....naslovna strana

....pretraživanje

Klimatske promene
....nestali  

Pre nego što započnemo temu o klimatskim promenama važno je napomenuti da se klima na Zemlji stalno menja, odnosno da se oduvek menjala. Nekada ranije, sve do početka industrijske revolucije, klima se menjala kao rezultat promena prirodnih okolnosti. Danas međutim, termin klimatske promene koristimo kada govorimo o promenama u klimi koje se događaju od početka dvadesetog veka. Promene koje su registrovane prethodnih, kao i one koje se predviđaju za narednih 80 godina smatraju se da su nastale kao rezultat čovekovih aktivnosti a ne kao posledica prirodnih promena u atmosferi.

Efekat `staklene bašte` je veoma važan kada govorimo o klimatskim promenama pošto se odnosi na gasove koji Zemlju održavaju toplom i kojima pripada najveća zasluga za postojanje života na njoj. Neke od gasova koji prave efekat staklene bašte ljudi proizvode u svakodnevnim aktivnostima. Ta dodatna količina koju proizvode ljudi glavni je osumnjičeni za pojačani `efekat staklene bašte`.

Šta je efekat staklene bašte?
Ukratko, Sunce zagreva Zemlju svojim zracima koji uspeju da kroz atmosferu stignu do površine naše planete. Površina se na taj način zagreva a zatim i sama zrači toplotu nazad u atmosferu. Gasovi koji kao izolator zadržavaju tu toplotu su gasovi efekta `staklene bašte`. Kada oni ne bi postojali temperatura na površini Zemlje bila bi oko 30 stepeni niža nego što je sada pa bi i život kakav sada postoji bio nemoguć. Na nesreću, civilizacija, pogotovo njen najrazvijeniji deo, proizvodi previše ovih gasova pa oni apsorbuju sve više toplote i sve više zagrevaju Zemlju. Pojava se naziva globalno zagrevanje. Oslanjanje celokupnog razvoja civilizacije na proizvodnju energije sagorevanjem fosilnih goriva povećao je emitovanje gasova staklene bašte u atmosferu. Jedan od najzastupljenijih gasova staklene bašte je ugljen dioksid. Ovaj gas nastaje pri sagrevanju svakog fosilnog goriva odnosno sagorevanjem drveta, benzina, nafte, zemnog gasa itd. Ukoliko se smanji obim sagorevanja fosilnih goriva i uspori/zaustavi sečenje šuma najverovatnije bi se smanjila i količina gasova staklene bašte oko Zemlje. Ma kakve drastične mere preduzeli, sada je prekasno da se zaustavi globalno zagrevanje i promene klime mada je moguće uticati na intenzitet tih promena.

 

Naučnici ovu pojavu intenzivno izučavaju već desetak godina koristeći i kompjuterski generisane modele za predviđanje narednih poremećaja u klimi i njihovih uticaja na okolinu. Podjednako važno je i proučavanje posledica koje će [očekivani] nastavak povećanja emisije ovih gasova usloviti.

Opasnosti koje se mogu očekivati su međusobno direktno povezane. Možda je najveća opasnost koja preti od povećanja nivoa svih vodenih površina. Osim toga, otopljavanje će i na opstanak ljudi, životinja i biljaka uticati na još čitav niz drugih načina.

 

Voda na planeti će pre svih ostalih elemenata klime pokazati drastične promene. Povećanje učestalosti poplava već sada predstavlja realnu opasnost. Kako rastu temperature u atmosferi, povećavaju se i temperature velikih vodenih površina koje će se širiti na račun topljenja nekada `večno` zaleđenih oblasti. Širenje površine pod vodom će za sobom doneti i povećanje nivoa mora.

Iako se to čini logičnim, ledene površine Grenlanda i Antarktika najverovatnije neće svojim topljenjem uzrokovati akutno povećanje nivoa okeana u 21. veku. Ukoliko u sledećih hiljadu godina dođe do njihovog potpunog topljenja uslediće i povećanje nivoa mora za nekoliko metara. Na nivo u okeanima će brže uticati otapanje ledenih masa - glečera na kopnu.

Glečeri i ledene ploče
Planinski glečeri se smanjuju u mnogim delovima sveta mada su naučnici posebno zabrinuti za oblast Aljaske. U tom području je u zadnjih 50 godina nestalo oko 80 kubnih kilometara leda. Glečeri se obično tope kada u toku zime padne manje snega nego što se tokom leta istopi. Količina snega na većini planina Aljaske je znatno smanjena. Računa se da je stvar toliko ozbiljna da čak polovina vode koja usled topljenja ide ka okenima potiče od topljenja leda na Aljasci.

