....naslovna strana

....pretraživanje

Pregled vesti iz ekologije u SCG za oktobar 2004. godine - broj 18
....nestali  

Pregled vesti o zaštiti životine sredine objavljujemo ljubaznošću EkoForuma-a, Foruma za održivi razvoj i zaštitu čovekove sredine.

26. oktobar
-- GLAS JAVNOSTI: O EKOLOGIJI I RECIKLAZI U SKOLAMA
BEOGRAD - Beogradski ekoloski centar u saradnji sa Savetom za ekologiju Skupstine opstine Stari grad organizuje ekoloske radionice za beogradske skolarce i predskolce. Na prihvatljiv nacin, kroz igru i praktican rad deca uce o ekologiji i reciklazi. Tako ce danas od 9 sati u Osnovnoj skoli "Braca Baruh" drugi, treci i cetvrti cas biti posveceni ek oloskim radionicama.
- Radionice za decu predskolskog uzrasta, u vrticima opstine Stari grad obraduju reciklazu kroz pricu o cetiri osnovna elementa: vodu, vazduh, zemljiste i zivotnu sredinu - kaze Ana Seferovic, menadzer programa. - Realizujemo i ekoloske radionice za sva odeljenja drugog razreda osnovnih skola sa ove opstine, ali i predavanja pod nazivom "Grad i reka", za ucenike prvih razreda srednjih skola. Program je poceo 18. oktobra, a ocekivani broj malisana i ucenika, koji ce kroz ovaj program nauciti nesto vise o zastiti zivotne sredine, je oko 2.800. Pokrovitelj programa je Skupstina opstine Stari grad.

25. oktobar
--EKOFORUM: PREDSTAVLJAMO VAM ITALIJANSKU NVO "L'UMANA DIMORA"
BEOGRAD -Italijanska nevladina organizacija “L'Umana Dimora” (Ljudski dom), koja je prosle godine u saradnji s Regionalnim centrom za zivotnu sredinu Centralne i Istocne Evrope (REC) otpocela projekte “Obuka mladih lidera ekoloskih NVO iz jugoistocne Evrope” i “Elektronske mreze ekoloskih NVO” iz istog regiona, osnovana je 1994. godine u Milanu i bavi se edukacijom na polju ekologije i zivotne sredine, medjunarodnom saradnju NVO, kao i istrazivackim projektima i ocuvanjem reke Tibar.

“L'Umana Dimora”, koja sada ima oko 1.000 clanova, kroz saradnju s italijanskim skolama iz rimskog okruga, svoje aktivnosti posvecuje i deci, a jedna od njih je i vodjenje “decje” farme “La Sonnina”, gde deca, uz pomoc agronoma i svojih nastavnika, uce o biljkama i zivotinjama, organskoj hrani, procesima dobijanja vina, maslinovog ulja i hleb a, kao i uopste zivotu na selu.
Italijanska nevladina organizacija je od prosle godine, izmedju ostalog, zaduzena i za deo upravljanja rezervatom prirode Laurentino Akva-Acetoza u rimskoj opstini, tako sto nudi organizovane ture rezervatom, obrazovne aktivnosti za skole, ciscenje zasticenog podrucja i brine se o biodiverzitetu.

