....naslovna strana

....pretraživanje

Pregled vesti iz ekologije u SCG za februar 2004. godine
....nestali  

28. februara
-- GLAS JAVNOSTI:
REPUBLICKI INSPEKTOR ZA ZASTITU ZIVOTNE SREDINE POTVRDIO - NEMA CETIRI BURETA ARSENA
ZAJECAR
- Republicki inspektor za zastitu zivotne sredine Dusan Kukolj obavestio je predstavnike sindikata ASNS AD "Kristal" da je inspekcijskim pregledom, koji je izvrsen 16. januara ove godine, utvrdeno da u magacinu mesaone AD "Kristal" u Zajecaru nedostaju cetiri bureta arsen-triksida od po 100 kilograma. Kukolj u dopisu dalje kaze da je prema izjavama prisutnih magacin vise puta obijan, a da je kasnijom proverom utvrdeno da je to prijavljivano i SUP-u Zajecar. Stojanovic Slavka, koja je bila zaduzena za magacin, morace da se javi Opstinskom sudu radi ponovnog popisa magacina, posto se kod nje nalazi kompletna dokumentacija o popisu iz juna prosle godine.

Inspektor Kukolj clanove sindikata ASNS po njihovoj predstavci obavestava da krivicne prijave koje su oni naveli nisu u nadleznosti Republicke inspekcije za zastitu zivotne sredine.

Proslog meseca clanovi sindikata ASNS fabrike "Kristal" optuzili su za nestanak buradi Milisava Todorovica, novog vlasnika ove fabrike. Oni su tada na konferenciji za novinare izjavili da je arsen-trioksid, koji spada u opasne materije, prosle godine izvezen iz kruga fabrike privatnim automobilom i da mu se od tada gubi svaki trag. Gospodin Todorovic je posle nekoliko dana demantovao ovu informaciju, tvrdeci da on nema nikakve veze sa nestankom arsena, niti da mu je bilo sta u vezi s tim poznato.

Na jucerasnjoj konferenciji za novinare Srdan Veselinovic, predsednik sindikata ASNS, je izjavio da su oni o svemu ovome 21. januara obavestili SUP Zajecar, ali da do danas nisu dobili nikakav odgovor.

- Zasto policija u tom smislu nista ne preduzima, vec podnosi prekrsajne prijave protiv ljudi koji su proslog meseca ucestvovali u blokadi grada u znak protesta zbog ovih desavanja - zapitao je Veselinovic.

- Mi smo uredno prijavili protest i za to dobili odobrenje od zajecarskog SUP-a, a sada su protiv nas podnete prekrsajne prijave, pa oni kojima "Kristal" nije isplatio 24 licna dohotka morace da plate kazne od po nekoliko hiljada dinara zato sto su protestovali.

Na jucerasnjoj konferenciji za novinare predstavnici sindikata ASNS bili su izriciti u zahtevu da policija sto pre resi slucaj nestanka arsena, a novom vlasniku Milisavu Todorovicu zapretili da mu nece dozvoliti da preuzme fabriku dok ne izmiri sve obaveze prema radnicima.

Prodat i magacin

Juce je saopsteno i da je gospodin Milisav Todorovic na licitaciji koja je u fabrici odrzana pre dva dana kupio magacin u kome je uskladisten arsen-trioksid, a koji se koristi u proizvodnji kristalnog stakla. S. Markovic

26. februara

-- DNEVNIK:
ELEMIRSKO EKOLOSKO DRUSTVO "OKANJ" - PONOVO POTPISI PROTIV CADJARE
ELEMIR
- Elemirsko Ekolosko drustvo "Okanj" krenulo je u akciju i pojacalo aktivnosti nakon nedavnog zbora odrzanog u Domu omladine u ovom mestu. Na njemu je predstavljanje izgradnje fabrike karbonskih punila za preradu otpadnih gasova docekano na noz od svih prisutnih, osim predstavnika potencijalnih investitora, HIP "Petrohemija" Pancevo i elemirske Fabrike kaucuka.

Izgradnji novog hemijskog postrojenja na podrucju Elemira ekolozi iz "Oknja", vec su se jednom uspesno suprotstavili krajem devedesetih godina, kada je "Petrohemija" prvi put najavila gradnju "cadare". Tada su sakupili vise hiljada potpisa, najvise Elemiraca i Zrenjaninaca, ali i mestana okolnih sela kao sto su Melenci, Taras i Aradac. Ovaj put Ekolosko drustvo angazovalo je i animiralo pokrajinske i lokalne organe vlasti. Izmedu ostalih, i pomocnika pokrajnskog sekretara za zastitu zivotne sredine Imrea Kerna i clana Izvrsnog odbora SO Zrenjanin zaduzenog za ekologiju Dejana Jovanova, koji su najavili suprotstavljanje ideji i izgradnji "cadare".

