.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... galerija

.... svaštara

.... forum

Hronologija ekološke katastrofe - naftne platforme British Petroleum




NAPOMENA: Ukoliko želite da pogledate više fotografija kao i video snimke ekološke katastrofe iz Meksičkog zaliva, kliknite ovde.


Eksplozija naftne platforme Deepwater Horizon

British petroleum20. april
Eksplozija na "Deepwater Horizon" - platformi za podvodno bušenje naftnih izvora u Meksičkom zalivu,  84km jugoistočno od obale Luizijane (S.A.D.), ubija 11 zaposlenih. Izvođač radova, kompanija Transocean, pod ugovorom za svetskog naftnog giganta British Petroleum, kaže da nije bilo nikakvog prethodnog znaka upozorenja o opasnosti od eksplozije.

Platforma je bušila izvor na dubini od oko 1525m, pomerajući dosadašnje granice tehnologije dubinskog bušenja izvora.

22. april
Deepwater Horizon platforma tone na dno zaliva nakon što je gorela 36 sati, povećavajući zabrinutost od katastrofalnog izlivanja nafte iz oštećenog izvora na dnu..
Predstavnik  Obalske straže Sjedinjenih Država izjavljuje da podvodni izvor Macondo, koji je ova platforma bušila, u okean može ispuštati do 8 hiljada barela naftne dnevno. (oko 939 tona).

23. april

Obalska straža obaveštava javnost da nema indikacija o isticanju nafte iz podvodnog izvora, na  1525m pod površinom zaliva. Naftna mrlja koja se vidi na površini je posledica eksplozije. British Petroleum šalje svoju flotu za čišćenje i prikupljanje nafte u kojoj su 32 plovila, uključujući i bespilotne podmornice sposobne da procene štetu na podvodnom izvoru.

Potraga za nestalih 11 radnika i dalje traje ali sa sve manje nade da su preživeli eksploziju.

Cev iz koje se izliva nafta26. april

Preokret nagore, zvaničnici otkrivaju da naftni izvor ispušta naftu, a procena je da se u okean dnevno izlije 117 tona nafte. Upozorenja o neizbežnoj ekološkoj katastrofi se umnožavaju.

Prekinuta je potraga za nestalim radnicima sa platforme.

Loše vreme onemogućava brodove za prikupljanje nafte u postavljanju plutajućih graničnika kako bi se nafta na površini zadržača na što manjem području. (već zauzima 1500 kvadratnih kilometara)
Kompanija British Petroleum upotrebom podmornice na daljinsko upravljanje bez uspeha  pokušava da aktivira sistem za zatvaranje ventila koji se nije aktivirao u odgovarajućem trenutku odmah nakon eksplozije.

28. april
Obalska Straža Sjedinjenih Država upozorava da će ovo biti najveća ekološka katastrofa u istoriji S.A.D. Naložena je istovremena istraga na dva nivoa koja će utvrditi odgovornost za eksploziju i da li je izvođač radova Transocean poštovao sve zakonske protokole.

Površina okeana pod naftnom mrljom je već 7400 kvadratnih kilometara.
British Petroleum i dalje ne odustaje od pokušaja da aktivira ventil koji bi sprečio dalje izlivanje (blow-out preventer system) ali kako napori ne daju rezultate, razmatraju se i druge mogućnosti. Jedna od alternativa je postavljanje betonskog “poklopca” kojim bi se prekrila cev iz koje nafta curi i odakle bi se ona slala na površinu u brodove. 

49 plovila pokušava da kontroliše širenje naftne mrlje, prikuplja naftu i odvaja je vode.

Kako se mrlja približila na 20km od obale, Obalska Straža S.A.D. razmatra kontrolisano paljenje nafte obuhvaćene plutajućim graničnicima na naduvavanje. Uprkos negativnom efektu spaljivanja zbog dima i otrovnih gasova, konsultovani naučnici tvrde da bi veća šteta nastala ukoliko veća količina nafte zapljusne obalu Luizijane koja čini 40% močvara u S.A.D i predstavlja dom hiljadama vrsta ptica i riba.

29. april

Obalska straža S.A.D. vrši kontrolisano paljenje obuhvaćenih naftnih mrlja nakon što državna meteorološka agencija S.A.D. (National Oceanic and Atmospheric Administration) upozorava da predstoji promena u smeru duvanja vetra koja će potisnuti naftu ka obali Luizijane.

