30. marta

-- GLAS JAVNOSTI:
U BEOGRADU JUCE UKRADEN AUTO INSTITUTA "KIRILO SAVIC"
RADIOAKTIVNI "JUGO" LUTA ULICAMA GRADA
BEOGRAD - Sa parkiralista ispred zgrade Instituta "Kirilo Savic" u Ulici vojvode Stepe 51, juce oko 6 sati, ukraden je "jugo" u kojem se nalazio radioaktivni uredaj. Ovu informaciju potvrdili su nam i u gradskom SUP-u, u kojem sumnjaju da lopov i nije bio svestan sta se u automobilu nalazilo. Do zakljucenja ovog izdanja, policija nije uspela da pronade vozilo.

Prema informacijama, koje smo dobili od generalnog direktora Instituta prof. dr Milutina Milovanovica, u gepeku "juga" nalazio se aparat "defetoskop SU-50", sa radioaktivnim punjenjem, jacine oko tri kirija. Aparat sluzi za ispitivanje zavarenih spojeva.

- Automobil je bio pripremljen za obavljanje terenskih poslova tokom jucerasnjeg dana na potezu Velika Plana - Mala Krsna. Aparat je bio uredno smesten u gepeku vozila, u propisno opremljenom prenosivom olovnom kontejneru. Tako zapakovan je bezopasan po okolinu - pise u saopstenju direktora Instituta.

- Opasnost je iskljucena iako je uredaj van kontejnera, osim u slucaju da se kutija razbije, a nosilac aktivira, odnosno dok se "defetoskop" ne bi iz njega izvadio - rekao je prof. dr Milutin Milovanovic. Vrednost ukradene opreme procenjuje se na oko 1.000.000 dinara, a sa vozilom oko 1.300.000 dinara.
- Nadamo se da ce se oprema pronaci i da niko ko je malo pri svesti nece zloupotrebiti ovu situaciju - rekli su nam u Institutu. Z. M.

-- RTS:
MEDITERANU PRETI EKOLOSKA KATASTROFA
BEOGRAD - Ne preduzmu li se hitne i sveobuhvatne mere zastite Sredozemnog mora i njegovog priobalja, Mediteran ce vrlo brzo postati samo geografski pojam bez zivog sveta u njemu.

Mediteran bi lako mogao postati zona ekoloske katastrofe ukoliko vlade priobalnih zemalja ne deluju brzo da ga zastite od izlivanja nafte, zagadenja svih vrsta, masovnog turizma i nekontrolisanog ribarenja - upozoravaju strucnjaci Programa za zivotnu sredinu UN.

Mediteranom plovi oko 30 odsto svetskog tankerskog prevoza nafte i derivata, a njegove obale svake godine su domacini trecini svetskih turista. Medutim, eko sistem Mediterana takode ugrozavaju nekontrolisani ribolov i izlivanje otrovnog otpada. Svakog dana u Mediteran se izlije 2.600 tona nafte. U toku jedne godine more apsorbuje 15 puta vise nafte od kolicine koja se prosle godine izlila sa tankera 'Prestiz' koji je potonuo uz obalu Spanije i nacinio ogromnu stetu.

Da se katastrofa poput one na 'Prestizu' dogodila u Mediteranu, posledice bi bile katastrofalne jer je rec o takozvanom zatvorenom moru. Bilo bi potrebno 80 godina da se obnovi samo povrsinska voda.

Najveci deo izlivene nafte dolazi posle svesnog, ali ilegalnog pranja tankera na otvorenom moru - smatraju ekolozi. Izlivena nafta povecava pretnje ribljem bogatstvu, vec dobrano ugrozenom zbog nekontrolisanog ribarenja. Zabranjene metode ribarenja se i dalje koriste.

Otpad je takode veliki problem. UNEP je optuzio zemlje kao sto su Spanija, Francuska, Italija i Grcka da u Mediteran odlazu otrovni otpad. Mnogi odbaceni otrovi opasni su po ljude, ali i po zivot u moru.

Svetski fond za zastitu prirode predlaze da se odredi devet zona konzervacije u kojima ce biti strogo zabranjena ili kontrolisana plovidba. rganizacija zahteva zakonske mere u uklanjanju ekoloskih pretnji i trazi da predlozene zone konzervacije obuhvate obale severnog Tunisa i zapadnog Alzira kao i Siciliju i Maltu, Jadransko more, Egej i delove obala Libije i Turske.

29. marta

-- GLAS JAVNOSTI:
PROJEKTI ZA ALTERNATIVNE ENERGETSKE IZVORE VODA SIJA I GREJE
NIS - Geotermalna voda, koja s temperaturom od oko 30 stepeni iz banjskog kupatila odlazi kao banjski potok u Nisavu, mogla bi se iskoristiti za proizvodnju struje, a i za jeftinu toplotnu energiju za grejanje. Istovremeno, sa stotinak vetrenjaca na Koritniku iznad banje, mogla bi se dobiti elektricna energija u kolicini koja je znatno veca od redovnih banjskih potreba.

Ove, kao i projekat koriscenja solarne energije, na proslonedeljnoj sednici opstinske vlade predocio je clan tog tela hidrogeolog Muzafer Sekularac, koji je inace i clan tima koji je kreirao Lokalni ekoloski plan (LEAP). Sekularac sa puno argumenata dokazuje da bi se takvi projekti koriscenja prirodnih resursa za dobijanje jeftine toplotne i elektricne energije isplatili za pet godina, ali uvazava i cinjenicu da postoji problem obezbedivanja pocetnog kapitala za izgradnju termoelektrane, vetrenjaca ili solarnih kolektora, jer se radi o sumama od vise miliona evra.

- Cinjenica je da mi tih para nemamo, ali je i cinjenica da ako vec "startujemo od nule", onda treba teziti kao najjeftinijim i najisplativijim resenjima. Inace, verujem da bi se sredstva mogla obezbediti preko donacija, koncesija i povoljnih kredita. Jer, ulaganja u alternativne energetske izvore su uvek isplativa, a prednost ovih nasih projekata je i u tome sto ekoloski u potpunosti stite Nisku banju kao leciliste i turisticku destinaciju - kaze Sekularac. M. D.

-- GLAS JAVNOSTI:
PROF. DR SLOBODAN CIKARIC, PREDSEDNIK DRUSTVA SRBIJE ZA BORBU PROTIV RAKA
TEK CEMO DA OSETIMO URANIJUM!
BEOGRAD - Ni posle pet godina od NATO bombardovanja kod nas javnost nije upoznata sa preciznim podacima o tome koliko je 1999. godine na podrucju Srbije, ali i Kosmeta, ispaljeno municije sa osiromasenim uranijumom. Za sada se zna da je na podrucju Vranja na cetiri lokacije izbaceno 15 tona osiromasenog uranijuma, a koliko je tacno ovakve municije ispaljeno na 100 lokacija na Kosovu, nasi strucnjaci - onkolozi jos ne uspevaju da dobiju, tako da jos ne mogu ni da procene koliko je zbog bombardovanja osteceno zdravlje naseg stanovnistva.

Konkretne posledice ispustanja ovog radioaktivnog materijala, prema recima prof. dr Slobodana Cikarica, predsednika Drustva Srbije za borbu protiv raka, moci cemo da primetimo tek za desetak, dvadeset godina.
- Kod odraslih osoba razvoj malignih tumora izazvanih zracenjem zahteva relativno dugacak period, do dvadeset godina. Kod dece se rak moze pojaviti ranije. Recimo, od Zalivskog rata u Iraku je otkriveno alarmantno povecanje raka kod dece. Bez obzira na to da li su bili u kontaktu sa kontaminiranom teritorijom, ljudi mogu imati posledica od unosenja uranijuma u organizam preko vode, biljaka, zivotinja koje su ili bile direktno izlozene zracenju ili su do njih doprle sitne cestice uranijuma. Ove biljke nemaju potrebu u svom razvoju za uranijumom, ali on u njih dopire rastvoren u vodi - navodi za "Glas" dr Cikaric.

Nas sagovornik objasnjava da postoje jedinjenja uranijuma, rastvorljiva u vodi, cijih pola cestica biva eliminisano u periodu od 12 do 24 sata, a kompletno do 240 sati, zatim nerastvorljiva jedinjenja koja se u organizmu potpuno eliminisu posle 5.000 dana i postoje i keramicka jedinjenja koja prezivljavaju i po 20 godina.

- Jedna trecina inhaliranog uranijuma je rastvorljiva i brzo se eliminise iz organizma, a ostale dve trecine ostaju u telu i daju velike doze zracenja. Telo postepeno pomera uranijumove cestice iz pluca u druge delove tela, uglavnom u limfne cvorove i kosti. Sa druge strane, opet, ljudski organizam sposoban je da rastvara i nerastvorljive cestice i eliminise ih preko bubrega, te tako oni najcesce stradaju - navodi dr Cikaric.

Ono sto je najgore, a sto moze da prouzrokuje osiromaseni uranijum, je sto ta nerastvorljiva jedinjenja i posle 800 godina preko genetskog materijala mogu da izazovu radanje dece sa deformitetima. Prema recima dr Cikarica, medu decom ucesnika Zalivskog rata bilo je slucajeva dece sa tri noge, bez prstiju, bez mozga (u Hirosimi).
- Za ta genetska ostecenja nije potrebna velika doza, cak se i ne zna kolika je najniza doza jonizujuceg zracenja koja izaziva ovakve promene - upozorava dr Cikaric.

Smatra se da je limitirajuca godisnja doza 2 miligrama osiromasenog uranijuma po jednom stanovniku, sto, prema Cikaricevim recima, znaci da bi osiromaseni uranijum koji je bacen na Irak bio dovoljan da se usmrti celokupno stanovnistvo SAD ako bi se ravnomerno rasporedio ovaj radioaktivni materijal na americku populaciju.

- Strucnjaci su izracunali da ce od 700.000 ucesnika Zalivskog rata karcinom dobiti od 30.000 do oko 150.000 vojnika. Povecanje incidencije malignih tumora kod vojnika koji su ucesnici rata moze se ocekivati za 10 do 25 godina. U nasoj zemlji posledica jos nema, ali ovaj problem zahteva svestrana istrazivanja. Sve ucesnike rata, kao i civile prisutne u siroj zoni ratovanja, trebalo bi podvrgnuti klinickom, laboratorijskom ispitivanju i njihovo zdravstveno stanje pratiti na duzi rok - savetuje dr Cikaric.

Milijarda za dekontaminaciju

- Za dekontaminaciju (ciscenje) zemljista, na koje je baceno 70 tona osiromasenog uranijuma, potrebno je utrositi 4 do 5 milijardi americkih dolara. Dakle, za dekontaminaciju cetiri lokaliteta oko Vranja potrebno je obezbediti oko milijardu dolara - kaze dr Cikaric. D. Stanimirovic

-- GLAS JAVNOSTI:
MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I SUMARSTVA OBEZBEDILO BESPLATNE SADNICE
BOR - Sumska uprava u Boru pozvala je zainteresovane vlasnike zemljsta seste i losijih kategorija da dodu sa dokumentacijom i besplatno preuzmu sadnice, jasena, javora i smrece i zasade ih na svom posedu. Sadnice je obezbedilo Republicko ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i sumarstva.

U Boru i okolini na stotine hektara je besplodnog, neobradanog i brdovitog zemljista koje bi moglo da se posumi i na taj nacin nadoknadi i nekontrolisana seca suma na Crnom Vrhu, Juznom Kucaju i Homoljskim Planinama.

Samo u slivu Brske reke vise od 4.000 zatrovanog zemljista koje bi moglo da se uz strucnu pomoc nasih i stranih naucnih kuca oplemeni, a potom zasadi raznim vrstama drveta. B. F

-- DNEVNIK:
POSLEDNJA OAZA RETKIH PTICA NA VRSACKIM PLANINAMA URALSKA SOVA SLETELA U BANAT
NOVI SAD - Orao kliktas, kratkoprsti kobac, kukumavka, cuk, velika i mala usara, kukuvija, crvena lunja, sareni planinski detlic, gorska pliska, sumska sljuka i sova.., ukupno 116 reliktnih vrsta Vrsackog gorja predstavio je pre desetak godina, likovno i naucno, vrsacki slikar hiperrealista i jedan od najuglednijih ornitologa ovih prostora Javor Rasajski. U meduvremenu, neke su nestale, a druge su ljuti vetrovi doneli sa obliznjih Karpata

Iz bilo kog pravca iduci ka Vrscu, namernik vec sa pedesetak kilometara, a kada je vedro i dalje, uocava obrise Vrsackih planina. Kao "luka" u Panonskom moru, starije su i od ravnice. Primilo je to gorje u svoje podnozje razne narode. Razni ljudi, razne i cudi. Nisu mu svi bili blagonakloni, niti znali da cene vrednost zatecenog. A nisu svi bili samo u prolazu. Doskora, paznju su mu posvecivali jedino istinski ljubitelji prirode, koji su pojedinacno uvek nemocni. Slabi su pred sekirama i testerama, bilo drzavnim, bilo lopovskim.
Svest vecine Vrscana o znacaju onoga sto im je podareno, slabo sazreva. Pojedini, cak ironicno, znaju da kazu: da su Vrsacke planine negde drugde, Vrscani bi rado isli na njih. Sada postoji nekoliko prirodnjackih drustava koja se o planini brinu. Koliko mogu. A jedan od ciljeva im je da objasne zasto ovaj regionalni park prirode zasluzuje visi stepen zastite. Ornitolozi kazu da za to postoji najmanje tri razloga.
Sa svojim geografskim i geomorfoloskim osobinama, Vrsacke planine predstavljaju oazu za floru i faunu. Narocito ptice, pa im je ovde, na jugoistoku Banata, jedno od najbogatijih stanista u Srbiji. Javor Rasajski je u nadaleko cuvenom radu "Ptice Vrsackih planina" iz 1993. predstavio 116 vrsta. Do danas registrovane su jos cetiri, potpuno nove: tri na gnezdenju i jedna za koju je to moguce. Bitan udeo u terenskom radu u ocuvanju pticjeg sveta na Vrsackim planinama, ima i ornitolog amater Milivoj Vucanovic. On je aprila 1998. na Lisicjoj glavi, u lipovoj sumi prosaranoj potocima, primetio leglo ugrozene vrste - uralske sove.

