Iako je navedeno u prethodnom tekstu o problemu ozonskog omotača, red je da ponovimo da je ozon O3 gas čiji se molekul sastoji od tri međusobno vezana atoma kiseonika, da je nestabilan i veoma reaktivan. Koristi se za različite namene: za beljenje, osvežavanje, sterilizaciju vazduha i vode, itd. Toksičan je za sav živi svet i u malim koncentracijama.

Dobar ozon - loš ozon?
Veće koncentracije ovog gasa u prirodi nalaze se samo u gornjem sloju Zemljine atmosfere - stratosferi. U ovom sloju atmosfere ozon nastaje kada ultraljubičasto zračenje sa Sunca podeli molekul kiseonika O2 koji se sastoji od dva atoma kiseonika. Tako odvojeni atomi kiseonika vezuju se za molekule kiseonika O2 i formiraju ozon O3. Ovaj ozon u stratosferi uslovno možemo zvati dobrim ozonom jer štiti površinu Zemlje od opasnog utraljubičastog zračenja.

Ozon se međutim može naći i najnižem sloju atmosfere - troposferi. Ovaj ozon se takođe uslovno može zvati i lošim ozonom jer je nastao isključivo kao rezultat čovekovih aktivnosti tj. kao rezultat aerozagađenja iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem i elektrocentrala i toplana koje troše fosilna goriva. Gasovi koje ispuštaju automobili i industrijska postrojenja a koji nastaju kao nusprodukt sagorevanja tečnog ili čvrsog goriva, pripadaju grupi azotnih oksida NOx i isparljivih organskih supstanci. Ove dve grupe gasova međusobno reaguju i stvaraju ozon tokom sunčanih i toplih perioda proleća, leta i rane jeseni. Do povećanja koncentracije ozona dolazi najčešće u popodnevnoj i predvečernjoj vrelini a do smanjivanja dolazi sa padom temperature u toku noći.

Ozonsko zagađenje, iako karakteristično za gradske i prigradske zone, ugrožava takođe i ruralne krajeve nošeno vetrom ili prouzrokovano automobilima koji putuju kroz te krajeve. Povišeni [mada ne kritični] nivoi ozonskog zagađenja zabeleženi su i do 150 km niz vetar od urbanih industrijskih zona.

Kada dođe do udisanja povećane koncentracije ozona, on prolazi kroz celokupan respiratorni sistem. Kako je veoma korozivan, ozon nanosi štetu bronhijama i alveolama koje obavljaju neophodnu razmenu gasova. Česta izloženost ovom štetnom uticaju može dovesti do zapaljenja plućnog tkiva i različitih respiratornih infekcija. Izloženost ozonu može pogoršati stanje kod respiratornih bolesti kao što je astma, smanjiti kapacitet pluća, smanjiti funkcionalnost pluća ili izazvati bolove u grudima i kašalj. Tokom povećanih koncentracija u toku leta najugroženije grupe su mala deca i stariji.

Zahvaljujući redovnim merenjima koje vrši NASA, u prilici smo da vidimo kako
se tokom godišnjih doba menja koncentracija ozona u troposferi

Osim svog negativnog uticaja na ljude, korozivna priroda ozona može oštetiti i biljni svet. Visoke koncentracije ozona mogu potpuno uništiti poljoprivredne kulture i šumsku vegetaciju.

biljka levo je bila izložena povećanoj koncentraciji ozona [foto: EPA]

Sreća u nesreći je što u našoj zemlji, zahvaljujući nižem standardu, po glavi stavnika postoji daleko manji broj automobila nego što je to slučaj u visoko razvijenim i bogatim društvima. Činjenica je takođe i da razloga za radovanje, barem što se tiče čistoće vazduha - uopšte nema. Veliki broj poluispravnih motora u transportnim vozilima na našim drumovima svojski "nadoknađuje" njihov nešto manji broj. Realno je očekivati, kako bude rastao standard, da građani u sve većem broju počnu da ispunjavaju svoje snove o posedovanju automobila. Iako je situacija sada neuporedivo bolja, biće potrebne godine da se zaborave sve strahote javnog prevoza iz prethodnog perioda...Dakle, realno je očekivati povećanje kupovne moći i pogoršanje ionako diskutabilnog kvaliteta vazduha u velikim gradskim jezgrima...

Ima li pomoći?
Od "lošeg" ozona i njegovog dejstva možete se sačuvati samo ako u velikom krugu zaobilazite "crne tačke" zagađenosti tokom toplijih dana u godini. Gradske vlasti u našim velikim gradovima uveliko planiraju servise za redovno obaveštavanje građana o nivou zagađenosti određenih tačaka u gradovima i to sa veoma frekventnim ažuriranjem [na jedan sat]. Prvi takav sistem bi u glavnom gradu trebao da zaživi u najskorije vreme. Očekujte ove veoma korisne podatke i na Životinjskom carstvu čim postanu dostupni.

Ukoliko želite da nešto i sami doprinesete tj. da ne povećavate nivo zagađenosti vazduha pokušajte da:
- ne koristite Vaš automobil u ranim prepodnevnim časovima tokom kasnog proleća, leta i rane jeseni.
- što ređe koristite kućne ili baštenske uređaje koji koriste benzinske ili dizel motore.
- što ređe palite otvorenu vatru ili roštilje
- smanjite ukupnu potrošnju svih vrsta energije.

Zahvaljujući pooštravanju propisa koji regulišu količine izduvnih gasova svih motora sa unutrašnjim sagorevanjem i industrijskih poistrojenja, u poslednjih deset godina su u većini visokorazvijenih zemalja postignuti veoma dobri rezultati. Poštovanjem normi koje su visokorazvijene zemlje donele iz nužde odnosno tek kada se broj obolelih primetno počeo povećavati, mi realno možemo preduprediti takve neželjene posledice i sačuvati svoje i zdravlje budućih generacija.

Vaši komentari

 

© 2003-2006  Životinjsko carstvo