Podrsku Elemircima uputili su i predsednik Skupstine ekoloskih pokreta Srbije i Crne Gore Nikola Aleksic, ali i Opstinski odbor G17 plus u Zrenjaninu. Ova stranka obecala je prikupljanje 10.000 potpisa, u gradu i okolnim mestima, protiv izgradnje fabrike karbonskih punila i pokretanje inicijative u SO Zrenjanin da se to spreci. Savet Mesne zajednice Elemir je na poslednjoj sednici doneo odluku da se HIP "Petrohemija" i Fabrika sintetickog kaucuka obaveste da Elemirci ne prihvataju izgradnju "cadare", u sklopu vec postojece Fabrike kaucuka. Sl. Surla

25. februara

-- DNEVNIK:
JEDEMO LI ZDRAVU HRANU?
NOVI SAD
- Otrova nema, ali nema ni propisa - U zemljama EU proizvodac je obavezan da upozna potrosaca sa sastavom proizvoda, a analiza se ne radi na osnovu uzorka, kao kod nas
- Pojava genetski modifikovanih proizvoda, koji su se bez upozorenja na deklaracijama prodavali u hrvatskim prodavnicama, aktuelizovala je pitanje kvaliteta hrane koju jedemo. Dok se naucnici usaglasavaju oko ispravnosti, odnosno stetnosti genetski modifikovane hrane, na trziste se u poslednje vreme cesto plasira i nekvalitetna hrana.

Mutanti se proveravaju

Genetski modifikovanu hranu u Vojvodini za sada kontrolise jedino Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, koja je, uz finansijsku pomoc uprave grada, prosle godine sprovela akciju "Novi Sad, grad bez GMO".

U 100 uzoraka, uzetih iz gradskih prodavnica zdrave hrane, nije naden nijedan genetski modifikovan proizvod - kaze direktorka Nacionalne laboratorije dr Mirjana Milosevic. - Analizirani su slucajni uzorci, i to oni za koje se pretpostavljalo da se radi o GM-proizvodima jer sadrze soju ili psenicu. U planu je i ispitivanje proizvoda u ostalim prehrambenim prodavnicama, a u Nacionalnu laboratoriju proizvode mogu da donesu svi koje interesuje da li sadrze GMO. - Pretpostavljam da ima hrane koja sadrzi geneticki modifikovane aditive, ali je pitanje da li smo s pravom oko toga digli prasinu. U svakom slucaju, potosacima se mora ukazati na to da je proizvod genetski modifikovan.

Upuceni kazu da su posebno "problematicni" uvezeni proizvodi, koji se zbog loseg kvaliteta ili isteka roka trajanja, u inostranstvu prodaju po znatno nizim cenama od onih koje imaju ispravni proizvodi. Nasi normativi, po kojima se kontrolise ispravnost prehrambenih proizvoda, nisu uskladeni s evropskim, a izrada novih pravilnika se odvija veoma sporo.

- U zemljama EU proizvodac je obavezan da upozna potrosaca sa sastavom proizvoda, a analiza se ne radi na osnovu uzorka, vec se u proizvodnju uvode sistemi koji garantuju da ce uvek izaci zdravstveno bezbedan proizvod. To je HACCP sistem, koji podrazumava da je proizvodac duzan da tokom proizvodnje definise sve sto potencijalno moze da predstavlja izvor kontaminacije proizvoda i preduzme korake da do toga ne dode. Nasi prehrambeni proizvodi, pogotovo mesni i mlecni, uskoro nece moci da stignu na zapadno trziste ako proizvodaci ne uvedu ovaj sistem - kazala je rukovodilac Laboratorije za ispitivanje prehrambenih proizvoda i hrane za zivotinje dr Jasna Mastilovic na jucerasnjoj tribini "Kvalitet i kontrola prehrambenih proizvoda", koju je organizovalo Drustvo agrarnih novinara.

Po njenim recima nije dovoljno samo da se poostri kontrola proizvoda ili sto cesce analizira uzorak. Samo sistematskom kontrolom svakog koraka u proizvodnji i podizanjem svesti o znacaju higijene mogu se postici rezultati, rekla je ona, naglasivsi da je veliki problem sto se kod nas jos uvek analizira uzorak.

- Bez obzira na to da li se ispituje pet ili pedeset puta godisnje ili pet puta dnevno, analiza se odnosi samo na jedan uzorak. To je pogresno, pogotovo s aspekta zdravstvene bezbednosti, jer raspored kontaminenata nije uvek homogen, pa se moze desiti da je uzorak ispravan, da veci deo proizvodnje nije. U EU je to drugacije regulisano. Zdravstvena bezbednost i zastita zdravlja potrosaca su u prvom planu - kaze dr Mastilovic, objasnjavajuci da na Zapadu svaki proizvod ima deklaraciju o sastojcima, a na potrosacu je da izabere da li mu taj sastav odgovara ili ne. Proizvodaci su duzni da, na primer, istaknu koliki je procenat masti u proizvodu, ali i da li je taj proizvod genetski modifikovan, a takav je pravilnik pocetkom februara ove godine donesen i kod nas.