Kada je u pitanju medjunarodna saradnja sa srodnim NVO u Evropi, “L'Umana Dimora” ucestvuje u dvogodisnjem projektu “Obuka mladih lidera ekoloskih NVO u jugoistocnoj Evropi”, koji je pokrenut 2003. godine i koji finansira italijansko Ministarstvo za zivotnu sredinu. Obuka traje cetiri sedmice, od kojih je prvi deo teoretski i odvija se u sedistu REC-a u Sent Andreji (Madjarska), a drugi je praktican, jednosedmicni, gde ucesnici u Italiji kroz radionice, seminare i rad na terenu, u organizaciji “L'Umana Dimora”, proucavaju teme kao sto su ocuvanje i upravljanje zasticenim podrucjima, zastita biodiverziteta, upravljanje otpadom i vodom, odrziva poljopriveda i eko-turizam, kao i energetska efikasnost i problem zagadjenja.
Prosle godine su kroz obuku prosla 24 predstavnika NVO iz Madjarske, Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Turske, Poljske, Albanije, Slovenije, Slovacke, Ceske Republike, Poljske, …U okviru drugog projekta “Elektronske mreze ekoloskih NVO u jugoistocnoj Evropi”, L'Umana Dimora”, zajedno s REC-om, pomaze nevladinim organizacijama u promovisanju i jacanju moci komunikacije elektronskim putem, kao i u stvaranju novih informativnih regionalnih centara za ekoloske NVO putem internet sajtova i razlicitih servisa. Teme ovog kursa su upravljanje ekoloskim NVO, razvoj internet sadrzaja (content) na sajtovima nevladinih organizacija, njihova komunikacija s medijima, prikupljanje novcanih sredstava za rad organizacija, itd. Do sada je ovim projektom bilo obuhvaceno 40 predstavnika NVO iz jugoistocne Evrope, a kursevi ce biti odrzavani do kraja ove godine. Polje delovanja italijanske organizacije nije usmereno samo na Evropu. “L'Umana Dimora” je uspesno realizovala projekat “Ruralni razvoj u Adi Hibraimu – Eritreja”, koji je obuhvatao pruzanje pomoci stanovnistvu u eritrejskom selu Adi Hibraim u razvoju poljoprivrede. “L'Umana Dimora” svojim aktivnostima doprinosi stvaranju i ocuvanju 15 novih organskih farmi u tom selu.

22. oktobar
-- EKOFORUM: FABRIKE U SENTI I SAPCU - NOVI STARI ZAGADJIVACI
BEOGRAD – Zagadjenje koje potice od industrijskih postrojenja stalni je problem Srbije, ali je ovih dana to narocito uocljivo na dva mesta – u Sapcu i u Senti gde je pitanje ko i koliko nanosi stete zivotnoj sredini suprotstavilo, kao i obicno, dva tabora – zagadjivace i predstavnike civilnog drustva. Secerana u Senti, koja je sada u vlasnistvu italijanske kompanije “Svir”, u vise navrata je optuzena da zagadjuje Tisu, a poslednji put to je ucinio Ribolovacki savez Vojvodine. Ribolovacki savez Vojvodine tvrdi da ta fabrika tokom dugotrajne prerade otpada, koja bi trebalo da traje i po nekoliko meseci, ispusta u reku otpadne vode bez preciscavanja. Generalni direktor secerane Ljubisa Radenkovic tvrdi, medjutim, da nadlezne inspekcije kontrolisu otpadne vode na reci uzvodno i nizvodno od fabrike.

“Kvalitet vode Tise blago je pogorsan, ali ni govora nema o pomoru ribe i velikim ekoloskim problemima”, rekao je Radenkovic medijima. On je izrazio spremnost za ulaganje novca u nabavku sistema za preciscavanje otpadnih voda, naglasivsi da bi novac koji fabrika daje kao naknadu Javnom preduzecu “Vode Vojvodine” i Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i sumarstva za ispustanje vode u Tisu –a ta naknada je prosle godine iznosila 11 miliona dinara – bolje mogao da bude iskoriscen ulaganjem u sisteme za preciscavanje vode. U Sapcu je problem direktne stetnosti zagadjenja po ljudsko zdravlje uocljiviji, s obzirom da se pre nekoliko dana nad tim gradom dizao otrovni dim koji potice iz postrojenja za proizvodnju cinka i vestackih djubriva hemijsko-bazne industrije “Zorka”. Republicka inspekcija za ekologiju u sabackom kraju utvrdila je da je dim nastao od amonijaka i hlora iz “Zorkine” fabrike mineralnih djubriva, ali i da su stetni gasovi emitovani u dozvoljenim kolicinima. S druge strane, predsednik sabackog Ekoloskog drustva Trifun Drobnjak izjavio je da se merenjem stetnih gasova problem ne zaustavlja i da ce ekolozi traziti, ako bude potrebno i pred sudom, da se tehnoloski procesi u ovim fabrikama prilagode zakonskim standardima zastite vazduha i zivotne sredine. Sabac je poznat po velikom broju slucajeva oboljenja izazvanih udisanjem stetnih gasova. Nedavno su u Sapcu zabelezene i visoke koncentracije sumpor-dioksida iz dimnjaka fabrike obojene metalurgije izdate u zakup indijskoj kompaniji “Indo sink smelters” (Indo Cink Smelters).

