.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... galerija

.... forum

.... prezentacije

 
Smrtonosni jednoćelijski mutant - kaulerpa


Zelenu algu kaulerpu nazivaju još i ''tumor mediterana'' ili ''alga ubica'', dok joj je ''zvanično'', latinsko prezime i ime Caulerpa taxifolia. [Latinski naziv je dobila po sličnosti svojih ''listova'' sa listovima zimzelene tise [latinski Taxus i folium = list.] Kako god je nazvali jedno je sigurno - predstoji nam ekološka katastrofa ako se njeno širenje ne zaustavi.
                          
Pričam ti priču...
Priča o kaulerpi počinje još u prošlom veku, tačnije 1970. god. kada je zoološki vrt u Štutgartu [Nemačka] za potrebe akvarijuma uvezao različite vrste morskih trava među kojima i algu kaulerpu. Alga se odlično prilagodila akvarijumskim uslovima [brzo se razmnožava, lako gaji, vrlo je dekorativna] pa je uskoro stigla do većine akvarijuma u Evropi.

Nešto više od 10 godina posle toga, 1984. godine, kaulerpu prvi put u moru zapaža jedan podmorski biolog u blizini Okeanografskog instituta u Monaku. Zaprepašćen time što je video, bujnošću i dominantnošću ove alge, ovaj biolog alarmira nadležne u Institutu, ali, nažalost, ne nailazi na razmevanje. Kaulerpa nastavlja nesmetano da se širi Sredozemnim morem, a zakačena za sidra brodova i na različite druge načine biva preneta i do Kalifornije. Amerikanci, shvativši koja opasnost preti od ove ''napasti'', reaguju munjevito. Površine morskog dna, koje su tada bile ograničenih razmera, prekrivaju folijom pod koju ubacuju hlor i tako uništavaju ovu algu. Kalifornijska obala je spašena zahvaljujući razumnom ponašanju.

Sredozemnim morem nastavlja se invazija kaulerpe koja se od Monaka proširila na Italiju, Maroko da bi 1995. g. bila primećena i u hrvatskom delu Jadranskog mora, a prošle godine i u okolini Budve. Sada ona predstavlja veliki problem!

Kako je kaulerpa dospela u Sredozemno more?
Postoji nekoliko verzija o tome kako je ova alga dospela u Sredozemno more.

Jedna od verzija je da je alga slučajno ''pobegla'' kroz neki otvor na akvarijumu [usled nesavesnog čišćenja akvarijuma] Okeanografskog instituta u Monaku. Naravno, uprava instituta odbacuje i pomisao da se tako nešto moglo dogoditi!

Druga verzija je da je dospela zakačena za sidra brodova ili nošena morskim strujama. Logično objašnjenje i sasvim moguće osim što se odmah nameće jedno pitanje: zašto se to desilo baš sada, odnosno kako to da se i ranije tako nešto nije dogodilo [struje i brodovi postoje već stotinama godina, zar ne?!]

Treća, po skromnom mišljenju autora ovog teksta, najmanje verovatna verzija [svakako je ne treba potpuno odbaciti] je ona o namernom ubacivanju kaulerpe kao ekološkom [biološkom] oružju.

Koja god od ovih verzija da je tačna - posledice su iste: kaulerpa je zauzela ogromna prostranstva i predstoji borba za njeno istrebljenje.

         

Čitav organizam - jedna ćelija
Caulerpa taxifolia pripada simfonalnim, zelenim, veoma starim algama čiji su fosili poznati još iz silura. Njeno telo, naizgled složene građe, sastoji od samo jedne jedine ćelije . Na njoj se jasno razlikuju tri dela koja podsećaju na koren, stablo i listove složenih biljaka [cvetnica], a ustvari je sve to samo jedna ogromna ćelija. U unutrašnjosti postoje pregrade koje daju biljci čvrstinu i omogućavaju bolje provođenje materija kroz organizam, ali ne razdvajaju delove na ćelije. To ovoj algi daje mogućnost skoro neograničene sposobnosti tzv. vegetativnog razmnožavanja [vrsta bespolnog razmnožavanja]. Dovoljno je da komadić otkinut od roditeljskog organizma dospe u odgovarajuće uslove iz njega će se razviti novi organizam. Tako se ona može nesmetano širiti i osvajati ogromna prostranstva - smatra se da može da ''napreduje'' brzinom od 1 cm na dan. Osim toga, poseduje i sposobnost polnog razmnožavanja tako što obrazuje polne ćelije koje se u morskoj vodi spajaju, a zatim iz te oplođene jajne ćelije izrasta nova biljka. Polne ćelije obrazuju se u izraštajima iz kojih se oslobađaju.