Domace zdravije

Steta sto nisu preduzeti koraci da se trgovci i proizvodaci okrenu iskljucivo domacim resursima - kaze dr Jasna Mastilovic. - S obzirom na to da smo godinama ziveli pod sankcijama i da nije bilo dovoljno pesticida i dubriva, imamo nekontaminirano zemljiste. Neophodno je da se potencira kvalitet koji smo, trpeci sve ostalo, dobili, i da se u svet plasiraju proizvodi za koje ce se sistematski garantovati visok nivo zdravstvene bezbednosti. Jer, Zapad je spreman dobro da plati nekontaminiranu hranu. S. Gluscevic


-- GLAS JAVNOSTI:
POZAREVLJANI ZABRINUTI ZBOG TRI PRIVATNA SMETLISTA - DEPONIJA U DVORISTU
POZAREVAC
- Jedan pozarevacki cistac svakodnevno uklanja smece s pijace u Ulici Ive Lole Ribara, kraj "zelene" pijace, i skladisti ga u svom dvoristu, iako je u pitanju strogi centar grada. Tako se u dvoristu Tomislava Zivkovica nalaze velike naslage raznog organskog i neorganskog otpada.

U komunalnoj inspekciji tvrde da se iz Zivkovicevog dvorista kontinuirano iznosi smece, a jednom prilikom izneto je cak sedam kamionskih prikolica otpada. Medutim, Zivkovic uporno nastavlja da skladisti smece u svom dvoristu.

U Pozarevcu inace, postoje bar jos dva dvorista ciji vlasnici u njima skladiste smece a nalaze se u ulicama Seljanin Ive i Sokobanjskoj. Sef sluzbe javne higijene Komunalnih sluzbi Zoran Zivkovic rekao je da ovo preduzece ne odnosi smece iz tih dvorista vec nekoliko godina jer ne poseduje adekvatnu opremu. Te poslove su prethodnih godina radila preduzeca koje je angazovala opstina, uz pomoc zatvorenika u KPZ Zabela. D. St.

-- TANJUG:
SEDISTE ORGANIZACIJE ZA UPRAVLJANJE SAVOM U ZAGREBU
ZAGREB
- Sediste medjunarodne organizacije za upravljanje Savom bice u Zagrebu, objavljeno je nakon jucerasnjeg sastanka koordinatora Pakta stabilnosti za jugoistocnu Evropu Erharda Buseka i hrvatskog premijera Ive Sanadera u glavnom gradu Hrvatske.
Kako je istakla danasnja hrvatska stampa, rec je o organizaciji koju su, na inicijativu Pakta, osnovale Srbija i Crna Gora, Hrvatska i Bosna i Hercegovina.