21. oktobar
-- DANAS: TESKI METALI U VELIKOM BACKOM KANALU
NOVI SAD - Vise od godinu dana fabrika armatura "Istra" iz Kule s otpadnim vodama ispusta i teske metale u Veliki backi kanal, cime se ugrozava zdravlje gotovo stotinu hiljada ljudi u srednjoj Backoj. Poslednje analize vode pokazuju prisustvo nikla, cinka, hroma i bakra u visokim koncentracijama, upozoravaju iz Javnog vodoprivrednog preduzeca "Vode Vojvodine" i najavljuju da ce inspekcija sutra naloziti blindiranje ispusnog cevovoda iz "Istre". U ovom delu Velikog backog kanala industrijska postrojenja ispustaju velike kolicine otpadnih voda, pa je natalozen mulj debljine preko jednog metra u kojem se kriju brojne otrovne materije. JVP "Vode Vojvodine" , kako je saopstio Miroslav Tomin, pomocnik direktora za tehnicke poslove, nastoji da odrzavanjem visokog nivoa vode u kanalu i povremenim iskljucivanjem crpne stanice spreci obilno ulivanje opasnih materija u kanal jer su ugrozeni korisnici prehrambene industrije poput secerane "Backa", uljare "Vital", kao i okolni ribnjaci, poljoprivredno zemljiste, ali i svi stanovnici sireg podrucja.
- JVP "Vode Vojvodine" trenutno samo minimalizuju opasnost, ali u slucaju obilnih padavina crpna stanica se mora ukljuciti zbog mogucnosti poplava. Apelujemo na Republicku vodoprivrednu inspekciju da u najkracem mogucem roku, a na osnovu niza resenja o zabrani rada, blindiraju izliv "Istre" i sprece dalje ugrozavanje zivota stanovnika ovog dela Vojvodine ­istice Tomin. R. B.

19. oktobar
-- DANAS: AZBESTNI STRAH U ULICI VASILIJA KOCOVICA
KRALJEVO - Podatak da je u kraljevackoj Ulici Vasilija Kocovica u naselju Grdica za proteklih petnaest godina 50 osoba starosti do 55 godina umrlo od karcinoma, koji je za skupstinskom govornicom izgovorio predsednik Saveta mesne zajednice Grdica i odbornik SO Kraljevo Rade Erac, zainteresovao je gotovo sve beogradske medije, mada nikoga u gradu nije preterano uzbudio niti mu bilo ko pridaje nekakav narocit znacaj. Naime, problemi sa pijacom vodom i aero zagadenjem koji u velikoj meri uticu na zdravlje, a i smrtnost Kraljevcana toliko su dugo prisutni da su ovde postali sastavni deo zivota za koji se niko vise i ne nada niti ocekuje da ce biti reseni. Tome u prilog ide i cinjenica da, recimo, sadrzaj otrova u vodi za pice moze da se meri samo kod onih otrova za koje postoje i adekvatni instrumenti. Sve ostalo ostaje nedodirljivo i nepoznato. A i kada je poznata kolicina otrova u vodi, tumacenja o stetnosti su dijametralno razlicita, cak i kod strucnjaka, a sve u skladu sa politickim opredeljenjem i dnevnopolitickim dogadanjima. Tako je i javno izrazena sumnja odbornika Erca da je uzrok povecane smrtnosti od karcinoma taj sto su u toj ulici u gradski vodovod pre oko 30 godina ugradene azbestne cevi koje se vise nigde u svetu ne koriste u te svrhe jer sadrze supstance koje izazivaju rak, naisla na razlicita tumacenja. Prvi je reagovao predsednik opstine dr Radoslav Jovic koji je izjavio da ovakve tvrdnje nikako ne mogu biti tacne s obzirom da je azbest kancerogen samo u obliku prasine. Kao strucnjak za rak, sto mu je i specijalnost, dr Jovic tvrdi da je azbest opasan po zdravlje ako se udise, ali nije opasan ako se koristi u vodovodnoj mrezi.