U martu 2002. javnosti je skrenuta pažnja na pucanje ledene ploče Larsen B na Antarktiku. Naučnici su bili prilično iznenađeni brzinom kojom se odvajanje događalo. `Komad` leda za koji je procenjeno da teži oko 5000 miliona tona i koji ima površinu nešto manju od države u kojoj živimo, odlomio se od kontinenta i raspao na hiljade manjih santi leda. Eksperti su ovakav ishod predvideli još pre nekoliko godina ali su i oni bili iznenađeni kada se sve završilo za samo mesec dana. Odvajanje ove ledene mase nije uticalo na nivo mora pošto je i pre odvajanja led plutao na vodi. To nažalost nije uklonilo sumnje naučnika da će buduća odvajanja leda na Antarktiku i drugim mestima imati ozbiljnog uticaja na nivo mora. Temperature su na Antarktiku u proseku porasle znatno više u odnosu na ostatak planete [čak 2.5 stepena Celzijusa za 50 godina] a razlog za to i dalje nije sasvim jasan. Krivica neminovno pada na globalno otopljavanje koje je izazvao čovek pošto brzina odvajanja ledene ploče poput Larsena B do tada nikada nije zabeležena. Ako se počnu topiti i ledene mase na samom kontinentu tj. kopnenom delu Aljaske, neminovno će doći do drastičnog povećanja nivoa mora. Na primer, ako se potpuno otopi cela ledena masa zapadnog Antarktika nivoi mora će porasti za 5 do 6 metara. Ovakav ishod bi predstavljao kataklizmu globalnih razmera.

Situacija ni u Evropi nije mnogo bolja. Od 1850. godine istopilo se oko polovina ukupne mase leda Alpskih glečera a prognoze kažu da će se do kraja ovog veka istopiti polovina od sadašnje preostale ledene mase. U poslednjih 100 godina nivoi mora su porasli od 10 do 20 cm a predviđa se da će rast nivoa u budućnosti biti još drastičniji.

Poplave
Leto 2002. godine u Evropi se završilo sa poznatim dugotrajnim kišama i katastrofalnim poplavama u Nemačkoj, Češkoj, Austriji, Rusiji, Rumuniji, Italiji i Švajcarskoj. I pored toga što se klimatske promene ne mogu sa sigurnošću povezati sa pomenutim dugotrajnim kišama, naučnici predviđaju češću pojavu vremenskih neprilika u godinama koje dolaze. Izveštaj britanske vladine agencijeThe Environment Agency Sustainable Development Unit iz 2001. kaže: `Velike poplave koje su se ranije događale u proseku na svakih 100 godina mogu se početi događati svakih 10 ili 20 godina. Poplave mogu postati dugotrajnije a ugrožene oblasti znatno veće pa čak obuhvatiti i područja za koja je do tada bilo nezamislivo da budu poplavljena.`

Problemi koji prete razvijenim i nerazvijenim područjima planete su različiti mada će i jednima i drugima stvoriti velike glavobolje. U razvijenim zemljama u kojima je sasvim normalna [i masovna] pojava osiguranje sopstvene imovine, osiguravajući zavodi će morati da promene politiku prema klijentima koji žive u ugroženim oblastima. Potencijalne štete su ogromne i pitanje je da li su inače veoma sigurni osiguravajući sistemi u stanju da pokriju takve štete. Već sada se menjaju dosadašnje prakse izgradnje stambenih i poslovnih objekata počevši od lokacija, nadmorske visine, korišćenih materijala itd.
Manje razvijene i nerazvijene zemlje imaju nešto `životnije` probleme koji se odnose pre svega na prevenciju velikog broja žrtava u nabujalim rekama. Kuće i kolibe u Kini i Bangladešu koje su u nedavnim poplavama bile zbrisane sa lica zemlje odnele su i veliki broj ljudskih žrtava. Mnogi preživeli su za duže vreme ostali bez krova nad glavom. Teško je reći da li su ove poplave izazvane baš klimatskim promenama o kojima govorimo ali je jasno sa kakvim se rizicima suočavaju stanovnici ovih područja i kakva ih sudbina čeka ukoliko se poplave počnu dešavati češće.

Iako je za očekivati povećanje padavina izazvano globalnim otopljavanjem, glavnu ulogu kod poplava igraju neki drugi faktori. Ogoljavanje tj. sečenje šuma takođe ima veliki uticaj pošto planinske šume imaju veliku moć upijanja vode. Ako ljudi nastave da uništavaju te površine, voda će imati više prostora za prolazak što povećava rizik za naseljena mesta. Močvare takođe imaju veliku sposobnost upijanja vlage, ali one se danas masovno isušuju radi industrijskog razvoja. Obalna područja na celoj planeti su prva na udaru u slučaju podizanja nivoa mora. Štetu bi u tom slučaju pretrpele i priobalne površine koje se koriste u poljoprivredne svrhe. Od 15 najvećih gradova sveta čak 13 se prostire u priobalnim zonama tako da će u slučaju povećanja nivoa mora biti neophodno izgraditi skupe odbrambene mehanizme. Nije potrebno posebno naglašavati da će svuda gde bude ugrožen čovek biti na udaru i biljni i životinjski svet.

Golfska struja
Okeani na Zemlji su neprestano u pokretu. Njihove struje kreću se prilično zamršenim putanjama na koje utiču vetar, salinitet i temperatura vode, oblik okeanskog dna i okretanje Zemlje.