-- DANAS:
EKOLOSKA UDRUZENJA IZ HRVATSKE, MADARSKE I SCG POPULARISU I TRAZE BOLJU ZASTITU POPLAVNE DOLINE DUNAVA - CELO PODRUCJE PROGLASITI NACIONALNIM PARKOM
APATIN
- Ekoloska druzba "Prijatelji Kopackog rita" u Hrvatskoj, Nacionalni park "Dunav - Drava" u Madarskoj i ekoloski pokret "Plavi Dunav" u Apatinu nedavno su izdali plakat o blagodetima poplavne doline Dunava, s namerom da lokalno stanovnistvo upoznaju ili podsete sa svim onim sto ova dolina pruza, ali i da se unapredi nivo ekoloske svesti, odnosno da se ukaze da je uprkos zakonskoj zastiti vecina podrucja ugrozena covekovim uticajem, da se narusavaju pripadnosti poplavne doline Dunava.
Ovo je jedno od najvecih poplavnih podrucja Dunava u Srednjoj Evropi i njegovom srednjem toku. Lezi na uscu Drave u Dunav, a proteze se od Seksarda u Madarskoj do Dalja u Hrvatskoj, odnosno Bogojeva u Vojvodini. Germenc, Beda, Karapandza, Sarkanj, Vrblje, Petres, Mentes, Monostorski, Apatinski i Kopacki rit predstavljaju delove iste celine koja je ispresecana drzavnim i administrativnim granicama. Na osnovu nacionalnih zakona o zastiti prirode zasticeno je 64.855 hektara podrucja. Madarski deo poseduje najvisu kategoriju zastite jer je u celini zasticen u sklopu Nacionalnog parka "Dunav - Drava", u Hrvatskoj je deo podrucja od 15.534 ha zasticen u kategoriji Parka prirode "Kopacki rit", a deo od 7.700 ha u kategoriji istoimenog Posebnog zooloskog rezervata, dok je u SCG 19.648 ha zasticen kao specijalni rezervat prirode "Gornje Podunavlje". Postoje, medutim, i delovi poplavne doline, narocito u Hrvatskoj i SCG, koji nisu zasticeni ili ne uzivaju primerni status zastite.
Na tri jezika, hrvatskom, madarskom i srpskom, u plakatu je istaknut medunarodni znacaj ovog podrucja. Na osnovu odredbi Konvencije o vlaznim podrucjima od medunarodnog znacaja, narocito kao stanista ptica mocvarica na listu takozvanih Ramsarskih podrucja ukljuceno je 35.723 hektara u Madarskoj i Hrvatskoj. Evropski ornitoloski znacajnim podrucjem smatra se 89.679 hektara u Hrvatskoj, odnosno Vojvodini i Madarskoj po 30 hiljada hektara. Temeljne vrednosti ovog podrucja predstavljaju redovne poplave i dinamika vode, sedimentacija koja dovodi do stvaranja specificnog poplavnog reljefa, te izuzetna bioloska raznovrsnost. Citavo podrucje ispresecano starim rukavcima Dunava, barama, mocvarama i velikim trstacima. Tu su nepregledne livade visokih saseva, a vode su prekrivene belim lokvanjem, oraskom i nepackom. Ovde rastu i retke vrste biljaka kao sto su vodene paprat azola, sibirska perunika ili Laksmanijev rogoz. Tu su i znacajne povrsine prasuma koje sekire i testere jos nisu stigle unistiti o cemu svedoce i do 40 metara visoke i s preko 10 metara obima debele crne topole, a ovo podrucje je domovina i crnog gloga.
Poplavna dolina Dunava je i najvaznije mrestiliste riba dunavskog sliva, a do sada je zabelezeno 55 vrsta ribe, odnosno vrlo znacajne populacije sarana, stuke, smuda i soma, koje neretko narastu i preko 50 kilograma. Poducje pruza zivotne uslove za vise od 20 hiljada ptica mocvarica, te ugrozenim vrstama sisara ,vidra, divljih macaka, slepih miseva. Osnovne delatnosti u podrucju predstavljaju sumarstvo, lovstvo, vodoprivreda, poljoprivreda, stocarstvo, ribolov, a u poslednje vreme i turizam. Ekoloska udruzenja upozoravaju da se isusivanjem, melioracijama i kanalizacijom reka ugrozavaju vlazna i poplavna podrucja. Stare sume hrasta i topola su posecene, umesto njih sadene su plantaze evroamerickih topola, a nekvalitetno gazdovanje sumama ima dugogodisnji negativan uticaj na biolosku raznovrsnost podrucja. Intenzivno lovno gazdovanje, pak, dovelo je do prevelike brojnosti jelena i divljih svinja, sto je unistilo deo stanista.
- Nizom akcija u sve tri drzave zelimo povecati interesovanje za plovnu dolinu Dunava, da se ona efikasnije zastiti, i racionalnim koriscenjem sacuvaju vrednosti. Cilj nam je da se celo podrucje, bez obzira na drzavne granice, proglasi nacionalnim parkom, da u sve tri drzave ima jednak status zastite, te da se pokrene postupak kako bi dobilo status Rezervata Biosfere - kaze za Danas Boris Erg, clan Izvrsnog odbora ekoloskog pokreta "Plavi Dunav" u Apatinu. Đ. K.

24. februara

-- DANAS:
INDUSTRIJA STAKLA PANCEVO U PERIODU RESTRUKTURIRANJA - IZLAZ U CENTRU ZA RECIKLAZU STAKLENOG OTPADA
PANCEVO
- Posle dva propala tendera, kada su zainteresovani partneri iz engleske firme "Tafelglase", odustali od kupovine pancevacke Industrije stakla, zbog visoke cene gasa i velikog broja zaposlenih, poslovodstvo Staklare pokusava da pronade najbolji nacin za postavljanje fabrike na zdrave noge.
Najvece nade poslovodstvo Staklare polaze u projekat za izradu livenog stakla koji se priprema u saradnji sa Agencijom za reciklazu i u koji je ukljucena i paracinska Fabrika stakla.
- U zemlji se godisnje nagomila 10.000 tona staklenog krsa, a taj otpad je u prirodi neunistiv sto su dovoljni razlozi za izgradnju pogona za reciklazu, kojim bi smo dobili proizvod za dalju upotrebu, a to je liveno staklo. Studija izvodljivosti je pri kraju i ocekujemo da cemo je odbraniti u Vladi u martu. U jednom ovakvom pogonu dnevno bismo proizvodili 100 tona livenog stakla. Ukoliko nova Vlada bude podrzala ovaj projekat, ostace sporna jedino visoka cena gasa - rekao je Slobodan Gligoric, direktor razvoja Industrije stakla u Pancevu.
On je objasnio da je izgradnja pogona za reciklazu i sa ekoloskog aspekta isplativa i kao primer naveo istu fabriku u centru Venecije u kojoj je proces proizvodnje takav da ne ugrozava zivotnu sredinu.
Resenje problema velikog duga prema Fondu za penziono i invalidsko osiguranje, poslovodstvo fabrike vidi u ugovoru o konverziji duga. Ukoliko bi se Vlada sa tim slozila, 35 odsto ukupnog kapitala Staklare preslo bi u vlasnistvo drzave.
- Tada bismo bili u situaciji da pronademo partnera za podizanje tehnoloskog nivoa. Fabrika je zastarela i u njeno osavremenjavanje nije ulagano vise od 15 godina - kaze Gligoric.
Kada je zbog havarije na Pitsburg peci u avgustu prosle godine obustavljena proizvodnja ravnog stakla, ugaseno je i 600 radnih mesta. Realizacija socijalnog programa privodi se kraju, a za isplatu novcanih nadoknada za ukupno 860 radnika koji su proglaseni tehnoloskim viskom, drzava je obezbedila 150 miliona dinara. Neki radnici su zbrinuti u zastitnim radionicama fabrike, a preostalih 500 koji ostaju da rade u Staklari, svoje plate obezbedivace u doradnim pogonima - kalionici, panpleksu, specijalnim staklima, izopanu i medicinskoj ambalazi. V. J. P.