Nebojsa Dimitrijevic, direktor Zavoda za zastitu zdravlja Kraljevo, stoji iza preporuke Svetske zdravstvene organizacije u kojoj se, kako kaze, tvrdi da se azbest u vodi ne ispituje jer nema povezanosti izmedu kancera i azbesta. Obrazlazuci svoj stav Erac kaze kako je prva cinjenica da cevi postoje, a druga da je u pomenutoj ulici povecan broj oboljenja i smrtnosti od kancerogenih bolesti. Prema nezvanicnim podacima koji su apsolutno tacni ali su nezvanicni samo zato sto ih nije evidentirala ni jedna ustanova nadlezna za poslove zdravstvene statistike, u poslednjih petnaestak godina je umrlo oko 50 ljudi od kancerogenih bolesti pri cemu je starosna granica uglavnom bila do 55 godina. Da li su ove dve cinjenice uzrocno posledicno povezane, kako kaze Erac, nije na njemu da utvrduje ali je cinjenica da cevi postoje i postoji strah da je zbog njih uzrokovan ovakav broj obolljenja od kancerogenih bolesti. Azbestne cevi, kako kaze Erac, postoje samo u ulici Vasilija Kocovica i nigde vise u Grdici, a ovakva smrtnost od kancerogenih bolesti nije primecena u ostalaim delovima Grdice gde su cevi u isto vreme radene od pocinkovanih metalnih materijala. Erac kaze da su azbestne cevi u vreme kada su postavljane bile jeftinija varijanta, sto je verovatno bio opredeljujuci faktor, mada je azbest u to vreme bio legalan materijal u ciju ispravnost niko nije sumnjao.

U meduvremenu su se stvari promenile pa, kako kaze Erac, i mi kao laici znamo da se azbest vise ne upotrebljava ni za mnogo bezazle nije poslove u gradevinarstvu, cak ni za paknove na kocionim sistemima automobila. Poznat je i slucaj azbestnog naselja u Beogradu, a i da su na zapadu svojevremeno najbolje bili placeni poslovi na kojima su ljudi skidali fasade od azbestnih ploca, sto je radeno u skafanderima, pod zastitnim maskama i uz posebne mere zastite na radu. Erac kaze da mu neuverljivo deluje cinjenica da se sa jedne strane priznaje da je azbest kancerogen ako se udise azbestna prasina, a ako se voda pije iz azbestnih cevi onda je to, maltene, lekovito. Erac je i ranije pokusavao da upozna javnost sa ovim slucajem, ali bezuspesno. U meduvremenu Mesna zajednica je u saradnji sa Vodovodom i sopstvenim sredstvima uradila mali deo posla na uklanjanju azbestnih cevi u duzini od oko 100 metara. Mestani su spremni da bez obzira na rezultate analiza, kako bi otklonili strah, ucestvuju cak i svojim sredstvima da se cevi povade i zamene drugim. - Previse je ljudskih glava otislo da bismo nastavili da se igramo - kaze Erac, bez obzira da li je nas strah racionalan ili iracionalan. Na inicijativu Rada Erca odbornici Skupstine opstine su izglasali predlog kojim se Vodovod obavezuje da u svim narednim rekonstrukcijama prioritet ima zamena azbestnih cevi. Kada su institucije u pitanju koje bi trebal o da stoje iza pravih i tacnih informacija on kaze da je posle svega sto se desavalo u ovom gradu njihovo poverenje i te kako poljuljano, te da vrlo neuverljivo zvuci konstatacija da je azbest stetan ako se udise, a da nije stetan ako se pije voda koja je prosla kroz azbestne cevi. Ivan Rajovic