Kralj Milan, prvi srpski ekolog

"Nase sume, koje su nas kapital i izvor bogatstva nase zemlje, nemilice se satiru. Svagda ispunjavaju tugom opustosenja koja se cine sumama. Tesko mi je da razumem kako se nimalo ne uvida da u sumama utamanjujemo jedan izvor svoga bogatstva i satiremo svoga dobrotvora. Nemojte misliti da opustosene sume nisu do velikog stepena uzrok sto ove godine imamo da sazaljevamo tolike stradalnike od poplava. Krajnje je vreme da se ovom zlu lek potrazi. Potomstvo ce nas kleti ako se ne pobrinemo da i njemu sacuvamo bogatstvo koje nismo stekli, vec nasledili", govorio je 17. avgusta 1874. tada mladi knez Milan Obrenovic u besedi pred srpskim parlamentom i vrsacko Prirodnjacko drustvo "Gea" ga rado citira.

Uralska sova, prema pojedinim studijama najbrojnija na Karpatima, do 1997. smatrana je retkim i povremenim zimskim gostom u Vojvodini, jer je tipicno planinska vrsta. Izvesno je da se gnezdi u pojedinim delovima Srbije, ali gnezdo na Vrsackim planinama je jedino registrovano u Vojvodini. Vucanovic ju je pronasao u atipicnoj sredini, na nadmorskoj visini od 300 metara. U gnezdu, dvadesetak metara iznad tla bio je jedan ptic, star, prema njegovoj proceni, desetak dana. Pretrazio je siru okolinu, ali drugi parovi nisu videni.
- Kao i ostale sove, useljava se u tuda gnezda ili napustene duplje drveca. Ova sova se uselila u gnezdo jastreba kokosara, koji je bio primoran da sebi novo napravi u susednoj uvali. Raspon njenih krila od 1,2 metra dovoljno govori o tome koliko je impresivna pojava. Zenka je bila vrlo agresivna i nije dozvoljavala pticama vecim od kreje da pridu gnezdu blize od 100 metara. Posebnu agresivnost pokazivala je prema coveku. Prvo nas je upozoravala hukanjem, a zatim se i obrusavala na nas. Ipak smo uspeli da napravimo snimke - kaze Vucanovic, ali nece da otkrije gde se gnedo nalazi. Bilo kakvo uznemiravanje ove sove ugrozilo bi opstanak te vrste ptica na Vrsackim planinama. Vucanovic podseca da je Prirodnjacko drustvo "Gea" 2002. postavljalo kucice za sumske sove. Postavljene su tada i dve kucice za uralsku sovu. Inace, na Vrsackim planinama ima vise vrsti sova: kukumavka, cuk, kukuvija, mala usara, sumska sova, a zimi se vidaju i velika usara i ritska sova, za koje postoji mogucnost da se tu i gnezde.
Gnezdo orla zmijara pronadeno je na Vrsackim planinama 29. jula 1999, na nadmorskoj visini od oko 400 metara. U njemu je bio jedan mladunac spreman za izletanje. Posmatrano je gnezdo od samog dolaska do odlaska ptica, a nalazi se u sumici crnog bora. Izgleda da je bas ova vrsta drveta vazna za gnezdenje orla zmijara, sto su i ranija istrazivanja na sirem terenu pokazala. Orao zmijar spada u losije graditelje. Gnezdo mu je uvek pri kraju bocne grane i prilicno je nestabilno. Strucnjaci kazu da cesto i propadne, te je i to jedan od uzroka neuspelog gnezdenja orla zmijara u Deliblatskoj pescari. Ime je dobio po omiljenoj hrani. U gnezdu na Vrsackim planinama pronadeno je pet vrsta zmija.
- Gnezdenje orla zmijara moze se smatrati osvajanjem novih teritorija i stanista te ptice, sa dovoljnim kolicinama hrane. To je jedna od vrsta ptica koje poslednjih godina stizu u Vrsacke planine. Postoji prirodna veza Vrsackih planina sa Rudnim gorjem u rumunskom delu Banata, gde se orao zmijar redovno gnezdi. Ova dva podrucja udaljena su manje od 50 kilometara. Poslednje decenije na Vrsackim planinama registrovan je i nagli porast broja zmija, prvenstveno sarke, na lokalitetima Gola glavica i Mesic, gde su orlovi najcesce i posmatrani u lovu - kaze Rasajski, inace direktor Gradskog muzeja u Vrscu.
Na Vrsackim planinama borave i druge vrste, koje se tu gnezde ili su se nekad gnezdile: orao kliktas, kratkoprsti kobac, crvena lunja, sareni planinski detlic, gorska pliska, sumska sljuka ... Od velikog su ornitoloskog znacaja. Kliktas i lunja su ugrozeni i ne gnezde se vise na Vrsackim planinama. Za njihov povratak postoje uslovi. Tokom prolecnih i jesenjih migracija videne su u preletu, sto uliva nadu da se mogu pratiti. Medutim, tome mora da prethodi uvodenje reda i viseg stepena zastite. Aleksandar Cupic

27. marta

-- DANAS:
"VAROSANKA" KAZNJENA ZBOG ZAGADENJA VODOVODA U NOVOJ VAROSI
NOVA VAROS - Direktor Privatnog preduzeca "Varosanka" iz Nove Varosi, Dragan Golubovic osuden je u Opstinskom sudu na sest meseci zatvora, uslovno na dve godine, zbog krivicnog dela zagadenja zivotne sredine.
Utvrdeno je da su otpadne vode iz pogona za preradu pecuraka ovog preduzeca u selu Drmanovici, dospele do izvorista Lakomica, sa kojeg se Nova Varos snabdeva vodom za pice. Otpadne vode iz ovog preduzeca, avgusta pre dve godine, kako je sud utvrdio, zagadile su vodu Lakomice, a sto je bio uzrok stomacnih tegoba kod 97 gradana Nove Varosi. Zbog zagadenja izvorista Lakomica, u to vreme, deo Nove Varosi i turisticki deo Zlatara bili su bez vode za pice mesec dana. N. K.

26. marta

-- VECERNJE NOVOSTI:
RUSI CISTE VINCU
BEOGRAD - Strucni tim iz Rusije i predstavnici Medunarodne atomske agencije iz Beca, stizu u Institut za nuklearne nauke "Vinca", cime prakticno pocinje akcija uklanjanja velike kolicine istrosenog nuklearnog goriva i realizacija projekta "Zelena Vinca".

Dr Dragoslav Petrovic, v.d. generalnog direktora INN "Vinca", rekao je juce za nas list da je rec o "vise od 8.000 aluminijumskih pakovanja" istrosenog nuklearnog goriva, koje se u Institutu nakupilo za proteklih sezdeset godina.

- S obzirom na delikatnost posla, neophodno je i prisustvo ruskih strucnjaka. Gorivo treba da se na odgovarajuci nacin prepakuje i spremi za transport u Rusiju na preradu - rekao nam je Petrovic.

Citava akcija iznosenja istrosenog nuklearnog goriva, trebalo bi da se zavrsi za 17 meseci, kaze Petrovic, uz kompletiranje svih finansija i dobijanja saglasnosti drzava preko kojih bi trebalo da prose opasni teren iz Srbije. Sredstva za pocetak projekta iznosenja istrosenog goriva u Rusiju, obezbedila je becka Medunarodna atomska agencija.

Prema ugovoru koji je potpisan sa Vladom Rusije, istroseno gorivo bi trebalo da se preradi u Rusiji, tamo ostane 20 godina, a zatim se vrati u Srbiju. B. ĐORĐEVIC

25. marta

-- DNEVNIK:
MINISTAR ZA NAUKU I ZASTITU ZIVOTNE SREDINE ALEKSANDAR POPOVIC: PRIVREDU OKRENUTI NAUCI
NOVI SAD - Za naucna istrazivanja ove godine bice namenjeno cetiri milijarde dinara, a privreda ce se stimulisati da i sama ulaze u naucne projekte. - Intenzivnija saradnja Ministarstva sa SANU, Maticom srpskom i univerzitetima

Nauka ce iz budzeta za ovu godinu dobiti blizu pet milijardi dinara, od cega ce cetiri milijarde biti usmerene za naucna istrazivanja - istakao je na konferenciji za novinare ministar za nauku i zastitu zivotne sredine Aleksandar Popovic, najavljujuci i intenzivniju saradnju Ministarstva s institucijama od nacionalnog znacaja kao sto su SANU, Matica srpska i univerziteti.

U narednom periodu, umesto iskljucivog oslonca na drzavnu kasu, krenuce i intenzivna akcija stimulisanja privrede da ulaze u naucne projekte. Jedan od prvih zadataka, koji treba da budu ostvareni u prvih 100 dana rada, bice donosenje novog zakona o naucnoistrazivackom radu, koji je vec prosao javnu raspravu u starom kabinetu i s nekim modifikacijama pojavice se pred poslanicima republickog parlamenta.

A opasan otpad?

Novinare je interesovalo na koji nacin ce biti reseno unistavanje hemijskog otpada i da li se planira izgradnja nekih postrojenja, kao sto je bilo najava, u Kragujevcu. Direktor Uprave za zastitu zivotne sredine Miroslav Nikcevic je istakao da ce biti uradena ekonomska studija o tome da li su nam takva postrojenja potrebna, ili je mozda jeftinije otpremiti takav otpad u inostranstvo, kao sto smo ucinili s piralenom.

- Izvrsno vece Vojvodine donelo je odluku da se na teritoriji Pokrajine ne sme izgraditi ni jedno postrojenje za unistavanje opasnog otpada - rekao je Nikcevic. - Nismo dobili objasnjenje sta ce se uraditi s opasnim otpadom u Vojvodini, na primer onim iz kanala u Pancevu. Znaci li to da nece biti mogucnosti da se pomogne ljudima u ovom gradu?

Ministar Popovic je najavio formiranje nacionalnog saveta za nauku, ciji osnovni zadatak ce biti izrada nacionalne naucne strategije. U skladu s ovim ciljevima bice postavljena i organizacija naucnoistrazivackih instituta, cija racionalizacija se priprema.
Do leta bi trebalo da bude raspisan konkurs iz oblasti osnovnih istrazivanja za period od 2005. do 2007. godine, kako bi bilo dovoljno vremena da naucni radnici formulisu svoje projekte, koji ce se finansirati iz drzavne kase. Ministarstvo planira da stvori bazu podataka istrazivaca u zemlji, a, u saradnji s Ministarstvom za dijasporu, i u inostranstvu, cime ce biti olaksana velika birokratska procedura koja trenutno vazi kod odobravanja projekata.

Kako je istakao direktor Uprave za zastitu zivotne sredine Miroslav Nikcevic, sledi izrada novog predloga zakona o zastiti zivotne sredine, posto vec dve godine ovaj propis nikako da dobije zeleno svetlo u parlamentu. U planu je i sveobuhvatna reorganizacija inspekcijskih organa uprave, koji ce biti podeljeni u dva resora, i to za ekoloska pitanja u zemlji i za pogranicni promet. Najavljena je i sveobuhvatna kontrola finansija i trosenja budzetskog novca u dosadasnjem periodu, ali i "cesljanje'' kadrova, posto su se najbitnijim pitanjima, poput medunarodne saradnje, bavili pripravnici. Bice preispitan i ogroman broj preuzetih ugovornih obaveza, da li su radene po planu i programu Ministarstva ekologije.

- U saradnji s MUP-om zapocinje formiranje interventne brigade za reagovanje u slucaju hemijskih industrijskih akcidenata - ukazao je Nikcevic.

- Ekipa zavoda za zastitu zdravlja moze samo da utvrdi stanje, ali ne moze da ucini nista vise od toga, pa ce za formiranje nove ekipe biti zatrazena i pomoc iz inostranstva zbog porasta terorizma u svetu.

Planira se i uspostavljanje jakih veza s Ministarstvom finansija i privatizacije, ukljucujuci i carinu, kako bi u zakone bile ugradene cvrste norme koje ce nerazdvojivo regulisati privatizaciju, privredne aktivnosti i ekologiju.

Jedna od tema kojom ce se baviti Ministarstvo je i pitanje nacionalnih parkova.
- Srbija, mereno svetskim propisima, na svojoj teritoriji nema nijedan pravi nacionalni park, koji u inostranstvu ne postoje kao javna preduzeca, i nelogicno je da se izdrzavaju tako sto prodaju drvnu gradu i sumske plodove - upozorio je Nikcevic. S. Stankovic

-- DANAS:
APEL JP "SRBIJASUME" - ZASTITIMO SUME
BEOGRAD - Imajuci u vidu cinjenicu da je uveliko poceo kriticni period pojave sumskih pozara, nadlezni u Javnom preduzecu "Srbijasume", upozoravaju da je u 98 odsto slucajeva uzrocnik pozara covek i apeluju na gradane da ne pale korov, biljni i drugi materijal na poljoprivrednim parcelama, vocnjacima i drugim povrsinama u blizini suma. Iz "Srbijasuma" porucuju gradanima i to da ne loze vatru u blizini suma kao i da ne bacaju opuske i lako zapaljive materijale na mestima gde se moze izazvati pozar.
Nadlezni u ovom preduzecu porucuju gradanima da u slucaju pojave pozara obaveste najblizu sumsku upravu, odnosno sumsko gazdinstvo ili preko telefona 93 vatrogasnu sluzbu, odnosno MUP Srbije.

Pored opasnosti od pozara u nasim sumama je prisutna i stetocina gubar. Rok koji je nadlezno Ministarstvo dalo korisnicima i sopstvenicima suma da uniste gubareva legla istekao je 20.marta. Primeceno je, kazu u "Srbijasumama", da je ova Naredba Ministarstva sprovedena na maloj povrsini ( od 64.000 hektara uradeno je na oko 6.000 ). Zbog svega ovoga "Srbijasume" jos jednom upucuju apel vlasnicima suma da u narednoj sedmici hitno pristupe unistavanju gubarevih gnezda. U slucaju da to ne bude ucinjeno republicki sumarski inspektori bice prinudeni da preduzmu kaznene mere. G. V.

23. marta

-- GLAS JAVNOSTI:
ODBOR ZA ZASTITU VODA OPSTINE NIS UPOZORAVA
BESPARICA "MUTI" VODU
NIS - Realizaciju projekata kojima bi se bar na neko vreme resio problem vodosnabdevanja, preciscavanja voda, izgradnje seoskih vodovoda i slicno, za sada usporava nedostatak novca. Procenjeno je da je potrebno 2,5 miliona dinara koje opstina nema, receno je juce na konferenciji za novinare Odbora za zastitu voda niske opstine koji je i napravio nacrt za ove projekte. Zbog toga se Odbor obratio Ministarstvu zdravlja, nauke i ekologije, poljoprivrede i vodoprivrede kao i Ministarstvu gradevine.