Predsednik S.A.D. Barak Obama traži angažovanje svakog postojećeg resursa, uključujući i vojsku da pomogne u rešavanju problema..

      NAftna mrlja 9. dana nakon eksplozije

30. april
Nafta iscurela iz oštećenog podvodnog izvora Macondo dopire do obala Luizijane. U kratkom roku osetljive močvare u priobalju bivaju prekrivene gustim, smeđim i masnim blatom.

Administracija predsednika Baraka Obame donosi odluku o šestomesečnoj zabrani bušenja novih podvodnih naftnih  izvora u priobalnim vodama S.A.D. - sve dok traje istraga o uzrocima eksplozije naftne platforme British Petroleuma. Pre ove katastrofe, Obama je čak izjavljivao kako će dozvoliti pravljenje novih podvodnih bušotina.

Vlada S.A.D. proglašava izlivanje nafte u Meksičkom zalivu incidentom na nacionalnom nivou što omogućava da se koriste sredstva iz federalnog budžeta, a guverner Luizijane proglašava vanredno stanje i traži pomoć 6000 vojnika Nacionalne garde za čišćenje nafte sa obale.

Obala Luizijane, bogata rakovima i školjkama je najugroženija, a strahuje se i od štete koju će nafta naneti ribnjacima u sussednim državama Misisipiju, Alabami i Floridi.

Najnovije procene govore da u okean dnevno ističe 5x više nafte nego što se prvobitno mislilo - čak 585 tona nafte dnevno.

Najugroženije područje je istovremeno upravo ono područje koje se praktično još uvek nije u potpunosti oporavilo od uragana Katrina. Ribarenje i skupljanje rakova u ovoj oblasti predstavlja značajnu privrednu granu pa je ribarima savetovano da ubrzano završavaju svoje aktivnosti pošto nafta nezadrživo nadire na obali.

Napori da se daljinski aktivira sistem za zatvaranje sigurnosnog ventila i dalje ne daju rezultate.


    Prvi neuspeli pokušaj
                 Prvi neuspeli pokušaj postavljanja čeličnog poklopca koji bi skupljao natu koja curi

2. maj
Predsednik Obama odlazi u zahvaćenu oblast i izjavljuje kako je British Petroleum u potpunosti odgovoran za incident i da će platiti saniranje posledica. Obama takođe izjavljuje kako će privremene mere za zaustavljanje izlivanja nafte biti operativne u roku od nedelju dana. Unutrašnji sekretar Ken Salazar upozorava da je za bušenje bočnih izvora koji bi smanjili i konačno sprečili isticanje iz glavnog izvora potrebno i do tri meseca.

Tony Hayward, izvršni director kompanije British Petroleum izjavljuje  kako prihvata svu odgovornost i potvrđuje da će BP isplatiti svu nastalu štetu.

Države Misisipi, Alabama i Florida takođe proglašavaju vanredno stanje.


8. maj
Napori BP da postave ogromnu metalnu kutiju preko oštećenog naftnog izvora propadaju zbog ledenih kristala koji se talože u unutrašnjosti kutije pa su inžinjeri prinuđeni da je uklone.

Čelićna kutija, teška 98 tona, je trebala da sakuplja do 85% nafte koja curi iz izvora i da je cevima šalje na površinu do tankera. Kutija je uklonjena sa samog izvora i leži na morskom dnu, dok stručnjaci smišljaju kako sprečiti da se hidrati zapaljivog gasa – nalik kristalima talože u unutrašnjosti.

Zatvoren je nacionalni park Breton u Luizijani nakon što je nafta dopire do obale.
Stanovnici Luizijane, Alabame, Misisipija i Floride čekaju naftnu mrlju, dok brojne ekipe Nacionalne garde postavljaju plutajuće barijere na naduvavanje, raspršuju hemikalije za rastvaranje nafte i kontrolisano pale određene izlovane delove naftne mrlje.

Od prvog dana incidenta je postavljeno 257km plutajućih barijera na naduvavanje, raspršeno oko 1000tona sredstva za rastvaranje nafte i prikupljeno ukupno 8 miliona tona morske mešavine vode i nafte od čega je nafta zastupljena sa 10%.