-- BLIC:
PENTAGON PREDVIDA GLOBALNU KATASTROFU - RAT ZA VODU ZA 10 GODINA
BEOGRAD
- Klimatske promene u narednih 20 godina mogle bi da imaju za posledicu globalnu katastrofu koja bi odnela milione zivota u ratovima i prirodnim katastrofama. Tajni izvestaj Pentagona, cije su objavljivanje zabranili americki vojni lideri, ipak je dospeo u ruke novinara lista "Obzerver". U njemu se upozorava da ce najveci evropski gradovi potonuti i da ce u Britaniji zavladati sibirska klima do 2020. Sirom sveta doci ce do nuklearnih sukoba, dugotrajnih susa, gladi i nemira velikih razmera.
U dokumentu se prognozira da bi nagla klimatska promena mogla da dovede planetu na ivicu anarhije, posto ce zemlje posegnuti za nuklearnom pretnjom da bi obezbedile i odbranile sve manje zalihe hrane, vode i energije. Pretnja globalnoj stabilnosti nadjacava opasnost od terorizma, kaze nekolicina strucnjaka upucena u sadrzaj ovog dokumenta.
"Lomovi i sukobi ce biti endemsko obelezje svakodnevnog zivota", zakljucuje se u analizi Pentagona. "Rat ce jos jednom odrediti ljudski zivot."
Ovi zakljucci su ponizavajuci za Busovu administraciju, koja je u vise navrata poricala da klimatske promene uopste postoje. Strucnjaci su izjavili da ce oni takode predstavljati alarmantno stivo za predsednika koji insistira na tome da nacionalna odbrana ima prioritet. Izvestaj je sastavljen po nalogu uglednog vojnog savetnika Pentagona Endrua Marsala, koji je u protekle tri decenije imao znatan uticaj na americku vojnu strategiju. On se nalazio iza nedavne sveobuhvatne analize sprovedene u cilju da se americke oruzane snage transformisu pod vodstvom sekretara za odbranu Donalda Ramsfelda.
"Klimatske promene treba da izadu iz okvira naucne debate i postanu pitanje nacionalne bezbednosti SAD", kazu autori Piter Svarc, konsultant CIA i bivsi sef planiranja iz Kraljevske grupe Dac/Sel, i Dag Rendal iz kalifornijske kompanije "Global biznis netvork". "Scenario katastroficnih klimatskih promena je uverljiv i ugrozice nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Drzava na nacin koji je neophodno odmah razmotriti", zakljucuju oni.
Vec naredne godine poplave sirokih razmera zbog podizanja nivoa mora izazvace velike potrese za milione ljudi. Prosle nedelje Busova administracija je bila izlozena ostroj kritici velike grupe uglednih naucnika koji tvrde da ona prilagodava nauku svojim politickim ciljevima i zabranjuje studije koje joj se ne dopadaju. Dzeremi Sajmons, bivsi aktivista Agencije za zastitu zivotne sredine (EPA), izjavio je da cetvoromesecno prikrivanje izvestaja predstavlja samo jos jedan primer nastojanja Bele kuce da gurne pod tepih opasnost od klimatskih promena.
Ugledni klimatolozi, medutim, smatraju da bi njihova procena mogla da posluzi kao katalizator u prisiljavanju Dzordza Busa da prihvati klimatske promene kao stvarnu pojavu koja se vec desava. Oni se takode nadaju da ce izvestaj ubediti SAD da potpisu globalne sporazume ciji je cilj usporavanje tempa klimatskih promena. Grupa eminentnih naucnika iz Velike Britanije nedavno je posetila Belu kucu da izrazi svoje bojazni zbog globalnog zagrevanja, u okviru sve intenzivnije kampanje da se SAD navedu da se ozbiljno pozabave ovim pitanjem. Iz pouzdanih izvora "Obzerver" saznaje da su americki funkcioneri pokazali veliko razumevanje za to pitanje kada su bili suoceni sa prituzbama da je javni stav Amerike sve vise u raskoraku sa stvarnoscu.
Jedan od njih je cak rekao da se Bela kuca pismeno zalila zbog nekih izjava pripisanih profesoru seru Dejvidu Kingu, glavnom naucnom savetniku Tonija Blera, nakon sto je stav predsednika Busa prema ovom pitanju okarakterisao kao stav koji ne moze da se brani.
