....naslovna strana

....pretraživanje

Pregled vesti iz ekologije u SCG za mesec jun 2004. godine - broj 16
....nestali  

Pregled vesti o zaštiti životine sredine objavljujemo ljubaznošću EkoForuma-a, Foruma za održivi razvoj i zaštitu čovekove sredine.

30. jun
-- DANAS: MESTANI POZAREVACKE MZ "SOPOT" I DALJE BLOKIRAJU DEPONIJU. POZAREVCU PRETI EKOLOSKA KATASTROFA POZAREVAC - Mestani MZ "Sopot" u Pozarevcu vec dva dana drze u blokadi prilaze jedinoj gradskoj deponiji smeca "Metkor". Blokadu sprovodi pedesetak stanovnika ove MZ koji su zatvorili oba prilaza deponiji. Oni propustaju samo kamione koji dovoze zemlju kako bi se onemogucilo samozapaljenje smeca, kao i kamione koji dovoze gradevinski materijal za podizanje ograde oko deponije. Potpredsednik Saveta MZ Slobodan Jovic kaze da ce blokada trajati neprekidno, sve dok se ne bude nasla alternativna lokacija za odlaganje smeca. Radnici JKP "Komunalne sluzbe" juce su pokupili nesto smeca iz grada, a jedan kamion je uspeo da alternativnim pravcem stigne do deponije i izruci smece, pa je posle toga blokiran i taj pravac. Ostalo prikupljeno smece je u kamionima jer nema gde da se odlozi, a rukovodstvo JKP ubrzano traga za alternativnim resenjem. Zoran Zivkovic, sef Sluzbe javne higijene u JKP, upozorava da je iznosenje smeca u gradu potpuno obustavljeno i da Pozarevcu preti ekoloska katastrofa. Branko Stojakovic, direktor JKP, istice da su opstinski celnici upoznati sa problemom blokade gradske deponije, ali da se malo konkretnih poteza vuce. Milutin Milenkovic, nacelnik Odeljenja inspekcijskih sluzbi u opstini, pak navodi da se traga za adekvatnim resenjem i da se razmatra nekoliko varijanti od kojih ce biti izabrana najpovoljnija. Zvonimir Blagojevic, predsednik Izvrsnog odbora SO Pozarevac, kaze da JKP treba da pronade lokaciju gde bi se smece odlagalo, u cemu ce im opstina pruziti logisticku podrsku. Predsednistvo SO apelovalo je na gradane i preduzeca koja izvode gradevinske radove u opstini da zemlju dopremaju na gradsku deponiju kojom bi se saniralo postojece stanje, a zatim se sabila zemlja specijalnom masinom kompaktor koju Pozarevac zasad nema. Celnici SO su predlozili da se do saniranja deponije "Metkor", oko pola godine, koris ti stara deponija na putu za selo Dragovac, ali su se tome usprotivili mestani obliznje pozarevacke MZ "Burjan". Na sednici Saveta MZ jednoglasno je doneta odluka da se ne prihvati predlog opstinskih vlasti o privremenom aktiviranju stare deponije.
- Deponija je vrlo nepristupacna. Na udaljenosti od 50 do 100 metara se nalazi veliki broj domacinstava. U obliznjim njivama i bunarima sigurno bi doslo do zagadenja, pa je zato predlog opstine za nas neprihvatljiv. Deponija je malog kapaciteta i napunjena te nem a mogucnosti da u narednih nekoliko meseci primi sav otpad iz Pozarevca. Ako opstina ostane pri ideji da aktivira staru deponiju mi cemo blokirati sve prilaze - naglasio je predsednik saveta MZ "Burjan" Argir Borov. M. V.


29. jun
-- BEOINFO: OBELEZEN DAN DUNAVA BEOGRAD - Dan Dunava, medunarodni praznik, obelezen je danas promotivnim sakupljanjem plasticne ambalaze na Uscu i Ratnom ostrvu. Akciju su organizovali Sekretarijat za zastitu zivotne sredine, Agencija za reciklazu Srbije i JKP „Gradska cistoca” u saradnji sa Unijom ekologa UNEKO i Mladim istrazivacima Srbije, rekao je na danasnjoj konferenciji za novinare Branislav Bozovic, sekretar Sekretarijata za zastitu zivotne sredine. Time se, naglasio je on, Beograd prikljucio proslavi kojom se obelezava desetogodisnjica potpisivanja medunarodne Konvencije o zastiti Dunava. Sef Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori Dzefri Baret podsetio je da je Dunav reka koja spaja najvise zemalja u svetu i da su se potpisivanjem konvencije te drzave obavezale da ce stititi kvalitet vode. Uraden je i akcioni plan za smanjenje zagadenosti, a u toku je izrada dokumenata sa resenjima za odbranu od poplava. Za dostizanje zadovoljavajucih rezultata potrebno je mnogo novca, naglasava Baret, i to nijedna vlada ne moze da uradi sama. Zato je potrebno ukljuciti industriju, poljoprivrednike, opstine i sve pojedince, a njih je 81 milion, koliko ih zivi u dunavskom basenu. Ucesnicima ove akcije prikljucili su se i ucenici nekoliko osnovnih skola.


26. jun
-- DNEVNIK:
MR IGOR KURJACKI O KONTROLI GENETSKI MODIFIKOVANIH BILJAKA NA NASIM NJIVAMA
Mutirana soja ulovljena na tri parcele Bice pregledane sve njive pod sojom. – Izvrsno vece Vojvodine obezbedilo tri miliona dinara
NOVI SAD – Genetski modifikovana soja je ovog proleca otkrivena na tri parcele i bice preduzete sve zakonom predvidene mere kako bi usevi bili unisteni – istice za “Dnevnik” pokrajinski sekretar za poljoprivredu mr Igor Kurjacki. On nije mogao da precizira gde su tacno njive na kojima je otkrivena mutirana soja, ali je rekao da su svi slucajevi prijavljeni Republickoj poljoprivrednoj inspekciji.
– Akcija rigorozne kontrole setve genetski modifikovanih biljaka pocela je 1. juna, a bice nastavljena sve dok se ne pregledaju sve parcele na kojima je soja – kaze Kurjacki. – Novac za kontrolu GM-biljaka obezbedilo je Izvrsno vece, a za ovu namenu predvideno je da se utrosi tri miliona dinara. Pored PIV-a, deo ovog projekta su i novosadska Nacionalna laboratorija za
kontrolu semena, kao i becejski “Sojaprotein”.
Prosle godine je, da podsetimo, u Vojvodini GM-soja otkrivena na cak 1.000 hektara, ali je zbog nezainteresovanosti i
neefikasnosti inspekcije unistena na svega 300.
Za setvu u zatvor
Prema vazecem Saveznom zakonu o ogranicenoj upotrebi genetski modifikovanih organizama, zabranjena je proizvodnja GMbiljaka na nasim njivama. Setva i uzgoj su moguci samo u naucne svrhe. Ukoliko se otkriju zabranjene GM-biljke, usev se unistava, a protiv vlasnika parcele se podnosi prekrsajna prijava, a za one koji gaje GM- biljke predvidena je i zatvorska kazna do tri godine. Kurjacki je irazio nadu da se ovako nesto ove godine nece dogoditi i da ce svi mutirani usevi biti unisteni, jer je od novog Republickog ministartva poljoprivrede stiglo uveravanje da ce potpuno podrzati akciju kontrole i otkrivanja GM-soje. D. U.


-- GLAS JAVNOSTI: BORSKA FABRIKA SUMPORNE KISELINE NAJVEROVATNIJE PROUZROKOVALA EKOLOSKU KATASTROFU U SELU KRIVELJ SPALJENI USEVI NA TRI HILJADE HEKTARA
Otrovni dim pao na useve, voce i povrce i unistio ceo biljni svet. Mestani prete masovnim protestima i traze naknadu stete BOR - U cetvrtak ujutro iz pogona topionice i rafinacije, najverovatnije Fabrike sumporne kiseline; pao je otrovni dim na useve, voce i povrce u ataru obliznjeg sela Krivelj i unistio ceo biljni svet. Zahtevamo da se u RTB osnuje strucna komisija i proceni stetu koja bi se najhitnije nadoknadila kako ne bi doslo do suda, a potom masovnih protesta i blokade saobracaja na ulazu u rudnik "Veliki Krivelj". Unisteno je oko 3.000 hektara useva, ali je - kao nikada ranije -nastradala i stoka. Deca su, polazeci u skolu, povracala u dvoristima i na putu. Ogorceni mestani naselja Bunar obratili su se pismom direktorima RTB, nadleznima u SO Bor i Minstarstvu za zastitu zdravlja.
- U svojih 67 godina ne pamtim ovakvu katastrofu. Nikada se nije desilo da strada i borovina. Od 30 ari jagoda i sadnica vocaka nema nista. Sumpor; zacinjen arsenom, pao je na rosu i sve spalio - kroz suze govori Sava Cosic. Njegov sused Paun Petrovic kaze da ga nikada ranije nije tako stezalo u grudima.
-Prezivecemo, ali zalosno je pogledati pobelelu psenicu, repu, krompir, sasuseno lisce jabuka i krusaka. Video sam kako krave padaju "kao pokosene" -prica Petrovic. Jelena Rajic, pokazuje i kida sasusene vreze boranije koje je uzgajala od ranog proleca. Sinisa Zurzevic istice da nadoknada stete ne znaci gotovo nista. Jer, i pre tri godine se dogodio slican ekoloski eksces. Najvaznije je da se zaustavi proizvodnja u staroj, dotrajaloj topionici ili da se kupi nova, savremena oprema.
- Iz topionice i rafinacije bakra dobili smo odgovor da je ajverovatnije zatajio ljudski faktor. Obecano je da ce steta biti nadoknadena. To nam nije dovoljno, ukoliko nas ne prime na razgovor danas po podne, zalicemo se Ujedinjenim nacijama, Evropskoj uniji i svim institucijama za ljudska prava u svetu - rekao nam je Slavisa Karabasevic, predsednik MZ Brezonik u cijem je podrucju najvise stradalo zito i voce.
Direktor Dragisa Jovanovic, bio je na sluzbenom putu, a njegov pomocnik za proizvodnju Veselin Mihajlovic takode je bio "trenutno odsutan". Saznali smo da je Jovanovic naredio da se istrazi ceo slucaj. Dok smo napustali Krivelj, grupa mestana je, kraj sagorelog vinograda, nemocno sirila ruke pokazujucu ka Topionici iz cijih dimnjaka je i dalje kuljao sivo zuti dim, odnoseci otrov prema selima Ostrelj i Slatina koja su, vec decenijama, ekoloski najzagadenija u Srbiji.

Arsen povisen 179 puta
U SO Bor je odrzavana konferencija za novinare na kojoj je saopsteno da je 12. maja u vazduhu iznad grada bilo 179 puta vise ars ena od dozvoljenog. U obliznjem selu Ostrelj, 19. maja arsen je "samo" 23 puta bio iznad granice. Gotovo u centru grada, kod instituta za bakar, 31. maja, opasni arsen je premasio dozvoljenu granicu za 143 puta. B. F.


25. jun
-- ALERT.ZELENI.HR: NOVI BROJ MAGAZINA ZA OKOLIS GREEN HORIZON OSIJEK - GREEN HORIZON ime je tromjesecnika kojeg publicira Regionalni centar za okolis za Srednju i Istocnu Europu. Pod imenom The Bulletin stampan je od 1990. do proljeca 2004.godine, a od lipnja 2004.godine nazvan je Green Horizon. Uz odlican i originalan dizajn, sadrzajno pokriva sva podrucja zastite okolisa na prostorima srednje, istocne i jugoistocne Europe. Misija ovog magazina je promocija sudjelovanja javnosti u odlucivanju o okolisu kroz informiranje, te poticanje suradnje svih sektora u Regiji. Autori tekstova u Green Horizonu iskusni su novinari, clanovi nevladinih organizacija za okolis i strucnjaci koji prate i informiraju javnost o svim aktualnim problemima okolisa i rjesenjima koja bi mogla osigurati razvoj naklonjen okolisu u srednjoj, istocnoj i jugoistocnoj Europi. Glavni urednik Green Horizona je novinar i idejni kreator okolisnog novinarstva, Pavel Antonov. U novom broju jedna od glavnih tema upravo je pitanje zdravlja gradana, posebno djece, te njihove buducnosti u zagadenom svijetu odraslih. Naime, zivot i zdravoj i sigurnoj okolini u Europi, pa tako i u cijelom svijetu, uvelike ovisi o stavu politicara i trenutnoj vlasti u pojedinim drzavama. U magazinu se obraduje i najproblematicnija tema GMO hrane, i to kroz sve europske drzave, dakako i Hrvatsku. Osim ovih tema, velik je izbor vijesti i informacija o dogadanjima u Regiji. O Green Horizonu, nacinu pretplate i ostalim detaljima procitajte na http://www.greenhorizon.rec.org ili http://www.rec.org. Ljiljanka Mitos-Svoboda
Koristan link: http://alert.zeleni.hr


-- VESTI REC SCG SAJTA: REC ODRZAO SEMINAR O PRINCIPIMA UPRAVLJANJA RIZIKOM U POSTUPKU CISCENJA KONTAMINIRANE LOKACIJE
BEOGRAD - Na Palicu od 22 -25. juna 2004. godine odrzan je treci po redu u seriji od sest planiranih trening seminara u oblasti zastite zivotne sredine pod nazivom "Principi upravljanja rizikom u postupku ciscenja kontaminirane lokacije". Seminar je organizovan od strane Regionalnog centra za zivotnu sredinu za Centralnu i Istocnu Evropu (REC) Kancelarije u Srbiji i Crnoj Gori, a uz podrsku Americke agencije za zastitu zivotne sredine (USEPA). Ovaj seminar je deo projekta koji sprovodi Regionalni centar za zivotnu sredinu za Centralnu i Istocnu Evropu (REC) Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori, pod nazivom USEPA Trening Moduli - Izgradnja kapaciteta zvanicnih institucija u Srbiji i Crnoj Gori u oblasti zivotne sredine". Seminar je organizovan sa ciljem da se domaca zainteresovana javnost, a posebno strucnjaci u oblasti zastite zivotne sredine, kroz trening radionice upoznaju sa postojecim metodama ciscenja kontaminiranih lokacija koje se praktikuju u Srbiji i Crnoj Gori, da razmotre kako se saznanja stecena na radionici mogu iskoristiti u praksi, prodiskutuju o odredenoj temi vezanoj za ciscenje kontaminiranih zona i o drugim temama od interesa za ucesnike, kao i da razmotre metod koj i se primenjuje u Sjedinjenim Americkim drzavama u svetlu drugih primera.