Preživeli radnici sa platforme koja je ekplodirala 20. aprila svedoče da je mehur metana izleteo iz izvorišta nafte, a zatim probio bušilicu i ekspodirao. Neki od radnika prijavljuju da svi sigurnosni sistemi nisu radili, a jedan od njih, Dwayne Martinez kaže da nije bilo nikakvog alarma upozorenja sve do trenutka eksplozije.


10. maj
Zvaničnici razmatraju nabijanje smese koja bi sadržala loptice za golf i komade automobilskih guma u naftni izvor, procedurom pod imenom "junk shot" tj. ispaljivanje đubreta. Takođe se priprema i poklopac, metalna kutija za postavljanje preko izvora.

BP izjavljuje da ih je izlivanje nafte do tog trenutka koštalo 350 miliona dolara.

Glavni operativni director BP izjavljuje kako će se pokušati sa ubrizgavanjem smeše gume i otpadaka u jednu od cevi koja vodi do sigurnosnog sistema za zatvaranje glavnog ventila.

Postoji velika opasnost se tim pokušajem ošteti cela instalacija na dnu okeana, koja može povećati obim izlivanja i do 12x.

BP takođe naglašava da svakodnevno bez prestanka upumpava hemikaliju koja rastvara naftu iako naučnici izražavaju veliku zabrinutost da će te supstance nepovratno uništiti vodeni svet.

Spasene su i očišćene prve dve naftom natopljene ptice, galeb i bluna.

11. maj
U nekoliko saslušanja u kongresu, kompanije British Petroleum, Transocean i Halliburton, sve umešane u operacije bušenja ovih naftnih izvora se međusobno optužuju za katastrofu.

Neuspeli pokusaj 14. maj

Pelikani su među najugroženijim životinjama pošto se hrane tako što zahvataju velike količine vode kako bi ulovili ribu čime svoje kljunove pune lepljivim naftnim blatom.

Naučnici koji proučavaju podvodni snimak sa mesta izlivanja nafte procenjuju da dnevno u zaliv ističe preko 8000 tona nafte, uz mogučnost greške do 20%, što je daleko više nego što se prethodno procenjivalo.

BP pokušava da udene manju cev (prečnika 15cm) sa proširenjem na kraju radi sprečavanja bočnog curenja u oštećenu cev (55cm) iz koje se nafta izliva i da na taj način skuplja deo nafte u tankere na površini i olakša rad na trajnom rešavanju problema. (crtež desno)

Predsednik S.A.D. oštro osuđuje međusobno optuživanje odgovornih kompanija za ekološku katastrofu.

Naftna mrlja sada pokriva površinu od ćak 9500 kvadratnih kilometara, a u operacijama čišćenja nafte i sprečavanju njenog curenja učestvuje čak 500 plovila.

Pojavljuju se informacije da zvanične brojke o isticanju nafte nisu realne, a okeanograf sa državnog Univerziteta u Floridi, Ian McDonald, u svojoj analizi situacije u časopisu Washington Post kaže da je realna količina izlivanja četiri puta veća nego što zvaničnici S.A.D. priznaju.


19. maj
Ciscenje nafte sa obaleOkeanografi procenjuju da je nafta dospela u “Kružnu vodenu struju” okeana koja je može odneti do Floride pa čak i do istočne obale S.A.D. Kružna struja je vodena masa koja dolazi iz pravca Kariba i koja će usled svoje brzine kretanja vrlo verovatno poterati deo naftne mrlje ka Floridi u roku od 6 dana.
Održavaju su i razgovori između S.A.D. i Kube u vezi ovog problema, iako dve zemlje inače praktično nemaju diplomatske odnose.

Advokati u Luizijani spajaju u jedan process sve tužbe ugostitelja, ribara i drugih čiji su prihodi onemogućeni usled ove katastrofe.

Astronauti sa Međunarodne Svemirske Stanice izveštavaju da su prilikom preleta iznad Meksičkog zaliva videli naftnu mrlju. Ruski kosmonaut Oleg Kotov kaže da mrlja iz svemira izgleda veoma opasno.


