<<...prvi
deo
fosil i rekonstrukcija izgleda Henkelotherium-a
Tek kada su pre 65 miliona
godina dinosaurusi nestali sa lica Zemlje iz razloga o
kome se i danas vode diskusije, sisari su počeli nesmetano
da se razvijaju i razmnožavaju. Da li svoj razvoj da zahvale
udaru meteorita na Jukatanu koji je uslovio veliku ekološku
kataklizmu, a time i nestanak dinosaurusa, ili načinu
na koji sisari odgajaju svoje potomstvo, pitanje je na
koje nema pouzdanog odgovora. Uslovljeno i stalnim tektonskim
pomeranjima, odvajanjem kontinenata, u vremenskom periodu
od oko 30 miliona godina razvio se pod različitim životnim
uslovima veliki broj grupa sisara, malih i velikih.
Najveći
sisar koji je živeo na zemlji bio je poznat kao Baluchitherium
[levo] ali je kasnije pravilno klasifikovan
kao Indricotherium transouralicum.
Nijedan sisar nije dostigao veličinu najvećih dinosaurusa.
Klima je postala hladnija i suvlja, velike
promene desile su se i svetu flore. Pretpostavlja se da
je pre 23 miliona godina počeo i diferencirani razvoj
primata. U tu grupu hominida, majmuna sličnih coveku,
spada i Proconsul, poslednji zajednicki predak,
pre nego što se put razvoja čoveka i majmuna konačno razdvojio.
Do skora se smatralo da je evolucija coveka počela pre
4,5 miliona godina, što su potvrđivali i nalazi raznih
delova lobanja i skeleta hominida zvanog Australopithekus,
u Africi. Senzacionalno otkriće fragmenata lobanje 2001.
godine, ponovo u Africi koja važi za postojbinu čoveka,
ukazuje na egsistenciju hominida koji su se kretali na
dve noge, još znatno ranije. Radio-carbon-metoda potvrdjuje
starost od oko 7 miliona godina. Ovom hominidu dato je
ime Sahelanthropus tchadensis. U istočnoj Africi nađeni
su ostaci hominida koji je živeo pre 2 - 2,5 miliona
godina. Delovi skeleta ukazuju na znatno veći palac čime
je bio osposobljen da pravi oruđe i da ga vešto upotrebljava.
Njegovo ime je homo habilis. Milion godina stari
nalazi skeleta hominida koji je išao na dve noge i imao
znatno veću lobanju nego prvi hominidi, uvršćen je u grupu
po imenu homo erektus , pošto u vreme otkrića
nije bilo poznato da su i znatno stariji hominidi išli
uspravno. Homo erektus je već nastanjivao velike
delove Evrope i Azije, poznavao je vatru i u grupama organizovano
lovio životinje.
Homo sapiens
pojavljuje se na sceni pre između
150 i 100 hiljada godina. Pretpostavlja se da je on već
posedovao moć govora. Pre 50 hiljada godina homo sapiens
naseljava sve kontinente, ali se kao nomad još uvek
ne zadržava na jednom mestu. Tek nešto kasnije, pre 20
hiljada godina, krajem poslednjeg ledenog doba, formiraju
se prve, privremene naseobine. Ostaci prvih stalnih naseobina
u plodnom području između Eufrata i Tigra stare su 8 hiljada
godina. To je i područje na kome se razvila i prva kultura
sa svojim običajima, religijom i pismom. Kada je čovek
počeo da piše, počeo je i da beleži događaje. Na ovom
mestu i počinje pisana istorija kakvu danas poznajemo.
Evolucija je u početku imala vremena....dosta vremena.
Onda je odjednom pojačala tempo i u sve kraćim vremenskim
razmacima stvarala je sve više. Kada bi celu našu evoluciju
komprimovali u godinu dana, naša istorija bi pocinjala
31. Decembra u 23:58.
Iza nas je ostao jedan veoma dug put
kojim smo došli dotle gde se nalazimo danas. U poslednjih
sto godina našeg industrijskog razvoja napravili smo jedan
ogroman korak napred, ali da li je pravac kojim smo krenuli
ispravan, ispostaviće se u dogledno vreme.
Zagadili smo vode, zagadili smo vazduh
Došlo je do pojave ozonskih rupa, prosečna
temperatura raste a klima se globalno menja. Priroda katastrofama
sve češće pokušava da nam ukaže na greške koje pravimo,
da smo na putu da, zbog nemarnosti ili pohlepe, izvedemo
iz ravnoteže sve prirodne tokove i ona više neće biti
u stanju da se sama regeneriše.
Planeta Zemlja, naša najmilija lopta
sa kojom ne bi smeli da se igramo........
Alena Živkov
Vaši
komentari