24. jun
--BETA: ENGLESKO - SRPSKI RECNIK IZ OBLASTI PRAVNE REGULATIVE I ZASTITE ZIVOTNE SREDINE BEOGRAD - Englesko – srpski recnik iz oblasti pravne regulative i zastite zivotne sredine predstavilo je nedavno Odeljenje za politiku zivotne sredine i ekonomska pitanja misije OEBS u Srbiji i Crnoj Gori. ”U recniku se mogu pronaci pojmovi i izrazi iz oblasti pravne regulative zastite zivotne sredine koji su zasnovani na terminologiji m edunarodnih ugovora, protokola i direktiva”, rekao je u Medija centru sef sektora za ekonomska pitanja i politiku zivotne sredine pri OEBS Dusan Vasiljevic. "Ovakav recnik neophodan je alat u procesu priblizavanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, uskladivanju nasih zakona i propisa, njihovoj ratifikaciji i primeni", dodao je Vasiljevic.
Vasiljevic je istakao da ce recnik "sigurno olaksati svima koji se bave izradom i primenom zakonske regulative, jer, na neki nacin, uvodi standarde izmedu medunarodne i d omace terminologije". Direktor preduzeca “EKO DIMEC” Milos Katic rekao je da recnik sadrzi oko 3.000 termina, reci i izraza preuzetih iz medunarodnih ugovora, u cilju uskladivanja termina u sferama zastite zivotne sredine prema medunarodnim ugovorima. Elektronsko izdanje recnika moze se naci na sajtu “EKO DIMEC-a” http://www.ekodimec.co.yu, a predvideno je i da bude postavljen na sajtu Uprave za zastitu zivotne sredine Srbije i ministarstva za zastitu zivotne sredine Crne Gore. Recnik iz oblasti zivotne sredine su na zahtev crnogorskog ministarstva za zastitu zivotne sredine i prostorno planiranje i ministarstva za zastitu prirodnih resursa i zivotne sredine prethodne vlade Srbije, zajednicki napravili OEBS i preduzece za menadzment, konsalting i trgovinu “EKO DIMEC”.

-- TANJUG: SCG PODRZAVA USVAJANJE AKCIONOG PLANA O DECJEM ZDRAVLJU I ZIVOTNOJ SREDINI BUDIMPESTA - Ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije Tomica Milosavljevic izjavio je da Srbija i Crna Gora cvrsto podrzava usvajanje Akcionog plana o decjem zdravlju i zivotnoj sredini (CEHAPE), kao i da ce potpisivanjem tog dokumenta
nasa zemlja preuzeti obavezu da u narednih nekoliko godina ima precizno definisane akcije usmerene na zastitu zdravlja dece. Milosavljevic, koji predvodi delegaciju Srbije i Crne Gore na 4. ministarskoj konferenciji posvecenoj zdravlju i ocuvanju zivotne sredine pod nazivom "Buducnost nase dece", koja se odrzava u Budimpesti u organizaciji regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, rekao je agenciji Tanjug da su dokumenta ove konferencije obavezujuca za sve zdravstvene sisteme i da akti SZO za SCG predstavljaju zakon. Ministar je istakao da je ukljucivanje u razvojne projekte Svetske zdravstvene organizacije jedan od vaznih ciljeva Srbije i Crne Gore, s obzirom na to da su clanice drzavne zajednice deset godina bile izvan programa i tokova ove organizacije i uputio poziv medunarodnim partnerima za pomoc i saradnju u izradi Nacionalnog akcionog plana o zdravlju u odnosu na faktore zivotne sredine. On je naveo da bi Srbija i Crna Gora trebalo da do kraja juna potpise i Globalnu konvenciju Svetske zdravstvene organizacije
o kontroli duvana. Potpisivanje ove konvencije obavezuje na njenu ratifikaciju u naredne dve godine, sto podrazumeva zabranu reklamiranja od 18 do 24 meseca nakon toga, a narednih pet godina i striktne zabrane, rekao je Milosavljevic i dodao da ce Ministarstvo do tada i dalje insistirati na mnogo strozijem, potpunom eliminisanju duvana.

-- DNEVNIK: TRIBINA O ZASTITI ZIVOTNE SREDINE NA NOVOSADSKOM UNIVERZITETU NOVI SAD - Do kraja godine na Novosadskom univerzitetu, uz pomoc Grada i Pokrajine, mogao bi biti formiran Centar za zastitu zivotne sredine koji bi funkcionisao po principu projekata i koji bi angazovao profesore i studente s razlicitih fakulteta i strucnjake iz vise oblasti
-U Novom Sadu bi do kraja godine, kao stratesko partnerstvo Novosadskog univerziteta, Pokrajine i Grada, mogao da bude oformljen Centar za zastitu zivotne sredine – rekao je prorektor Novosadskog univerziteta Miroslav Veskovic, nakon tribine odrzane na Fakultetu tehnickih nauka, u okviru trodnevne manifestacije “Dani Salmesa i Univerziteta u Geteborgu”. - Na nasem Univerzitetu, na mnogo razlicitih mesta profesor i i studenti bave se ekologijom. Mi bismo hteli da na Univerzitetu formiramo jedinstveni centar za zastitu zivotne sredine. Osnivaci bi bili Novosadski univerzitet, Pokrajinski sekretarijat i Grad.
Prema recima profesora Veskovica, taj centar funkcionisao bi po sistemu projekata, sto znaci da niko ne bi bio stalno angazovan. Centar bi osmisljavao projekte i, prema potrebama, okupljao ljude s razlicitih fakulteta i razlicitih oblasti.
- Mi imamo dosta iskustva u oblasti monitoringa, prirodnih i tehnickih n auka i zastite zivotne sredine – dodao je profesor
Veskovic. - Manje se, medutim, bavimo drustvenim naukama: ekonomijom, pravom, psihologijom. Ako bi centar zaziveo,
pomoc strucnjaka iz ovih oblasti bila bi nam dragocena i njih bismo takode ukljucili u pro jekte.
Ovakav centar zamisljen je, zapravo, po modelu Centra za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj u Geteborgu koga su
osnovali Univerzitet u ovom svedskom gradu i fondacija i univerzitet Salmes.
Profesorka Helena Bergsten, jedna od gostiju iz Svedske, na tribini je objasnila princip rada ovog ekoloskog centra.

-Kod nas radi 350 naucnih radnika iz Salmesa i Univerziteta u Geteborgu. Nauka i tehnologija moraju da saraduju da bismo
efikasnije dosli do resenja problema na koje smo fokusirani – rekla je profesorka Bergsten. – Zahvaljujuci medusobnoj saradnji
naucnih institucija i univerziteta dostigli smo visok nivo strucnosti u istrazivanju, ali i u oblasti obrazovanja.
Profesorka Bergsten istakla je da je saradnja geteborskih univerziteta u okviru Centra, kako s nacionalnom tako i s
medunarodnom administracijom i industrijom veoma dobra, sto je preduslov za uspesno ostvarivanje projekata. B. Janjusevic

23. jun
--EKOFORUM: "HONOLOKO" - PRVA KOMPJUTERSKA IGRICA O ZDRAVLJU I ZIVOTNOJ SREDINI BUDIMPESTA – “Honoloko”- virtuelno ostrvo zivotne sredine i zdravlja, prva je kompjuterska igra posebno dizajnirana s ciljem da podigne svest dece o neophodnosti zastite zdravlja i zivotne sredine, koja je predstavljena danas na ccetvrtoj evropskoj ministarskoj konferenciji u Budimpesti o zdravlju i zzivotnoj sredini s temom “Buducnost nase dece”. Igraci – evropski komesar za zastitu zivotne sredine Margot Valstrom, regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (WHO) Mark Danzon i izvrsni direktor Evropske agencije za zivotnu sredinu (EEA) Zaklin Mekglejd zajedno s decom “naucili su” na ostrvu “Honoloko” kako se treba ponasati kako bi sto bolje sacuvali zdravlje i zivotnu sredinu. “Ideja je bila da zajedno sa SZO predstavimo glavne poruke o zdravlju i zivotnoj s redini, ali tako da te poruke budu jasne. To nikada nije tako jednostavno jer donosenje odluka o zivotnoj sredini ponekada znaci da pravis greske za svoje zdravlje, a briga o zdravlju ponekad znaci da koristis vise resursa nego sto bi trebalo ako zelis da stitis prirodne resurse. Tako da igra nije tako jednostavna”, objasnila je Mekglejd novinarima. Kompjuterska igrica, koju su zajednickim snagama sastavile SZO i EEA, namenjena je pre svega deci od 10 do 14 godina i pokazuje kako svakodnevni izbori koje pravimo uticu na nase zdravlje, a narocito zdravlje dece, i na zivotnu sredinu. Tako na primer, ako igrac pogresno odgovori na pitanje koje se tice zagadjenja zivotne sredine, drvece na ostrvu pocinje da se susi. Pokazujuci posledice donosenja losih odluka po buduce generacije, igrica nastoji da prikaze kako treba da se ponasamo da bi postigli odrzivi razvoj planete. “Honoloko” se bavi mnogim pitanjima koje su na “tapetu” trodnevne ministarske konferencije u Budimpesti – uticajima pre svega na decje zdravlje i zivotnu sredinu razvoja saobracaja, upotrebe energije, zagadjenja vode i vazduha, klimatskih promena, koriscenja prirodnih resusrsa i dr. Ministri evropskih zemalja sutra ce, na kraju konferencije, potpisati Akcioni plan o decjem zdravlju i zivotnoj sredini (CEHAPE), kojim ce se obavezati na postizanje cetiri regionalna cilja: poboljsanje kvaliteta i pristupa pijacoj vodi, smanjenje respiratornih oboljenja dece usled zagadjenja vazduha, prevenciju i smanjenje broja smrtnih slucajeva dece u saobracajnim n esrecama, kao i smanjenje izlaganja dece opasnim hemikalijama i olovu. Igrica “Honoloko” napravljena je na 25 jezika, odnosno na jezicima zemalja-clanica EEA, kao i na ruskom jeziku i besplatno je dostupna na web sajtu www.honoloko.org ili na CD-ROM-u. Rezultati igraca prikazuju se na web sajtu, a igraci su pozvani da svoje rezultate posalju EEA kako bi svakog meseca mogli da ucestvuju u nagradnoj igri. Bukejlovic Jovana

-- GLAS JAVNOSTI:
RASTE BROJ OBOLELIH OD MALIGNIH OBOLJENJA U TOPLICI
KURSUMLIJA NAJUGROZENIJA
Veliki broj malignih oboljenja, prema ocenama lekara, uglavnom je posledica NATO bombardovanja
PROKUPLJE - U Dispanzeru za onkologiju Doma zdravlja u Prokuplju prosle godine registrovano je 178 slucajeva novoobolelih od malignih oboljenja. U odnosu na 1999. godinu to je trostruko povecanje broja malignih oboljenja medu kojima je najvise obolelih od raka pluca, koze i debelog creva.
- Broj obolelih u toku prosle godine je sigurno i veci jer je jedan broj pacijenata upucivan na lecenje direktno iz mesta u kojima se leci - kaze dr Radmila Trifunovic, specijalista onkolog, dodajuci da u odnosu na broj stanovnika najvise obolelih ima iz Kursumlije. Ovako veliki broj malignih oboljenja, prema ocenama lekara, dobrim delom je posledica NATO bombardovanja, posebno opstine Kursumlija na koju je baceno preko 430 projektila. Iako zvanicni rezultati merenja radioaktivnosti pokazuju da nivo zracenja neposredno posle ratnih dejstava nije povecan, blizina Kosova na koje su padale i bombe sa osiromasenim uranijumom ucinila je svoje i zagadila vazduh i zemljiste sto onkolozi dovode u vezu sa povecanjem rizika od raka pluca, koze i debelog creva. Ono sto je zabrinjavajuce jeste cinjenica da se starosna granica kod obolelih od malignih oboljenja sve vise pomera prema mladem uzrastu.
- Od pocetka ove godine u Prokuplju je registrovano 40, a u Kursumliji 19 novoobolelih od neke vrste raka. Do kraja godine imacemo kompletnu sliku o broju novoobolelih jer svaki novi slucaj mora biti registrovan u nasem dispanzeru - kaze dr Trifunovic. Pored alarmantnih podataka o novoobolelima od opake bolesti, ohrabrujuce je to sto je broj zena obolelih od raka dojke sve
manji. Jedan od vaznih faktora prevencije i ranog otkrivanja malignih oboljenja kod zena su aktivnosti Drustva za borbu protiv raka koje je u poslednjih nekoliko godina radilo na edukaciji ugrozene populacije. J. G.

22. jun
-- EKOCENTAR DELFIN, KOTOR:
BUDVANSKI MASLINARI OCIJENILI NEEFIKASNIM ZASTITU MASLINJAKA PUTEM AVIONSKOG ZAPRASIVANJA!
KOTOR - Udruzenje maslinara Budve nija zadovoljno rezultatima zaprasivanja maslinjaka radi zastite od maslinove musice, koje je ranijih godina obavljano iz vazduha, pa je odluceno da clanovi Udruzenja ove god sami obave zaprasivanje maslino vih stabala i to rucno-masinskim pumpama. Neadekvatna zastita putem zaprasivanja iz vazduha, kako je ocijenjeno, nije bila uspjesna, sto se odrazavalo na rod masline. Akciju rucnog zaprasivanja budvansko Udruzenje je dogovorilo sa Ministarstvom poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Crne Gore, koje je obezbijedilo novac za finansiranje nabavke pet rucno- masinskih pumpi za clanove budvanskog Udruzenja maslinara. U akciji zaprasivanja maslinovih stabala Udruzenje iz Budve ce ucestvovati sa 50% potrebnog novca, 30% ce obezbijediti Ministarstvo poljoprivrede,a 20% izdvojit ce Opstinski budzet. Prema podacima Opstinskog sekretarijata za privredu, na podrucju Opstine Budva inace ima oko 40.000 maslinovih stabala.
-- BBC: UPOZORENJE NA LAKU DOSTUPNOST NUKLEARNOG MATERIJALA LONDON - Sef Medunarodne agencije za atomsku energiju Mohamed el Baradej je upozorio da je sprecavanje terorista da se domognu nuklearnog materijala trka s vremenom. Na konferenciji u Vasingtonu u organizaciji Karnegijeve zaduzbine za medunarodni mir dr. El Baradej izjasnio se za jedan nov plan kontrole naoruzanja koji bi obavezao vodece nuklearne sile da ucine ustupke u interesu bezbednosti u svetu. Bivsi americki senator Sem Nan rekao je za BBC da bi predsednici Dzordz Bus i Vladimir Putin trebalo da daju apsolutni prioritet bezbednosti nuklearnog materijala u Rusiji. Jedan drugi vodeci demokrata, senator Edvard Kenedi, izjavio je da je potpuna usredsredenost predsednika Busa na Irak dovela Sjedinjene Drzave u vecu opasnost od teroristickog napada.