Golfska struja je je jedna od najjačih okenaskih struja naše Plave planete. Pokreću je kretanja vetra na površini i razlike u gustini vode ispod površine. Površina vode u severnom Atlantiku se hladi vetrovima sa Arktika. Tu voda postaje slanija i gušća pa ponire na dno okeana. Hladna voda se pomera ka ekvatoru gde se polako  greje. Golfska struja, da bi zamenila hladnu vodu sa ekvatora pomera vodu iz Meksičkog zaliva ka severu u Atlantik. Golfska struja donosi toplotu na obale zemalja severozapadne Evrope i glavni je razlog što su tamo zime relativno blage [u poređenju sa zemljama iste geografske širine koje se nalaze duboko u Evropskom kontinentu]. Prosečna godišnja temperatura na severozapadu Evrope je oko 9 stepeni viša od proseka za ovu geografsku širinu.

Negde pri kraju poslednjeg ledenog doba, kada se topio ledeni pokrivač Severne Amerike, naglo povećanje dotoka sveže vode smanjilo je salinitet površinskih slojeva Atlantskog okeana pa je manje `guste vode` krenulo ka dnu i pomerilo se ka ekvatoru. Ovo je znatno smanjilo ili sasvim prekinulo toplu struju iz Meksičkog zaliva. Temperature u severozapadnoj Evropi su za samo nekoliko dekada opale za 5 stepeni.

Najnovija merenja su pokazala da je od 1950. došlo do smanjenja od 20% u protoku hladne vode kroz Faeroe Bank kanal između Grenlanda i Škotske. Ova putanja je jedan od glavnih izvora gušće hladne vode koja pokreće drugu komponentu [baziranu na gustini] Golfske struje. Moguće je da postoji povećan dotok iz drugih izvora hladne vode, ali ako to nije slučaj ovo bi mogao biti početak slabljenja Golfske struje.

Danas je ledena ploča na Grenlandu `stabilnija`[nego pred kraj poslednjeg Ice Age-a] ali bi globalno povećanje temperature [i posledično topljenje ledenih santi u morima] kao i povećanje obima padavina možda dodalo više sveže vode u severni Atlantik, poput situacije pri kraju poslednjeg ledenog doba.

Sadašnji klimatski modeli predviđaju sledeći scenario - ukoliko emisija gasova staklene bašte nastavi da se povećava, komponenta bazirana na gustini vode koja pokreće Golfsku struju će najverovatnije opasti za 25% u narednih 100 godina. Kako Golfska struja bude slabila biće sve nestabilnija pa nije isključeno da u budućnosti potpuno stane.

Osim predviđenog efekta hlađenja i oštrijih zima, pretpostavlja se da bi usled ovog poremećaja došlo i do drugih promena klime u celoj Evropi.

 

IPCC - Intergovernmental panel on climate change je telo koje su formirale Ujedinjene nacije za ocenjivanje naučnih, tehničkih i socio-ekonomskih aspekata važnih za razumevanje klimatskih promena, mogućih posledica i mogućnosti za prilagođavanje i umanjivanje negativnih efekata. Prema prognozama IPCC-a, u slučaju najpovoljnijeg razvoja situacije, odnosno najmanjeg mogućeg povećanja obima emisije gasova staklene bašte, do 2080 godine doći će do povećanja nivoa okeana od 9 do 48cm. U slučaju nepovoljnijeg razvoja situacije očekuje se povećanje od 16 do 69cm.

Već sada su na udaru pojedina ostrva na Pacifiku na kojima sve češće dolazi do poplava. Neki stanovnici su se već odselili iz najugroženijih zona a ukoliko se sadašnji trend nastavi i svi ostali će morati da krenu njihovim stopama.

U svakom delu sveta je potrebno pažljivo preračunavanje o tome kakav će uticaj imati sada već izvesno povećanje nivoa mora na čoveka i njegovu okolinu. Kakve je korake moguće preduzeti za eventualno sprečavanje ovakvog scenarija kao i koje se mere mogu preduzeti da bi se što bezbolnije adaptirali na posledice. Akcija će sigurno imati velike finansijske implikacije ali će ignorisanje sasvim izvesno imati poguban uticaj na život ljudi.

Kako je u pitanju veoma složena problematika, u narednim tekstovima bićete u prilici da pročitate i:
- koje su moguće metode adaptacije na promene koje slede
- kakve sve vrste energije nam stoje na raspolaganju, njihove prednosti i mane
- kako ćete i lično moći da doprinesete smanjenju efekta staklene bašte
- šta nudi sporazum iz Kjotoa o globalnom zagrevanju i koje su ga zemlje potpisale

korisne web adrese [korišćene i za pisanje ovog teksta]:
www.bbc.co.uk
www.ipcc.ch
unfccc.int

Komentari

 



 

    ....ko je autor
....kućni ljubimci       ....usluge
....ekologija       ....kontakt
....divljina       ....saradnja
....forum       ....WWW adrese
....saopštenja        
....galerija      
       
       

2003-2011 © Životinjsko carstvo