Medu naucnicima koji su prisustvovali razgovorima u Beloj kuci nalazio se i profesor Dzon Selnhuber, bivsi glavni savetnik za ekologiju u nemackoj vladi i sef vodece britanske grupe klimatologa u Tindalovom centru za istrazivanje klimatskih promena. On je izjavio da bi interne bojazni Pentagona trebalo da posluze kao jezicak na vagi u ubedivanju Busa da prihvati postojanje klimatskih promena.
Ser Dzon Hoton, bivsi direktor Meteoroloske sluzbe i prva ugledna licnost koja je dovela u vezu opasnost od klimatskih promena sa opasnoscu od terorizma, izjavio je: "Ukoliko Pentagon salje takvu poruku, onda je zaista rec o znacajnom dokumentu."
Bob Votson, glavni naucni savetnik Svetske banke i bivsi predsedavajuci Meduvladine komisije za klimatske promene, dodao je da zloslutna upozorenja Pentagona ne mogu vise da se prenebregavaju.
- Moze li Bus da ignorise Pentagon? Bice tesko olako odbaciti ovakav dokument. On je veoma neprijatan. Uostalom, Busov najveci prioritet je upravo nacionalna odbrana. Pentagon nije neka suluda liberalna grupa; generalno gledano, oni su konzervativni. Ukoliko klimatske promene predstavljaju pretnju za nacionalnu bezbednost i privredu, onda predsednik mora da deluje. Postoje dve grupe koje Busova administracija slusa: naftni lobi i Pentagon - naglasio je Votson.
- Imate predsednika koji kaze da je globalno zagrevanje obmana, a s druge strane reke Potomak imate Pentagon koji se priprema za klimatske ratove. Prilicno je zastrasujuce kad Bus pocne da ignorise svoju vlastitu vladu s tim pitanjem u vezi - kaze Rob Geterbok iz "Grinpisa".
Po tvrdenju Rendala i Svarca, na nasoj planeti ima mnogo vise stanovnika nego sto ona to moze da podnese. Oko 2020. bice nam sve teze da prevazidemo katastroficne nestasice vode i energije, sto ce planetu gurnuti u rat. Oni upozoravaju da su pre 8.200 godina klimatski uslovi unistili useve i izazvali glad, bolesti i masovnu migraciju stanovnistva, sto bi uskoro moglo da se ponovi.
Rendal je izjavio za "Obzerver" da ce potencijalne posledice skorih klimatskih promena dovesti do globalnog haosa. "To su obeshrabrujuce stvari", rekao je on. "Rec je o jedinstvenoj pretnji nacionalnoj bezbednosti zbog toga sto ne postoji neprijatelj u koga biste uperili svoje topove i zbog toga sto nad tom pretnjom nemamo kontrolu."
Rendal je dodao da je vec sada mozda prekasno da sprecimo katastrofu. "Mi zapravo ne znamo tacno gde se nalazimo u ovom procesu. On bi mogao da pocne vec sutra, a da mi toga postanemo svesni tek kroz pet godina. Posledice klimatskih promena za neke zemlje zvuce neverovatno. Cini se ociglednim da treba ici na smanjenje upotrebe fosilnih goriva."
Votson je naglasio da su scenarija iz izvestaja tako dramaticna da se moze desiti da odigraju kljucni znacaj na predstojecim izborima u SAD. Poznato je da vodeci demokratski kandidat Dzon Keri prihvata klimatske promene kao realan problem. Naucnici razocarani Busovim stavom prete da ce se postarati da Keri iskoristi izvestaj Pentagona u svojoj kampanji.
Cinjenica da se Marsal krije iza porazavajucih zakljucaka pomoci ce Keriju. Sajmons, koji je napustio EPA u znak protesta zbog politickog uplitanja, izjavio je da prikrivanje izvestaja predstavlja jos jedan primer nastojanja Bele kuce da sakrije dokaze o klimatskim promenama. "To je jos jedan primer zasto ova vlada treba da prestane da zabija glavu u pesak kada je rec o tome."
Sajmons je naglasio da tesne veze Busove administracije sa uticajnim energetskim i naftnim kompanijama igraju kljucnu ulogu u razumevanju zasto klimatske promene nailaze na takvu skepsu u Ovalnom kabinetu. "Ova administracija prenebregava dokaze da bi udovoljila sacici velikih naftnih i energetskih kompanija." CDC/JS