21. jun
-- DNEVNIK: NOVI SAD GRAD BEZ NAMIRNICA SA GENETSKI MODIFIKOVANIM ORGANIZMIMA NEDOSTAJE NOVAC ZA ISTRAZIVANJA
NOVI SAD - Cinjenica da ni u jednom od analiziranih uzoraka nije utvrdeno prisustvo genetski modifikovanih organizama ne znaci da takvih proizvoda nema u nasim radnjama - kaze dr Zorica Nikolic. Na granicnim prelazima u nasoj zemlji ne kontrolise se prisustvo genetski modifikovanih organizama (GMO) u prehrambenim proizvodima, osim proizvoda sojine sacme, izolata soje i jos nekih njenih preradevina. Polazeci od cinjenice da javnost ima pravo da zna koju vrstu hrane konzumira, Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena uradila je istrazivanje o prisustvu GMO u prehrambenim proizvodima u novosadskim prodavnicama. Analizirani su uzorci iz makrobiotickih prodavnica i kod razlicitih distributera i uvoznika prehrambenih proizvoda. Ni na jednom od 95 analiziranih uzoraka, uglavnom soje i kukuruza, nisu pronadene genetske modifikacije.
- Ovo su ipak preliminirani rezultati pilot projekta i na osnovu ovako malog broja uzoraka ne moze da se donese validan zakljucak. Cinjenica da ni u jednom od analizaranih uzoraka nije utvrdeno prisustvo GMO ne znaci da genetski modifikovanih proizvoda nema u nasim radnjama - kaze dr Zorica Nikolic. Genetske modifikacije su relativno nove metode i jos uvek se ne zna koje posledice mogu da izazovu. Misljenja naucnika po ovom pitanju su podeljena. Dokazano je da neke od njih mogu da izazovu alergijske reakcije. Zbog mnogih nepoznanica kada je rec o GMO, u Evropskoj uniji donet je zakon protiv gajenja i upotrebe genetski izmenjene hrane. Nasa zakonska regulativa je tako koncipirana da zabranjuje unosenje GMO u zivotnu sredinu. I pored toga GM soja se gaji na nasim poljima.
- Nastavkom projekta "Novi Sad- grad bez GMO", Novosadani bi dobili pravu informaciju o tome koji proizvodi sadrze genetske modifikacije. Medutim, analize su skupe i za jedan ozbiljan projekta koji bi dao merodavvne rezultate potrebno je mnogo novca - navodi Nikolic. U planu je da se istrazivanje nastavi i ove godine, a u analizu bi trebalo da budu uvrsteni uvozni proizvodi iz mega marketa, kao i uvezeno voce i povrce na pijacama. Takode ce biti nastavljena akcija paljenja genetski modifikovane soje na poljima u Vojvodini. L. B.

-- VECERNJE NOVOSTI: DONATORI SELE GORIVO
BEOGRAD - Medjunarodna atomska agencija iz Beca zeli da napravi naucnu donatorsku konferenciju kako bi pomogla oko prebacivanja istrosenog nuklearnog goriva iz "Vince" u Rusiju. Prevoz radioaktivnog tovara kosta 15 miliona evra, a ato mska agencija je spremna da ucestvuje u finansiranju - rekao je "Novostima" Zlatko Rakocevic, v.d. direktora instituta.
- Postoji, ipak, smetnja za pocetak akcije - podseca Rakocevic, jer se i dalje ceka da Ministarstvo nauke i zastite zivotne sredine formira Regulaciono telo, koje ce davati saglasnost za bilo kakav rad na izmestanju goriva iz instituta, kao i za koriscenje novcanih sredstava. Ministar nauke dr Aleksandar Popovic trenutno se bavi "sredivanjem" institucionalne krize u "Vinci", da se prekine petomesecni strajk dela zaposlenih, da se izabere direktor, izmeni statut instituta i formira novo naucno vece, saznaju "Novosti" u kabinetu ministra. Dok se ovo ne regulise, Popovic ne zeli javno da govori o akciji izmestanja radioaktivnog goriva. Vise od dve tone radioaktivnog goriva u Institutu za nuklearne nauke "Vinca" i dalje zraci mogucom pretnjom po zivot Beograda, Srbije i ostalih zemalja u donjem toku Dunava. Istroseno nuklearno gorivo zapakovano je u 8.000 aluminijumskih pakovanja, smesteno u bazen sa vodom i ispod zemlje, ali niko ne iskljucuje rizik da sagorelo gorivo, koje se u "Vinci" gomila od 1953. godine, prode kroz aluminijum u zemljiste i u reku i zagadi region. Isluzeno gorivo je ruskog porekla, pa je uz saglasnost medunarodne zajednice pocetkom godine i u mandatu prethodne srpske vlade, pokrenuta velika akcija izmestanja goriva u zemlju porekla. Tada se sa delegacijom ruske vlade, kako je pre dva meseca "Novostima" rekao bivsi v. d. direktora "Vince" Dragoslav Petrovic, potpisan protokol o nacinu konacnog izmestanja visokoaktivnog otpada iz Srbije. Medutim, kao i njegov prethodnik i sadasnji v.d. drektora "Vince" objasnjava kako je potrebno da dve vlade potpisu i medusobni sporazum. Kocnicu stvara nejasnoca da li se sa nase strane potpis stavlja na saveznom ili republickom nivou.
Prerada
Istroseno nuklearno gorivo nastalo je radom nuklearnog eksperimentalnog reaktora u "Vinci", koji vec 19 godina nije u funkciji. Preradom u Rusiji, tone isluzenog visokoaktivnog otpada smanjice se na svega 50 kilograma, koji bi trebalo da odleze u Rusiji 20 godina, a zatim da se vrate u Srbiju. Do 2013. godine nasa zemlja bi trebalo da napravi konacno odlagaliste za nisko i srednjeaktivni otpad. B. Djordjevic

19. jun
-- PANCEVAC: NOVI EKOLOSKI INCIDENTI: DVE NOCI EKOLOSKOG HORORA
Kao i nebrojeno puta do sada, Pancevci su u nekoliko dana bili dva puta suoceni s nepodnosljivim aerozagadenjem
PANCEVO -Noc izmedu 10. i 11. juna bila je jos jedna od onih u kojima mnogi Pancevci nisu spavali ili ih je nepodnosljiv smrad iz fabrika iz juzne industrijske zone budio. Bas kao da je cekala noc (i pocetak predizbornog cutanja?) treca smena u vojlovackim fabrikama je posle 22 sata pocela da ispusta nepoznate kolicine najrazlicitijih otrova iz pogona i da time bezdusno zagaduje sredinu i ziva bica. Uznemireni gradani iz Topole, sa Sodare i sa Strelista zvali su sve do tri sata po ponoci opstinski Centar za obavestavanje, koji je njihove proteste prosledio Pokrajinskom i Republickom centru. Prema svedocenju odlicno obavestenog izvora "Pancevca" koji je zamolio za anonimnost, dezurni u Republickom centru za obavestavanje tokom citave noci nisu mogli da pronadu nikog u Ministarstvu nauke, u cijem sastavu radi Uprava za zastitu zivotne sredine. U isto vreme, dezurni u fabrikama su, kao iks puta do sada, saopstavali da se proizvodni proces odvija bez problema, da nema poremecaja i da vanredni dogadaji nisu registrovani.

TV dokazi
Televizija Pancevo je, na iznenadenje nadleznih u juznoj zoni, iste noci emitovala snimke na kojima se jasno vidi da iz sva tri dimnjaka "Petrohemijine" Energane kulja gusti dim koji pada na Topolu i da se zatim siri prema Strelistu. Taj video zapis je dovoljan dokaz da Tuzilastvo pokrene istragu zbog osnovane sumnje da je N. N. izvrsilac pocinio krivicno delo zagadivanja zivotne sredine u vecem obimu. Strucnjaci kazu da je pojava dima posledica nepotpunog sagorevanja materija zamesanih u gorivo ili sagorevanja loseg, nekvalitetnog ili nepropisnog goriva. "Petrohemija" je neprekidno suocena s problemom opasnog otpada. Bar jednom je spaljivala opasni otpad u Energani, sto je proslo bez sankcija prema odgovornima, a to bi moglo da ih motivise da sa ovakvom praksom nastave. Nedavno je osujecen jos jedan pokusaj nedozvoljenog spaljivanja otpadnih materija (istros enog kompresorskog ulja), o cemu je "Pancevac" pisao. Iste noci je "izletela" i Rafinerijina Energana, sto je imalo za posledicu ispad postrojenja u takozvanom bloku 5, sto je sigurno doprinelo uzasu te junske noci. "Pancevac" je nezvanicno saznao da su rezultati trenutnog merenja koje obavlja Opstinsko odeljenje za zastitu zivotne sredine aparatima dobijenim iz Italije pokazali povecane koncentracije merkaptana i sumpor-dioksida te noci. Dobijeni rezultati, medutim, nisu validni jer je oprema jos uvek u fa zi testiranja i bazdarenja (iako je dr Ilija Brceski, savetnik predsednice Kruske za ekologiju, jos za kraj marta najavio pocetak rutinskog rada ovih aparata) i zato sto bivse ministarstvo zastite prirodnih resursa i zivotne sredine nije izdalo sertifikat za ovu laboratoriju.
Ispao Ef-Si-Si
Republicki inspektor za zastitu zivotne sredine Vladimir Stojanovic stigao je u Pancevo 11. juna ujutro i nakon kraceg zadrzavanja u zgradi Skupstine opstine uputio se u "Petrohemiju", a zatim u Rafineriju, ali tamo nije pronasao nista neobicno. Dim se razisao, inspektor je dosao bez mobilne opreme za merenje koncentracije stetnih materija, pa je i ovaj slucaj ekstremnog aerozagadenja, bez ikakvih posledica po pocinioce, predat zaboravu. Novi incident s ozbiljnim ekoloskim posledicama dogodio se u noci izmedu 15. i 16. juna, kada je zbog kvara, prekinuta proizvodnja u Rafinerijinom pogonu Fluidni kataliticki kreking. Starcevci su se zalili na veliku buku, a Pancevci na nepodnosljiv smrad. Jos jedna noc ekoloskog horora. Nazalost, izgleda da nastavak ove price sledi ...
N. Zivkovic

-- DANAS: NAKON KONCERTA METALIKE SPALJENE VELIKE KOLICINE SMECA GRAD POKRECE ISTRAGU
BEOGRAD - Gust dim koji se video iznad Partizanovog stadiona u sredu, prouzrokovan je paljenjem smeca koje je ostalo posle koncerta grupe "Metalika", saznajemo u informativnoj sluzbi SUP Beograd. Dragan Ignjatovic, direktor JKP Gradska cistoca, kaze da ovo preduzece nije bilo angazovano za ciscenje stadiona, a da je spaljivanje smeca koje ostane posle javnih manifestacija zabranjeno.
-Neka je na cast svakom ko se usudi da spaljuje smece. Najveci problem je taj da u tom smecu ima puno predmeta neorganskog porekla poput plasticnih boca i casa cije sagorevanje moze da izazove zagadenje vazduha - dodaje Ignjatovic. U upravi Partizanovog stadiona nisu hteli da kazu nista vise osim da je za ciscenje Stadiona angazovano privatno preduzece i da je odvezeno 10 kamiona smeca. U gradskoj ekoloskoj i komunalnoj inspekciji nisu nista znali o ovom slucaju. Vest o paljenju smeca u sirem centru grada izazvala je burne reakcije i u Sekretarijatu za zastitu zivotne sredine. Branislav Bozovic, gradski sekretar za zastitu zivotne sredine, kaze da je postupak paljenja smeca nedozvoljen i da je najverovatnije rec o pokusaju da se na prljav nacin ustedi novac. On naglasava da ce povodom ovog dogadaja biti pokrenuta istraga koja ce pokazati da li je bilo zagadenja vazduha. N. D. Bosnjakovic

18. jun
-- DANAS: ZAVRSEN SEMINAR O EKOLOGIJI U JUGOISTOCNOJ EVROPI SACUVATI BIOSFERU U REGIONU
BEOGRAD - Medunarodni seminar posvecen unapredenju zastite rezervata biosfere u zemljama Jugoistocne Evrope, a koji je juce zavrsen u Beogradu i na Tari, jos jednom je potvrdio neophodnost razvoja prekogranicne saradnje svih drzava naseg regiona u oblasti realizacije ekoloskih projekata. Takvu ocenu, izmedu ostalog, izneli su na jucerasnjoj konferenciji za novinare i predstavnik Regionalnog biroa Unesko za nauku DJordo Andrijan, regionalni koordinator Svetske unije za zastitu prirode Tim Kristofersen, predstavnik Svajcarske agencije za razvoj Pjer Galan, kao i direktor Zavoda za zastitu prirode Srbije Lidija Amidzic. Prema recima Adrijana odrzani seminar doprineo je jacanju partnerskih odnosa zemalja u regionu, ali je i pokazao da ima jos puno ekoloskih projekata koje je na ovom podrucju neophodno pokrenuti i sprovesti zajednickim snagama. Govoreci o nekim od bitnijih programa koji se u oblasti zastite zivotne sredine realizuju kod nas i kroz koje se direktno potvrduje znacaj prekogranicne saradnje, Pjer Galan pom enuo je unapredenje zastite Skadarskog jezera u cemu ucestvuju Crna Gora i Albanija, zatim projekat Neretva na kom saraduju Bosna i Hercegovina i Hrvatska, kao i program zastite Stare planine gde su angazovani Srbija i Bugarska. I. A.

-- B92:
GUBARI NACINILI KATASTROFALNE STETE
VALJEVO - U valjevskom kraju gubar je nacinio katastrofalne stete.
Nacelnik Kolubarskog okruga Radomir Stevanovic izjavio je da su dosadasnje stete koje je gubar pricinio u sumama, vocnjacima i povrtnjacima ravne katastrofi. "Dosadasnje stete pricinjene na oko 50 kvadratnih km i oko 2.000 hektara Kolubarskog okruga, u tromedi opstina Ub, Koceljeve i Vladimiraca, ravne su katastrofi", izjavio je Stevanovic. Stevanovic je novinarima prikazao video zapis nacinjen na terenu tamnavskih s ela Pambukovica i Radusa, kako bi ilustrovao
ocenu seljaka i strucnjaka sa ovog podrucja da je "potpuni golobrst" uocljiv na oko 1.200 hektara, a "delimicni golobrst" na gotovo 2.000 hektara suma, vocnjaka, jagodnjaka i povrtnjaka. Stevanovic smatra da je osnovni problem bio u pocetnom pristupu kada drzavne i privatne sume, koje su bile ugrozene, nisu na isti nacin tretirane. "Ne moze se kompletna zastita sprovesti samo u drzavnim sumama, a seljak ostaviti na cedilu jer on niti
moze sam niti ima cime da se izbori sa biljnom stetocinom kakva je gubar", istako je nacelnik Kolubarskog okruga.