- Najveci zagadivaci voda u gradu su velike firme poput "Nisala", "Nisekspresa" i "Toplane". Preciscavanje mulja i raznih cvrstih produkata su najvece opasnosti i nasa rak-rana. A za izgradnju centralnog postrojenja za preciscavanje tehnoloskih i kanalizacionih voda u gradu je potrebno oko 58 miliona evra, bar po proceni Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Cerni" iz Beograda - culo se juce uz procenu da je vodosnabdevanje u selima epidemioloski rizicno.

- Po analizama, u gradskom jezgru jos uvek pijemo higijenski ispravnu vodu. Ukoliko se finansije za sanaciju vodovoda, preciscavanje i zaustavljanje velikih zagadivaca ne obezbede, pitanje je dokle ce ovakvo stanje potrajati - upozorila je Snezana Savic, predsednik Odbora za zastitu voda. M. Z.

20. marta

--GLAS JAVNOSTI:
VEC TRI DANA GORI DEPONIJA GUMA U RESNIKU
NEMA RIZIKA ZA ZDRAVLJE LJUDI
Neko je namerno polio gume naftom, ne razmisljajuci sta to moze da izazove
BEOGRAD - U noci kada je usred Beograda gorela Bajrakli dzamija, za sada nepoznata osoba ili vise njih zapalili su i deponiju guma u Resniku, koja je, i pored neumornih pokusaja beogradskih vatrogasaca, bila u plamenu i tokom jucerasnjeg dana.

Ko su pocinioci ovog vandalskog cina policija jos nije utvrdila, ali strucnjaci smatraju da do pozara nije slucajno doslo, jer je guma tesko zapaljiva.
- To mora da je neko polio naftom, ne razmisljajuci da moze da izazove ekolosku katastrofu koju smo, na srecu, izbegli zahvaljujuci vremenskim uslovima. Koncentracija opasnih jedinjenja u dimu bila je ispod granica dozvoljenih tako da nije bilo rizika po zdravlje ljudi. Tome je doprineo visok vazdusni pritisak i lepo vreme, zbog cega je dim isao u visoke slojeve atmosfere, a u nizim slojevima u predelu deponije nije se zadrzavao - izjavio je juce za "Glas" dr Milan Milutinovic, nacelnik mobilne ekotoksikoloske jedinice Gradskog zavoda za zastitu zdravlja.

Opstina Rakovica izrazila je juce, u saopstenju upucenom medijima, nezadovoljstvo delovanjem vatrogasne ekipe, stepenom i kvalitetom gasenja. Po njihovim informacijama, u noci izmedu 17. i 18. marta, zapaljena je deponija od oko 4.500 tona starih automobilskih guma, a dim koji je prekrio veliku teritoriju Rakovice i Vozdovca ugrozio je zdravlje nekoliko desetina hiljada stanovnika.

Ipak, dr Milan Milutinovic tvrdi da zbog ovog ekoloskog akcidenta pomoc lekara jos nije zatrazio nijedan gradanin i da nijedna osoba nije otrovana.
- Ekotoksikoloska ekipa Gradskog zavoda za zastitu zdravlja utvrdila je da su koncentracije sumpor-dioksida, ugljen-monoksida, kao i etil-benzola, ksilola i drugih lako isparljivih organskih jedinjenja bile ispod granica dozvoljenog. Ipak savetujemo gradane da se u neposrednoj zoni dima ne zadrzavaju - rekao je Branislav Bozovic, gradski sekretar za zastitu zivotne sredine.

Problem gori 20 godina

Radosav Stojanovic, komandir vatrogasne jedinice, kaze da ovaj problem deponije postoji vec 20 godina i da je na istom mestu pre samo mesec i po dana gorela vatra.

Sto se tice vatrogasnih ekipa, Bozovic kaze da su ove ekipe stigle 15 minuta po izbijanju pozara, cim su dobili prijavu iz centra za obavestavanje.
- Gasenje guma je veoma komplikovana stvar i tu cekamo pomoc u mehanizaciji iz "Gradske cistoce" i "Beograd puta", a onda cemo pristupiti sanaciji terena. U svakom slucaju, po ko zna koji put, desava se da grad reaguje pri resavanju problema koji je u nadleznosti Republike. A zbog toga sto je u pitanju opasni otpad, ovo je stvar Republike, kojom se, ipak, bave sami gradani - rekao je Bozovic.

Radosav Stojanovic, komandir vatrogasne jedinice Kosutnjak, izjavio je da su ekipe stigne odmah na lice mesta, a pri gasenju ovog pozara potroseno je vise od 2.000 litara pene. Medutim, bez pomoci mehanizacije oni su prakticno nemocni zbog specificnosti materijala.
- Od kako je izbio pozar ovde non-stop dezura po jedna vatrogasna ekipa i neprekidno gasi pozar, menjamo se na sest sati, a sada bi trebalo da stigne i drajfer kojim cemo podici zapaljenu masu i potapati u vodu - objasnio je Stojanovic. D. Stanimirovic

19. marta

-- GLAS JAVNOSTI:
VAZDUH U BORU CISTIJI NEGO IKAD NIKL ZAGADIO VAZDUSNU BANJU
BOR - U Boru je, u februaru, vazduh bio cistiji nego decenijama ranije: sumpor-dioksid se samo dva puta pojavio iznad dozvoljene granice, sto je samo tri odsto zagadenosti atmosfere. To se dogodilo u vreme kampanje prerade koncentrata bakra u topionici (u februaru je ostvarena rekordno minimalna proizvodnja od 450 tona katodnog bakra).

Ipak, Bor, na nadmorskoj visini od 400 metara, nije ni u februaru bio vazdusna banja, jer se prvi put u vazduhu pojavio nikl i to gotovo 20 puta vise od dozvoljenog. Eksperti ekoloskog kluba Mladih istrazivaca na jucerasnjoj konferenciji za novinare nisu znali da objasne tu pojavu. Pretpostavlja se da je rec o pretapanju zlatonosne rude iz majdanpeckog rudnika "Coka Marin". B. F.

-- NIN:
FRUSKA GORA KAO DEPONIJA
DA LI SRBIJA NA MALA VRATA LEGALIZUJE NUKLEARNI KRIMINAL JEDNIM ZAKONOM IZ 1996. GODINE?
BEOGRAD - Doskorasnji ministar ekologije Andelka Mihajlov, pred kraj svog mandata najavila je odredivanje nove nuklearne deponije u Srbiji u brzom polugodisnjem roku. Ekoloski pokret Novog Sada organizovao je niz predavanja za stanovnistvo Fruske gore koja se spominje kao lokacija za deponiju. A Novosadani su resili da zdusno brane cistotu svog stanista, inace, nacionalnog parka. Direktor ovog pokreta, Nikola Aleksic kaze: "Ne tvrdimo da novo odlagaliste sigurno jeste Fruska gora, ali ako su gradske vlasti uspele da iznad izvora pijace vode smeste deponiju, onda s pravom sumnjamo da bi se i tako nesto moglo dozvoliti. Svedoci smo ubrzanih nasrtaja na fruskogorska jezera, otvaraju se novi kamenolomi, a crkvi se dva puta zabranjuje da je proglasi srpskim Atosom, srpskom Svetom gorom. Ne bez razloga. Mi samo trazimo odgovore na nasu sumnju." Odgovore im je dao dr Aleksandar Peric, svojevremeno voda projekta finansiranog od strane Savezne vlade, kojim je trebalo "definisati sistem upravljanja radioaktivnim otpadnim materijalima na teritoriji Srbije i Crne Gore, dati pregled mogucih makrolokacija za njegovo sigurno i bezbedno odlaganje." S obzirom na podobnost tla u igri je trinaest makro lokacija. Manji broj njih je na teritoriji Kosova i Metohije, a neke su nacionalni parkovi, pa su tako i izuzete iz daljih razmatranja.

"U okviru preporucenog regiona nadlezna republicka tela bi trebalo da izaberu jednu ili set mikrolokacija, efektivne povrsine ne vece od jednog kvadratnog kilometra, sa zonom zastite od ne vise od 10 kvadratnih kilometara, koje bi mogle uci u raspravu o lokaciji za izgradnju odlagalista RAO materijala." Ali ne i u Vojvodini. Prvo, kaze Peric, jer je hidrogeoloski nepodobna, a drugo, gde se usred zitnice smesta i odlaganje RAO materijala!?!

"Ako se pri prikupljanju, predtretmanu, tretmanu i trajnom odlaganju prate preporuke Medunarodne agencije za atomsku energiju i primenjuju iskustva drugih zemalja, samo za uspostavljanje nultog radijacionog nivoa na izabranoj mikrolokaciji, potrebno je tri godine. Za samu edukaciju stanovnistva na kandidatnim makrolokacijama potrebno je vremena, a pri izradi studije izvodljivosti, potrebno je imati saglasnost lokalne samouprave i gradana. Od saglasnosti je vaznija podrska gradana da se nuklearni objekat izgradi na kandidatnoj mikrolokaciji, pa je cesto uz sve razloge o izgradnji, koje predvida inzinjerska struka, cost-benefit analiza nekada odlucujuca za dobijanje takve podrske. Tako izjavu gospode Mihajlov da ce se za sest meseci izgraditi nuklearna deponija, smatram u najmanju ruku neozbiljnom. Upravljanje radioaktivnim otpadom ne treba da stvara nepotrebno opterecenje ovoj zemlji, vec treba da bude institucionalizovano i da se vodi na nacin koji obezbeduje bezbedno i sigurno rukovanje RAO materijalima. A to je ono sto nedostaje Srbiji," kaze Peric.

Kada govori o skladistima nuklearnog otpada, dr Peric se ograduje od nepoznatih, a kao parametar za poredenje uzima jedino poznato mesto - Institut u Vinci.

Nepoznatih mesta, medutim, smatra magistar ekologije Nadezda Ajdacic, sa otpadom neutvrdenog porekla je i vise nego sto se da pretpostaviti. Ispitujuci redovno ceo sistem voda Srbije, kise i prirodno natalozenu prasinu nekoliko puta su katastrofalni rezultati njenog tima, blago receno, zanemarivani. Narocito rezultati iz Timocke krajine. Zbog toga je 1989, u godini donosenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih centrala, magistar Ajdacic suspendovana po principu "unutrasnjeg neprijatelja". Ista zataskavanja, u mozda jos goroj opasnosti po zivotnu sredinu, ne jenjavaju ni danas, smatra ona. Najstrasniji nalaz njene ekipe bio je, ipak, u godini Cernobila, kome se tada prkosilo licnim primerom politicara koji su jeli zelenu salatu da bi demonstrirali svoje poverenje probranim kvazinaucnicima, predanim rezimu. Zajedno sa svim drugim opasnostima, posledice Cernobila, ako ne vise, onda ni manje vazne i danas, kao i posledice bombardovanja se i dalje ignorisu.

"Prvog maja te godine pala je enormna kolicina kise. Kontaminacija je bila 14 miliona puta veca od uobicajene za ove prostore. O tome se nije govorilo. Sad se pitamo zasto imamo razne pojave patologije kod dece, visoku smrtnost, sterilitet. Zasto je u Boru tek svaki sedmi mladic sposoban za vojsku. Ipak, prosecna vrednost za godinu dana, s obzirom na taj jedan ili nekoliko dana, ostaje relativno prihvatljiva. To je obmana i prvi veliki zlocin ucinjen ovom narodu. Ne samo da je precutana kontaminacija nase hrane i nisu upotrebljene rezerve, nego je pocela praksa uvoza visokokontaminirane hrane iz inostranstva. Norme su od tada svaki put po potrebi podizane preko noci. Da smo radili po tadasnjem Zakonu koji je nalagao merenje svakih pet dana nikada ne bismo saznali za tu vrednost u jednom danu."

Da zlo bude vece, Zakonom iz 1996. godine ucestalost merenja radioaktivnosti dodatno je proredena. Pa sad, umesto na svakih pet dana, vazduh koji neprekidno udisemo testira se svakih 30 dana nakon uzorkovanja.

"Zakonska regulativa je genocidna iz vise razloga" smatra gospoda Ajdacic. "Prvo, kratkoziveci nuklidi su po ziva tkiva najopasniji. Drugo, ako sa trideset podelite vrednost radioaktivnosti, da bi se dobila prosecna mesecna vrednost, kontaminacije prakticno nece ni biti. Prema visedecenijskim istrazivanjima, broj smrtnih slucajeva izazvanih zracenjem se povecava. Zbog leukemije i sistemskih bolesti smrtnost od momenta dogadaja naglo raste s maksimumom od dve i po godine; a broj smrtnih slucajeva osoba sa kanceroznim oboljenjima, medutim, naglo raste tek posle dve godine. Tako da imamo rast dejstva od Cernobila, pa bombardovanje i sve vreme nepoznato poreklo utvrdenih visokokontaminiranih mesta. Zato ako smo vec toliko duzni Zapadu treba da ustostrucimo kontrole, a ne da ih ukidamo kao sto se cini."

Nejasno je, ipak, zasto su recimo Kovin, Subotica i selo Petrovcic uopste obojeni u crveno na karti radioaktivnosti u Vojvodini. Nista manje nejasno je i zasto je od kraja osamdesetih, od kada se tragedije ni nekoliko puta manje od Cernobila sve do bombardovanja nisu ponavljale, radioaktivnost u godisnjim izvestajima ipak bila u stalnom porastu. Nadezda Ajdacic je odlucna da je, ipak, mnogo vise onih odlagalista za koja javnost ne zna, a pored kojih mozda u neznanju zivi. Doktor Peric se ograduje i kaze da moze da govori samo o evidentiranim izvorima jonizujuceg zracenja, a ne i o tajnim deponijama. Dragoslav Petrovic, direktor Instituta "Vinca", cak potpuno negira bilo kakvu mogucnost da nesto tako ilegalno, kao sto su nezasticena i tajna odlagalista, uopste postoje u Srbiji.

"Nisam primetio niti cuo da je dosad unosen otpad sa strane, pre svega zato sto je to protivzakonito. Nista ne moze uci u zemlju a da nema atest", kaze Petrovic. Direktor Instituta, takode najavljuje da ce uskoro nuklearno gorivo iz Vince biti premesteno u Rusiju na 20 godina, posle toga zalagacemo se da ostane tamo, jer nam je potpuno nepotrebno", kaze Petrovic i dodaje: "Vlada koja odlazi potpisala je taj preddogovor. Priprema i iznosenje trajace sedamnaest meseci i posle toga Vinca ce biti prazna."

Nije li onda nelogicno da se, pored Vince koja je do sada bila dovoljna, uopste govori o jos deponija?