16.. oktobar
--GLAS JAVNOSTI: MILIJARDE DOLARA OTEKLO U NEPOVRAT
BOGATIC - Iscurilo je nekoliko milijardi dolara za jednu deceniju od kada su uradene prve probne busotine na podrucju Macve iz kojih izvire topla voda, temperature 78 stepeni. Do ovakve racunice davno je dosao profesor Rudarsko-geoloskog fakulteta u Beogradu Mihailo Milivojevic, jedan od nosilaca istrazivackog projekta kojim su potvrdene smele pretpostavke o velikim kolicinama vode u Macvi. Voda na dubini od 412 metara ima temperaturu 750 stepeni, a na povrsini 78 stepeni. To prakticno znaci da je kod Bogatica moguca eksploatacija energije sa termalnom snagom od najmanje 150 megavati. Neiskorisceno blago Ovo prirodno blago ostalo je potpuno neiskorisceno. Sa ovim potencijalom tople vode mogao bi se izgraditi sistem za zagrevanje domacinstava koji bi, umesto gasa i struje, koristio toplu vodu. Topla voda moze da se koristi i za zagrevanje plastenika u poljoprivredi. U tom slucaju, na primer, paradajz bi mogao da uspeva i zimi. Racunica kaze da bi u tom slucaju zarada po jednom hektaru morala da bude 20.000 evra godisnje. Svojevremeno je firma "Macvanin" uradila citav projekat koriscenja tople vode izgradnjom plastenika za cvece sa francuskom firmom. Od tog projekta nista nije bilo jer je domaca firma rasformirana, a Francuzima nije ponudena druga varijanta. Na izvorima tople vode formirana je specificna mikroklima. Pojava algi na povrsini vode govori da jos nisu istrazena sva svojstva vode, a najverovatnije voda moze da se koristi i u kozmetickoj industriji. Ovakva voda je idealna i za banjski turizam. Pre desetak godina napravljen je zatvoren bazen u selu Dublju, a razmisljalo se i o citavom kompleksu bazena. Nazalost, i od toga nista nije bilo. Bazen je unisten, tako da je sve palo u vodu. Iz busotina iz kojih curi topla voda u nekim macvanskim selima seljaci u buradima nose vodu kuci i koriste je za pranje. Potrebna istrazivanja Kao glavni razlog sto se voda ne koristi sve lokalne vlasti su isticale da je resenje u zakonu o koncesijama. Da bi se voda koristila, potrebno je da se urade detaljna istrazivanja o potencijalima, zatim rudnik tople vode i tek onda konkretan projekat. Profesor Milivojevic je uporan u nameri da se topla macvanska voda koristi na najbolji nacin, jer je i sam nekoliko puta pokusavao da uspostavi kontakt sa stranim firmama i opstinom. Za sada opstina moze da ponudi 16 hektara zemljista. Ako bi se makar i na toj povrsini uradili plastenici sa grejanjem, posluzili bi kao primer koji bi naveo i druge da urade isto. Optimisti kazu da bi Macva mogla biti najrazvijeniji deo Evrope. M. Erakovic

