zaista neverovatan spisak.
Ljubaznošću Beogradskog Zoo vrta i Vuka Bojovića
u ovaj park je prošle godine stigla i puma koja je jesenas
uginula od posledica trovanja. Nikada nije utvrđeno da
li je puma pojela neku bolesnu životinju ili joj je otrov
podmetnut...U ovaj nesrećni niz okolnosti spadaju i smrt
jednog konja koji je valjda u begu od tinejdžera koji
su hteli da ga uzjašu u sred noći i po veoma hladnom vremenu
uskočio u bazen sa ledenom vodom i dobio srčani udar...
Uprkos svemu, želju da Inđiji pokloni nešto što
nemaju ni mnogo veća mesta nisu mogle da unište ni ljudske
zlobe ni bahatost. Zoo vrt Koki je posle nešto više od
6 godina rada na domak svog cilja da postane zvanično
priznat Zoo park Inđije i da bude uređen na najbolji mogući
način. U planu je izgradnja prave betonske ograde koja
će onemogućiti ulaženje kradljivaca kao i preseljenje
Slavka i njegove supruge Danice u kuću koju upravo grade
u okviru ovog kompleksa što će konačno obezbeđiti sigurnost
svim životinjama.
Priča Slavka Petrovića o ljubavi prema
životinjama potiče još iz mladosti kada je imao čak 27
vrsta papagaja u svojoj kući. Vremenom je broj ptica i
drugih životinja rastao pa je i dvorište koje je imao
postalo tesno. Uspeo je pre skoro 7 godina da dobije od
opštine na privremeno korišćenje 3 hektara "ničije"
zemlje na kojoj su po našem poznatom običaju kamiondžije
napravile divlju deponiju pored puta. Kada je otpad uklonjen
osvanuo je veliki prostor u koji je trebalo uložiti ogroman
trud. Uz pomoć prijatelja Slavko i njegova supruga su
načinili da ogromna površina postane oaza kakvom se Inđija
jednostavno mora ponositi.
Toplo preporučujem da posetite ovo zaista
izuzetno mesto a ako ste u mogućnosti i da pomognete završetak
radova...
Nisam siguran kako završiti tekst o jednom ovoliko pozitivnom
poduhvatu i čoveku koji ga je započeo. Primeri kao što
je ovaj su toliko retki u našoj zemlji da su izuzetno
dragoceni i moraju biti nagrađeni na neki način. Ponašanje
kojim mu neki stanovnici Inđije vraćaju stvarno je teško
razumeti...