NIN-ovi sagovornici, kao najozbiljnijeg nuklearnog neprijatelja Srbiji vide republicki zakon koji legalizuje poslove sa nuklearnim otpadom, a neki od njih jos sumnjaju da bas taj zakon ima veze sa novom deponijom.

Prema tom zakonu dozvoljeno je privatniku da transportuje, kupuje i prodaje materijale koji su izvor jonizujuceg zracenja. "To je na mala vrata legalizacija nuklearnog kriminala", kaze dr Peric. Kada bi drzava postala nekorumpirana i kad bi se oformilo nezavisno telo na drzavnom nivou, koje bi kontrolisalo tretiranje i odlaganje otpada, stvar ne bi bila ni upola tako strasna."

Mozda je, zahvaljujuci nedostatku kontrole, Fruska gora vec obelezena.

Sve po propisima

Briga o nuklearnom otpadu u nadleznosti je Uprave za zastitu zivotne sredine Ministarstva za nauku i zastitu zivotne sredine. Direktor Uprave dr Miroslav Nikcevic odgovara za NIN da li ce Ministarstvo sada pokrenuti inicijativu za izmenu ozloglasenog Zakona iz 1996, prema kome se privatnim firmama omogucava da transportuju, kupuju i prodaju materijale koji su izvor jonizujuceg zracenja?

- Po vazecem Zakonu o zastiti od jonizujucih zracenja, pravna lica i preduzetnici mogu proizvoditi, vrsiti promet i koristiti izvore jonizujucih zracenja ako ispunjavaju propisane uslove. Po definiciji, izvori jonizujucih zracenja su materije, uredaji i objekti koji emituju ili mogu da emituju jonizujuce zracenje. Takode, i pripremljeni Nacrt zakona o zastiti od jonizujucih zracenja (bez nuklearne sigurnosti), propisuje uslove za pravna lica i preduzetnike koji proizvode, vrse promet i koriste izvore jonizujucih zracenja. Pri izradi nacrta primenjene su preporuke i direktive Medunarodne agencije za atomsku energiju iz Beca.

Kako ce se projekat, koji je Savezna vlada pokrenula da bi odredila lokaciju deponije, realizovati na republickom nivou? Koje su lokacije moguce i ko ce u krajnjoj instanci odlucivati o konacnoj lokaciji?

- Usvajanjem Ustavne povelje drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, nadleznost u sprovodenu Zakona o zastiti od jonizujucih zracenja preuzele su republike clanice. Po vazecem zakonu, resavanje pitanja trajnog odlaganja radioaktivnog otpadnog materijala (RAO materijal) u nadleznosti je organa koji je nadlezan za oblast nuklearne sigurnosti. Do sada je to bilo Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj, a sada je oblast zastite od jonizujucih zracenja i nuklearna sigurnost objedinjena u Ministarstvo nauke i zastite zivotne sredine. Po Zakonu o zastiti od jonizujucih zracenja iz 1996. godine, Savezna vlada, korisnik nuklearnog objekta (koji moze biti samo pravno lice) i drugi korisnici izvora jonizujucih zracenja bili su duzni da u roku od pet godina od dana stupanja na snagu zakona, obezbede uslove za trajno odlaganje RAO materijala. Ova zakonska obaveza nije postovana.

Da li ce novo Ministarstvo kao i prethodno podrzati premestanje nuklearnog goriva iz Vince u Rusiju na dvadeset godina?

- Ministarstvo nauke i zastite zivotne sredine - Uprava za zastitu zivotne sredine, preuzimanjem nadleznosti ukinutog Ministarstva za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine, preuzelo je i poslove u oblasti zastite od jonizujucih zracenja. Ukinuto ministarstvo podrzalo je predlog tadasnjeg Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj o resavanju pitanja isluzenog nuklearnog goriva i dekomisiju nuklearnog istrazivackog reaktora RA INN Vinca, sto je i potvrdeno zakljuckom Vlade Republike Srbije od 26. 2. 2004. godine.

18. marta

-- GLAS JAVNOSTI:
CENTAR ZA KONTROLU TROVANJA VMA UTVRDIO PRISUSTVO "ATROPINA" U NISKOM PIVU
"SUPERIOR" SA UKUSOM OTROVA
Protiv odgovornih lica u Pivari bice podneta krivicna prijava
NIS - Nacelnik Sanitarne inspekcije Nisavskog okruga dr Radica Nikolic saopstila je da ce pokrenuti krivicnu prijavu protiv odgovornih lica u Pivari "Nis" AD, posto su naknadne analize Centra za kontrolu trovanja VMA potvrdile prisustvo "atropina" u pivu "superior".

Inace, posto je niska inspekcija krajem januara donela resenje o povlacenju s trzista i obustavi dalje proizvodnje "superiora", rukovodstvo pivare, na celu sa direktorom Goranom Brankovicem, sazvalo je konferenciju za novinare i predocilo analize Instituta za zastitu zdravlja iz Nisa, VMA i jos nekih laboratorija, a koje su negirale osnovanost inspekcijskog resenja o zabrani distribucije i proizvodnja. Resenje je bilo doneto posle zalbi veceg broja potrosaca na neobicne zdravstvene tegobe posle pijenja niskog piva.

U niskoj inspekciji kazu da su prvobitne analize bile povrsne, pa je zato na zahtev Ministarstva zdravlja angazovana mobilna ekipa Centra za kontrolu trovanja VMA, koja je 13. februara ove godine uz prisustvo predstavnika proizvodaca i Republicke sanitarne inspekcije "izvrsila uzorkovanje sirovina i gotovih proizvoda" u niskoj Pivari.

Toksikolosko-hemijskom analizom na VMA dokazano je prisustvo "atropina" u uzorku domaceg nedeklarisanog hmelja, zatim u pivu iz tanka broj 15 punjenog 16. decembra prosle godine i u uzorku flasiranog "superiora lajt" punjenog u prvoj smeni 18. decembra prosle godine. Koncentracije "atropina" bile su od 1,12 do 1,57 miligrama po litru. Istovremeno, analize niskog Instituta za zastitu zdravlja u uzorcima piva uzetim iz tri tanka 20. februara i flasiranog "superiora" punjenog 23. decembra prosle godine, potvrdile su prisustvo "atropina", kaze se u saopstenju za javnost Sanitarne inspekcije Nisavskog okruga.

U inspekciji jos kazu da ce u citav slucaj biti ukljuceni i organi MUP-a kako bi se utvrdilo poreklo nedeklarisano hmelja. Sledice i unistenje higijenski neispravnih sirovina i piva, s tim da pivara moze nastaviti proizvodnju, ali uz koriscenje legalno nabavljenog hmelja.

Smenjen direktor

UO Pivare, ciji je predsednik Ivica Stojanovic, inace rukovodilac sektora odrzavanja, doneo je odluku o razresenju direktora Gorana Brankovica. On je pre dolaska na celo Pivare sest godina bio tehnicki direktor i za "Glas" je izjavio da se slican "incident" nikada nije desio.
- Ja i dalje sumnjam u smisljenu diverziju protiv nase pivare, zbog cega sam i podneo krivicnu prijavu protiv N.N. pocinioca - rekao je Brankovic. Na pitanje: "Otkud hmelj bez deklaracije i jos sa "atropinom", Brankovic kaze: "Ja nisam u pivari brinuo o nabavkama hmelja"!

Opasan otrov

"Atropin" je hemijska supstanca koja je u pivo mogla doci iz hmelja, a doza od preko 0,01 grama moze biti smrtonosna za coveka. U manjim dozama, kakve su registrovane u "superioru", izaziva zdravstvene simptome na koje su se Sanitarnoj inspekciji krajem prosle godine zalili potrosaci iz Nisa i okolnih mesta (susenje grla, slabljenje vida, ubrzani otkucaji srca ), rekao je za "Glas" dr Branislav Tiodorovic. On upozorava da treba proveriti i da li je nedeklarisani hmelj mogao dospeti i u druge pivare u zemlji. M. Doderovic

17. marta

-- BETA:
VODE VOJVODINE U PRIPRAVNOSTI ZBOG POPLAVA
BEOGRAD - Javno preduzece "Vode Vojvodine" preduzelo je sve neophodne mere pripravnosti kako bi u slucaju potrebe mogle preduzeti aktivnosti za odbranu od velikih voda u rekama i funkcionisanje sistema za odvodnjavanje voda. U saopstenju tog preduzeca istice se da se jedino u slucaju novih kisa jakog intenziteta moze pojaviti prezasicenost povrsinskog sloja zemljista, podizanje nivoa podzemnih voda i poplava poljoprivrednih povrsina.

Trenutni vodostaji u rekama su za pola metra do metar ispod visegodisnjeg proseka, navodi se u saopstenju. Takode se dodaje da se zbog ocekivanih visih temperatura krajem meseca, moze ocekivati porast vodostaja, narocito na podrucju Banata, gde se moze dostici toliki nivo vode da bi se proglasile vise faze od odbrane od poplava.

Za odbranu od velikih voda u rekama koristi se 12 akumulacija i Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, a za sprecavanje odvodnjavanja zemljista 300 sistema i dva hidrosistema "DTD" i "Nadela". Iz "Voda Vojvodine" upozoravaju da bi se zbog dotrajalosti zastitnih objekata i zbog nedostatka finansijskih sredstava, u slucaju pojave velikih kisa, preduzimanje neophodnih mera zastite od poplava, odvijalo u vrlo slozenim uslovima.

16. marta

-- DNEVNIK:
POVODOM TAJNOG DOPREMANJA ARSENA U ALIBUNAR VODOVOD POD KATANCEM
EKIPA INSPEKTORA IZ OPSTINE DANAS CE OTICI U POGON "EUROKRISTALA"
ALIBUNAR - Vest o tajnom dopremanju arsena u alibunarsku fabriku stakla "Eurokristal" je i dalje tema dana u ovom mestu. Od sekretara Sekretarijata za inspekcijske poslove u Skupstini opstine Zorana Parovica stigla je informacija da ce ekipa inspektora iz opstine danas otici u pogon "Eurokristala" da utvrdi pravo stanje stvari u vezi dopremanja arsena u ovu fabriku.

- Istina je da se arsen koristi u masinskoj proizvodnji stakla. Nas ne interesuje kako je ta otrovna supstanca dospela u fabriku, nego kako se sa njom postupa. Nastojacemo do dademo do toga da li u fabrici imaju analizu o uticaju arsena na zivotnu sredinu, sto su po zakonu obavezni da imaju. Ukoliko to nemaju, primerak zapisnika o tome poslacemo inspektoru Juznobanatskog okruga o zabrani proizvodnje. To prakticno znaci da cemo nastojati da utvrdimo kako je arsen lagerovan, kako se postupa s njim, da li moze da dode u dodir sa zemljistem i sta se cini sa ambalazom ovog otrova - kaze Parovic.
Kada je u pitanju zasticenost izvorista vode za pice koje se nalazi u krugu ove fabrike, direktor DJKP "Univerzala" Lazar Anovic, firme koja se bavi distribucijom vode, kaze: - Svi bunari u krugu fabrike stakla "Eurokristala" su ogradeni i pod katancem, a sada je obezbedenje povecano. Naravno, nije nam svejedno sto je otrov tu u blizini i voleli bismo da znamo da li se skladisti kako to zakonski propisi nalazu. To ce utvrditi nadlezna inspekcija i o tome bi javnost trebalo da bude obavestena.

Predsednik SO Milan Curuvija jos juce je dao nalog SUP-u da utvrdi sta se sve dogadalo u vezi sa tajnim dopremanjem arsena u alibunarsku staklaru, ali o tome jos uvek nema informacija. Do podataka nije moglo da se dode ni od rukovodstva fabrike, koje je bilo na putu. R. Jovanovic

-- DNEVNIK:
ZITELJI ALIBUNARA S PRAVOM ZABRINUTI
CETIRISTO KILOGRAMA ARSENA KOD IZVORISTA VODE
ALIBUNAR - Ovih dana u javnost je procurila dobro cuvana tajna da su cetiri bureta sa po 100 kilograma otrovnog arsena prosle godine stigla ilegalno iz obijenog magacina zajecarskog "Kristala" u alibunarsku Fabriku stakla "Eurokristal". Kako se tvrdi, to pise u otpremnicama od 25. septembra i 19. decembra, koje su se ovih dana pojavile, nakon tromesecnog poricanja u javnim optuzbama na skupovima "Kristalovih" radnika.

Tvrdi se da je zajecarskoj policiji prijavljeno da je na magacinu ove firme promenjen katanac, a radnici su govorili kako je iz njega arsen u buradima utovaran u gepek auta, koji je nestao u nepoznatom pravcu. Otvoreno se sumnjalo da je prebacen u alibuanarsku staklaru. Tu vest demantovao je 15. januara direktor "Eurokristala" Milosav Todorovic, bivsi dugogodisnji direktor "Kristala". No, ovih dana za ovaj slucaj pocelo je da se interesuje Opstinsko drzavno tuzilastvo u Zajecaru, koje je izdalo nalog zajecarskom SUP-u da ispita sve okolnosti o pojavi otpremnica o iznosenju arsena iz magacina. Ovim su i demantovane ranije izjave celnika "Kristala" i "Eurokristala" da o tome nista nisu znali.

- Saznavsi za ovo, odmah sam dao nalog SUP-u iz Alibunara da se sto pre ispita istinitost takvih vesti - rekao je predsednik Skupstine opsptine Alibunar Milan Curuvija. - Mestane jos vise zabrinjava sto se u neposrednoj blizini fabrike nalaze izvorista vode ovog mesta. R. Jovanovic

-- DANAS:
ODBOR ZA PRIVREDU NASTAVIO SA RAZMATRANJEM PROBLEMATICNIH PRIVATIZACIJA
VLASNIK NEUPUCEN U EKOLOSKE STANDARDE
BEOGRAD - Na sednici Odbora za privredu i privatizaciju razmatrani su problemi u privatizaciji nekoliko preduzeca a izmedu ostalih i prodaja hemijske industrije "Zupa" iz Krusevca. Predstavnik Samostalnog sindikata preduzeca Milovan Andelkovic ukratko je clanove Odbora upoznao prisutne o tome kako se sprovodio drugi tender za prodaju ovog preduzeca.
Prema njegovim recima prodaja "Zupe" se trebala obaviti jos pocetkom decembra, ali se vise puta nepotrebno odlagala. Prvi put, zbog indicija jednog ponudaca da je direktor dao netacne podatke, a drugi put zato sto Skupstina akcionara nije odobrila emitovanje novih akcija. Zbog toga je Agencija produzila rok od rok za potpisivanje ugovora do 13. januara kada je konacno kupac - Vektra M i njen vlasnik Violeta Josifova kupuje hemijsku industriju "Zupa" iz Krusevca za 3.810.000 dinara i obavezuje se na obezbedenje investicionog programa od 6.439.000 dinara.