26. maj
BP pokušava da začepi isticanje nafte sa gustim blatom, koristeći proceduru pod imenom “top kill”. Pokušaj se proglašava neuspešnim tri dana kasnije.

“Top kill” je procedura kojom se pritisak pod kojim nafta ističe iz oštećenog izvora zaustavlja većom silom usmerenom u suprotnom pravcu. Sila se primenjuje upumpavanjem teškog i gustog blata iz brodova na površini, sa komandnog broda Q4000, kroz cev u neku vrstu izmenjivača iz koga idu manje cevi. Te manje cevi su povezane sa oštećenim sigurnosnim sistemom za sprečavanje isticanja nafte (Blowout preventer).

Ukoliko je gustina blata i intenzitet pritiska pumpanja adekvatan, blato će ući u sistem za zatvaranje i zatim u sam naftni izvor i svojim pritiskom sprečiti dalje isticanje. U slučaju uspeha, ceo izvor se nakon toga dodatno cementira i zatvara.

Sama procedura nije nova ali nikada nije sprovođena na dubini ni približnoj 1525m.

Čak i kada bi uspela, top kill procedura nije 100% sigurna iz više razloga. Prvi problem leži u činjenici da je sam izvor iskopan u čvrstoj geološkoj formaciji u koju je postavljen čelični prsten, a zatim su šupljine između prstena i kamena zacementirane. Ukoliko bi se ovom procedurom oštetio taj cement, bilo bi jako teško ponovo izvršiti ponovno cementiranje ili čak uopšte videti gde je curenje zbog zamućenja vode naftom.

Druga opasnost je da  velike suprotstavljene sile upumpavanog blata sa jedne strane i nafte sa druge strane ne dovedu do oštećenja celog sigurnosnog sistema koji se nalazi na izvoru. Probijanje čelične košuljice bi umnogostručilo količinu nafte koja ističe i dodatno otežalo zaustavljanje isticanja. 

Nakon više pokušaja, ispostavlja se da je pritisak nafte iz izvora prejak i odustaje se od ove procedure.

30. maj
Carol Browner, predsednikov savetnik za energetiku proglašava izlivanje nafte u Zalivu najgorom ekološkom katastrofom u istoji Sjedinjenih Država, gorom od izlivanja nafte iz tankera  Exxon Valdez 1989. godine kod Aljaske kada se u okean izlilo 38800 tona sirove nafte.

Nastupa period u kome napori u cilju sprečavanja isticanja nafte izgledaju unapred osuđeni na neuspeh. Direktor operacija  iz BP izjavljuje da čak i ukoliko sledeći pokušaj zaustavljanja nafte uspe, da će to sprečavati samo veći deo ali ne i svu naftu koja se izliva.

BP započinje radove na bušenju manjeg pomoćnog izvora koji bi smanjio pritisak i omogućio odvođenje nafte na uobičajen način, ali ta procedura na velikim dubinama traje više meseci

U međuvremenu, priprema se sledeći pokušaj, pod imenom Lower Marine Riser Package (LMRP), što je, u suštini, sistem robota koji bi pravilno isekli oštećenu cev iz koje nafta curi, kako bi se ona 
mogla nastaviti drugom cevi. Bela kuća je informisana da će isticanje biti povećano za petinu tokom četiri dana priprema za ovaj način zatvaranja.

Raste nezadovljstvo stanovnika Luizijane prema vlastima koje ne uspevaju da reše problem.


2. jun
Javni tužilac Sjedinjenih Država objavljuje pokretanje krivične istrage u vezi izlivanja nafte za koju su direktno ili indirektno odgovorne kompanije British Petroleum, Transocean, Halliburton i Cameron International. 
Sečenje cevi podvodnim robotima na daljinsko upravljanje i dalje traje a odgovorni u BP i američkoj vladi su jako uzdržani u izjavama.

U međuvrmenu, vremenske prilike i vodene struje donose naftnu mrlju na 15km od obale Floride.

Do 2. juna u okean je isteklo oko 76 hiljada tona nafte, koja je zagadila preko 110km obalskog područja Luizijane a BP je utrošio milijardu dolara na posledice ove katastrofe.


4. jun
BP postavlja novi “poklopac” preko oštećenog izvora. Taj poklopac omogućava da se većina nafte i gasa pumpa ka površini u tankere.