-- DANAS:
FORUM ZAJEDNICE ZA IZRADU LOKALNOG EKOLOSKOG AKCIONOG PLANA ZA OPSTINU MAJDANPEK: ZDRAVA VODA ZA ZDRAVIJU SREDINU
MAJDANPEK - Polazeci od cinjenice da nizak stepen ekoloske svesti za posledicu ima razlicite ekoloske probleme, clanovi Foruma zajednice za izradu lokalnog ekoloskog akcionog plana za opstinu Majdanpek odredujuci prioritete opredelili su se za promenu kvaliteta ekoloske svesti i razvoj novih obrazaca kulturnog ponasanja koji podrazumevaju pre svega razvoj i prerastanje ekoloske u novu svest o odrzivom razvoju. Do toga se moze doci, procenjuje se, kroz jacanje kapaciteta za ekolosku edukaciju i njen razvoj kroz princip odrzivog obrazovanja i podizanje ekoloske svesti. Do cilja se moze stici formiranjem centra za ekolosku edukaciju stanovnistva, uvodenjem emisija sa ekoloskim sadrzajem, formiranjem ekoloskih sekcija od predskolskih ustanova do srednjih skola, formiranjem novih i umrezavanjem postojecih ekoloskih NVO. Tu su, naravno, eko kampovi, edukacija strucnjaka za odrzivi razvoj u organizacijama koje upravljaju prirodnim resursima, edukacija novinara, formiranje lokalne ekspertske mreze i njeno ukljucivanje u nacionalne i medunarodne ekspertske mreze. Drugi po znacaju cilj, za koji se Forum LEAP opredelio je obezbedenje dovoljnih kolicina zdravstveno ispravne vode za pice sto bi trebalo uciniti kroz zastitu izvorista vodosnabdevanja i realizaciju projekta vodosnabdevanja. Problemi u vodosnabdevanju u manjoj ili vecoj meri prisutni su u svim naseljima majdanpecke opstine, kako gradskim, tako i seoskim te ne cudi da su izbili u prvi plan. Slede uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom, poboljsanje zdravlja stanovnistva, uspostavljanje integralnog sistema zastite ocuvanja i odrzivog koriscenja prirodnih vrednosti i bioloske raznovrsnosti i kao poslednji cilj smanjenje zagadenja povrsinskih i podzemnih voda. U definisanju prioriteta clanovi Foruma su za kriterijume koristili dobrobit za zdravlje ljudi i za zivotnu sredinu, velicinu obuhvacene populacije i visinu investicionih ulaganja.
-Ovo je prva opstina u kojoj je ovako realno rangiranje, i ono sto se zapaza je mala razlika u ocenjivanju prioriteta - primecuje Toplica Marjanovic, regionalni koordinator LEAP, isticuci da je neophodan dalji ozbiljan pristup u radu narocito kod usaglasavanja prioriteta na nivou okruga. Naime, u program jacanja kapaciteta u zivotnoj sredini ciji je sastavni deo izrada lokalnog ekoloskog akcionog plana ukljucen je okrug Bor odnosno njegove cetiri opstine koje prvo prave svoje lokalne iz kojih bi trebalo da proistekne i okruzni ekoloski akcioni plan.
- Za realizaciju programa jacanja kapaciteta u zivotnoj sredini EU je obezbedila 1,95 miliona evra i prema prvim informacijama Borski okrug mogao je da racuna na trecinu tih sredstava, jer su ovim programom obuhvacene i druge lokalne zajednice u Srbiji. Najnovije informacije jos su povoljnije - kaze Toplica Marjanovic, jer je odluceno da se finansiraju samo dve sredine, pa je to mogucnost da okrug Bor dobije vise sredstava.Zato je vazno da sve ove aktivnosti sprovedemo valjano i na vreme. Inace, program Jacanja kapaciteta u zivotnoj sredini, koji finansira EU kroz Evropsku agenciju za rekonstrukciju komplementaran je Programu podrske opstinama istocne Srbije u koji je majdanpecka takode ukljucena. J. B. K.


17. jun

-- DANAS: OTPAD IZ CELOG BEOGRADA ODLAZE SE NA DEPONIJI UDALJENOJ TRIDESETAK KILOMETARA OD CENTRA GRADA PRVI KORACI KA RECIKLIRANJU
BEOGRAD - Korisne materijale odvaja tridesetak sakupljaca. Ostatak smeca koji ne moze da se iskoristi u daljoj preradi ostaje na deponiji, poravnava se buldozerom i sabija kompaktorom koji je tezak vise od 30 tona, posle cega se prekriva zemljom Deponija Vinca radi od 1977. Udaljena je oko 30 kilometara od centra Beograda, putem prema Smederevu. Od smederevskog puta je udaljena oko tri kilometra, a do nje je asfaltiran prilazni put. Redovno odrzavanje i uredno pokosena trava oko prilaznog puta ne odaju utisak blizine mesta gde se skladisti otpad sa teritorije celog Beograda. Na ulazu, iza rampe - praonica za fino pranje vozila koja napustaju deponiju posle istovarivanja otpada. Praonica je opremljena sa dva VAP aparata i usisivacima za kompletno odrzavanje vozila gradske cistoce koja dovoze "neprijatan tovar" na deponiju. Radnici deponije peru i odrzavaju vozila svakodnevno. Radni deo deponije gde je smestena i kancelarija upravnika sreden je kao i u svakom drugom preduzecu. Elektronska vaga povezana sa racunarom precizno meri tezinu svakog vozila sa tovarom i, potom, u povratku bez njega, tako da uprava deponije raspolaze tacnim podacima koliko smeca stize na deponiju. U blizini elektronske vage je masina za ciscenje guma, prostor za grubo pranje vozila i hangar za vec odvojene sirovine kao sto su bakar, bronza, aluminijum ili mesing. Kada radnici popune hangar dovoljnim kolicinama tih materijala odvoze ih kamionima u fabrike na dalju preradu. Sa ovog mesta se dobro vidi povrsina prekrivena otpadom oko koje kruzi jato galebova i litica od oko sest-sedam metara visine odnosno debljine smeca. Zacudujuce je da se neprijatni mirisi ne osecaju ni u delu u kojem je kancelarija upravnika, iako je udaljen samo nekoliko desetina metara od mesta na koje svakodnevno stizu kamioni i za sobom ostavljaju ogromne kolicine smeca. Tek na samom platou deponije, odnosno povrsini nastaloj dugogodisnjim odlaganjem smeca i njegovim sabijanjem i zaravnavanjem oseca se jak, neprijatan i kiseo miris ustajalog otpada. Sa ovog mesta se vidi Dunav koji je od deponije udaljen oko dva kilometra. Na deponiji velike metalne korpe koje sluze za odvajanje materijala koji se mogu koristiti za dalju preradu. Rajo Paleksic, upravnik deponije Vinca kaze da na deponiju svakodnevno stize nesto vise od 200 "tura", odnosno 1.400 tona smeca.
-Napravili smo zicanu ogradu oko cele deponije, sve se kontrolise i ne dolazi nista od otrova i hemikalija. Oko 72 hektara je ogradeno, ali je cela deponija, ukljucujuci i obodne delove, planirana na 130 hektara. Po nekim pretpostavkama, sledecih 20 godina bi mogla da prima smece sa ovakvim nacinom rada, ali ako budu upotrebljene nove tehnologije i postupak rada, koriscenje deponije moze i da se znatno produzi - kaze Paleksic.
On je zadovoljan cinjenicom da se na deponiji, dolaskom novog rukovodstva, vise ne desavaju pozari, sto ranijih godina nije bio redak slucaj. Pozari su spreceni jer se istovareni otpad poravnava buldozerom, sabija kompaktorom i na kraju prekriva zemljom sutom i kamenim i betonskim komadima. Radnici deponije u slojevima zemljom nasipaju povrsinu deponije, ali iskoristavaju zemlju, sut i kamene ili betonske ploce koje dovoze gradani i kamioni nekih firmi. Paleksic ocenjuje da bi mnogo bolje i efektivnije bilo da sami gradani odvajaju otpad koji moze biti recikliran. Tako bi na deponiju stizao samo onaj otpad koji ne moze da se preraduje, sto bi ustedelo trud ljudima koji na samoj deponiji izdvajaju materijale koji se mogu iskoristiti. Posao odvajanja korisnih materijala kao sto je lim, tvrda plastika, karton, staklo... svakodnevno radi od 25 do 30 sakupljaca. Ostatak smeca koji ne moze da se iskoristi u daljoj preradi ostaje na deponiji, poravnava se buldozerom i sabija kompaktorom koji je tezak vise od 30 tona, posle cega se prekriva zemljom. Deo deponije koji je ranije prekriven zemljom vec je obrastao travom.
-Nema nekontrolisanog odliva voda sa deponije, jer ih odvodnim kanalima koje smo iskopali oko cele deponije odvodimo i sakupljamo na jedno mesto gde su smesteni taloznici. Sredivanje deponije pocelo je pre dve i po do tri g odine. Tada smo poceli i da izdvajamo odredene materijale od ostalog otpada, a do tada je sve islo u smece. Pre toga je sve bilo razbacano i zapusteno - tvrdi Paleksic. Dragan Ignjatovic, generalni direktor JKP "Gradska cistoca" kaze da su postojeci kapaciteti za odlaganje smeca dovoljni, ali i da su veci troskovi transporta otpada zbog nepostojanja deponije za prekosavski deo.
-Deponija Busija nije izgradena zbog toga sto ju je bivsa, radikalska vlast u Zemunu prodala u placeve, a stara deponija Batajnica je zatvorena. Zbog toga, umesto da se otpad sa tog dela grada odlaze na blizoj deponiji, prevozimo ga do deponije u Vinci sto povecava troskove transporta za 40 odsto - kaze Ignjatovic. On tvrdi da nema opasnosti da sumnjive i opasne materije mogu da zavrse na deponiji, jer ako postoji sumnja u ispravnost nekog "tovara" uprava deponije obavezno konsultuje Gradski zavod za zastitu zdravlja. Prema preporuci Zavoda otpad ostaje ili se zabranjuje istovar na deponiju.
Prema recima Ignjatovica, planirano je da do kraja godine pocne pilot projekat reciklaze koji ce obuhvatiti oko 200 domacinstava. Elaborat za ovaj projekat je vec uraden. Ignjatovic kaze da se postupak reciklaze sprovodi u svim modernim drzavama u svetu, premda je potrebno vreme da bi gradani promenili lose navike, ali i zakonska regulativa koja bi onemogucila da sakupljeno u kontejnerima odnose ljudi koji se bave preprodajom razlicitih materijala. Ignjatovic kaze da je napravljen i prvi znacajan korak u edukaciji najmladih iz oblasti ekologije i reciklaze otpada. On je podsetio na nedavno zavrsenu akciju, odnosno takmicenje za izbor najcistijeg dvorista skola i vrtica. Malisani iz nagradenih skola i vrtica kao nagrade su dobijali knjigu "Cistanka" koja predstavlja ekoloski bukvar i drustvenu igru "Ekologika". Ignjatovic ocenjuje da su radnici deponije uradili mnogo da bi deponija izgledala pristojno, ali i da "Gradsku cistocu" u narednom periodu ocekuje naporan rad na projektu reciklaze na terenu. On je naveo i mogucnost pokretanja pogona za reciklazu otpada na deponiji Vinca sledece godine. Ignjatovic je istakao i da je JKP "Gradska cistoca" nedavno dobila mobilnu masinu za reciklazu starih guma. Ova masina usitnjava, secka gume od kojih kasnije moze da se pravi granulat za asfalt, podloge za trotoare i krovove. Ratko Femic

-- DNEVNIK:
ABC PORICE KRIVICU ZA POMOR RIBE U RUSKOM KRSTURU
IZ TALOZNIKA ZA NAVODNJAVANJE
Po recima Steve Radina iz "Voda Vojvodine", u krsturskom ABC-u je doslo do havarije na taloznim poljima, prilikom cega je doslo do prelivanja vode iz lagune, ali ta voda vise ne ide u kanal
RUSKI KRSTUR - U poljoprivrednom kombinatu "Prvi maj" u Ruskom Krsturu odbacuju optuzbe Ekoloskog pokreta i ribolovaca iz ovog mesta kao neosnovane, tvrdeci da su iznesene bez cvrstih dokaza, kao sto su analiza vode uzvodno od fabrike i uginule ribe. Oni smatraju da pomor ribe u delu kanala DTD kod Krstura nije nastao usled ispustanja otpadnih voda hladnjace ABC i da se o eventualnoj krivici ne moze govoriti bez cvrstih dokaza. -U nasoj proizvodnji ne koristimo nista od hemije, a imamo i sistem za preciscavanje otpadnih voda u vidu taloznika. Kako to funkcionise, govori cinjenica da vodu koju ispustamo, koristimo za navodnjavanje. - rekao je rukovodilac hladnjace ABC LJubomir Nad. Po njegovim recima trebalo bi ispitati i vodu iz kanala LC-3 uzvodno od hladnjace ABC, jer se ona nalazi na tri kilometra od ulivanja u DTD.
-Do prosle godine mi smo svu kolicinu otpadnih voda ispustali u taj kanal i za to smo "Vodama Vojvodine" placali naknadu za koriscenje koja je prosle godine iznosila oko dva miliona dinara - naglasio je LJubomir Nad. - Obaveza se obracunavala po dva osnova : po kolicini vode koju smo ispustili i na osnovu analize vode o stetnosti koju su radili u "Vodama Vojvodine". Zbog visokih dazbina, a ne zbog zagadivanja, mi smo izgradili postrojenje na jednoj nasoj deponiji u vidu prihvatnog bazena za navodnjavanje gde se odlaze otpadna voda i vise necemo ispustati vodu u kanal. Po recima Steve Radina koji je u "Vodama Vojvodine" zaduzen za zastitu voda, u krsturskom ABC-u je doslo do havarije na taloznim poljima, prilikom cega je doslo do prelivanja vode iz lagune u kanal.
-Ta voda vise ne ide u kanal. Sistem koji imaju je privremen i improvizovan, ali postoji projekat za trajno resavanje problema otpadnih voda - rekao je Radin. N. Perkovic