-Tek tada nastaje pakao u preduzecu. Uz pomoc nekih ljudi iz preduzeca, sa kojima je sve to spremano, 21 januara pocinje strajk radnika zbog kasnjenja plate od nekoliko dana. Josifova okuplja deo tima, vrsi smenu rukovodstva, pocinje progon ljudi iz sindikata, a da se izmedu ostalog nije registrovala kao vlasnik u Centralnom registru, kaze Andelkovic i dodaje da su zbog toga njene aktivnosti potpuno nezakonite, ali da je u svemu tome podrzava sadasnje rukovodstvo.
Zorana Milosavljevic, inzenjer zastite na radu u "Zupi" rekla je da je rec o preduzecu koje se bavi baznom hemijom i da se prilikom privatizacije moralo voditi racuna da je rec o firmi ciji proizvodni proces moze da ekoloski da ugrozi covekovu okolinu.

- Proizvodnja hlora, koji je neophodan za normalan rad vodovoda je proces proizvodnje koji nije lako i bezbedno zaustaviti. Medutim, vlasnica je i pored tog saznanja, jedne noci pozvala poslovodu i zahtevala da se zaustavi proizvodnja hlora sto je nemoguce tek tako uraditi s obzirom da se radi o vrlo opasnom procesu koji ukoliko se zaustavi moze da dovede do nesagledivih ekokloskih posledica, kaze Milosavljevic.

Direktor Agencije za privatizaciju Mirko Cvetkovic podsetio je da je Agencija predlagala da se bas zbog specificnosti delatnosti i zbog teske finansijske situacije preduzece podeli na cetiri proizvodne celine jer postoje vece mogucnosti da se nade strateski partner, ali je taj predlog odbijen.
On je podsetio da je u toku sprovodenja tendera izrazena sumnja u poslovnu sposobnost kupca i da je Agencija bas iz tog razlga zahtevala da kupac obezbedi stopostotnu garanciju investicionog i socijalnog programa.

-Vlasnik je dosada ispunjavao svoje obaveze i mi nismo imali fomralno pravni osnov da ponistimo Ugovor. Medutim, krajem prosle nedelje kupac je sam poslao dopis kojim trazi da se povuce kao strana iz ugovora ali se taj dopis ne moze tretirati kao zahtev za raskid ugovora, kaze Cvetkovic
Clanovi odbora konstatovali su da se prilikom privatizaciije hemijske industrije "Zupa" nije vodilo racuna da je rec o jednoj od cetiri najopasnije industrije u Srbiji. Iznet je predlog da se ili uvedu privremene mere i smene sadasnji organi upravljanja ili da se prilikom raspisivanja javnog tendera za ovakva preduzeca detaljnije definisu uslovi koje treba da ispuni vlasnik kada je rec o obezbedivanju ekoloske bezbednosti sredine u kojoj se fabrika nalazi. M. S. Jovanovic

-- GLAS JAVNOSTI:
AFERA SA ARSENOM U ZAJECARSKOM "KRISTALU" PRED RAZRESENJEM
OPASNA ROBA U PUTNICKOM AUTU
Dokumentacija se pojavila iznenada i niotkuda tek kada se zainteresovala policija
ZAJECAR - Da je arsen iz zajecarske Fabrike kristala na volseban nacin izvozen u nepoznatom pravcu, kako je tvrdila Asocijacija samostalnih i nezavisnih sindikata, ovih dana je potvrdeno i dokumentacijom. Iznenada su se pojavile otpremnice po kojima je 25. septembra i 19. decembra prosle godine putnickim automobilom "reno 21", koji je vlasnistvo "Kristala", u Alibunar prebaceno 400 kilograma arsena.

Medutim, pitanje koje sindikalci postavljaju je kako je roba koja se nalazila pod sudskim nadzorom i koja se tretira kao opasna mogla putnickim automobilom da bude prevozena bilo gde.

Dokumentacija se pojavila tek kada su se za slucaj zainteresovali policija i drzavno tuzilastvo. Sve ovo najpre je obelodanio sindikat ASNS i radnica Slavka Stojanovic, koja je bila zaduzena za magacin u kojem se nalazio arsenik i koja je tvrdila da je nestalo nekoliko buradi ove opasne materije, da je na magacinu zamenjen katanac i da njemu vise niko od radnika ne moze da pride.

Direktor "Kristala" Benisa Pavlovic nam je tada rekao da je obijanje katanca prijavljeno policiji zato sto se roba za koju su oni odgovorni nalazi pod sudskim nadzorom, ali da nije postojao nikakav dogovor oko zamene katanca sa novim vlasnikom Milisavom Todorovicem. Sam Todorovic, koji je vlasnik veceg dela fabrike, na konferenciji za novinare bio je kategorican da njemu nije poznato da je bilo ko u putnickom automobilu prevozio arsen.

Policija i tuzilastvo tada nisu reagovali, a republicki ekoloski inspektor Dusan Kukolj je 3. marta ove godine utvrdio da nestaju cetiri bureta arsena od po 100 kilograma. U magacin iz koga je nestao otrov nisu usli ni sudski izvrsitelji, niti policija, a 25. februara na licitaciji je magacin sa 6.100 kilograma arsena prodat "Eurokristalu", ciji je vlasnik upravo Milisav Todorovic.

Konacnu rec o tome sta se stvarno desavalo sa arsenom u zajecarskom "Kristalu" treba da da drzavno tuzilastvo. S. M.

15. marta

-- GLAS JAVNOSTI:
POVOLJNIJA EKOLOSKA SLIKA BORA: CISTIJE NEBO NAD GRADOM
BOR - Dr Milan Trumic, ekspert za pitanje ekologa pri Lokalnom ekoloskom klubu u Boru obavestio je javnost da je zagadenje vazduha nad gradom bakra, poslednje tri godine, znatno smanjeno.

Prema prihvacenim evropskim standardima, do 2006. godine zagadenost atmosfere trebalo je da se smanji za 60, a to je vec ucinjeno za 50 odsto. To je prvi i najvazniji rezultat najveceg zagadivaca, Topionice i rafinacije bakra. Zapoceta je i redovna kontrola kvaliteta vazduha, a uskoro ce, na vise javnih mesta u gradu, gradani detaljno o svemu biti obavestavani.

Istovremeno, utroseno je 1.600 tona krecnjaka za smanjenje kiselosti zemljista. Pri kraju je i izrada projekta za izgradnju sistema komunalnih, otpadnih voda, a u rudniku "Jama" vec je u "funkciji" pilot-projekat za preciscavanje rudnickih voda. Dr Trumic istice i program Direkcije za izgradnju Bora koji ce omoguciti zdravu pijacu vodu za svih 12 sela.

- Napomenuti poslovi bice u prioritetu i narednih godina, sa posebnim zanimanjem za sanaciju kolektora na Kriveljskoj reci i zastitu najugrozenijih sela u slavu Borske reke. Resice se i pitanje Ostreljske brane koja stiti naselja i plodne oranice od izlivanja visedecenijskog jalovista - rekli su nam stvaraoci Lokalnog ekoloskog akcionog plana, cija je kancelarija u SO Bor. B. F.

13. marta

-- DANAS:
ZAHVALJUJUCI NORVESKOJ DONACIJI POKRAJINSKI FOND ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE ODOBRIO PODSTICAJNE POZAJMICE
KREDITI ZA NABAVKU SISTEMA ZA NAVODNJAVANJE
NOVI SAD - Fond za razvoj poljoprivrede u APV odobrio je 211 kredita individualnim proizvodacima za nabavku malih sistema za navodnjavanje. Prema recima direktora Fonda Stojana Marinkovica na konkurs se prijavilo 720 interesenata i Fond je od svih zatrazio povratnu informaciju o nacinu upotrebe kredita.

- Od 720 interesenata njih 385 je odgovorilo na nas zahtev. Fond je odredio prioritete za pravljenje rang-liste i na kraju smo od 385 povratnih prijava odabrali 211 kandidata i odobrili im sredstva. Visina ukupnog kredita iznosi oko 450 hiljada evra, tako da smo uspeli da podmirimo sve podnosioce zahteva. Posto je istekao rok za zalbe u ponedeljak ce poceti potpisivanje ugovora i trajace cetiri dana - svakog dana po pedesetak ugovora. Da je kredit povoljan govori i to da se posle isteka roka javilo jos dosta ljudi, ali su na zalost zakasnili. No, to ne znaci da necemo polovinom godine raspisati novi konkurs - kaze Marinkovic.
Prema nejgovim recima, Fond za razvoj poljoprivrede dosao je do zakljucka da je u agrarnom programu najnephodnije obezbediti sisteme za navodnjavanje. Pre dve godine Fond je odobrio kredit za revitalizaciju velikih sistema za navodnjavanje na velikim poljoprivrednim dobrima. Njihovi sistemi za navodnjavanje nisu mogli da funkcionisu zbog raznih nedostataka, a ideja je bila da se prvo obnove vec postojeci sistemi, pa da se tek onda ude u nabavku novih.

- U pitanju je norveska donacija od milion evra i za prvi kredit je utroseno oko 600 hiljada. S obzirom na to da se radi o "revolving" programu, a vec je istekao grejs period od godinu dana, odredena sredstva su vec pocela da se vracaju. Dosli smo do zakljucka da za sto brzi razvoj agrara treba pomoci sitne proizvodace, nase paore, pa smo preostalih 400 hiljada usmerili njima. Savet je odlucio da se krene u kupovinu malih sistema za navodnjavanje preko kredita. Tako povoljni krediti jos nisu deljeni na nasim prostorima i daju se na 3 do pet godina, sa grejs periodom od najmanje sest meseci do godinu dana i godisnjom kamatom od 3 posto. Isplata obaveza (anuiteti) je jednom godisnje kad seljacima najvise odgovara, kada prime isplate za isporucene proizvode. Ne radimo na bazi profita, radi se o cistoj pomoci poljoprivredi - kaze Marinkovic.

Korisnici kredita podeljeni su u cetiri grupe u zavisnosti od visine kredita. U prvoj grupi su podnosioci zahteva za dve do cetiri hiljade evra i bilo ih je najvise. Odobreno je prko sto kredita u ovoj kategoriji, a kreditiranje ide tako sto se prva i druga grupa kreditiraju sa 60, treca sa 40 i cetvrta grupa, u kojoj su zahtevi za preko 10 hiljada evra kreditira se 20 posto iznosa. Za prvu grupu grejs period je sest meseci, a za ostale godinu dana. M. Bojovic

-- BETA:
PROTEST GRAĐANA ZBOG IZGRADNJE DEPONIJE U LOVANJI
KOTOR - Stotinak gradana Kotora i Tivta protestovalo je u subotu u kotorskom Starom gradu zbog izgradnje sanitarne deponije na Lovanji. Predsednica Evropskog doma iz Tivta Marijana Misic Skanata izjavila je podgorickim medijima da su aktivisti te nevladine organizacije i mestani Kavca i Gradiosnice organizovali protestnu setnju nakon godinu dana "ignorantskog odnosa nadleznih o problemu Lovanje". "Ovde smo pre svega zbog zastite ljudskih prava, prava na svojinu, krsenja ekoloskih postulata u Boki, koja umesto jednog od najlepsih zaliva sveta postaje smetliste. U njoj svakog dana nicu nove deponije", rekla je Skanata.

Demonstranti su se kratko zadrzali ispred zgrade Opstine Kotor, gde im se pridruzio zupnik crkve Sveti Eustahije u Dobroti don Branko Sbutega koji je ranije dva puta privoden u policiju jer je ometao izgradnju deponije na Lovanji.

-- DANAS:
PREMA TVRDNJAMA ROMANA GLASERA DIREKTORA SLOVENACKE KOMPANIJE "PERUTINA"
U KOBASICI "MINI POLI" NEMA GENETSKI MODIFIKOVANIH SUPSTANCI
BEOGRAD - Kobasica "mini poli" od barenog pileceg mesa, koja se prodaje na trzistu Srbije, ne sadrzi genetski modifikovane supstance(GMS), rekao je na jucerasnjoj konferenciji za novinare Roman Glaser, predsednik Uprave i generalni direktor slovenacke kompanije "Perutina Ptuj".

Prema njegovim recima ispravnost ovih namirnica potvrdila su i ispitivanja Instituta za molekularnu genetiku i genetsko inzenjerstvo iz Beograda.
- Nasi proizvodi se na trziste Srbije distribuiraju iz maticne fabrike u Sloveniji a kobasice sa GMS su pronadene u Hrvatskoj, kao proizvod preduzeca "Pipo" iz Cakovca. "Pipo" posluje u sastavu nase kompanije ali proizvodi i distribuira iskljucivo za hrvatsko trziste - objasnio je Glaser dodavsi da jos nije utvrdeno kako su se GMS nasle u kobasici "mini poli".

Gloser je dodao i to da je "Perutina Ptuj" vodeca u proizvodnji pileceg i cureceg mesa u Sloveniji a da joj je cilj da do 2007. godine bude najuspesnija na tom planu u centralnoj i jugoistocnoj Evropi. G. V.

-- DANAS:
OTVOREN SAJAM ZASTITE ZIVOTNE SREDINE
BEOGRAD - U hali 2 Beogradskog sajma juce je svecano otvoren medunarodni sajam Zastita zivotne sredine, vode, solar, lov i ribolov "ECOFAIR 2004". Na sajmu ucestvuju 34 izlagaca od kojih je pet firmi iz Nemacke, Austrije, Svajcarske i Hrvatske. Na ovoj manifestaciji najveci deo prostora zauzimaju izlagaci iz oblasti voda s obzirom na to da sve veca industrijalizacija u SCG zahteva povecanu izgradnju vodovodnih postrojenja i uredaja za preciscavanje otpadnih voda. Ucesce su uzeli i izlagaci opreme iz oblasti zivotne sredine kao i opreme za koriscenje Sunceve energije i drugih obnovljivih izvora. G. V.

11. marta

-- MONITOR:
CRNA GORA DEPONIJA EVROPSKE HRANE SUMNJIVOG POREKLA
PODGORICA - Direktor Centra za ekotoksikoloska ispitivanja u Podgorici Ana Misurovic pozvala je ministarstva crnogorske vlade i inspekcije da postuju zakon, kako bi se analize ispravnosti hrane koja se uvozi u Crnu Goru obavljale u ovlascenim institucijama. Misuroviceva, koja je pre nekoliko godina bila ministar zastite zivotne sredine u Vladi Crne Gore, tvrdi u nedeljniku "Monitor" da Centar za ekotoksikoloska ispitivanja, iako jedino ovlascena i strucno najopremljenija insititucija, dobija veoma malo uzoraka hrane za analizu.