Obalska straža procenjuje da se zahvaljujući novom pokušaju sprečava isticanje u okean oko 117 tona nafte dnevno što je samo deseti deo od ukupne količine koja se izliva.
Očekuje se dodatno povećanje efikasnosti prikupljanja nafte kada se stabilizuje novi sistem ali se u izjavama državnih zvaničnika oseća naglašena uzdržanost od optimističnih izjava, dok su izjave zvaničnika BP nešto vedrije.

Predsednik S.A.D treći put obilazi zahvaćeno područje, a tragovi nafte se već mogu videti i na ključnim turističkim lokacijama na Floridi. 


8. June
Skimeri, uključujući i džinovski brod "Kit", skupljaju naftu sa površine vode. 
Admiral Thad Allen, glavnokomandujući u celoj akciji  i koordinator u angažovanju vojske S.A.D. izjavljuje da će, dugoročno, za potpuno čišćenje naftom zagađenog zaliva biti potrebne godine.

U odnosu na 4. jun BP udvostručuje količinu nafte koja se prikuplja i šalje u tankere.

Ukupni troškovi saniranja katastrofe premašuju 1.5 milijardu dolara.

Samo izgradnja šestostrukih peščanih barijera koje štite močvare Luizijane od nafte košta čak 360 miliona dolara.

Podvodne morske struje razlivaju deliće nafte na veoma veliku površinu, i preko 65km od samog izvora. Velika dubina izuzetno otežava praćenje i saniranje takvih naftnih masa a posledice po morski svet mogu biti katastrofalne zbog smanjivanja koncentracije kiseonika.

Nasuprot tome, izvršni direktor BP izjavio je nedelju dana ranije kako je sva nafta na površini i da nema dubinskog zagađenja.

Prema rečima admirala Allena, sistem “poklopca” povećava efikasnost svakim danom.


10. jun
Najnovije procene federalnog organa za geologiju - US Geological Survey, govore da se nafta iz oštećenog izvora izlivala u obimu od 4680 tona dnevno pre postavljanja “poklopca” 3. juna. BP navodi da dnevno prikuplja 1848 tona dnevno. Očekivano, procene kompanije BP o količini nafte koja se izliva u okean su upola manje od onih koje navode državni organi S.A.D.

Diplomatski odnosi između S.A.D. i Velike Britanije doživljavaju kratkotrajno komešanje usled neodgovornih izjava čelnika BP koji nailaze na oštru reakciju iz vrha Bele Kuće.

Vrednost kompanije BP na berzi vrtoglavo pada kao posledica izuzetno visoke cene saniranja posledica ove katastrofe.

Razlike u procenama količine nafte koja ističe u okean variraju iz više razloga, od kojih nisu svi želja da se umanji sopstvena odgovornost (u slučaju kompanije BP) ili želja da se naplati što veća nadoknada (u slučaju S.A.D.)

Metode koje se koriste za procenu nafte koja ističe uključuju:

- podatke sa merača pritiska koji se nalaze na samom poklopcu koji je postavljen na oštećeni izvor.

- satelitske snimke koji površinu naftne mrlje kombinuju sa pretpostavkom o njenoj debljini (mana ove metode je nepoznata količina nafte koja nije isplivala na površinu)

- eksperti mehanike fluida mere brzinu čestica koje izleću iz oštećene cevi i na osnovu tih podataka vrše svoje procene

- podvodni video snimak oštećene cevi iz koje ističe nafta

BP priprema dodatni sistem za prikupljanje nafte, SCS (second containment system) koji bi nakon montaže sredinom juna trebao biti u mogućnosti da prikuplja celokupnu količinu nafte koja ističe.


12. jun
Odgovarajući na primedbe britanskih medija o tome kako predsednik S.A.D. vrši anti-britansku kampanju, Barak Obama na sastanku sa britanskim premijerom izjavljuje da njegova kritika kompanije BP nema nikakve veze sa nacionalnim identitetom..

Zabrinutost akcionara iz Britanije raste, a akcije BP na berzi padaju na pola vrednosti koju su imale pre izbijanja ove ekološke katastrofe 20. aprila kada je eksplodirala i potonula platforma Deepwater Horizon.