13. oktobar
-- GLAS JAVNOSTI: POBEDILI, PA UZIVALI U PRIRODI
BEOGRAD - Osnovci dve beogradske skole uzivali su proteklog vikenda u planinarskom domu "Carapicev brest" na Avali. Oni su bili najuspesniji tokom takmicarskog pilot - projekta Agencije za reciklazu Republike Srbije. Najvise prikupljenih limenki imali su ucenici 8/4 odeljenja Osnovne skole "Vuk Karadzic" i odeljenje 7/1 "Drinke Pavlovic". Ekoloski izlet "Korak po korak ucimo o reciklazi" organizovan je u saradnji sa firmom "Bol Pekidzing Jurop - Beograd". - Agencija za reciklazu narocitu paznju poklanja programima edukacije dece ali i odraslih, o mogucnostima i nacinu recikliranja otpada - kaze Gordana Perovic, direktor Agencije za reciklazu."Program za edukaciju i promociju sakupljanja i reciklaze iskoriscenih limenki realizovan je prosle godine a ciljna grupa bili su skolarci. Za partnere u sprovodenju programa odabrane su osnovne skole iz Beograda i Krusevca.
Jednu od mogucnosti da se ponovo iskoriste limenke ili bocice dezodoransa pokazala je i clanica Planinarskog smucarskog drustva Jelena, koja je napravila zanimljive stolicice kao ukras. Dok su beogradski osnovci jurili ne bi li za sto krace vreme presli orijentiring stazu, ona je objasnjavala kako je otkrila ove rukotvorine: - Bila sam na kreativnoj radionici i jedna devojka je svom tajnom prijatelju poklonila ovakav jedan poklon i svi su ostali bez teksta. Samo nam je objasnila kako se otvara bocica dezodoransa, ostalo sam prokljuvila sama - prica Jelena. Prema recima Elene Jankovic iz Agencije za reciklazu, neverovatno je koliko su deca bila odusevljena i zadacima koji su ih cekali, i stazom koju su presli rekordno brzo. - Mislili smo da ce im trebati vise vremena, ali oni su bas bili nevideno brzi. S obzirom da su u pitanju stariji osnovci, plasili smo se da ce sve ovo da im bude "smor", ali nije - kaze Elena Jankovic. Tako su se skolarci takmicili u vestini penjanja na vestacku stenu, orijentisali se u prirodi a pokazatelji su im bile zanimljive cinjenice o reciklazi sekundarnih sirovina. Kroz ekolosko-planinarsku setnju ucili su o ocuvanju kvaliteta zivotne sredine a u subotu uvece duskali u Recikloteci-diskoteci. J. Vucic

8. oktobar
-- DNEVNIK: STRUJA IZ VETRA
NOVI SAD - Iz obnovljivih izvora energije, vetra, biomase, geotermalnih izvora i malih hidroelektrana moglo bi da se proizvede i do 10 odsto ukupne proizvodnje struje u Srbiji, receno je juce na savetovanju o elektrodistributivnim mrezama. Kako je na savetovanju, koje se odrzava u Herceg Novom, rekao predstavnik Elektroprivrede Srbije (EPS) Milan Dusic, Srbija ima "solidno potencijalno bogatstvo u obnovljivim izvorima", ali s u pocetna ulaganja u objekte za proizvodnju energije iz tih izvora veoma velika. Prema njegovim recima, pocetna ulaganja u male hidroelektrane, koje su dosad jedine zastupljene kod nas, po instalisanom kilovatu krecu se od 1.200 do 5.000 evra, dok poredenja radi ulaganja u elektrane s kombinovanom proizvodnjom za dobijanje elektricne i toplotne energije iznose od 400 do 600 evra po instalisanom kilovatu. Dusic je naglasio da se potencijalni investitori najvise interesuju za gradnju malih hidroelektrana i za elektrane za dobijanje struje iz vetra. Prema njegovim recima, usvojeni zakon o energetici prvi put spominje ove izvore, ali ce tek kada pocne da funkcionise agencija za energetiku jasno biti odredena sredstva namenjena subvencioniranju proizvodnje energije iz ovih izvora. On je kazao da sledece godine treba da se uradi katastar koji ce sadrzati sve lokacije i tacne potencijale obnovljivih izvora energije na prostoru Srbije. U Evropi je planirano da do 2010. godine iz obnovljivih izvora proizvede oko 22,1 odsto ukupneproizvodnje energije.