Mada nije precizirala zasto je to tako, iz njenog objasnjenja jasno je da se ovaj Centar zaobilazi, da bi uvoznici izbegli posledice, pre svega, zabranu prodaje hrane koju uvoze, kako je navedeno, iz celog sveta, a koja je vrlo cesto sumnjivog porekla i kvaliteta. U "Monitoru" je navedeno da je Crna Gora postala "deponija evropske hrane sumnjivog porijekla". Izneseni su podaci da inspekcija vraca neispravnu hranu cak i uglednim svetskim firmama, kao sto je nemacka firma "Jakobs", kojoj je vraceno 28 tona mlevene kafe, jer je u vreme isporuke bio prosao rok upotrebe. U Nemacku je vraceno i govedje meso, u Madjarsku svinjetina, u Spaniju uvezena riba, a u Makedoniju sokovi od borovnice, limuna i mandarine.

-- DANAS:
DA LI KRAGUJEVCU ZAISTA PRETI OZBILJNA EKOLOSKA OPASNOST
UZBUNA ZBOG FABRIKE ZA PRERADU OPASNOG OTPADA
KRAGUJEVAC - U Kragujevcu se poslednjih dana podigla velika prasina i galama oko eventualne izgradnje republickog centra za tretman opasnog (hemijskog) otpada, a koji bi, prema prvim predlozima, bio lociran u fabrickim atarima Grupe "Zastava vozila" (Fabrika automobila i "Zastava Kamioni"), "Zastava Oruzje", i mozda u vojnom kompleksu u selu Divostin, udaljenom od Kragujevca tek nekoliko kilometara. Nas list je juce dosao do zvanicnih dokumenata bivse Vlade Srbije iz kojih se vidi da su rukovodstvo ovdasnje Skupstine grada i poslovodstvo Grupe "Zastave vozila" nedavno dali preliminarnu saglasnost da se centar (fabrika) za tretman (preradu) hemijskog otpada gradi u Kragujevcu. Gradski celnici su doskora zvanicno negirali postojanje te saglasnosti.

O mogucnosti izgradnje republickog centra za preradu opasnog otpada u Kragujevcu, sumadijsku javnost, podsetimo, alarmirao je ovdasnji ogranak G17 Plus. "Zaprepasceni smo i s pravom uplaseni informacijom da se u Kragujevcu planira izgradnja republickog centra za tretman opasnog otpada. Saznanje da ce u narednih 30 godina u nas grad biti dovezeno i preradeno oko tri miliona tona opasnih materija, dovodi nas do zakljucka da ce Kragujevac sigurno postati najveca ekoloska bomba na Balkanu", naglaseno je na pres konferenciji G17 Plus u Kragujevcu, odrzanoj 29. januara. Tom prilikom receno je i da je rukovodstvo Novog Sada odbilo predlog da se republicki centar za tretman opasnog otpada gradi u tom gradu, a da su se celnici Kragujevca prijavili za realizaciju tog projekta u centru Sumadije.

Potpredsednik ovdasnje gradske vlade za komunalno-urbanisticku delatnost, Dragan Planic je, medutim, vec sutradan (30. januara) za Danas izjavio da je inicijativu za izgradnju fabrike za preradu hemijskog otpada u Kragujevcu pokrenula "Zastavina" Fabrika automobila, a ne Skupstina grada. On je pri tom pojasnio da se u toj fabrici, kad i ako ovde bude izgradena, ne bi preradivali radioaktivni otpad, teski metali, ziva i piralen, odnosno ekolosko opasan otpad. U izgradnju fabrike za preradu hemijskog otpada, Evropska agencija za rekonstrukciju, prema januarskoj izjavi Planica, planira da ulozi oko 100 miliona evra, u njoj bi radilo 150 do 250 radnika, dok bi godisnja zarada iznosila 10 miliona evra. "Ovaj projekat je tek u fazi predloga. Francuska konsultantska firma SOFRACO procenila je da bi fabrika za preradu hemijskog otpada mogla u Srbiji da bude locirana u Rafineriji nafte u Novom Sadu, ili u kragujevackoj "Zastavi", rekao je Planic za Danas.

Nas list je juce dosao do kopija zakljucaka Vlade Srbije, od 19. februara, koje je potpisao ondasnji potpredsednik dr Zarko Korac, u kojem pise: "Zaduzuje se Ministarstvo za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine da, u saradnji sa drugim nadleznim ministarstvima, kao i Skupstinom opstine Kragujevca, Grupom "Zastava vozila" Kragujevac i "Zastava Oruzje" Kragujevac, preduzme sve neophodne aktivnosti radi izrade Studije izvodljivosti za izgradnju dela Republickog centra za tretman hemijskog otpada na lokaciji i Grupe "Zastave vozila" i "Zastave Oruzja".

Pre ovoga, Vlada Srbije je 18. decembra 2003. prihvatila Informaciju o stanju opasnog hemijskog otpada, ukljucujuci i medicinski infektivni otpad u republici Srbiji sa predlogom aktivnosti za obezbedivanje uslova za izgradnju republickog centra za tretman opasnog otpada. U dokumentima Vlade zatim se navodi da je 19. januara 2004. u Ministarstvu za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine odrzan sastanak "radi realizacije aktivnosti na iznalazenju pogodnih lokacija za izgradnju Republickog centra za tretman opasnog otpada". Sastanku su, navodi se, prisustvovali predstavnici Ministarstva za privredu i privatizaciju, Evropske agencije za rekonstrukciju, Izvrsnog veca AP Vojvodina, NIS Rafinerija Novi Sad, Skupstine grada Kragujevca, Grupe "Zastava vozila" i eksperti konsultantske firme SOFRACO. Tri dana kasnije, pise u informaciji Vlade Srbije, Ministarstvo za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine dobilo je zakljucak Izvrsnog veca Vojvodine kojim se ne prihvata da lokacije za izgradnju republickog centra za tretman hemijskim otpadom bude na teritoriji Vojvodine. Istog dana, medutim, Ministarstvo je, prema dokumentima Vlade Srbije, dobila dopis Skupstine grada Kragujevca, kojim lokalna samouprava prihvata studije izvodljivosti upravljanja hemijskim otpadom pod uslovom da pozitivno misljenje da Ministarstvo za privredu i privatizaciju i rukovodstvo "Zastave".

"Ministarstvo za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine, realizujuci zakljucak Vlade od 18. decembra 2003. i uzimajuci u obzir Informaciju koja je bila osnova tog zakljucka, predlaze da lokacije za izgradnju republickog centra za tretman hemijskog otpada budu u okviru Grupe "Zastava vozila" i "Zastava oruzja" u Kragujevcu, sa koriscenjem neperspektivne lokacije Vojske SCG Divostin (selo nadomak Kragujevca) ili Novo Dobricevo", navodi se, izmedu ostalog, u dokumentima Vlade Srbije. U grupi "Zastava vozila" juce niko nije zeleo da komentarise mogucnost izgradnje fabrike za preradu hemijskog otpada u ataru tog preduzeca. Pojedini celnici "Zastave" juce su za Danas rekli da ne znaju ko je iz poslovodstva dao saglasnost za gradnju jedne takve fabrike u "Zastavinom" ataru, izrazavajuci pritom neslaganje sa tom idejom.

- Odbili smo predlog da se fabrika za preradu hemijskog otpada gradi u krugu "Zastave oruzja". Tu inicijativu smo odbili najpre zbog toga sto nas u vezi sa njom niko nista nije ni pitao, ni konsultovao - izjavio je juce za Danas direktor "Zastava oruzja" dr Marinko Petrovic. On dodaje da je realizacija ideje o gradnji Fabrike za preradu hemijskog otpada u Kragujevcu bila opasna za grad i njegove zitelje. - Kad su napravili Cernobilj i Krsko tvrdili su isto - da je to bezbedno. Ispostavilo se, medutim, da je Cernobilj pobio silne ljude, dok su Krsko zatvorili - naglasava dr Petrovic.

Predsednik Odbora za industriju Skupstine Kragujevca Veroljub Stevanovic takode smatra da je ideja o gradnji fabrike za preradu hemijskog otpada u Kragujevcu i Sumadiji - neprihvatljiva. - Sumadija bi morala da bude zona iz koje se izvozi zdrava hrana i "cisti" industrijski proizvodi. Fabrika za preradu opasnog otpada, u kojoj bi radilo tek stotinak ljudi, i koji bi, s druge strane, predstavljala stalnu opasnost po grad i gradane, jednostavno nam ne treba - porucuje Stevanovic.

Koalicija Zajedno za Kragujevac u svom jucerasnjem saopstenju za javnost istice da je gradska vlast pre davanja saglasnosti za izradu Studije o izvodljivosti gradnje republickog centra za tretman hemijskog otpada, morala o tome da pita Kragujevcane na referendumu, sto je, u takvim slucajevima, praksa u svim razvijenim evropskim drzavama. "Zajednicari" su porucili da ce, ukoliko projekat izgradnje fabrike za preradu opasnog otpada u Kragujevcu bude zaziveo, pozvati gradane na demonstracije.

Za razliku od ovoga, pojedini ovdasnji strucnjaci za ekologiju tvrde da fabrika za preradu opasnog otpada ima i sirom Evrope, te da su neke od njih locirane i u uzim gradskim jezgrima pojedinih evropskih metropola, u Becu, na primer. Uz ovo, strucnjaci smatraju da Srbija u ovoj fazi tranzicije i ekonomsko-privrednog razvoja od razvijenog sveta najpre moze da dobija projekte i investicije sa tzv. "prljavom tehnologijom".

-- DEUTSCHE WELLE:
O SMANJIVANJU PLANINA I NEKIH OD NAJVECIH JEZERA NA SVETU
BERLIN - Neke od najvisih planina u svetu i neka od najvecih jezera se smanjuju pokazuju istrazivanja ciji su rezultati objavljeni u poslednjem izdanju "Tajmsovog atlasa sveta".Do smanjivanja najvisih planinskih vrhova na tri kontinenta doslo je u samo cetiri godine koliko je proteklo od poslednjeg izdanja "Tajmsovog atlasa" - najpriznatijeg prirucnika te vrste u svetu. Iako je "smanjivanje" rezultat preciznijih metoda pracenja i istrazivanja, karte beleze i brzo povlacenje vodenih povrsina, kao, na primer, Mrtvog mora ili jezera Cad, do cega dolazi zbog klimatskih promena i irigacije, pise na sajtu britanskog lista "Dejli telegraf".
Medju planinama koje gube na visini je i najvisi vrh u Africi - Kilimandzaro u Tanzaniji. Njegova visina, posto je izgubio tri metra, sada iznosi 5.892 metra. Mon Blan u francuskim Alpima, nizi je za dva metra i sada iznosi 4.808 metara.Najvisi vrh u azijskom i australijskom regionu, Planina Kuk na Novom Zelandu, smanjila se za 10 metara na visinu od 3.754 metara, sto je izazvalo dalje odronjavanje leda i stenja i najzad citavog vrha.

Najvise planine americkog kontitenta i Australije smanjile su se za po metar, tako da je sada planinski vrh Akonkagva u Andima visok 6.969 metara.
Upotrebom "Global pozisoning sistema" - Ge-Pe-eS) - satelitskog sistema navigacije - prevazidjene su sve prethodne metode pracenja promena i omoguceno je tacnije merenje. Medjutim, nije potrebna poslednja rec tehnike da bi se primetilo da su se od 1999. godine sume i vodene povrsine smanjile za prostor velicine Britanskih ostrva.

Prema novom izdanju "Tajmsovog atlasa", Mrtvo more je plice za sesnaest metara u odnosu na izdanje tog atlasa iz 1975. godine. Do pada nivoa mora doslo je zbog skretanja toka reke Jordan radi potreba poljoprivrede, ali i koriscenja njene vode za pice. Citavo slano jezero u Kini - Lop Nur - nestalo je. Irigacije i klimatske promene uzrok su nestajanju ovog jezera, koje je bilo poznato kao "Lutajuce jezero" zbog svoje mikroklime i isparavanja. U Africi, velike suse su u poslednjih cetrdeset godina bile jedan od razloga koji je doveo do smanjivanja povrsine jezera Cad za 95 odsto.Ovo jezero nekada nekada je bilo cetvrto po velicini na africkom kontinentu. Obalni pojas prosirio se u Kazahstanu i Uzbekistanu zbog smanjivanja nivoa Aralskog jezera, a slicna situacija je i na Antarktiku, gde je prosle godine doslo do "raspadanja" Larsenovog ledenog grebena. "Iako samo belezimo rezultate, svi moramo da imamo u vidu klimatske promene i pitanje zaliha vode", izjavio je urednik "Atlasa" i predsednik Britanskog kartografskog drustva Mik Asvort. Prema njegovim recima, pitanje vode i potrebnih kolicina za potrebe u poljoprivredi i industriji postalo je i politicko pitanje koje, u nekim slucajevima, moze dovesti i do sukoba. "To je vrlo zabrinjavajuce", rekao je Asvort.

10. marta

-- DANAS:
DANAS POCINJE MEDUNARODNI SAJAM "ECOFAIR 2004"
NAJVISE IZLAGACA IZ OBLASTI PRECISCAVANJA VODA
BEOGRAD - Medunarodni sajam Zastita zivotne sredine, vode, solar, lov i ribolov "ECOFAIR 2004" svecano ce biti otvoren danas u 11 sati u hali 2 Beogradskog sajma. Kako je naglaseno na jucerasnjoj konferenciji za novinare Beogradski sajam uveo je u svoj kalendar i ovaj novi projekat prateci savremene trendove u svetskim sajamskim tokovima, a u cilju podrzavanja procesa usmerenih na odrzivi razvoj. Na sajmu, koji ce trajati do 14. marta ucestvuje 34 izlagaca, a medu njima je pet firmi iz Nemacke, Austrije, Svajcarske i Hrvatske.
Prema recima Mirjane Lukic, komercijalnog direktora Beogradskog sajma na ovoj manifestaciji predstavice se ucesnici iz raznih oblasti privrede, proizvodnje i usluzne delatnosti. Ona je naglasila da najveci deo prostora zauzimaju izlagaci iz oblasti voda s obzirom da rastuca industrijalizacija i potrebe lokalne samouprave u Srbiji i Crnoj Gori zahtevaju povecanu izgradnju vodovodnih postrojenja i uredaja za preciscavanje otpadnih voda.