15. jun
Predsednik S.A.D. u obraćanju naciji poručuje da će British Petroleum platiti celokupan trošak za štetu koju je naneo.

Takođe, Obama navodi da je ova nesreća još jedan pokazatelj da je neophodno u što kraćem roku okončati zavisnost čovečanstva od fosilnih goriva i zatražio od Senata da podrži novi Zakon o energiji koji bi omogućio veća ulaganja u nove izvore energije.


17. jun
BP objavljuje da osniva fond u koji je uloženo 20 milijardi dolara za obeštećenje oštećenih stanovnika iz Zaliva zbog isticanja nafte kao i da ove godine zbog toga neće platiti svojim akcionarima njihove dividende.


18. jun
Tony Hayward, izvršni direktor BP doživljava velike kritike u američkom Kongresu.

Henry Waxman, član komiteta za energetiku i trogovinu izjavljuje da je samopouzdanje British Petroleuma pre eksplozije naftne platforme 20. aprila bilo neverovatno.

Prema rezultatima istrage, BP je štedeo na ključnim bezbednosnim aspektima na svakom koraku. Pregledajući preko 30000 strana dokumenata uključujući i emailove, nije pronađeno da se uopšte pominje tema bezbednosti.

U pismu koje su izvršnom direktoru BP poslali članovi Kongresa mr. Waxman i mr. Stupak, BP se optužuje za

  • Nastavljanje radova uprkos savetima sopstvenog tima u vezi projekta i izbora riskantnijeg, jeftinijeg i bržeg projekta za oplatu cele konstrukcije
  • Korišćenje samo 6 usmerivača koji obezbeđuju precizno postavljanje čeličnog prstena u centar izvora, umesto 21 usmerivača kako je predložio podizvođač Halliburton
  • Zanemarivanje upozorenja od strane sopstvenog tima i Halliburtona u pripremama za cementiranje
  • Odluku da se preskoči preporučena bezbednosna mera cirkulacije iskopanog blata
  • Neprimenjivanje sigurnosnog omotača koji bi sprečio da konstrukcija dihtunga bude raznesena sa donje strane.

Na saslušanju u Kongresu, Tony Hayward izaziva bes i zgražavanje članova Kongresa svojim upornim neprihvatanjem potpune krivice BP za katastrofu koja je, prema svim pokazateljima istrage, izazvana ljudskim faktorom - nepažnjom i ignorisanjem bezbednosnih pravila.

Bušenje jednog od dve bočne pomoćne bušotine je 60% završeno ali će do kraja radova biti potrebno još više od mesec dana. Pomoćne bušotine bi trebale da potpuno reše isticanje nafte.


22. jun
Ribari koji su ostali bez posla zbog naftne mrlje se prihvataju posla u čišćenju posledica katastrofe.
BP zamenjuje svakodnevnu kontrolu i nadgledanje operacije na saniranju posledica ekološke katastrofe Bobu Dudleyu, zamenjujući izvršnog direktora Tony-ja Hayward-a koji kritikovan zbog svojih neodmerenih izjava u vezi odgovornosti kompanije BP.

Federalni sud S.A.D. poništava odluku o moratorijumu na dubinsko podvodno bušenje u potrazi za naftom u Meksičkom zalivu koji je u trenutku izbijanja ove katastrofe 20. aprila donela administracija predsednika Baraka Obame.

Argumenti protiv zabrane traženja novih izvora nafte su izuzetno jaki, pošto će svetu do 2030. godine biti potrebno 45% više energije nego što je to slučaj danas.

Prema rečima visokog zvaničnika BP, potrebno je nastaviti potragu za novim izvorima nafte, uz povećanje sigurnosnih aspekata, apelujući da zakonodavstvo ne postane prepreka u snabdevanju energijom. 


5. jul
BP objavljuje ukupne dosadašnje troškove od 3,12 milijardi dolara, što uključuje troškove za zaustavljanje curenja nafte u okean, njeno prikupljanje i troškove bušenja pomoćnih bušotina. Iznos uključuje i 147 miliona obeštećenja za stanovništvo koje je ostalo bez posla usled posledica naftne mrlje.

Ukupno 44500 osoba je angažovano na operacijama zaustavljanja curenja nafte i njenog ćišćenja iz vode i sa obala.

Uragan Alex privremeno zaustavlja prikupljanje nafte iz okeana.