7. oktobar
-- GLAS JAVNOSTI: GRADJANE GUSIO SUMPOR-DIOKSID

SABAC - Gusti oblaci dima koji su nadvili nad Sapcem u utorak uvece, nateralo je mnoge prolaznike da sa maramicama na ustima zastite od gusenja. U hitnu pomoc javilo ih se sedmoro sa simptomima gusenja. Razlog ovog areozagadenja je pokretanje proizvodnje Zorka obojena metalurgija. Merenja sluzbe Zorka inzenejringa na tri mesta pokazali su da je koncentracija stetnog gasa iznosila 327 mikrograma po metru kubnom, sto je daleko iznad dozvoljenih 150 miligrama. Merenje je obavila i nadlezna sluzba iz Regionalnog zavoda za zastitu zdravlja . Rezultati se tek ocekuju, nakon cega ce inspekcijske sluzbe primeniti i zakonske mere. Direktor Zorke - obojene metalurgije Aleksa Kovacevic rekao je da su u fabrici preduzeti svi tehnicki preduslovi za pokretanje proizvodnje, ali je po njemu, proizvodnja rizicna i da ni oni nsiu ocekivali ovaolike kolicine sumpor-dioksida u vazduhu, kao i da su ucinili propust sto o pokretanju proizvodnje nisu obavestili javnost. U policiji potvrduju da je pocetak proizvodnje sa mogucim manjim povecanjem sumpor-dioksida najavljen i da ce tek nakon detaljnijeg ispitivanja biti poznat razlog ovakvog areozagadenja. M. E.

5. oktobar --
GLAS JAVNOSTI: POSUMLJAVANJE GOLETI

KIKINDA - Kikindska "Direkcija za izgradnju grada" posumice ove i naredne godine 82 hektara goleti u opstini Kikinda, izjavio je projektant suma u tom javnom preduzecu Rade Nincic, a prenosi Tanjug. Proletos je posumljeno 39 hektara goleti, a od jeseni pa do proleca biti zasadene nove sadnice drveca na 43 hektara. Na taj nacin bice delimicno ublazene posledice visedecenijske nebrige o sumama, sto je za posledicu imalo nekontrolisanu secu i unistavanje stabala, rekao je Nincic. Cilj akcije je da se svake godine posumi 100 hektara goleti, kao i da se podignu zastitni pojasevi zelenila na 3.000 hektara, sto bi doprinelo da kikindska opstina vise ne bude najsiromasnija sumama u Vojvodini. Realizacijom tog projekta posumljenost kikindske opstine povecala bi se na cetiri odsto - dva odsto manje od vojvodanskog proseka, rekao je Nincic. 2. oktobar