-- BETA: NA TARI ODRZAN SEMINAR O ZASTITI PRIRODNE SREDINE
BEOGRAD - Ispunjenje "Milenijumskih ciljeva razvoja" koje su definisale UN, a prema kojem su clanice obavezne da integris u principe odrzivog razvoja u politiku i zaustave proces propadanja prirodnih resursa, jedna je od tema koja je okupila svetske strucnjake prethodna cetiri dana u Beogradu i na Tari. Neki od ucesnika tog seminara su na danas njoj konferenciji za novinare istakli da upravljanje prirodnim resursima ima sve vecu stratesku vaznost i da je medjunarodna saradnja jedan od kljucnih elemenata za uspesno ocuvanje i odrzivi razvoj jedinstvene prirodne sredine. "Ucesnici seminara o zastiti prirodne sredine doneli su u protekla cetiri dana vazne zakljucke koji se ticu ocuvanja prirodnih resursa kroz odrziv razvoj, dakle, kako mudro iskoristiti prirodne potencijale koje imamo", rekla je direktorka Zavoda za zas titu prirode Srbije Lidija Amidzic. Ona je naglasila da su u saradnji sa Svetskom unijom za zastitu prirode (IUCN), Svajcerske agencije za razvoj (SDC) i Regionalnog biroa UNESKA za nauku (UNESCO-ROSTE) definisani putevi upravljanja prekogranicnim zas ticenim podrucjima i saradnje zemalja u jugoistocnoj Evropi. Izmedju ostalog doneti su strate s ki okviri saradnje Srbije i Bugarske u pogledu zas tite Stare planine, kao i saradnje s Rumunijom u vezi DJerdapa. Definisana je i strategija saradnje s Madjarskom u pogledu Suboticke pescare, s Makedonijom u vezi sa Sar planinom i s Crnom Gorom u vezi potencijalnog nacionalnog parka - Prokletija. "Posebno je vazno da se u sve te projekte ukljuce i lokalne interesne grupe, da im se uka ze na vaznost i sus tinu zas tite prirodne sredine kroz odrziv razvoj", dodala je Amidzic. Prema njenim recima, za sve te planove neophodno je najpre donos enje zakonskih regulativa u oblasti zas tite zivotne sredine i to ne bi trebalo odlagati. Seminar o rezervatima biosfere i prekogranicnoj saradnji u regionu jugoistocne Evrope i mogucnosti regionalne saradnje u uslovima tranzicije odrzan j e od 14. do 17. juna u Beogradu i na Tari

16. jun

-- BBC: POSTU U SAD RAZNOSE I VOZILA SA POGONOM NA VODONIK
LONDON - Americka postanska sluzba saopstila je da je sa najvecim svetskim proizvodacem automobila, Dzeneral motorsom, postigla sporazum o otkupu vozila sa pogonom na vodonik, u ocekivanju rekordno visokih cena naftnih derivata u SAD ovog leta. Automobil koji je proizveo Dzeneral motorsov kooperant Opel, pokrece elektricna energija proizvedena sagorevanjem
vodonika, pri cemu je vodena para jedini izduvni gas. Od 200.000 vozila u voznom parku americke postanske sluzbe, cak 30.000 koristi alternativna goriva. Potpredsednik tehnicke sluzbe americke poste Tom Dej rekao je da bi, nakon uspesnog testiranja, sira upotreba kombija na vodonik znacajno skresala troskove: "Nas vozni park trosi osam stotina miliona galona goriva godisnje. Svaki cent poskupljenja goriva kosta nas dodatnih osam miliona dolara.
Zato smo danas toliko uzbudeni zbog promocije ovog vozila, koje ce omoguciti ogromnu ustedu. Podjednako je vazno i to sto ce zagadenje zivotne sredine biti daleko manje," kaze Tom Dej iz americke poste. Kombi na vodonik pocece da raznosi postu u Vasingtonu u septembru, a datum uvodenja u upotrebu poklopice se sa otvaranjem prve komercijalne pumpe sa vodonikom u Americi, sto je zajednicki poduhvat Dzeneral motorsa i kompanije Sel.

-- DNEVNIK:
U ZAVODU ZA ZASTITU PRIRODE: MALI KREATIVCI U PUNOM SJAJU
NOVI SAD - Kolektivna izlozba radova dece iz likovne radionice Predskolske ustanove "Radosno detinjstvo" otvo rena je juce u Zavodu za zastitu prirode - Odeljenje Novi Sad u Radnickoj 20/a. Govorila je likovni pedagog Miroslava Stanojevic Kastori, a prikazani su crtezi, slike i kolazi 33 mala umetnika od 4 do 14 godina. Likovnu radionicu vodi akademski vajar mr Slobodan Bodulic, koji je svojim sticenicima podelio diplome, a saradnicima koji su pomogli rad i organizaciju izlozbe, uredniku decjeg casopisa "Mastalica" Vesni Pantic i Prirodnjackom muzeju prigodne poklone. Z. G.

-- GLAS JAVNOSTI:
SKLADISTA NEOBEZBEDENA - PRETE POZARI I IZLIVANJE
Medicinski infektivni otpad zavrsava na gradskim deponijama. Emulzije, masinska ulja i hemikalije idu u reke
BEOGRAD -Procene da u Srbiji godisnje ima 460.000 tona hemijskog i medicinskog otpada, koji zavrsi na brojnim domacim smetlistima, u kontejneru ili u "privremenim" fabrickim skladistima, nagnale su vlast da, po zavrsetku projekta, trazi lokaciju za gradnju republickog centra za preradu. U Upravi za zastitu zivotne sredine upozoravaju da, uprkos tome sto se narod nakostresi i na sam pomen centra za tretman opasnog otpada, nacija mora da shvati da je po zdravlje gradana opasniji zivot kraj hemijske fabrike, nego u blizini postrojenja za preradu njenog otpada.
- Domaca hemijska industrija svoj otpad danas izbacuje u obliznju kanalizaciju ili reku, skladisti ga u "privremenim" stokovima koji sluze prema potrebi - od 10 do 20 godina. Skladista su uglavnom slabo obezbedena, pa postoji stalna opasnost da se burici izliju ili otpad zapali - kaze nacelnik Odeljenja za integralnu zas titu zivotne sredine Zeljko Pantelic, nabrajajuci fabrike po Beogradu koje otpad skladiste u svom krugu - "IMT" se nalazi na 300 metara od obliznjih kuca, fabrika boja "Duga" je u samom centru grada. Najveci deo ovog opasnog otpada su emulzije od masinske obrade (260.000 tona) koje uglavnom zavrse u vodotokovima, iako postoje postrojenja za ultrafiltraciju u rakovickom "21. maju". Iskoriscenog motornog i hidraulicnog ulja ima oko 100.000 tona godisnje, a ono zbog problema u prikupljanju ne odlazi na preradu u rafineriju u Krnjaci, vec u prirodu. -Nismo se posluzili ni iskustvom okolnih zemalja koje iskorisceno ulje spaljuju u cementarama i tako stede druge energente
kaze Pantelic, napomenuvsi da je cementare lako osposobiti i za spaljivanje guma koje se n ezadrzivo gomilaju po divljim deponijama sirom Srbije. Ostaje, dakle, oko 100.000 tona opasnog otpada koji treba da se preradi i odlozi prema propisima EU. Od toga oko 10.000 tona cini potencijalno infektivni medicinski otpad. Posto postrojenja za njegovu preradu nema, on se zajedno sa ostalim dubretom odvozi na gradske deponije. Medicinski infektivni otpad ne moze da se izvozi - jedno vreme moze da se drzi u frizideru, ali ne vecno, tako da na kraju ipak zavrsi u zivotnoj sredini. Jedino resenje, kazu u Upravi, jeste izgradnja republickog centra za tretman opasnog otpada koji bi se pravio u tri faze Izgradnja bi kostala oko 100 miliona evra i trajala bi oko dve godine. Za prvu fazu, izgradnju postrojenja za fizicko-hemijski tretman i deo deponije, 14 miliona evra vec je spremila Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj. Treba jos naci lokaciju sa pogodnim geografskim polozajem (da nije blizu izvorista, da nije na plavnom podrucju, da je blizu velikih saobracajnica).

- Posle tretmana, ostaci otpada se mesaju u cementne blokove koji se slazu na deponiju, osiguranu od prodora vode. Neorganiski hemijski otpad - muljevi od glavanizacije, baze, kiseline idu na fizicko-hemijski tretman, a organski hemijski otpad - rastvaraci, otpadne boje, lekovi sa isteklim rokom trajanja, mulj iz rezervoara sa naftnim derivatima ide u spalionicu objasnjava Pantelic. Ovakve fabrike su izgradene sirom Evrope - efikasno uklanjaju opasan otpad, deponije ne smrde, ne mogu da se zapale i ljudi zive u njihovoj neposrednoj blizini. Takva fabrika izgradena je na dvadesetak minuta voznje od Zeneve i na 500 metara od prvih kuca u seocetu Senevje. Nas centar bio bi izgraden na 50 hektara i zaposlio bi oko 200 ljudi. Fabrika bi ostarivala prihod od oko 9 miliona evra, cak i ako je cena prerade 50 odsto niza od Evropskih cena. Visoka profitabilnost omogucuje da se 30 odsto otpada koji danas lezi po skladistima propalih preduzeca preradi besplatno.
- U troskove rada domacih preduzeca ubuduce moraju biti uracunati i troskovi prerade otpada. Ukoliko to ne ucine, fabrike ce morati svoj otpad da izvezu na Zapad, sto je neuporedivo skuplje, ili da ga privremeno uskladiste, ali po vazecim propisima - samo na sest meseci, a ne na dve decenije kao sto su dosad radile - upozorava Pantelic.

Otrovne baterije
U opasnu vrstu otpada spadaju baterije koje svi koristimo za razlicite namene - fotoaparate, daljinske upravljace, zidne casovnike, diktafone. Dok u drugim zemljama ovaj otpad ide na preradu, u Srbiji svakog dana hiljade baterija zavrsi u dubretu. Isto pravilo primenjuje se i na pregorele neonske sijalice koje se koriste u gotovo svakoj poslovnoj zgradi u zemlji. Prerada upotrebljenih neonki veoma je skupa - evropski proizvodaci placaju i 3.000 funti za preradu jedne tone ovih sijalica.

Vojvodina nece Centar za opasne materije
Uplasena najavama o izgradnji republickog centra za tretiranje opasnog otpada, izvrsna vlast u Vojvodini vec je donela odluku koja zabranjuje da se takva postrojenja grade na njenoj teritoriji.
- Nista necemo raditi iza leda gra danima. Izbor lokacije zavisi od pristanka lokalnih vlasti koje ce od ovog centra imati velike ekonomske koristi i razne beneficije - kaze direktor Uprave za zastitu zivotne sredine Miroslav Nikcevic. Komentarisuci odluku vojvodanske vlasti, Nikcevic podseca da je bas Vojvodina veliki proizvodac hemijskog otpada. Ukoliko nece fabriku, kaze on, morace svakako da plati preradu otpada.
- Vojvodanska vlast treba da se zapita ko ce ocistiti Pancevacki kanal u kome je zavrsila vecina hemijskog otpada sa te teritorije. Ukoliko ga ne ocistimo sto pre, zagadenje ce zapretiti svim podzemnim vodama - upozorava Nikcevic. Tanja Kaludjerovic

14. jun

-- DNEVNIK:
EKOLOSKI PROBLEMI U MLEKARSKOJ INDUSTRIJI NA LITAR MLEKA, PET LITARA OTPADA KIKINDA - Na dvodnevnom seminaru u Kikindi glavna tema bila je "Pranje, dezinfekcija i otpadne vode u mlekarstvu". Pored
predstavnika pedesetak uglavnom privatnih mlekara iz SCG, skupu su prisustvovali i predstavnici republickih ministarstava poljoprivrede, ekologije i zdravlja i strucnjac i Veterinarskog fakulteta iz Beograda. Domacini su bili, vlasnik i direktor Mlekare "Kikinda" Sasa Mancic i vlasnik firme "Enviro-teh" dr Miroslav Kukucka. Najvise se razgovaralo o domacim propisima i njihovom usaglasavanju sa normama Evropske unije. Svim proizvodacima mleka, kiselomlecnih proizvoda i sireva problem su otpadne vode, koji nijedna mlekara u nasoj zemlji nije adekvatno resila. Mancic je najavio instaliranje pilot- postrojenja za preciscavanje otpadnih voda, prvog te vrste u nasoj zemlji. Ovako slozen projekat ne moze valjano da se realizuje za mesec dana ili dva, kako neki misle. Mlekaru "Kikinda", ciji se proizvodni kapaciteti nalaze u Sajanu, ovih dana posetice predstavnici jedne austrijsko-madarske firme, koja je resila problem otpadnih voda u segedinskoj mlekari.
-Kolicina otpadnih voda u mlekarstvu je velika, a prema evropskim normativima potrebno je oko pet litara vode za prerade litre mleka. Najvaznije je resiti sta uraditi sa ogromnim kolicinama otpadnih voda koje nisu nimalo naivnog sastava, jer su opterecene organskim materijama - rekao je dr Kukucka istakavsi da je voda najvaznija sporedna stvar u mlekarstvu:
-Drzava mora nedvosmisleno da se izjasni o ovom velikom problemu i ponudi mlekarima povoljne kredite, na osnovu kojih bi oni mogli da finansiraju nabavku i instaliranje uredaja za tretman otpadnih voda zakljuceno je na seminaru. A. DJuran

-- BETA: MEDJUNARODNI SEMINAR O ODRZIVOM RAZVOJU
BEOGRAD - Medjunarodni seminar na kojem ce biti predstavljene nove forme odrzivog razoja u regionu jugoistocne Evrope poceo je danas u Beogradu, uz ucesce vise od sto strucnjaka u oblasti zas tite zivotne sredine. Na tom skupu, cija je tema "Rezervati biosfere i prekogranicna saradnja u regionu jugoistocne Evrope", do 17. juna bice reci o saradnji na ocuvanju zivotne sredine u zemljama jugoistocne Evrope i razres enju problema upravljanja prekogranicnim zas ticenim podrucjima. Na osnovu anaize stanja i evidentiranjem problema u za s titi razlicitosti zivog sveta i prirodne sredine, kao i uskladjivanjem sa odrzivim razvojem, strucnjaci ce ponuditi nove forme regionalnog razvoja, receno je na otvaranju skupa, u organizaciji UNESKO-a, Svetske unije za za s titu prirode (IUCN), Svajcarske agencije za razvoj (SDC) i Zavoda za za s titu prirode Srbije. Ucesnici tog skupa, medju kojima su i predstavnici Evropske komisije i Saveta Evrope, prove s ce dva dana u Nacionalnom parku "Tara". U susretima sa lokalnim vlastima, upravom Nacionalnog parka i predstavnicima nevladinih organizacija, poljoprivrednika i sumara, direktno ce se upoznati sa nacinom rada u zasticenim podrucjima u Srbiji. Ucesnicima ce biti predocene i inicijative za proglasavanje zas ticenih podrucja za "Rezervate biosfere", u okviru UNESKO-vog programa Covek i biosfera (MAB). Strucnjacima ce biti predstavljene i studije o nacinu rada u Nacionalnom parku "Tara", Skadarskom jezeru, kao i studija "Rumunsko us ce Dunava - Rezervat biosfere" i studija o Lonjskom Polju. Predstavnica Zavoda za zas titu prirode Srbije Maja Radosavljevic izjavila je agenciji Beta da ce veceras biti otvorena i kancelarija IUCN-a za jugoistocnu Evropu u prostorijama tog zavoda u Beogradu. "To s to je Beograd odabran za balkanski centar IUCN-a je podsticaj za dalje razvijanje aktivnosti na zastiti prirodne bas tine i prekogranicne saradnje", rekla je Maja Radosavljevic.