6. jul
Nafta dopire i do obala Teksasa, što znači da utiče na svih 5 obalskih država iz Zaliva.
Zvaničnici nisu sigurni da li je ta nafta plutala stitine km od mesta isticanja do Teksasa ili je iscurela sa brodova koji učestvuju u njenom skupljanju.
Naftni tankeri prepravljeni da mogu skupljati naftu iz vode imaju ograničenu upotrebljivu vrednost prilikomlošeg vremena ali BP šalje u tu oblast i treći supertanker koji će povećati sposobnost da se dnevno skupi čak 6201 tona u odnosu na sadašnjih 3276 tona.  

NAPOMENA: Ukoliko želite da pogledate više fotografija kao i video snimke ekološke katastrofe iz Meksičkog zaliva, kliknite ovde.

10. jul
BP započinje operaciju za postavljanje adekvatnijeg poklopca na oštećeni izvor koji će omogućiti veću efikasnost u prikupljanju nafte koja curi. Kompanija uporozava da će nafta slobodno cureti dok se poklopci menjaju ali da će 400 brodovo skupljati naftu koja dodatno curi.

Za celu operaciju zamene je potrebno nekoliko dana.


14. jul
Admiral  Thad Allen objavljuje da je pomoćno bočni izvor izbušen do samog oštećenog postojećeg izvora i da se nalazi na samo 1.5m. od njega.


15. jul
Sa postavljenim novim poklopcem BP kaže da su prvi put od 20. aprila kada se dogovdila eksplozija na naftnoj platformi Deepwater Horizon zaustavili isticanje nafte, ali samo privremeno, kako bi proverili celovitost samog izvora i proverili postojanje potencijalnih oštećenja u strukturi.
Zvaničnici S.A.D. su uzdržano optimistični u izjavama. Ukoliko senzori budu merili visok pritisak ispor poklopca, to je znak da je nafta isticala samo na tom mestu a ukoliko je pritisak nizak onda postoji još neko oštećenje za koje se još uvek ne zna.

U slučaju da nema dodatnih oštećenja, postoji izbor između zatvaranja izvora ili nastavka ispumpavanja nafte na površinu u tankere.

I jedno i drugo rešenje bi bilo privremeno do završetka bušenja pomoćnog izvora kroz koji će se u oštećeni izvor upumpati mulj i blato a zatim i cement za trajno zatvaranje. Operacije na pravljenju dodatnih pomoćnih izvora su zaustavljene zbog provere celovitosti postojećeg oštećenog izvora. 


19 jul
Admiral Allen upozorava BP da je zabrinut zbog novootkrivenih curenja na dnu okeana pored oštećenog izvora i drugih još neobjašnjenih anomalija. Prema njegovim rečima, ukoliko se otkrije da iz morskog dna curi metan, da su velike šanse da i nafta negde curi.

Osim toga, on je naredio BP da pripremi plan za proceduru ponovnog otvaranja oštećenog izvora ukoliko se otkrije da nafta i dalje negde curi.
Na zajedičkom sastanku federalnog tima naučnika i stručnjaka iz BP razmatrana je situacija prema kojoj se još uvek sa sigurnošću ne može tvrditi u kakvom je stanju oštećeni izvor. Pritisak koji očitavaju senzori ispod poklopca je niži od očekivanog a pojavilo se i curenje metana u neposrednoj blizini izvora pa nije isključeno da nafta curi u kamenito okeansko dno. 

     
 
22 July
Desetine plovila uključujući i platformu koja buši pomoćni bočni izvor koji će trajno zaustaviti curenje iz oštećenog izvora, su uklonjeni iz oblasti zbog nadolazeće tropske oluje Bonnie. BP upozorava da će završne operacije za zatvaranje izvora biti odložene do dve nedelje zbog oluje.
Zatvoren izvor ostaje zbog odlaska brodova bez nadzora nekoliko dana.
U međuvremenu BP objavljuje da su od S.A.D. dobili zeleno svetlo za pumpanje blata u gornji deo oštećenog izvora kroz novi poklopac - što je međukorak ka konačnom rešenju.

Na površini okeana se već primećuje da je isticanje zaustavljeno pošto su skineri i ostali brodovi za prikupljanje nafte sakupili u poslednjih 24h manje od 1/4 količine koju su prethodnih dana sakupljali.