Nerealne procene

Meteorolog Republickog hidrometeoroloskog zavoda Nedeljko Todorovic ocenio je juce da je tajni izvestaj americkog ministarstva odbrane, koji se pojavio u javnosti, ekstremno katastrofican i zasnovan na nerealnim osnovama.
- Istina je da se klima menja, ali posmatrano na period od nekoliko stotina godina - rekao je meteorolog Todorovic, komentarisuci tekst objavljen u "Obzerveru".
- Takve nagle klimatske promene mogle bi se desiti jedino ukoliko bi na nasu planetu naleteli vanzemaljski objekti kosmickog porekla koji bi uslovili drasticne promene inace stabilnih astronomskih kretanja, rotacije i kruzenja Zemlje oko Sunca - istakao je Todorovic i dodao da takva predvidanja sigurno nemaju realnih osnova.

Vodja trusta mozgova

Osamdesetdvogodisnji Marsal je legenda Pentagona, covek koji predvodi tajanstveni trust mozgova ciji je zadatak da odmerava rizike po nacionalnu bezbednost i koji se zove Kancelarija za konacne procene. Sluzbenici Pentagona su mu dali nadimak Joda (lik iz "Ratova zvezda") zbog toga sto postuju njegovo siroko iskustvo. Smatra se da on stoji iza zalaganja Ministarstva odbrane za strategiju odbrane zasnovane na balistickim raketama.

-- DNEVNIK:
DO KRAJA GODINE U BEGECU PIJACA UMESTO DEPONIJE SMECA
NOVI SAD
- Begec bi ove godine trebalo da dobije pijacu koja ce se nalaziti na gradskom gradevinskom zemljistu na uglu ulica Partizanske i Jovana Jovanovica Zmaja. Begecani ce tako moci da odahnu, ne samo zato sto vise nece morati da idu u grad po zelenis, nego i zato sto taj prostor vise nece biti potencijalni izvor zaraze, buduci je duze vreme bio deponija smeca.
Predvideno je da se na tom zemljistu podigne zelena i stocna pijaca. Povrsina zelene pijace bice 1.250 kvadrata, od cega je 400 kvadrata otvorenog platoa. Ostali deo zelene pijace bi trebalo da bude zatvoreni prostor, ali ta investicija ove godine nije ukljucena. Plato za stocnu pijacu imace 980 kvadrata.
U blizini pijace bice izgraden i parking povrsine oko 450 kvadrata, za 20 vozila. Oko celog kompleksa bice izgradena metalna ograda sa tri kapije za ulaz na pijacu.
Zavod za izgradnju grada namenio je za ovu investiciju dva miliona dinara. Izgradnja pijace ne nalazi se u programu ZIG-a za uredivanje gradskog gradevinskog zemljista za period od januara do marta, ali je predvidena po predlogu programa za celu godinu, o cemu ce odluciti Skupstina grada nakon usvajanja budzeta za ovu godinu. S. N.

-- SRNA:
JABUCARU JOCI "ZELENA TACKA"
NOVI SAD
- Joca Devecerski, uzgajivac jabuka iz Kaca kod Novog Sada, bice, po svemu sudeci, prvi korisnik ziga pod nazivom "zelena tacka", koji garantuje zdravstvenu bezbednost zivotnih namirnica, saopstio je Nikola Aleksic, direktor Ekoloskog pokreta Novog Sada.

On se nada pojava prvog proizvoda na trzistu - "Jocine jabuke" - zasticenog zigom "zelena tacka" zainteresovati potrosace, ali i naterati i ostale poljoprivrednike da prestanu s nekontrolisanom upotrebom opasnih hemijskih sredstava u proizvodnji zivotnih namirnica.

23. februara

-- DANAS:
POKRAJINSKI MINISTRI OBISLI VOJVODANSKE KAFILERIJE - USVOJITI PRAVILNIK O NESKODLJIVOM UKLANJANJU ZIVOTINJSKOG OTPADA
NOVI SAD
- Izvrsno vece AP Vojvodine je u dogovoru sa SO Backa Topola, dogovorilo da se olaksa poslovanje kafilerije "AIK- Zibel", tako sto ce ona ubuduce biti oslobodena placanja dela poreza na promet koji pripada lokalnoj samoupravi. Ovaj novac trebao bi da bude ulozen u projekat izgradnje ekoloskog biofiltera, koji ce iskljuciti mogucnost aerozagadenja odnosno smanjenje emisije neprijatnog mirisa u okolini kafilerije u Backoj Topoli. Budzet Pokrajine ce, pored sufinansiranja transporta animalnog i nejestivog otpada klanicne industrije, kafileriji obezbediti dodatnih 600 000 dinara pomoci. Potpredsednik izvrsnog veca APV Vojvodine Dusan Jakovljev i pomocnik pokrajinskog sekretara za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj Imre Kern, obisli su i kafileriju somborske ,,Proteinke". Zakljuceno je da rad kafilerija otvorenog tipa, mora biti uskaladen sa standardima i zakonskim normama razvijenih zemalja, clanica EU. Resavanje ovih problema zavisi od brzine usvajanja Pravilnika o neskodljivom uklanjanju otpada animalnog porekla, koji bi sto pre morao biti usvojen u Republickoj skupstini. Jedan od osnovnih razloga za sto brze usvajanje novog Pravilnika je i njegova vaznost za izvoz klanicne i mesne industrije, koje bez njegove primene nece moci da izvoze meso i mesne preradevine u zemlje EU i SAD. R. D.

-- RTS:
KONKURS DRUGOG PROGRAMA RADIO BEOGRADA ZA EKOLOSKU NAGRADU
DRUSTVO
BEOGRAD
- Ekoloski magazin 'Cekajuci vetar' Drugog programa Radio Beograda otvorio je konkurs, koji ce trajati do 10. aprila, za dodelu priznanja 'Maslinova grana' pojedincu, drustvu ili ustanovi 'za ucinjeno dobro prirodi'.