Ucesce su uzeli i izlagaci opreme iz oblasti zivotne sredine kao i opreme za koriscenje sunceve energije i drugih obnovljivih izvora. Ovaj segment sajma ponudice odgovore kako klasicne oblike energije zameniti oblicima koji su obnovljivi, pocev od sunceve energije.

Predsednik Udruzenja "Ju Solar" Branislav Stefanovic izrazio je ocekivanje da ce se tokom sajamske manifestacije sto vise predstaviti prednosti koriscenja solarne, umesto elektricne i ostalih vidova energije. Na Sajmu ce se predstaviti i firma "Eko Tank", koja ima savremena postrojenja za preradu naftnih derivata u Rafineriji Pancevo. G.V.

-- DNEVNIK:
U ZGRADI SO PANCEVO INSTALIRANI INSTRUMENTI ZA MERENJE KONCENTRACIJE STETNIH MATERIJA
Lov na vazdusne trovace
Zahvaljujuci pomoci Venecije, uz asistenciju Ravene, u Pancevo je dopremljena oprema za merenje aerozagadenosti vredna 100.000 dolara
PANCEVO - U zgradi pancevacke Skupstine opstine, ovih dana je montirana savremena oprema za trenutno merenje koncentracije benzena, toluena i ksilena, kao i merkaptana, u vazduhu. Oprema je vredna oko 100.000 dolara, a dobijena je uz posredstvo specijalizovanih odeljenja Ujedinjenih nacija.
Novi uredaji najsavremenije generacije postavljeni su i na tri lokacije u Pancevu: u zgradi Mesne zajednice Vojlovica uz petrohemijski kompleks, u Vatrogasnom domu i u Ulici Cara Dusana i povezani su sa centralnim sistemom posmatranja u sedistu pancevacke Skupstine opstine. Tako ce se svakih pet sekundi prikupljati i analizirati podaci, a obradivace se svakog sata, pa ce i merenje koncentracije stetnih materija u vazduhu davati izuzetno precizne podatke. Do sada je Zavod za zastitu zdravlja izracunavao prosek koncentracije stetnih materija tokom celog dana. U "paketu" sa ovim instrumentima stigao je i mobilni aparat kojim se mogu meriti sastavi ispusta u pancevackom naftno-hemijskom kompleksu.
Ako sve bude islo po planu uskoro ce gradani Panceva na displeju, postavljenom na zgradi Skupstine opstine, moci da procitaju sta ih trenutno "truje" i u kojoj koncentraciji. Time ce biti zaokruzena saradnja izmedu naseg i italijanskih gradova Venecije i Ravene u okviru programa "Grad-gradu".
Razgovori o ovoj pomoci poceli su jos 2001. a oprema je pocela da stize prosle godine. Manji deo sistema za pracenje aerozagadenja poceo je da radi pre nesto vise od godinu dana, kada je startovao aparat za trenutno merenje sumpordioksida, poklon grada Ravene.
Ovaj projekat monitoringa zivotne sredine inicirala je vlada Italije, a Kancelarija za realizaciju projekta (UNOPS) u Beogradu jos uvek nije ispunila svoje obaveze. Jedan od razloga zastoja je svakako i taj sto donatori novcana sredstva radije ulazu u seminare i slicne "usluge", nego u tehnicka sredstva.
- Pristigli uredaji ce svakako doprineti kompletiranju sistema monitoringa zivotne sredine, a u meduvremenu je i pancevacka opstina izdvojila devet miliona dinara za nabavku aparata s ciljem da nadogradi merni sistem posto on jos nije potpun - kaze predsednica SO Panceva Borislava Kruska.
Da bi ovako dobijeni rezultati bili priznati i pred nadleznim sudovima ili drugim organima neophodno je dobijanje licence od nadleznih institucija, a to je samo pitanje vremena, jer je vec dobijen sertifikat Zavoda za mere. Ipak, sistem nije potpun i radi u eksperimentalnoj fazi, a njegovo kompletiranje tek se ocekuje, dok su rezervni delovi obezbedeni za naredne dve godine.
Rukovodilac Sluzbe za zastitu zivotne sredine u Rafineriji nafte u Pancevu Sasa Hadzi Teric kaze da ce uskoro Rafinerija sondama meriti svoje emisije sumpor dioksida, praskastih materija, azotnih jedinjenja, ugljen dioksida... Stalno ce se kontrolisati i produkti sagorevanja, pa kada se to bude "ukrstilo" sa meteoroloskim izvestajima doci ce se do pravih rezultata.
- Tako nece moci da se kaze da nesto iz Rafinerije "smrdi u Vojlovici", a da vetar duva iz tog pravca prema Rafineriji - rekao je Hadzi Teric. - U toku je i tender za kupovinu prenosnih instrumenata, mobilnog gasnog hromatografa i mobilnih instrumenata za detekciju stetnih gasova. Kada se budemo kompletirali lako cemo "loviti" ispustanja vec "unutar zice", znacemo tacno koje postrojenje i koliko emituje nekih stetnih materija, korigovati proizvodnju i tako eliminisati izvor aerozagadenja. N. Terek

-- GLAS JAVNOSTI:
KOLIKA JE I KAKVA ZAGADENOST ZIVOTNE SREDINE U KOSOVSKO-MITROVACKOM REGIONU?
PUN TANJIR OTROVA
Toksicnost piralena se povezuje sa stetnim reproduktivnim i imunoloskim efektom, toksicnim efektom na jetru, kozu, digestivni trakt, stitnu zlezdu, bubrege i nervni sistem
BEOGRAD - Centar za naucna istrazivanja SANU realizovace projekat koji ce se baviti stanjem zivotne sredine u kosovsko-mitrovackom regionu. Autor projekta dr Miljana Stojanovic-Milosavljevic nalazi se na terenu i, kako kaze, prva istrazivanja vode iz Ibra ukazuju da je zagadena fenolom.

To istrazivanje podrazumeva aerozagadenja, ali i higijensku kontrolu uopste svih vodotokova u Kosovskoj Mitrovici i okolini. Uzimaju se uzorci iz levih pritoka Ibra, jer su desne nedostupne iz razloga bezbednosti. Nas uzorak vode odnosi se na zadnje mesto dostupnosti, a to je Zupce, sledece dostupno mesto sa desne strane je na jedan kilometar od usca Sitnice, a to je ulaz kod "Trepce".

U Zavodu za zastitu zdravlja u Kosovskoj Mitrovici, gde se i obavlja ovo istrazivanje, detektovani su fenoli u jako visokim koncetracijama, pa je opasnost od ugrozavanja podzemnih voda ogromna u citavom regionu gde Ibar prolazi. To znaci da opasnost pocinje od sela Rudare, koje je prvo na udaru, pa dalje nizvodno. Inace, zabelezeno je prisustvo fenola u vodi od 2,4 mikrograma po litru do 43,7, sto je vec za zabrinutost. Kod "Trepce" je zabelezeno prisustvo od 16 mikrograma, a te vrednosti stalno variraju, jer se uzima 15-16 uzoraka sa raznih mesta. Najniza dozvoljena granica za fenol je 0,1 mikrolitar, i sve preko toga je opasnost za stanovnistvo u snabdevanju vodom za pice.

Moje istrazivanje obuhvata reku Ibar do Leska, ali je jasno da se on tu ne zadrzava, vec tece dalje prema Srbiji. Fenol ima veliku filtracionu moc i prodire u zemlju, sto preti da ugrozi podzemne vode. U svim bunarima i izvorima koji su u blizini Ibra opasnost od zagadenja fenolom visi kao Damoklov mac.

Ovo istrazivanje se obavlja na samom izvoristu i moze da bude veliko upozorenje svima onima nizvodno, a pre svega Kraljevcanima, da ne cekaju da se fenol pojavi, vec preventivno da deluju. Jasno je da fenol dolazi iz kosovskih elektrana, iz Obilica, pa je neophodno kontaktirati i Unmik, koji je odgovoran. Sada je situacija takva da mi mozemo samo da konstatujemo da fenola opet ima, ali ne mozemo nista sami da uradimo.

Dr Miljana Stojanovic-Milosavljevic, zaposlena u Vojsci SCG, prosle godine odbranila doktorsku disertaciju na Bioloskom fakultetu BU na temu "Pravci kretanja polihrolovanih bifenila u vodama nakon NATO bombardovanja", na podrucju Kragujevca. Gospoda Milosavljevic objasnjava da je tokom bombardovanja raketiran i razoren veliki broj industrijskih postrojenja iz kojih su prodrle toksicne i opasne materije u velikim kolicinama.

Posto je tokom bombardovanja bilo i velikih pozara i uz to snaznih eksplozija, jedan deo tih toksicnih materija izazvao je i aerozagadenja, a jedan deo se rasprsio po okolnom zemljistu. Treci deo se izlio u zemlju i preko kisne kanalizacije ili prirodnog dreniranja otisao u vodotokove. Na kraju sve je to zavrsilo u vodama. Ti i drugi opasni otrovi su izuzetno hemijski stabilni, imaju vecu molarnu masu od vode, pa uvek padaju na dno. Svojim prisustvom u vodi i zemljistu "prirodno" se ukljucuju u lanac ishrane.

Piralen se talozi u vodi kojom se hrane sitne biljke i zivotinje, njih, naravno, prema nemilosrdnom zakonu prirode jedu krupne ribe, ptice, a krajnji konzument je uvek covek. Tragicno je sto ce ovi prosuti otrovi biti decenijama sastavni deo nase ishrane, jer rastvaranje piralena, prema dosadasnjim naucnim saznanjima, traje vise od sto godina.

Inace, kako tvrdi dr Milosavljevic, toksicnost piralena se povezuje sa stetnim reproduktivnim i imunoloskim efektom, zatim toksicnim efektom na jetru, kozu, digestivni trakt, stitnu zlezdu, a ponekad bubrege i centralni i periferni nervni sistem. Zato je i konstatacija da tokom NATO bombardovanja nisu koriscena konvencionalna hemijska sredstva mora uslovno da se uzme. Medutim, sudeci prema kolicinama izlivenih toksicnih materija, toksicnosti i stabilnosti velikog broja hemijskih jedinjenja i supstanci, kao i stvarnih steta i trajnih efekata na zivotnu sredinu, jasno je da se moze uslovno govoriti i o hemijskom ratu.

Postovanje propisa

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 500 miliona ljudi u svetu godisnje oboli od bolesti vezanih za vodu za pice. Oko 10 miliona ljudi (vise od polovine su deca) godisnje umre zbog zagadenja vode, dok nedostatak vode za pice povecava smrtnost trovanja hranom.
- Ako bi se dva puta mesecno uzimali uzorci podzemnih voda i zemljista sa prostora koji je bombardovan, tacno bi se utvrdio nivo do kojeg su prodrli otrovi. Posle je moguce bioloskim metodama ispitati uticaj piralena u plodovima biljaka (voce i povrce), kao i veterinarskim pregledima zivotinja sa istrazivanog podrucja. Jedino se tako moze utvrditi sta je najbezbolnije za uzgajanje ili sta ne treba gajiti i zabraniti - upozorava dr Milosavljevic.
Cesto smo svedoci informacija i zucnih rasprava u javnosti o ispravnosti odnosno neispravnosti vode za pice u Srbiji. Veliki broj uzoraka vode za pice u Srbiji ne odgovara vazecim Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pice zbog odstupanja najcesce vise hemijskih parametara. U Evropi propisi koji regulisu ispravnost vode za pice ne samo da se strogo postuju, vec se i poostravaju.
Guljsen Reufi Prlincevic

-- BLIC:
KRAGUJEVAC NECE OPASNI OTPAD
KRAGUJEVAC - Nalog doskorasnje republicke vlade Ministarstvu za zastitu zivotne sredine da se nacini prvi korak ka gradnji republickog centra za tretman opasnog (hemijskog) otpada u Kragujevcu, izazvao je burnu reakciju u centru Sumadije. Naime, i pored toga sto su Regionalna privredna komora i pet "Zastavinih" fabrika poslednjeg dana januara odbili predlog da se takav centar gradi u Kragujevcu, iz Vlade je prekjuce, o cemu je "Blic" pisao, stigao dopis da se "zapocne izrada studije izvodljivosti" za izgradnju ovih postrojenja. Kako se navodi u ovom dokumentu, predvida se da republicki centar za tretman opasnog otpada, kao i medicinskog infektivnog otpada, bude lociran u fabrikama "Zastava - Vozila" i "Zastava - Oruzje", kao i na zemljistu koje koristi Vojska SCG u Divostinu kod Kragujevca. Centar bi trebalo da ima tri dela: za fizicko-hemijski tretman, za termicki tretman i deponiju i prostirao bi se na povrsini od 50 hektara. U dopisu iz Republicke vlade, koji su potpisali, sada bivsi funkcioneri Andelka Mihajlov i Zarko Korac, navedeno je i da je "SO Kragujevca prihvatila", dok je IV Vojvodine odbilo da se zapocne izrada ovakve studije i gradnja centra za tretman opasnog otpada na teritoriji Vojvodine.

- Vlada velika fama da se radi o opasnom otpadu, jer nije predvideno da se tu preraduje ziva, eksploziv i piralen, kao ni nuklearni otpad - kaze clan gradske vlade Dragan Planic. Inace, postrojenje za tretman hemijskog otpada bi uposlilo od 100 do 200 radnika, u njegovu gradnju bi bilo ulozeno oko 100 miliona evra, a godisnji prihod bi dostigao sumu od oko 10 miliona evra.

Direktor "Zastava - Oruzja" Marinko Petrovic kaze da je odmah nakon saznanja o namerama Vlade reagovao i uputio pisma Ministarstvu pravde, Ministarstvu za zastitu zivotne sredine i Skupstini grada. On tvrdi da "poslovodstvo ove fabrike u kojoj je predvideno da se nalazi deo centra za tretman opasnog otpada nije konsultovano u vezi s tim poslom" i naglasava da se "apsolutno protivi takvom projektu".

U odabiru mesta na kome ce se unistavati, preradivati i odlagati opasni otpad ucestvovala je francuska konsultantska firma SOFRECO i medu 10 gradova, nakon obilaska lokacija, izabrana su dva - Novi Sad i Kragujevac. Posle zestoke reakcije iz Vojvodine, u "igri" je ostao samo centar Sumadije, da mu pripadne duznost da preraduje otpad iz cele republike. A godisnje se, prema zvanicnim podacima, u Srbiji proizvede 350.000 tona opasnog otpada i 9.630 tona medicinskog otpada. Za poslednjih 10 godina se u republici natalozilo 300 tona medicinskog otpada, mada se procenjuje da su stvarne kolicine deset puta vece. Unistenje jedne tone medicinskog otpada u inostranstvu se placa od 1.200 do 2.000 evra po toni.