Optimizam raste.


Brodovi se vraćaju posle uragana25. jul
Brodovi koji učestvuju u konačnom zatvaranju oštećenog izvora se pripremaju da nastave posao nakon slabljenja tropske oluje. Bušilica koja pravi pomoćni bočni izvor nastavlja sa radom.

Posledice oluje, osim odlaganja konačne operacije zatvaranja izlivanja nafte su i donekle rastvorene naftne mrlje na površini i očišćene određene plaže od nafte.
BBC saznaje da je izvršni direktor BP Tony Hayward, pregovara o uslovima napuštanja svog posla posle medijskog debakla koji je nepromišljenim izjavama napravio svojoj kompaniji u više navrata svojim izjavama i u direktnom razgovoru u američkom Kongresu.


26. jul
Potvrđen odlazak 53-godišnjeg izvršnog direktora Tony-ja Hayward-a sa tog mesta a naslediće ga Bob Dudley.


27. jul
BP objavljuje gubitke od 17 milijardi dolara za period od aprila do juna..
Kompanija je odvojila 32.2 milijarde dolara da pokrije troškove ove ekološke katastrofe.


28. jul
Američki naučnici saoštavaju da se naftna mrlja očistila sa površine okeana brže nego što je očekivano,  100 dana nakon što je eksplozija naftne platforme započela katastrofu.

Počinju procene i planiranje saniranja preostalih količina nafte u moru i obali.

Američka vlada osniva tim istražitelja koji će ispitati da li su bliske veze između BP i federalnih zakonodavaca doprinele katastrofi od 20. aprila. Tim nazvan "BP odred" će takođe ispitati i kompaniju podizvođača Transocean koja je bila zadužena za samu platformu.


2. avgust
Agencija za zaštitu prirodne okoline S.A.D: saopštava da ispitivanje negativnih efekata ratvarača nafte koji je korišćen prlikom čišćenja vode od nafte pokazuju da sama hemikalija nije ništa štetnija od same nafte. Kongresni istražitelji su bili zabrinuti da su rastvarači naftekorišćeni više nego što je to naređeno. Edward Markey, član pod-komiteta za  energetiku i ekologiju je objavio pismo u kojem optužuje BP da je umesto kontrolisane upotrebe rastvarača po upustvu EPA, često prosipao rasstvarač po okeanu i da im je Obalska straža to dopustila da rade. 

Vrše se poslednje pripreme za finalno zatvaranje izvora koje će biti izvršeno u nekoliko koraka:

  • Pre svega, testoranjem se utvrđuje da li se nafta može potisnuti nadole u izvorište.
  • Ukoliko procedura uspe, tzv. "static kill" operacija počinje pumpanjem blata pod manjim pritiskom. Ovo će potrajati ceo urotak i verovatno sredu.
  • Nakon toga, inžinjeri treba da odluče da li će upumpati cemant na vrh izvora ili sačekati i upumpati cement iz pravca pomoćnog izvora sa donje strane oštećenog izvora.

3. avgust

Prema poslednjim podacima, ne računajući namerno istakanje nafte u Zaliv od strane Iraka 1991, ovo je najveće prolivanje nafte ikada, sa 4.9 miliona barela odnosno oko 575000 tona. Naučnici kažu da je iz okeana u svim operacijama izvučeno samo oko petina iscurele nafte.




Posledice ove još uvek nezavršene ekološke katastrofe se ne mogu još uvek pravilno sagledati.

Zbog brzopletosti, nemara a, izvesno je, i pohlepe (zbog koje se štedelo na sigurnosnim sistemima), dugo vremena će patiti svi, i ljudi i životinje.

Nezadrživa glad čovečanstva za energijom uzela je svoj danak, ne po prvi put.

Energija ili život?

Komentari


Korisni linkovi:

www.bbc.co.uk
www.bpoilslick.com
www.bpoilslick.blogspot.com
www.bp.com
www.deepwater.com


NAPOMENA: Ukoliko želite da pogledate više fotografija kao i video snimke ekološke katastrofe iz Meksičkog zaliva, kliknite ovde.

 

 

2003-2010 © Životinjsko carstvo