Zašto "mutant"?
Kaulerpa koja je ''pobegla'' iz akvarijuma i odomaćila se u vodama Sredozemnog mora se po mnogim osobinama razlikuje od izvorne tropske alge iste vrste. Te razlike su razultat njenog prilagođavanja na specifične uslove života u akvarijumima. Kao prvo, trebalo je da se prilagodi na hemijske supstance pomoću kojih se održavaju akvarijumi. Zatim, tu je i ultraljubičasta svetlost, a ni dejstvo veštačke selekcije od stane čoveka ne treba zanemariti [odabirani su samo najbolji primerci i oni su dalje razmnožavani]. Sve to je dovelo do promena u genetičkom materijalu - dobijen je mutant [mutatio = promena]. Rezultat je alga koja je mnogo otpornija od svoje tropske rodbine - može da preživi na temperaturi nižoj od 7 ° C , sadrži više otrova kaulerpina pa se njome niko od morskih životinja ne hrani, a i odbija životinje pa je ne koriste ni kao stanište.

Zašto je toliko opasna?
Pošto nema prirodnog neprijatelja [rekli smo već da niko neće da se njome hrani], a ima ogromnu moć razmnožavanja rezultat je jasan - ona se nesmetano širi, sve je gušća i gušća i zauzima sve veći prostor. Ovako dominantna ona potiskuje biljke, kakve su npr. morske trave - cvetnice, koje su neophodne kao hrana i sklonište morskim životinjama. Time životinje napuštaju prostor koji je ona zauzela... prepušta se prostor kaulerpi...kaulerpa je jedina...ona caruje... Raste na svim tipovima morskog dna, spušta se i do 50 m [čak po nekima i do 90 m] dubine. Opasnost! opasnost! opasnost!

Šta se može dogoditi?
Bilo je razmišljanja da se ''uveze'' mali, zeleni tropski puž golać [Elisia] koji jedini [gle čuda!] voli da jede ovu algu. Već čujem glasove koji se pitaju šta se čeka i zašto se taj ''mali zeleni'' ne dovede na ručak. Oni koji se to pitaju očigledno nisu biolozi ili bar ne razmišljaju kao biolozi. Zašto? Stvar je jednostavna: ko će pojesti ''malog zelenog'' kada on pojede svu kaulerpu? Odnosno, izvučen iz svog prirodnog staništa ni ovaj pužić neće imati svog predatora pa će to dovesti do njegove prenamnoženosti. Možda onda ''uvezemo'' nekoga ko se njime hrani, pa će se onda on prenamnožiti...

Druga tehnika je direkto mehaničko uništavanje čupanjem. I ova metoda ima nedostataka jer je dovoljno da komadići ostanu i da se vrlo brzo alga regeneriše i razmnoži.

Prekrivanje tamnim PVC folijama je sa različitim tumačenjima. S' obzirom da je alga koja obavlja fotosintezu [tako se hrani] tamne folije bi trebalo da spreče ovaj proces i time dovedu do uništavanja kaulerpe. Po nekima do toga ne dolazi već se samo uspori razvoj jer je ova alga uspela i na to da se prilagodi. Po drugima je ovo apsolutno dobra metoda koja daje rezultate.

Svakako treba izdvojiti novčana sredstva, oformiti ekipe koje bi se ozbiljno pozabavile ovim problemom i krenuti u ozbiljno organizovanu i smišljenu akciju. Ta bi se akcija trebalo da vodi orkestrirano na velikim područjima. Istovremeno treba obaveštavati javnost o opasnosti koja preti životu svih stanovnika mora. Upozorenja su posebno značajna za ljude, kao što su ribari, ronioci koji direktno mogu pomoći širenju ove napasti.

Snežana Trifunović, dipl. biolog

Komentari

 

.... divljina


2003-2005 © Životinjsko carstvo