10. jun

-- DNEVNIK:
BECEJ SARA DJUJE SA REGIONALNIM CENTROM ZA ZASTITU ZIVOTNE SREDINE - DONACIJE ZA EKOLOSKE PROJEKTE
BECEJ - Predsednik Skupstine opstine Becej Zoran Stojsic, jedan je od potpisnika sporazuma o saradnji sa Regionalnim centrom za zastitu zivotne sredine za centralnu i istocnu Evropu. Radi se o medunarodnoj organizaciji koju su osnovale SAD i EU pre nekoliko godina i koja je prisutna na podrucju centralne i istocne Evrope u 17 drzava. Sporazum ce biti realizovan tako sto ce se zajednicki raditi narednih 24 meseca na zastiti zivotne sredine, bez obzira da li je u pitanju zagadenje zemljista, vode i vazduha i da se u okviru toga odrede prioriteti. Pored sticanja odredenog znanja iz ove vazne oblasti Becej ce dobi ti i finansijsku podrsku koja ce biti ogranicena na 100.000 evra, a Opstina ce iz budzetskih sredstava na neki drugi nacin, ne samo novcano ucestvovati u realizaciji sa 50.000 evra. J. Z.

-- TANJUG: PARACINCI ODAHNULI PIRALEN NA PUTU ZA FRANCUSKU
PARACIN - Beogradska firma "Univab" otpremila je juce iz fabrike cementa "Novi Popovac" kondenzatore sa piralenskim uljem u Francusku, gde ce biti spaljeni. Kondenzatori su spakovani u sest specijalnih kontejnera sa sertifikatom UN. Gradski zavod za zastitu zdravlja Beograda pregledao je sve kondenzatore u popovackoj cementari i utvrdio da se u 269 kondenzatora nalazi piralensko ulje, ukupne tezine osam tona. Za taj posao firma "Univab" je od cementare u Popovcu, koja radi u sastavu svajcarske kompanije "Holcim", naplatila cetiri miliona dinara.

9. jun
--DRUSTVO ZA ZASTITU ZIVOTNE SREDINE STARA PLANINA:
ODRZAN EKOPOLIS FEST
NIS -Prvom medjunarodnom smotrom ekoloskog filma EKOPOLISfest u Nisu je obelezen Svetski dan zivotne s redine. Smotru
su organizovali EKOPLISmreza u saradnji sa GOETHE Instititom iz Beograda , u okviru svetske ekolos ke kampanje “Ocistimo svet” i V Medjunarodnog sajma turizma i ekologije. Tokom s estodnevne smotre, od 1. do 6. juna, prikazano je dvanaest dokumentarnih filmova o globalnim ekoloskim problemima. U okviru smotre organizovane su i tribine u sest tematskih celina: Odrzivi razvoj i klima , Voda, Otpad - bogatstvo u kontejneru, LEAP-primena informacionih sistema i uticaj javnosti , GEMO hrana - istina i zablude, Energija -neiscrpni izvori. Organizator ove manifestacije najavljuju organizaciju EKOPOLISfesta i sledece godine prosirenjem programa. EKOPOLISmreza je i zvanicni medijski promoter svetske ekolos ke kampanje “Clean Up the World ” za SCG. Dragan Taskov

-- BBC:
LED OTKRIVA TAJNU KLIMATSKIH PROMENA
LONDON - Novo, veliko istrazivanje o klimatskim promenama donosi nove dokaze o uticaju coveka na stvaranje efekta staklene baste.
Evropski istrazivaci, koji ispituju uzorke leda sa Antarktika, stare 750 hiljada godina, isticu da temperature na planeti i nivo gasova koji izazivaju efekat staklene baste rastu brze nego ikada ranije. Naucnici su tokom proteklih osam godina prodrli vise od tri kilometra u dubinu ledenog pokrivaca na Juznom polu. Sto dublje buse, to se vise vracaju u proslost. Na dubini od tri kilometra se nalazi led star tri cetvrtine miliiona godina - u to vreme moderni covek jos uvek nije napustio obale Afrike. Naucnici ispituju led koji daje podatke o temperaturi i nivou gasova koji izazivaju efekat staklene baste. Predstavnik britanskog drustva za istrazivanje Antarktika Erik Volf kaze da istrazivanje pokazuje da su danasnji trendovi veoma neobicni. "Da bismo izmerili koncentraciju gasova koje izazivaju efekat staklene baste, ugljen dioksida i metana, dovoljno je da oslobodimo mehurice vazduha koji su zarobljeni u ledu. Ugljen dioksid je danas na nivou koji je za tridest posto veci u odnosu na period koji smo analizirali, dok je nivo metana dvostruko veci" kaze Erik Volf. Istrazivanje pokazuje da je prosecna temperatura na planeti u poslednjih dvesta godina, od pocetka industrijske revolucije, rasla brze nego ikada ranije. Ovi, do sada najstariji ispitani uzorci leda predstavljaju jasan dokaz negativnog uticaja ljudske aktivnosti na globalnu klimu. Naucnici tvrde da ce planeta Zemlja jos oko pedeset hiljada godina ostati u prirodno toploj fazi, pre nego sto ude u novo ledeno doba. Medutim, ljudski uticaj na proizvodnju gasova koji izazivaju efekat staklene baste po prvi put u istoriji planete donose ogromne promene u njenom prirodnom ciklusu.


8. jun

-- VECERNJE NOVOSTI: PUNA PLUCA PEPELA
OBRENOVAC - Ziteljima Obrenovca decenijama "pada mrak na oci" zbog struje! Oko 40.000 ljudi iz okolnih sela Grabovac, Dren, Usce i Skela, na prvom su "udaru" od stetnih i opasnih materija sa deponije pepela i sljake iz ermoelektrane "Nikola Tesla". Vazduh, voda i zemlja - nema tacke koja nije zagadena u okolini ermoelaktrane. Nijedna od dve deponije TENT A i B, koje zauzimaju po 400 hektara, nije adekvatno regulisana. Najmanji vetar izaziva dizanje pepela i zasipanje okoline. I ne samo sto se razlece na sve strane, vec zagaduje bunare, izvorne i podzemne vode. Nije "postedena" ni zemlja, pa ni zdravlje ljudi!
- Broj novoobolele dece od astme i alergija je veci u Obrenovcu, nego u drugim krajevima Beograda. Procenat radnika sa ostecenim sluhom je oko 58 odsto, Bolesti sistema krvotoka su na drugom mestu sa 27,3 odsto, zatim dolaze bolesti oka, dok su cetvrto mesto bolesti misicno-kostanog sistema (18 odsto). Bolesti organa za disanje su uzrok 30 odsto bolovanja, dok 10 odsto radnika uzima bolovanje zbog dusevnih poremecaja. - pise u Studiji koju su izradili strucnjaci zajedno sa Skupstinom grada i opstinom Obrenovac. - Procena je da bi samo postavljanje sistema za stalno merenje ispustanja gasova kostalo oko 800.000 evra. U procesu proizvodnje struje TENT godisnje sagore oko 21 milion tone uglja, od cega ostaje oko 4 miliona tona pepela i sljake, koje se odlazu na deponije velicine 400 do 600 hektara.
- Posebno je opasna deponija TENT B, jer nikada nije dovedena u oprojektovano stanje. Sistem za prskanje, kao ni vodeno ogledalo, kojim bi se smirivao pepeo nije uraden - rekao nam je Milutin Komanovic, iz gradskog Sekretarijata za zastitu zivotne sredine. - Posle uradene Studije i prikupljenog novca postavljeni su filteri, jer je do tada emisija iz dimnjaka bila i do 20 puta veca od dozvoljene. Strucnjaci su analizirali stetne uticaje deponije pepela iz TE "Nikola Tesla" na zdravlje ljudu i zivotne sredine i napravio projekat smanjenja uticaja deponije sljake i pepela na okolinu. Studija predlaze rekonstrukciju i izgradnju novih elektrofiltera kako bi se smanjilo sirenje stetnih materija. Medu ponudenim resenjima je i izgradnja nove deponije pepela po propisima Evropske unije, a obradom suvog pepela dobijala bi se vrsta gradevinskog materijala. Sve to, medutim, kosta vise stotina miliona evra, a Evropska Unija upozorava da je 2008. godina krajnji rok da se sa "studiranja" prede na realnost.

Brojke
U Domu zdravlja Obrenovac, tokom 2000. godine 22.278 dece skolskog uzrasta zatrazilo je pomoc lekara, a od toga 310
prijavilo je bronhijalnu astmu. To je mnogo puta veci broj u odnosu na druge domove zdravlja - Mladenovac:6, Palilula:60, Savski Venac:36 i Cukarica:203. Prema podacima iz ambulantama Grabovac, Krtinska i Drazevac vidi se da je povecan broj prvog javljanja lekaru zbog nekog oboljenja disajnog organa - U Drazevcu:27, 5 odsto, a u Grabovcu: 54,5 odsto - odraslih, dok je kod dece predskolskog uzrasta to povecanje - 67 odsto. B. G. Petrovic

8. jun
-- SAOPSTENJE VLADE SRBIJE:
KONKURS ZA FINANSIRANJE I SUFINANSIRANJE PROJEKTA U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM
BEOGRAD - Ministarstvo nauke i zastite zivotne sredine - Uprava za zastitu zivotne sredine povodom 5. juna, Svetskog dana zastite zivotne sredine, raspisuje konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti upravljanja otpadom. U 2004. godini Ministarstvo nauke i zastite zivotne sredine - Uprava za zastitu zivotne sredine finansirace ili sufinansirace sledece projekte u oblasti upravljanja otpadom:
I izradu projektne dokumentacije za sanaciju i remedijaciju deponija
II realizaciju projekata sanacije i remedijacije deponija
III izradu projektne dokumentacije za izgradnju regionalnih deponija
Pravo ucesca na Konkursu imaju opstine i gradovi sa podrucja Republike Srbije.
Rok za podnosenje prijava po ovom Konkursu je 1. jul 2004. godine.
Formulari za prijavljivanje i spisak potrebne dokumentacije mogu se preuzeti direktno sa sajta ili licno svakog radnog dana od 9,00 do 13,00 sati.
Prijave slati na adresu: Ministarstvo nauke i zasti te zivotne sredine – Uprava za zastitu zivotne sredine ul. Nemanjina 22-26, Beograd sa naznakom: Za KONKURS – Deponije. Detaljnije informacije mogu se dobiti svakog radnog dana, od 9,00 do 13,00 sati, na tel: 011/ 2158

-- DEUTSCHE WELLE:
ZASTITA DUNAVA - ZASTITA BUDUCNOSTI
BERLIN - Kada je 1994.godine u junu doneta Povelja o zastiti Dunava, niko nije ocekivao tako dobru saradnju i takve uspehe. Za deset godina povelju su potpisale sve drzave korz koje protice Dunava, osim Bosne i Hercegovine, a ocekuje se da i ta drzava ove godine potpise sporazum. Kako bi se skrenula paznja na reku koja povezuje 13 evropskih zemalja, 29.juni je oznacen kao Dan Dunava i obelezava se ove godine, prvi put. Ovaj dan, kaze Fric Holcvart iz nemackog ministarstva za zastitu recnih tokova, ce se od sada obelezavati svake godine, a zasto je to vazno, on kaze: "Ne postoji naime nijedna oblast u Evropi koja povezuje toliko razlicitih drzava kao Dunav. I druga stvar zbog koje mislim da je sve ovo sto radimo vazno je sto smo pridobili i drzave kao sto je bila bivsa Jugoslavija, odnosno danasnja SCG,dakle drzava koja je bila da tako kazem bela mrlja, ali koja sada pokazuje izuzetano interesovanje za saradnju. Saradnja na Dunavu je za dobrobit pre svega ljudi koji pored Dunava zive. Komisija za zastitu Dunava ne bavi se samo kvalitetom vode, vec i takvim temama kao sto je velicina brodova koji ce u buducnosti ovom rekom moci da plove." U Srbiji i Crnoj Gori se povodom Dana Dunava organizuju brojne manifestacije. Ovaj Dan je, kako kazu u Evropskoj komisiji zamisljen i kao dan koji spaja ljude i prevazilazi granice. Na primer u Becu se za 29. juni planira da se svi abasadori drzava kroz koje protice Dunav, sretnu na jednom mostu. Slicno planiraju i u Bugarskoj i Rumuniji, a kazu da bi voleli d a se oko necega slinog dogovore i Hrvatska, Srbija i Crna Gora i BiH. EU je donela nova, poostrena pravila zastita voda i do 2015 godine trebalo bi da se znacajno poboljsa kvalitet vode. Helmut Bleh iz Evropske komisije za zastitu Dunava, kaze: "Posto sam rodjen u Becu, Dunav za meine ima i jednu emotivnu komponentu. Sto se tice zastite Dunava, mi nikoga ne mozemo da nateramo da nesto postuje ili ne, ali postoji obaveza koja je data na ministarskom niovou. Komisija za zastitu Dunava okuplja drzave koje su clanice EU, one koje su Evropskoj uniji blizu i one koje su od nje daleko. Ali, sve njih povezuje jedna dinva reka i zato treba i da radimo na njenoj zastiti", rekao je predstavnik Evropske komisije za zastitu Dunava. A ovome, nema ssta da se doda. Ljiljana Renke

7. jun
-- GLAS JAVNOSTI: UCENICI OBELEZILI DAN ZASTITE ZIVOTNE SREDINE: SLIKE OKEANA NA ZIDOVIMA
BEOGRAD -Decije rucice nezno prelaze preko listova biljaka koje cekaju na svoj red da budu preseljene u svoj novi dom osnovnu skolu "Sinisa Nikolajevic"na Vracaru. Malisani su uz pomoc svojih nastavnika dali novi zivot nani, cubaru, zalfiji i cuvarkuci. Ovo je jedna od tri beogradske skole koje su pridruzene UNESKO - u i danas obelezavaju svetski Dan zastite zivotne sredine. Mnogo klinaca radi nesto. D rugi samo gledaju. Ali, svi su veseli, osmehuju se. Skolski zid je oslikan u hiljadu boja. Stariji su tu da deci pomognu ako nekome nestane boje, ali se ne mesaju u ono sto deca slikaju.
-Mislim da sve skole trebaju da izgledaju ovako - zadubljeni su u oslikavanje murala koji predstavlja zivot u okeanu Vuk Jovic i Milos Novakovic, ucenici sedmog razreda. Decije oci zagledane u ajkule, kitove, morske zvezde i raze, i to u centru Beograda. Duboko plavo se prosulo svuda oko nas, u ovom kutku lepote na Vracaru.
Na kvizu o poznavanju zivotne sredine vladala je neopisiva atmosfera: takmicari, visoki od metar do metar i po, sede na svojim
mestima, zamisljeni poput nekih antickih filozofa, i pokusavaju da smisle odgovor na pitanje o ocuvanju zivotne sredine. Oko njih sede njihovi drugovi iz skolskih klupa i navijaju.
Pobednici su Marija Okicic, "prvak", Nikolina Kovacevic, "drugak", Marija DJuric, ucenica treceg razreda i Ivan Jaric iz 4/2, koji nam je rekao da njega stavimo na prvo mesto, "jer je glavni u timu".

