....nestali
....kućni ljubimci
....ekologija
....divljina
....forum
....saopštenja
....galerija
NAŠA LOPTA?

Pripremajući i obrađujući temu domestifikacije mačke, specijalno za ovaj portal, prelistavala sam razne leksikone i enciklopedije u potrazi za stručnim i zvaničnim podacima koje mogu navesti. Pritom sam naišla na mnoštvo interesantnih podataka o davnim vremenima u kojima mačke još nisu ni postojale, ni sisari, ni dinosaurusi.
Tako sam došla na ideju da, pre nego što se posvetim temi mačke, napišem ne samo kako je ona domestifikovana, već i selektivni put kojim je priroda nju dovela do tog stupnja razvoja na kome je ona danas. Kada vec bacamo pogled tako daleko unazad, možemo spomenuti i druge oblike zivota koji su postojali na našoj planeti. Što dalje napreduje tehnika, napreduju i mogućnosti da dalje zađemo u sopstvenu prošlost i oslanjajući se na rezultate ispitivanja i istraživanja, budemo u mogućnosti da postavljamo nimalo nebulozne teorije o postanku života uopšte. Možda bi bilo besmisleno početi teorijama o nastanku belančevina pre skoro 4 milijarde godina, ili o nastanku višećelijskih biohemijskih oblika pre 2 milijarde godina. Egzistencija kompleksnih višećelijskih organizama je dokazana i pronalascima fosila starih oko 670 miliona godina. U doba Prekambriuma, još tačnije rečeno Proterozoikuma, život se razvijao iskljucivo u vodi.


skamenjeni ostaci beskičmenjaka

Atmosfera je još uvek bila agresivna, bez kiseonika, prostor koji nije bio pogodan za razvitak bilo kakvog oblika života.Pre oko 530 miliona godina, u doba Kambriuma, došlo je do veoma brzog razvoja životnih oblika na dnu okeana. Sa samo 5 miliona godina priroda je bezbroj puta promenila svoj biološki plan. Takav eksplozivni razvoj paleontolozi tumače porastom količine kiseonika u atmosferi. Molekularna biologija zastupa teoriju o nastanku novih gena koji su omogućili taj napredak. U svakom slučaju, fosili Kambriuma stari između 570 i 510 miliona godina potvrđuju egzistenciju kičmenjaka koji su bili slični ribi. Bili su bez vilice i imali su oklop. Sto miliona godina kasnije, u doba Devona po kopnu su počeli da se kreću i prvi insekti. U isto vreme, znači pre 410 miliona godina, i prve vodene životinje napuštaju svoju sredinu, da bi za svoj dalji razvitak koristile kiseonik, taj izvor energije i "eliksir života". Smatra se da je Latimeria chalumnae napustila vodu da bi kao amfibija, prilagođavajući se novoj sredini, u toku niza miliona godina potpuno osvojila kopno. Smatra se pretkom svih kopnenih kičmenjaka.


Latimeria chalumnae, fosil


Latimeria danas, "fosil" koji još uvek živi

Milionima godina se u biosferi razvijao život, predstavljajući se u bezbroj oblika flore i faune, decimiran ili umnožavan po zakonima prirodne selekcije. Pre 200 miliona godina Zemlja je već bila jedan kompletan ekološki sistem. Mora su bila puna života, vazduh je takođe bio osvojen kao životni prostor, a na kopnu su dinosaurusi postali dominantna vrsta. Klima je bila vlažna i topla, flora je bila bujno razvijena i uslovi za život tih giganata nije mogao biti bolji. Ovi, najvećim delom ogromni biljojedi su vladali zemljom čitavih 140 miliona godina.


Tylosaurus, morski gigant, rekonstrukcija

...i njegovi fosilni ostaci


ptica sa četiri krila, Microraptor, fosil star 130 mil. god. 77cm

Prvi sisari pojavili su se na Zemlji "već" pre 200 miliona godina. Oni su bili mali kao današnji miševi ili pacovi i živeli su dugo u senci dinosaurusa koji su za sebe zauzimali ceo životni prostor. Ovi prvi sisari hranili su se insektima, larvama, pa i malim reptilima. Lovili su noću, bili su brzi i okretni da bi mogli hitro da se sklone od ogromne opasnosti. Još na početnom stepenu razvoja, morali su biti torbari iz "bezbednosnih" razloga. Najstariji pronadjeni skelet sisara, Henkelotherium-a, star je oko 150 miliona godina.

drugi deo...>>

© 2003-2006  Životinjsko carstvo

....pretraživanje