Predsednik Skupstine grada Vlatko Rajkovic i predsednik gradske vlade Dusan Golubovic izjavili su da "nema govora o gradnji ovakve fabrike u kojoj bi se preradivao opasni otpad u Kragujevcu, pre svega jer gradani to ne zele". Oni isticu da izrada studije izvodljivosti nije isto sto i gradnja takve fabrike.
N. Radisic

-- GLAS JAVNOSTI:
NA BEOGRADSKOM SAJMU DO 14. MARTA "EKO SAJAM"
BEOGRAD - Beogradski sajam je u svoj kalendar uneo i novi projekat, Medunarodni sajam zastite zivotne sredine, pod nazivom "EcoFair", koji se otvara danas u 11 sati u Hali 2. Do 14. marta, najveci deo izlozbenog prostora bice posvecen izlagacima iz oblasti voda, s obzirom na probleme koje nasa zemlja ima sa otpadnim vodama i zagadenjem .

Na Sajmu ucestvuje oko 33 izlagaca iz Srbije, Nemacke, Austrije, Svajcarske i Hrvatske. Izlagaci ce ovom prilikom predstaviti opremu iz oblasti zivotne sredine i za koriscenje sunceve energije, a posetioci ce moci i da slusaju predavanja o zastiti zivotne sredine. Prvog dana sajma bice dodeljena priznanja "Zeleni" i "Crni" list za zastitnike i zagadivace zivotne sredine.

Radno vreme je od 10 do 19 sati, a cena ulaznica je 100 dinara za pojedinacnu i 50 dinara za grupnu ulaznicu, dok je ulaz kolima na sajam i dalje 300 dinara. S. O.

9. marta

-- DNEVNIK
DONACIJE NEMACKE ORGANIZACIJE ZA TEHNICKU SARADNJU ZDRAVIJI ZIVOT U MALIM OPSTINAMA
BEOGRAD - U okviru Projekta pomoci malim opstinama, Nemacka organizacija za tehnicku saradnju (GTZ) potpisala je preko Stalne konferencije gradova i opstina (SKGO) ugovore vredne 300.000 evra sa 15 srpskih opstina. "Modernizacija komunalnih usluga", kako glasi oficijelni naziv projekta, uz GTZ podrzalo je i Savezno ministarstvo za razvoj i ekonomsku saradnju Republike Nemacke, koje je za opstine ispod 20.000 zitelja predvidelo donacije koje pokrivaju polovinu troskova i iznose do 25.000 evra. Drugu polovinu pokrice opstine i ocekuje se da radovi, ciji je vremenski limit u oktobru, budu gotovi do kraja jula. Projekte iz oblasti vodosnabdevanja, tretiranja smeca, ustedu energije, uredenje pijaca, ulica i socijalne infrastrukture podnelo je 40 opstina, a razloge za izbor 15 najboljih rekao nam je koordinator GTZ projekta Aljosa Dragas.

- Najbitnije je bilo to da su projekti odrzivi. Cilj GTZ nije samo bio da finansira kupovinu kontejnera i kamiona za smece, ili da izgradi vodovod, vec da opstine same svojim sredstvima, posle izvesnog vremena, odrzavaju ta sredstva. Drugi kriterijum bio je da opstine moraju da ucestvuju s minimum 50 odsto od ukupne vrednosti celog projekta. Zatim, procenjeni su i doprinos poboljsanju ekoloskih uslova, izvodljivost projekta, urgentnost problema, ucesce gradana u sufinansiranju troskova i, naravno, cena projekta, izjavio je Dragas.
Domacini Đorde Stanicic, generalni sekretar SKGO-a, i predsednik te organizacije Vlatko Rajkovic upoznali su predsednike opstina i novinare s predstavnikom Ambasade Savezne Republike Nemacke Otmarom Grajfom i sefom beogradske kancelarije GTZ-a Marinom Trojanovim. Oba gosta izrazila su zadovoljstvo postignutim rezultatima, srecni sto su u Srbiji "konacno na red za donacije dosli mali gradovi". Oni su pri tom naglasili da je najveci krivac za materijalnu stagnaciju tih opstina nedostatak kvalifikovanih ljudi koji bi uradili projekte na nivou koji se u Evropi trazi, samim tim i privukli ulaganja. Zato ce Nemacka ambasada i GTZ uskoro zapoceti radionice u kojima ce se kadrovi malih opstina obucavati za ovakve i slicne poslove. Ig. M.

Govor brojki

Opstini Backi Petrovac odobren je projekat za kupovinu i ugradnju pumpnih agregata i degazatora vode vredan 45.500 evra. U Sremskim Karlovcima bice izgraden deo vodovodne mreze (25.000), a u Bacu kupljeni kontejneri (15.600). Izgradnja i opremanje bunara u Srbobranu vrede 47.000 evra. Boljevac ce zavrsiti izgradnju sistema za preciscavanje otpadnih voda (50.000), Crna Trava rekonstruisati deo vodovoda (38.000), Gadzin Han ugraditi uredaje za dezinfikovanje vode (28.000), Nova Crnja kupiti i instalirati vodene pumpe za bunare (36.500), a opstina Razanj izgraditi deo kanalizacione mreze (39.000).
LJubovija ce biti bogatija za kamione smecare (50.000), a Trgoviste za kontejnere (5.000). U Svrljigu ce se rekonstruisati deo vodovodne mreze (50.000), u Knicu ce kupiti kamion smecar, izgraditi put do smetlista koje ce se ograditi (49.000). Radovi slicni onima u Knicu obavice se i u opstinama Koceljeva (45.300) i Plandiste (49.300).

8. marta

-- BETA:
KOD PARACINA PRONADENO 220 BURADI SA HEMIJSKIM OTPADOM
PARACIN - Skupstina opstine Paracin saopstila je u subotu da su komunalni inspektori pronasli 220 buradi sa otpadnim materijama na sljunkari preduzeca "13. oktobar', koje bi mogle da zagade podzemne vode. U saopstenju se precizira da su u burad napunjena otpadnim uljem, hemikalijama, zauljenom zemljom i kondenzatorima, kao i da ce Opstina preduzeti hitne mere kako bi zastitila okolinu i uklonila otpad. Mada se tvrdi da "ne postoji direktna opasnost po zdravlje ljudi", najavljeno je da ce protiv odgovornih biti podnete krivicne prijave. Predsednik Izvrsnog odbora opstine Paracin Sasa Paunovic rekao je da burad poticu iz fabrike cementa "Novi Popovac", kao i da su na tu lokaciju smestena u novembru 2002. godine.

7. marta

-- GLAS JAVNOSTI:
SUBOTICA: UKLONJENA DIVLJA DEPONIJA
SUBOTICA - Zalbe stanovnika Kerskog naselja u Subotici gradskoj vladi urodile su plodom i divlja deponija je protekle nedelje uklonjena. Na ovoj deponiji ostavljano je razno dubre, od slupanih automobila do dotrajalih frizidera, ali i raznog organskog smeca koje se raspadalo, sirilo smrad i privlacilo copore pasa.

Da bi dalje odlaganje svakakvog dubreta bilo onemoguceno, bageri su postavili betonske cevi kao prepreku. Cevi ce kasnije posluziti za montiranje nove kanalizacije.

-- GLAS JAVNOSTI
DA LI SRBIJI PRETI OPASNOST OD GENETSKI MODIFIKOVANE HRANE?
SRPSKA ODISEJA KUKURUZNOG KLONA
BEOGRAD - Geneticki modifikovana hrana izaziva alergije sa opasnim posledicama, a moze da deluje na dinamiku vrste, njenu velicinu...
Pored svih tekucih politickih cinilaca koji poslednjih meseci potresaju Srbiju, problem proizvodnje i stavljanja u promet genetski modifikovane hrane (GMO) izazvao je u javnosti niz polemika i oprecnih misljenja. Strucnjaci, koji se bave ovom oblascu, tvrde da je nasa zemlja ne samo uvoznik, vec da se kod nas i proizvodi geneticki modifikovana hrana.

Prema recima Mirjane Milosevic, direktora Instituta za seme u Novom Sadu, iako kod nas postoji Zakon o geneticki modifikovanoj hrani koji zabranjuje njenu proizvodnju, mnogi ga ne postuju.

- Prosle godine je nasa laboratorija testirala zemljiste u Vojvodini i pronasli smo izmedu 1.000 i 1.500 hektara pod genetski modifikovanom sojinom sacmom i kukuruzom. Od toga je unisteno samo 80 hektara, ali niko od tih proizvodaca nije kaznjen, uprkos cinjenici da je za nezakonito gajenje ovakve hrane predvidena i novcana, a i zatvorska kazna do godinu dana - kaze Milosevic i dodaje da, bez obzira na postojanje pravilnika o obelezavanju ove hrane, strucnjaci novosadske laboratorije nisu u prodavnicama pronasli artikle sa ovakvim oznakama.

Dr Petar Muncan, pomocnik doskorasnjeg ministra poljoprivrede, medutim, tvrdi da je podatak koji je iznela Milosevic netacan.
- Tih 80 hektara unisteno je samo u jednoj poljoprivrednoj zadruzi, ali je unistavano i u ostalim. Ljudi koji su sejali geneticki modifikovanu sojinu sacmu su novcano kaznjeni sa po 1.000, ili 2.000 dinara, a za tako male kazne su nadlezni pravosudni organi, a ne Ministarstvo poljoprivrede - istice Muncan, i dodaje da nas Zakon o GMO nije dobar i da se u najskorije vreme on mora usaglasiti sa zakonom Evropske unije.

Kada je rec o uvozu i stavljanju u promet ove hrane, tu su, prema tvrdnjama mnogih, stvari mnogo slozenije. Prema recima prof. dr Bozidara Curcica, sefa katedre za dinamiku razvica zivotinja na Bioloskom fakultetu, ne zna se tacno koliko je GMO hrane dosad uslo u nasu zemlju.

- Racuna se da je od 1998. godine do danas uvezeno samo genetski modifikovane sojine sacme izmedu 200.000 i 400.000 tona. Savezni veterinarski, sanitarni i fitosanitarni inspektor preduzimao je intenzivne napore da to spreci, obavestavao Ministarstvo zdravlja i druga resorna ministarstva i saveznu carinu. Medutim, granica je iz mnogo razloga bila porozna, tako da je genetski modifikovana hrana, ipak, dospevala u nasu zemlju - kaze Curcic.

On dalje naglasava da je prilikom odobravanja ili zabrane uvoza ove hrane, prvostepeni organ bio Savezni veterinarski sanitarni i fitosanitarni inspektor, koji je u 90 odsto slucajeva stavljao zabranu na uvoz.

- Medutim, u drugostepenom postupku Ivana Dulic-Markovic, aktuelna ministarka poljoprivrede, rudarstva i vodoprivrede, a tadasnja direktorka bivseg Saveznog zavoda za biljne i geneticke resurse, ukidala je ta resenja i donosila nova, drugostepena resenja, kojima se uvoz takve robe omogucavao. Zahvaljujuci njoj, u jednom mahu u zemlju je uslo 20, u drugom 200.000 tona modifikovane sojine sacme, u trecem su usle donacije, u cetvrtom soja je besplatno deljena za setvu poljoprivrednicima u istocnoj Srbiji i Vojvodini, pod navodom da je rec o normalnoj, a ne genetski modifikovanoj soji - kaze Curcic i dodaje da je sadasnja ministarka tada dala dozvolu u drugostepenom postupku za uvoz modifikovanih sadnica sljiva, jabuka i drugog voca, zarazenih tumorima korenja, predvidenih za podrucje Sumadije.

Curcic, takode, istice da je Ivana Dulic-Markovic bila stipendista americke kompanije "Monsanto", koja se bavi proizvodnjom GMO, i da je o njihovom trosku vise puta bila na studijskim putovanjima u Americi. Prema njegovim recima, to znaci da je Dulic- Markoviceva, mada po vokaciji virusolog, bila jedina koja je odlucivala o tako slozenom pitanju koje zahteva poznavanje mnogih disciplina i kojima mora da se bavi citav ekspertski tim.

Kada je rec o uticaju ove hrane na zdravlje, misljenja strucnjaka su uglavnom nepodeljena, jer gotovo svi smatraju da je ona stetna. Kako istice Mirjana Milosevic, pojedina geneticki modifikovana hrana izaziva alergije, koje mogu imati dalekosezne posledice po zdravlje ljudi. Sa ovom tvrdnjom slaze se i dr Bozidar Curcic, koji kaze da jos ne znamo kakve ce posledice upotreba ove hrane imati na nasu decu i buduce generacije i da genetski modifikovana hrana moze da deluje i na dinamiku vrste, njenu velicinu, stagnaciju, ili opadanje.

- Posledice upotrebe GMO hrane mogu se iskazati u vidu bolesti, alergija, toksicnih dejstava. Duzina njihove upotrebe nije dovoljna da bi se utvrdile sve posledice. Kod nas ne mora nista da se uoci, ali modifikovan geneticki materijal ugraduje se u geneticki materijal nase celije, pogotovu virusi, i celije, umesto da proizvode normalne proteine, proizvode, na primer, HIV viruse - upozorava Curcic, i dodaje da je veoma vazno da li se zivotinje, cije meso jede covek, hrane geneticki modifikovanom hranom, jer preko takvog mesa covek dobija geneticki neprirodan materijal.

Curcic dalje podseca da nasa zemlja ima ogroman genetski materijal, ali da ga mi unistavamo primajuci modifikovan materijal, koji ce nam zagaditi sve, od vazduha, do brojnih biljnih vrsta, cija lekovitost jos nije ispitana, a koje bi mogle da uticu na poboljsanje zdravlja ljudi.

- S obzirom na to da su genetske modifikacije kod nas najvise izrazene na poljoprivrednim kulturama, mozemo doci u situaciju da budu kontaminirane nase nacionalne rase i sorte, koje su prilagodene ovom zemljistu, klimatskoj zoni i tipu poljoprivrede - zakljucuje dr Curcic i dodaje da bi konacno trebalo formirati tim visokostrucnih i postenih ljudi koji ce raditi za dobrobit ove zemlje i brinuti o zdravlju nacije.

Iskustva sveta

Velika Britanija, kao clan Evropske unije, svojim gradanima zabranjuje koriscenje genetski modifikovane hrane, ali dozvoljava proizvodnju i izvoz u druge zemlje. Nemacka i Francuska