-Deci ovo mnogo znaci. Od pocetka akcije ozelenjavanja skole, oni su mnogo opusteniji, odgovorniji i radosniji kad su u skoli. Angazovani su u ocuvanju svoje sredine, sto im uopste ne pada tesko, jer su svesni da rade nesto sto je dobro za sve - zadovoljna je Sanja Bogdanovic, pedagog skole. Pri kraju manifestacije polozen je kamen temeljac za buducu "ekolosku ucionicu". I. C.

5. jun
-- DEUTSCHE WELLE: OBNOVLJIVE ENERGIJE IMAJU SANSU
Konferencija u Bonu pokazala odlucnost ne samo industrijskih, vec i zemalja u razvoju u trazenju alternativnih energija
BERLIN - Kako bi izgledala jedna svetska konferencija sa zahtevima o koriscenju obnovljivih energija pre 20 godina? Verovatno bi se srelo nekoliko zanesenjaka koji bi razgovarali o buducnosti energije koju daj u Sunce, voda i vetar i koje mediji jedva da bi primetili. Godine 2004. u Bonu, to je izgledalo sasvim drukcije. Svoje predstavnike poslale su 154 drzave , takodje i SAD, Kanada, Australija, cijim su politicarima ekolozi uvek bili trn u oku. Na konferenciju je dosao i nemacki kancelar Gerhard Sreder, a britanski premijer Toni Bler poslao je video poruku. Nesto se ipak uradilo. Aktuelne svetske vesti vrte se oko cene nafte. Nemacki kancelar se na susretu ovako izrazio: medjunarodna zajednica je stalnom zavis noscu privrede od nafte ranjiva. I vec dugo vremena su energija Sunca, ali i vetra i biomase tehnoloski tako razvijene da omogucavaju ne samo zaradu vec stvaraju i nova radna mesta. Makar za pocetak prvo u industrijskim zemljama. Ali, dugorocni potencijal takozvanih mekih ili cistih ili obnovljivih energija otkrivaju sve vise i zemlje u razvoju. Brazil krece u veliko koriscenje obnovljivih energija, Kina je u Bonu najavila da ce u svemu tome udvostruciti svoje ucesce i to do 2012.godine. Upravo za velike drzave na jugu obnovljive energije znace takodje i zastitu klime, ali i unutrasnjosti zemlje omogucavaju da dobije struju. Da li to znaci da obnovljivim energijama vise nista ne stoji na putu? Na zalost nije tako. Udeo ovih energija u svetu je jos uvek mali, prema nekim procenama izmedju dva i pet odsto. Energetska politika usmerena je na naftu i ugalj. Centrale proizvode toplotu i struju, a njima upravljaju veliki svetski koncerni. Privredna struktura solarne energije izgleda decentralizovano, moc i uticaj ce se promeniti. OPEK kartel u tome nema nikakvog interesa. To je jos od zemaljskog samita o ekoloskom delovanju u Riu utvrdjeno ugovorom u okviru UN. Izgradnja obnovljivih energija pod tim krovom jos dugo nece biti moguca. Koalicija voljnih, koja se srela u Bonu, krece jednim drugim putem: bice vise bilateralnih projekata, kao sto su izgradnja postrojenja za koriscenje obnovljivih energija u Avganistanu, kako nameravaju da rade Francuska i Nemacka. Oko 160 takvih projekata nalazi se na listi bonskog akcionog programa. Signal iz Bona glasi: obnovljive energije traze znanje, ali takodje i subvencije , kao sto su to izvori nafte u svetu decenijama uzivali i uzivaju jos uvek. Treba ima fer sansa. Zemlje na jugu moraju da stvore odgovorne zakone kako bi privukle investicje. Bogati sever mora da ide ka istrazivanjima i trzistu kroz subvencije. Sa izgradnjom obnovljivih energija nece morati jos dugo da se ceka na poboljsanje klime i bolje rezultate u borbi protiv siromastva. Bon je bio samo pocetak, ali uoste ne los. Jens Turau

-- VECERNJE NOVOSTI: PECI GUTAJU SAV OTPAD
BEOGRAD - Fabrika cementa u Koromacnom, mestascu izmedu Pule i Rijeke, nije najveca u Hrvatskoj, ali je prepoznatljiva po nesvakidasnjim metodama proizvodnje. Novi vlasnik, svajcarska kompanija "Holcim", je osim sticanja profita zacrtao i nezaobilazan cilj - zastitu zivotne sredine. Tako se umesto klasicnih, u pecima sa laporcem sve vise koriste alternativna goriva, poput starih automobilskih guma, ulja, i kostanog brasna! Priliku da vide kako sve ovo deluje "uzivo" imali su i predstavnici cementare "Novi Popovac", koji su sa novinarima iz Srbije gostovali u Istri. Slozeni elektronski uredaji, dzinovski bunkeri za gume, silosi za smestaj otpadnog ulja i kostanog brasna kostali su oko 1,5 milona evra, ali ce se, prema misljenju nasih domacina, sve vrlo brzo isplatiti. Racunica je jednostavna - jedna tona guma ima istu energetsku vrednost kao tona uglja. Postoji samo "mala" razlika - otpad se ne placa!
- Godisnje izgorimo oko 3.000 tona otpadnog ulja, 6.000 tona starih guma i isto toliko kostanog brasna - objasnio nam je Urs Fankhauzer, prvi covek cementare "Koromacno". Bitno je i da se koriscenjem ovih alternativnih goriva ne menja kvalitet cementa. Prilikom proizvodnje, istina, oslobada se i ugljen-dioksid cija kolicina, po nasim normama, ne sme da prede 50 miligrama po metru kubnom. Nazalost, ovaj gas je redovan pratilac cementne industrije, ali se trudimo da maksimalno smanjimo emitovanje u atmosferu. Tako nasi zapadni susedi jednim metkom ubijaju dva zeca - ciste okolinu i smanjuju troskove proizvodnje. Kako kazu, godisnja usteda se meri milionima evra. Direktor cementare "Novi Popovac" Darko Krizan, nastoji da slicne metode primeni i kod nas. Medutim, ne ide tako glatko, jer su mu se, kaze, na tom putu isprecili vazeci propisi. -Iako je usvojena strategija upravljanja otpadom, posebnog zakona u ovoj oblasti kod nas jos nema - primecuje Krizan. -Nazalost, u Srbiji nije dozvoljeno da se spaljuje otpadni materijal, mada se on krisom odlaze na razne lokacije, u zavisnosti od bezobrazluka onih koji to cine. Nasa cementara je spremna da pomogne drzavi u uklanjanju industrijskih ulja i starih guma, a svakako da mi u tome vidimo i nasu korist.

Veliko spremanje
Cementara "Novi Popovac" je od 31. januara 2002. godine clan "Holcim" grupe, koja zaposljava 51.000 radnika i prisutna je u 74 zemlje. Svajcarska kompanija postala je vecinski vlasnik, a vec u aprilu krenulo se sa ciscenjem svih delova fabrike od nagomilanog otpada i praskastih naslaga. Poslovicno vredni Svajcarci zabranili su deponovanje sumnjivih materija na jalovistu kopa laporca, a do sredine 2005 godine elektrofilteri ce biti zamenjeni vrecastim. Time ce emisija prasine biti smanjena na 30 miligrama po metru kubnom vazduha (nekada se desavalo da u metru kubnom vazduha bude i do 500 miligrama prasine!).
Milan Babovic

4. jun

-- TANJUG:
GLOBALNI CILJ POVECANJE KORISCENJA OBNOVLJIVE ENERGIJE
BON - Ucesnici Medjunarodne konferencije o obnovljivoj energiji, odrzanoj u Bonu, obavezali su se da zbog loseg s tanja u oblasti zivotne sredine znacajno povecaju koriscenje obnovljivih izvora energije. Na kraju ministarske konferencije, ciji je domacin bio nemacki kancelar Gerhard Sreder, predstavnici 150 drzava ucesnica skupa usvojili su Politicku deklaraciju u kojoj se potvrdjuju ciljevi Svetskog samita o odrzivom razvoju, 2002. godine u Johanesburgu, o potrebi prelaska sa tradicionalnog energetskog sistema na novi sistem, zasnovan na obnovljivim izvorima energije.

-- TANJUG: SCG IMA ZNACAJNE POTENCIJALE IZVORA OBNOVLJIVE ENERGIJE
BON - Srbija i Crna Gora imaju znacajne potencijale izvora obnovljive energije, pa se uklapaju u globalnu orijentaciju veceg njihovog koriscenja u buducnosti, umesto tradicionalnih goriva fosilnog porekla, izjavio je danas Tanjugu ministar za medjunarodne ekonomske odnose SCG Predrag Ivanovic. Ivanovic je predvodio delegaciju SCG na Medjunarodnoj konferenciji o obnovljivoj energiji, ciji je domacin bio nemacki kancelar Gerhard Sreder.

-- GLAS JAVNOSTI:
U 2004. GODINI ZABELEZENO DEVET OPASNIH INCIDENATA
Zavrsen nacrt zakona sa rigoroznijim odredbama i mnogo visim kaznama
BEOGRAD -Poslednje dve decenije dvadesetog veka u svetu i kod nas porastao je naglo broj hemijskih akcidenata, trovanja, neodgovornog odlaganja opasnih materija sa teskim posledicama koji su mnoge ljude kostali zivota i naneli ogromne materijalne stete. U Srbiji ce sutra biti obelezen Svetski dan zastite zivotne sredine, sto je dobar povod da se svi pogledamo u ogledalu i razmislimo o divljim deponijama koje nicu diljem domovine, ulicama punim dubreta, ekoloskim incidentima koji nisu bili retki ni u prestonici i cinjenici da nemamo ni jednu deponiju za odlaganje opasnog otpada u Republici.
- Samo od pocetka 2004. godine zabelezeno je devet opasnih akcidenata koji su mogli u groziti zivote slucajnih prolaznika. Trovanje pesticidom kreozanom, nepropisno odlaganje 225 buradi sa otpadom iz cementare u Paracinu, paljenje vagona na zeleznickoj stanici i izlivanje tone bezolovnog benzina na sred mosta - samo su neki od slucajeva kada je posledice moglo osetiti hiljade ljudi - rekao je Milan Milutinovic, nacelnik Mobilne eko-toksikoloske jedinice. Prevoz opasnih materija, po Uredbi o prevozu opasnih materija, vrsi se tako da ne dovede u opasnost zivot i zdravlje ljudi, ne zagadi zivotnu sredinu i obezbedi mere zastite od eventualnog udesa. Uredba je doneta 2002. godine, i od tada nije bitnije promenjena. Kazne za nepostovanje predvidenih pravila su (pre)blage i iznose od 70.000 do 100.000 dinara za pravna lica i 7.000 do 10.000 za odgovorna lica u preduzecima.
-Pripremljen je tekst novog Zakona o zastiti zivotne sredine koji ce, nadamo se, veoma brzo biti primenjivan. Sve odredbe, a narocito kazne, bice daleko rigoroznije nego sada - kaze Stevan Tubic, iz Uprave za zastitu zivotne sredine pri Ministarstvu za nauku i zastitu zivotne sredine. Mobilna eko-toksikoloska jedinica Gradskog zavoda za zastitu zdravlja je tim ljudi koji izlazi na teren kada dode do akcidenata. Utvrduju o kojoj materiji i opasnostima je rec. Istog trenutka uzima s e uzorak materije i identifikuje u laboratoriji. Ekipa je sastavljena od devet clanova: tri lekara specijalista higijene i ekologije, tri hemicara i tri visa sanitarna tehnicara obucena za merenje opasnosti.
- Proveru opasnih materija mozemo da izvrsimo u pecinama, vodi, pesku, zemlji... Izlazimo na teren na teritoriji od Panceva do Kragujevca. Ali, posto ovakvih ekipa nema u drugim gradovima, pokrivamo teritoriju cele Srbije - objasnjava Milutinovic.
Opasnosti kojima se izlazu clanovi ove ekipe su velike. Na primer, 25. aprila na Ibarskoj magistrali neko je bacio 29 buradi sa neidentifikovanom materijom. Ispostavilo se kasnije da je rec o samozapaljivoj materiji, a temperatura od samo 19 stepeni mogla je da izazove eksploziju.
- Nacrt zakona za koji se zalazemo predvida vecu zastitu ljudi i zivotne sredine. Trudimo se da ekipe za intervenciju budu opremljene u skladu sa medunarodnim standardima - kaze Tubic, i objasnjava da je veoma bitno da vozac cisterni zna sta vozi i kako da zastiti sebe i druge ako dode do akcidenta. Najopasnija situacija, do sada, bila je prevrtanje tri vagona sa vinil-hloridom na Glavnoj zeleznickoj stanici. Pored toga sto je otrovna i zagaduje zivotnu sredinu, postojala je mogucnost velike eksplozije, koja bi zbrisala sve u precniku od jednog i po kilometra.
-Preduzetnik moze da obavlja prevoz opasnih materija u unutrasnjem saobracaju samo ako je firma registrovana za to, raspolaze tehnicki ispravnim prevoznim sredstvima, ima strucno osposobljene radnike i odobrenje za prevoz - kaze Milutinovic. On dodaje da je MUP obavezan da obezbedi vozila za specijalnu namenu i odgovarajucu opremu u slucaju potrebe za pratnjom prilikom prevoza opasnih materija u drumskom saobracaju.

Opasne eksplozije
U svetu i kod nas se svakodnevno registruje veliki broj udesa, a najcesce zbog nekonrolisanog curenja, paljenja ili eksplozije opasnih materija. Uzrok su nedostaci u tehnoloskim procesima, neodgovorno postupanje u proizvodnji, prevozu i koriscenju. Na osnovu dostupnih podataka u dvadesetom veku, oko 56 odsto udesa je nastalo u poslednjih dvadeset godina. Sem ogromnih materijalnih troskova, ove nesrece odnose i ljudske zrtve - kaze Milutinovic.

