Ekološka vest godine glasi:

Na sednici održanoj 29. septembra 2005. Vlada Ruske Federacije odobrila je potpisivanje i primenu Protokola iz Kjotoa i poslala Zakon o njegovoj primeni na izglasavanje u Parlament.

Sporazum iz Kjotoa potpisale su sve zemlje članice Evropske Unije, što sada čini ukupno 180 zemalja sveta. Za njegovo efikasno sprovođenje neophodno je bilo priključivanje Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, najvećih zagađivača. Kada je Amerika u martu 2001 odbila da potpiše Sporazum, izgledalo je da će njenim stopama krenuti i Rusija. Određeni poslovni i politički krugovi u Rusiji protivili su se potpisivanju Protokola pod izgovorom da će on usporiti razvitak Ruske ekonomije.

Negodovanje zemalja članica Evropske Unije, kao i obećana snažnija ekonomska podrška ukoliko se i Rusija obaveže da smanji emisiju štetnih gasova konačno su dali rezultate. Najpre je Predsednik Putin u maju ove godine obećao potpisivanje Protokola a pre par nedelja je tu vest zvanično potvrdila i Ruska Vlada ratifikacijom sporazuma.

Da bi bilo konkretnih efekata bilo je neophodno da Protokol usvoje [i počnu sprovoditi] zemlje koje zajedno emituju bar 55% gasova staklene bašte.

Šta su klimatske promene?
Malo podsećanje, termin klimatske promene odnosi se na varijacije površinske temeperature naše Planete, kretanja vazduha i vode i ostale efekte koje su posledice čovekove aktivnosti u poslednjem veku industrijske revolucije. Fosilna goriva [nafta, ugalj, gas], na kojima praktično počiva moderna civilizacija, taložila su se u Zemljinoj unutrašnosti milionima godina. Imajući u vidu koliki je procenat [znatno preko polovine] čovek uspeo da iscrpi [sagori] za manje od 150 godina, postaje jasnije šta se zapravo događa. Korišćenje ostalih vidova energije i pored visokog tehnološkog razvitka predstavlja veoma mali deo ukupne proizvodnje.

Protokol iz Kjotoa
Protokol je međunarodni ugovor koji ima za cilj smanjivanje emisije gasova staklene bašte u razvijenim zemljama. Prema ovom ugovoru neophodno je smanjiti emisije tih gasova [prevashodno ugljen dioksida] na nivo 5% niži od onog iz 1992. godine.

U okviru Ujedinjenih nacija još od 1988. godine funkcioniše telo zaduženo za praćenje klimatskih promena [koristan link: United Nations Framework Convention on Climate Change] kao i za implementaciju Protokola iz Kjotoa.

                                                                                                                               `Vazduh` Meksiko Sitija

Iako se većina naučnika koji ispituju klimatske promene slaže da ovaj međunarodni ugovor nije dovoljan za konačno rešenje problema, Protokol jeste veoma značajan kao platforma za buduće zajedničke korake u pravcu redukcije štetnih gasova u atmosferi.

Uticaj Protokola na nerazvijene zemlje
Kako su za ukupnu emisiju gasova staklene bašte najviše odgovorni visokorazvijeni, oni su pre svega sebi i nametnuli rigorozne redukcije. Protokolom je predviđeno i da države međusobno mogu `trgovati` sa dozvoljenom maksimalnom količinom emisije štetnih gasova. Na taj način će visokorazvijenima biti lakša tranzicija ka čistijim izvorima energije dok će nerazvijene i zemlje u razvoju za uzvrat dobiti novčani stimulans za razvoj čistijih izvora energije i čistijih tehnologija.

Činjenica da su najmnogoljudnije države, Kina i Indija, kako najveći potencijalni zagađivači, među prvima potpisale sporazum, kao i da je Rusija na pragu sprovođenja istog, daju nam nadu u pozitivan ishod.

Pomoć koju su Svetska Banka i druge uticajne međunarodne finansijske institucije odobrile Kini i Indiji rezultirala je time da su ove dve najmnogoljudnije države i potencijalno najveći zagađivači potpisale Sporazum iz Kjotoa još na samom početku [Kao i države članice Evropske Unije].

Šta je sa Sjedinjenim Državama?
Brojke su zaista neumoljive. Ukupnim učešćem od 4% u svetskom stanovništvu, Sjedinjene Države učestvuju sa čak 25% u ukupnoj emisiji gasova staklene bašte. Iako je to bilo najavljeno, 2001. godine Amerika je odbila da potpiše Sporazum o smanjenju emisije gasova staklene bašte pod izgovorom da će nastaviti sa sopstvenim još rigoroznijim zakonima koji se tiču emisije ugljen dioksida i ostalih krivaca za klimatske promene.

Važno je znati da iako su SAD odbile potpisivanje Protokola iz Kjotoa, ta država već dugi niz godina ima najrestriktivnije regulative i na svetskom nivou najviše standarde koji se tiču svih vidova zagađenja. Problem u ovoj državi zapravo predstavlja broj individualnih zagađivača [automobila, aviona, industrijskih postrojenja itd.] koji je po glavi stanovnika najveći na svetu.


              Honda Accord Hybrid 2005 je jedan od najsavremenijih dostignuća automobilske industrije.                                                 Pokreću ga kombinovani elektro i najsavremeniji konvencionalni motor.

Neke države u okviru Sjedinjenih Američkih Država već su potpisnici Protokola i smanjuju emisije štetnih gasova. Predstavnici u Kongresu zagovaraju potpisivanje Protokola UN i na nivou SAD.

Nama ostaje da se nadamo da će potpisivanje Rusije ohrabriti svetskog lidera ali i najvećeg svetskog zagađivača da još aktivnije krene u spasavanje onoga što se spasiti može.

Komentari