-- BLIC: RECIKLAZA PLASTIKE ZLATNI RUDNIK
BEOGRAD - Svakog dana svaki gradanin u Srbiji baci jednu do dve plasticne flase, sto znaci da se dnevno baci oko 600 tona tog otpada. Jednodnevnom akcijom moguce je sakupiti oko 30 tona plasticne ambalaze u jednom gradu, sto moze znaciti veliki izvozni kapital jer se jedna tona samlevene pet ambalaze izvozi za oko 200 evra - objasnjava Gordana Perovic, direktor Agencije za reciklazu Republike Srbije. U Srbiji se godisnje uveze 32.000 tona granulata, od koga se u fabrikama prave plasticne flase. Cena takvog granulata je 1.200 evra po toni i takav trosak fabrike koje pakuju sokove i vodu ukljucuju u cenu svojih proizvoda. Kao sekundarna sirovina, od reciklirane plastike nas taju plasticni predmeti nizeg kvaliteta, folije i nove plasticne boce. Ovog leta je kod nas napravljen prvi mlin u kome se melju plasticne flase i dobijaju ljuspice koje se koriste u sekundarnoj proizvodnji. Sam transport takvog otpada i odlaganje na deponijama je veoma neprakticno i neisplativo jer flase zauzimaju mnogo prostora i prakticno su neunistive jer im je vek raspada preko 100 godina. - Mlin je napravljen u nasoj zemlji i kosta oko 15.000 evra, sto je mnogo jeftinije nego da je kupljen u inostranstvu. Da bi se napravila sakupljacka mreza po celoj Srbiji potrebno je kupiti oko 100 mlinova. Ako bi se sva reciklirana kolicina izvezla, to bi bio ogroman kapital za drzavu - kaze Gordana Perovic. U nastoj zemlji postoje fabrike u Gornjem Milanovcu, Kraljevu, Novom Sadu, Bezdanu i jos nekim mestima koje otkupljuju reciklirani materijal za pet do deset dinara po kilogramu i koriste ga za proizvodnju plastike nizeg kvaliteta. Medutim, u inostranstvu se od plasticnih ljuspica prave nove flase, a vecina vec izvezene reciklirane plastike se, kako saznajemo, dalje izvozi u Kinu. Agencija za reciklazu Srbije zapocela je nacrt zakona o ambalazi i ambalaznom otpadu koji bi trebalo da se izglasa u Skupstini u drugoj polovini 2005. M. Jevericic 1. oktobar

-- BETA: STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE NE PREDVIDJA GRADNJU NUKLEARKI
BEOGRAD - Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Radomir Naumov izjavio je da Nacrt strategije razvoja energetike Srbije do 2015. godine ne predvidja mogucnost izgradnje nuklearne elektrane na teritoriji Srbije. Naumov je, ucestvujuci na danasnjem okruglom stolu pod nazivom "Da li su Srbiji potrebne nuklearne elektrane", rekao da se takav stav Ministarstva zasniva na vec postojecem zakonu koji zabranjuje izgradnju nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Prema njegovim recima, Srbija je zemlja sa energetskom zavisnoscu od oko 40 odsto, ali do 2015. godine uz godisnji rast zavisnosti od oko 0,5 odsto, taj procenat ce biti oko 45 odsto, sto je na nivou trenutne energetske zavisnosti razvijenih zemalja.
Ministar je objasnio da i pored toga sto je u poslednje tri godine Srbija uvezla elektricnu energiju u visini od tri do pet odsto od ukupne potrosnje, to nije razlog i povod za izgradnju nuklearne elektrane. On je dodao da bi nedostatak kapaciteta za proizvodnju elektricne energije mogao da nastane tek posle 2010. godine, i naveo da bi do tada bilo potrebno izgraditi nove kapacitete snage 800 megavata. Naumov je ukazao na to da u Srbiji postoji jos neiskoriscenih resursa za proizvodnju elektricne energije iz uglja, kao i vodnih potencijala za izgradnju hidroelektrana, uz napomenu da u Lazarevcu i Obrenovcu postoje svi uslovi za izgradnju termoelektrane, cime bi problem snabdevanja Srbije elektricnom energijom bio trajno resen.
Prema recima direktora Ekoloskog pokreta Novog Sada Nikole Aleksica, Srbija po jedinici proizvoda trosi najvise struje, i dok se ta potrosnja ne izjednaci sa svetskim standardima, ne bi trebalo uopste pricati o izgradnji nuklearnih elektrana na nasim prostorima. On je, ocenjujuci da je nedopustivo graditi nuklearke u situaciji kada nisu iskorisceni svi raspolozivi alternativni izvori energije, rekao da se racionalnim koriscenjem moze ustedeti i do 30 odsto energije.

 

  ....ko je autor
....kućni ljubimci     ....usluge
....ekologija     ....kontakt
....divljina     ....saradnja
....forum     zahvaljujem se....
....saopštenja     ....adrese
....galerija    
   
   
   
   
     
       

2004 © Životinjsko carstvo