Statistika
U periodu 2001-2001. godine, desilo se 49 alarmantnih hemijskih akcidenata: u industriji 17, na komunalnim povrsinama 22, u
transportu sest, na poljoprivrednim povrsinama tri. U celoj zemlji devedesetih godina se prosecno desilo 20-25 udesa godisnje, uglavnom u industriji i transportu. Osnovni uzrok ovih situacija je vezan za ljudske greske (62 odsto), a ostali su
posledica greske u tehnologiji. V. Vukovic / A. Ivanovic

-- RTS:
HEMIJSKI PROIZVODI UGROZAVAJU RAZVOJ DECE
BEOGRAD - Hemijske supstance sadrzane u proizvodima koje svakodnevno koristimo predstavljaju opasnost za razvoj decjeg mozga - upozorava u svom najnovijem izvestaju svetska organizacija za zastitu prirode WWF. Izvestaj pod naslovom 'Opasnosti koje prete nasoj deci' je skup istrazivanja vodenih nedavno u zemljama Evropske unije o
uticaju sintetickih hemijskih proizvoda ciji su rezultati podstakli WWF da zatrazi bolje obavestavanje potrosaca. 'Prosto je neverovatno da, u vreme kada je nauka pokazala da su hemijski proizvodi stetni za mentalno zdravlje dece, mi jos nemamo vitalne informacije o vecini hemijskih proizvoda koji se danas koriste', rekla je Gvin Lajons, savetnica WWF za toksicne materije.
Ovaj uznemiravajuci fenomen odgovoran je za slabljenje pamcenja, smanjenje vizuelne percepcije i koordinacije kao i za losije rezultate na testovima inteligencije. WWF je u aprilu obelodanila rezultate jedne analize koja je ukazala na prisustvo 76 hemijskih supstanci u krvi 39 evropskih poslanika koji su se dobrovoljno prijavili za ovaj test.

3. jun

-- TANJUG: "JU SOLAR" PREDSTAVIO EKOLOSKE SISTEME OBNOVLJIVE ENERGIJE
BEOGRAD - Povodom 5. juna, Svetskog dana zastite zivotne sredine, Drustvo za opstu i solarnu energetiku "JU Solar" otvorilo je danas na beogradskom Trgu Nikole Pasica dvodnevnu izlozbu sistema za koriscenje obnovljive energije, ekologiju i zastitu okoline. Pored sistema za koriscenje s olarne energije, predstavljnei su i sistemi koji koriste hidropotencijal, energiju vetra i biomase. Otvarajuci izlozbu, predstavnik srpskog Ministarstva za nauku i zastitu zivotne sredine Djurdja Djordjevic je naglasiila znacaj toga sto nasa zemlja i proizvodjaci prate svetske tokove u koriscenju alternativnih prirodnih izvora energije, koji su ekoloski bolji jer ne zagadjuju okolinu.

2. jun

-- GLAS JAVNOSTI: NEREGULISANI PROPISI UGROZAVAJU ZDRAVLJE GRADANA OTPAD IZ KLANICA IZVORISTE ZARAZE
NOVI SAD - Ekoloski pokret Novog Sada vec vise od godinu dana upozorava na opasnost od sirenja zaraznih, u savremenom svetu iskorenjenih, bolesti koje se kod nas ponovo javljaju zbog haosa u oblasti neskodljivog uklanjanja klanicnog otpada u mesnoj industriji. Poslednji slucaj epidemije trihineloze u Novom Sadu, a pre toga pojave antraksa i bruceloze u Kovilju, svinjske kuge u Sremu i Jagodini i tularemije u centralnoj Srbiji, smatraju novosadski ekolozi, na vrlo dramatican nacin ukazuju na opasnost s kojom smo sada suoceni.
Problem kafilerija
Poslove uklanjanja klanicnog otpada u Vojvodini obavljaju tri kafilerije ( Backa Topola, Sombor i Zrenjanin), koje vec vise od godinu dana imaju finansijske probleme i povremeno potpuno prekidaju rad. Problem sa finansiranjem rada kafilerija je privremeno resen izdvajanjem iz pokrajinskog budzeta, koja su prestala od 1. aprila.
-Glavni krivici za sadasnje stanje su oni ljudi koji su placeni da vode ovu zemlju. Neophodno je da nasa vlada donese uredbu ili zakon, po kojem bi zagadivac placao troskove neskodljivog uklanjanja svakog kilograma klanicnog otpada koji produkuje, u skladu sa principom "zagadivac placa", koji je ustanovljen u svim susednim zemljama, pa cak i u Albaniji. Umesto toga, vlada svojom pasivnoscu ugrozava zdravlje stanovnistva, a klanicarima omogucava da prikriju stvarne kolicine preradenog mesa i utaje porez -kaze direktor Ekoloskog pokreta Nikola Aleksic.
- Sigurni smo da organizovanog prikupljanja klanicnog otpada nema samo zbog toga da bi klanicari mogli da izbegnu placanje poreza na stvarne preradene kolicine mesa i u tom kontekstu sagledavamo i cinjenicu da se gusi rad i kafilerija, koje su prepustene same sebi i trzistu - tvrdi Aleksic. R. K.

1. jun

-- RTS:
NAUCNO-STRUCNI SKUP 'EKOLOSKA ISTINA'
BEOGRAD - Na Borskom jezeru juce je poceo 12-ti naucno-strucni skup 'Ekoloska istina' na kome ce ucestvuje vise od 200 strucnjaka iz zemlje i inostanstva. Tokom dvodnevnog rada oni ce predstaviti oko 150 radova posvecenih prirodnim vrednostima i zastiti zivotne sredine.
Uporedo sa ovim skupom organizuju se i 'Dani preventivne mediicine' Timocke krajine. Tehnicki fakultet u Boru je organizator ovih tradicionalnih skupova, koji spadaju medu najeminentnije u zemlji, a suorganizatori su Zavod za zastitu zdravlja 'Timok' i Centar za poljoprivredna i tehnoloska istrazivanja u Zajecaru, kao i Drustvo mladih istrazivaca Bora.
Pokrovitelj ekoloskog skupa je Ministarstvo za nauku i zastitu zivotne sredine Srbije.

-- BETA:
5. JUN - SVETSKI DAN ZASTITE ZIVOTNE SREDINE
BEOGRAD - Svetski dan zastite zivotne sredine obelezice 7. juna u Beogradu Tim Ujedinjenih nacija u SCG i Program za razvoj UN (UNDP). Taj dan ove godine je posvecen okeanima i morima sveta i obelezava se pod sloganom "Traze se mora i okeani - zivi ili mrtvi". UNDP najavio je da ce 7. juna predstaviti svoj program za zastitu zivotne sredine i "Vodic za upravljanje zivotnom sredinom".
Tog dana, u ime UNDP-a direktor beogradskog zooloskog vrta Vuk Bojovic urucice godisnju nagradu te organizacije za novinarski doprinos u oblas ti zastite zivotne sredine. Proslava ekoloskog praznika bice odrzana na brodu Sirona koji ce u ponedeljak u 12 sati krenuti u dvocasovnu plovidbu sa Savskog pristanista.

-- TANJUG:
FORMIRA SE STALNA KOMISIJA ZA SARADNJU ZEMALJA U SLIVU REKE SAVE
BEOGRAD -Na petom sastanku privremene Komisije za saradnju Srbije i Crne Gore, Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine u slivu reke Save, koji je danas odrzan u Beogradu, postignut je dogovor da Komisija bude pretvorena u stalnu, koja ce rukovoditi procesom saradnje i integracije regiona savskog basena, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova SCG
Predrag Boskovic. Boskovic, koji je ucestvovao sa specijalnim koordinatorom Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope Erhardom Busekom u radu sastanka, istakao je na konferenciji za novinare u Ministarstvu spoljnih poslova SCG, da je Savska inicijativa od visestrukog
znacaja, najpre zato sto omogucava saradnju bivsih jugoslovenskih republika, a zatim sto predstavlja "pravac i putokaz u buducim evropskim integracijama". Busek je ocenio da je danasnji sastanak u Beogradu izvanredan dogadjaj za region, ali i za Evropu jer je Savska inicijativa pokazatelj da je "medjugranicna saradnja moguca".

-- VECERNJE NOVOSTI:
SPRECENA EKOLOSKA KATASTROFA!
BEOGRAD - Mnogo srece bilo je u ponedeljak na strani Beogradana! Izbegnuta je eksplozija i moguca ekoloska katastrofa - izlivanje benzina u Savu! Cisterni naftne industrije iz Novog Sada, koja je prevozila sedam tona goriva iz Panceva u Rumu, otpao je tocak. Havarija se dogodila oko 18 casova na mostu "Gazela", kada je iz za sada nepoznatih razloga, pukla zadnja osovina na desnom tocku i probila cisternu. Vozac kamiona ostao je, srecom, nepovreden, ali je zbog visestruke opasnosti saobracaj na "Gazali" bio obustavljen i za pesake i za vo zila vise od tri casa. Zahvaljujuci brzoj intervenciji, 30 vatrogasaca uspelo je da spreci eksploziju i oticanja vise od tone benzina, koji je iscureo iz ostecene cisterne, u reku. Vatrogasci su odmah bacili pesak i "Ekopor" granule, i tako pokupili rasutu tecnost sa kolovoza. Kako su nam rekli: "Ni kap benzina nije otisla u Savu".

-Sreca sto u kamionu nije bila neka druga materija, mada i ova moze biti veoma opasna - rekao nam je Miroslav Nikcevic, direktor Uprave za zastitu zivotne sredine. - Ispitacemo kako je moguce da se sa ovakvim vozilom prevozi benzin. Trazicemo od nadleznih iz "NAP", da objasne da li su proverili cisternu pre nego je posla na put, kao i da nam pokazu svu neophodnu papirologiju vezanu za prevoz opasnih materija. Kontroli ce biti podvrgnuti i ostali proizvodaci i prevoznici nafte i njenih derivata - kategorican je bio Nikcevic. Na mesto incidenta izasao je i zamenik gradskog sekretara za zivotnu sredinu Milutin Komanovic. Veoma zabrinut, neprestano je bio uz vatrogasce. Sa nevericom je posmatrao pretakanje goriva iz jedne u drugu cisternu. Miris benzina sirio se na sve strane.
-Vatrogasci su tek oko 21 sat uspeli da osposobe cisternu i sklone je na sigurno mesto - rekao nam je potpukovnik Milan
Jovanovic, komandant Vatrogasne brigade Beograd. - Radnici preduzeca "Ekotank" su ocistili i osusili asfalt, tako da je saobracaj delimicno uspostavljen oko 21.30 casova. M. S. Popovic - K. Jokovic

-- DANAS: OPASNOST "STAKLENICKIH GASOVA" BEOGRAD - Hidroelektrane zagaduju okolinu - tvrdi Svjetsko drustvo za brane - grupa naucnika, inzenjera i zastitnika prirode koju podrzava Svjetska banka, inace najveci ulagac u izgradnju velikih brana u svijetu. U izvjestaju Drustva stoji i iznenadujuca tvrdnja o izlucivanju velike kolicine "staklenickih plinova" iz akumulacijskih jezera hidroelektrana. Inace, hidroenergetske akumulacije u svijetu pokrivaju povrsinu velicine Francuske, a ispustaju u atmosferu metan i ugljen dioksid. Upozorenja o stvaranju "staklenickih gasova", pojavila su se sredinom devedesetih. Tropske akumulacije su glavni grijac Zemlje. Samo za akumulaciju Balbina u Brazilu, procenjuje se da ce tokom prvih dvadeset godina djelovanja hidroelektrane proizvesti oko tri miliona tona ugljen dioksida godisnje. Poredenja radi, navodi se u napisu, termoelektrana na ugalj, jednakog kapaciteta proizvela bi "samo" 0,35 miliona tona ugljen dioksida godisnje. "Nema nikakvog opravdanja za tvrdnju da hidroelektrane znacajno ne doprinose globalnom zagrijavanju Zemlje", jedan je od zakljucaka Drustva za bra ne? Kakav ce stav o tom problemu zauzeti crnogorski energeticari i ekolozi, jos je otvoreno pitanje. Nadam se da ce i ovi podaci biti jos jedan argument da se odustane od sulude ideje izgradnje hidroelektrane "Vuk Vijela" na rijeci Tari i tako poremeti jedan od najljepsih eko sistema na svijetu. Pavle Dimitrijevic, NVO Centar "Most" - Zabljak, Crna Gora

-- SAOPSTENJE VLADE SRBIJE: ZAVRSENA IZRADA ZAKONA O ZASTITI ZIVOTNE SREDINE BEOGRAD - Ministar za nauku i zivotnu sredinu u Vladi Republike Srbije Aleksandar Popovic izjavio je danas da je zavrsena izrada zakona o sistemu zastite zivotne sredine i izrazio uverenje da ce se ovaj dokument uskoro naci u Skupstini Srbije. Popovic je agenciji Beta rekao da ce usvajanje tog okvirnog zakona i niza pratecih zakona k oji su u pripremi, biti prvi krupan korak u harmonizaciji domaceg zakonodavstva u oblasti zastite zivotne sredine sa propisima Evropske unije (EU). Popovic je objasnio da se trecina propisa koje Srbija mora da ispuni da bi usla u EU odnosi upravo na zasti tu zivotne sredine, ali da medu tim aktima, kojih ima na hiljade, nisu svi zakoni, vec ima i dosta direktiva i pravilnika koji ne zahtevaju usvajanje u parlamentu. On je naglasio da su u finalnoj fazi izrade zakoni o upravljanju otpadom, o zastiti od jonizujuceg zracenja, o bioloskim istrazivanjima i ribarstvu. Ministar je dodao da Ministarstvo radi i na zakonima o sumama i vodama, a planiran je i pocetak izrade zakona o zastiti vazduha, prirode i upravljanja hemikalijama. Prema njegovim recima, navedeni za koni su uz jos tri zakona koji se pripremaju uz pomoc Vlade Finske, prvi krupan korak u harmonizaciji domaceg zakonodavstva sa propisima EU.
Popovic je naglasio da zakoni nisu jedini problem zastite zivotne sredine u Srbiji, i podsetio na to da u Republici i dalje ne postoji nijedna deponija za odlaganje opasnog otpada, niti postrojenje za njegovu preradu. On je objasnio da zavrsetak tih poslova zavisi od kolicine novca koja bude na raspolaganju Vladi Srbije za ekoloske projekte, ali i od volje nadleznih da se stvari promene. Prema njegovima recima, "stanje u zivotnoj sredini nije ruzicasto i trebace zaista mnogo vremena i mnogo posla, ali je bitno krenuti velikim koracima i raditi punom snagom".

  ....ko je autor
....kućni ljubimci     ....usluge
....ekologija     ....kontakt
....divljina     ....saradnja
....forum     zahvaljujem se....
....saopštenja     ....adrese
....galerija    
   
   
   
     
       
   

2004 © Životinjsko carstvo