Urednik tog magazina Branislav Marinkov rekao je da ce sedmoclani ziri razmatrati pristigle ozbiljne prijave, uz pratece obrazlozenje, za one koji su, prema misljenju predlagaca, lane najvise doprineli ocuvanju, zastiti i unapredjivanju zivotne sredine u Srbiji i Crnoj Gori.

Prosle godine priznanje 'Maslinova grana' dobio je novinar Radija '202' Dusan Raseta za otkrivanje afere 'balkanske ptice.'

21. februara

-- DNEVNIK:
EAR ZA ZASTITU ZIVOTNE SREDINE DALA SRBIJI 2,7 MILIONA EVRA - ZELENIJE, CISTIJE, MUDRIJE
BEOGRAD
- Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj (EAR) dodelila je juce donaciju od 2,7 miliona evra za poboljsanje zastite zivotne sredine u Srbiji. Ugovor o donaciji su na brodu "Argus" potpisali ministarka za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine Srbije Andelka Mihajlov i predstavnik EAR Andriano Martins.
Na konferenciji za novinare, Mihajlov je rekla da su odobrena sredstva nepovratna i da ce biti ulozena za osnivanje agenciji za zastitu zivotne sredine, izradu materijala za podizanje nivoa ekoloske svesti u skolama, za javnu kampanju "cisto i zelenije", izradu sistema brzog odgovora na ekoloske incidente i poboljsanje informatickog sistema u Ministarstvu za zastitu prirodnih bogatstava.
Predstavnik EAR Andriano Martins je naveo da ce se pomoc realizovati kroz uvodenje standarda koji su temelj u oblasti zastite zivotne sredine, podizanju svesti gradana i reformi Ministarstva za zastitu zivotne sredine.
Sef delegacije Evropske komisije u SCG DZefri Baret istakao je da ce EU nastaviti da pruza pomoc sektoru za zastitu zivotne sredine i dodao da su ekonomska dobit i zastita prirode direktno povezani, jer niko ne zeli da ulaze u prljave tehnologije. (Beta)

-- DNEVNIK:
BACKA TOPOLA OSLOBAĐA KAFILERIJU "ZIBEL" POREZA NA PROMET USLUGA - OD MAJA BEZ ZADAHA?
BACKA TOPOLA
- Kafilerija "Zibel" u Backoj Topoli najverovatnije ce ubuduce biti oslobodena poreza na promet usluga, dogovoreno je prilikom sastanka predstavnika lokalne samouprave, Izvrsnog veca Vojvodine i rukovodstva kafilerije. Rukovodstvo "Zibela" je od lokalne samouprave zatrazilo ovu vrstu olaksice kako bi uspostavilo koliko - toliko rentabilan proces prerade otpada animalnog porekla.
- Sekretarijat za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj podrzava ovu molbu rukovodstva "Zibela" jer ce se tako stvoriti uslovi da se posle duzeg vremena u pogon ugradi bio-preciscivac koji ce gradane Backe Topole i okoline stititi od aero zagadenja i neprijatnih mirisa - rekao je clan PIV Imre Kern.
Potpredsednik PIV Dusan Radosavljevic je istakao kako bi kafilerije trebalo da stite ljude od zagadenja, ali da jedino kod nas one predstavljaju pretnju.
- Treba shvatiti da bez, po svetskim standardima, uredenih kafilerija nema ni izvoza mesa u Evropu - rekao je Radosavljevic - Vecina ovdasnjih farmi i malih proizvodaca mesnih proizvoda nema saradnju s kafilerijama i mi cemo traziti da im se zabrani cak i plasman proizvoda na domace trziste ukoliko ne potpisu ugovore s kafilerijama.
Direktor kafilerije "Zibel" Zeljko Stanic je obecao da ce bio filter biti ugraden u pogon vec pocetkom maja ove godine.
Predstavnici PIV su obisli i Kafileriju "Proteinka" u Somboru ciji je direktor Zvonko Kovacevic rekao da vecina farmi i klanica ne zeli usluge kafilerije, a da deo onih koji to cine ne izmiruju svoje dugove zbog cega se "Proteinka" nalazi u nezavidnoj finansijskoj situaciji. On je istakao da nevolju predstavlja i porez na promet usluga u visini od 20 odsto.
Predstavnici PIV su obecali da ce, kao i u slucaju "Zibela", razgovarati s lokalnom samoupravom ne bi li se rad kafilerije okarakterisao kao komunalna delatnost i time oslobodio poreza. P. K.


20. februara

-- GLAS JAVNOSTI:
JKP "MEDIANE" PREDSTAVIO PLAN ZA 2004. GODINU - MNOGO AKCIJA ZA CISTIJI GRAD
NIS
- Cistiji grad je ove godine prioritet JKP "Medijane", a program koji je napravio menadzerski tim ovog preduzeca obuhvatice detaljno uredenje grada. Predvideno je ciscenje, osim glavnih saobracajnica, i ulica u prigradskim naseljima, sanacija deponija, ciscenje kulturno-istorijskih spomenika, obelezavanje ulica i lokalnih puteva, dekoracija grada, uredenje groblja ...

Za ovu obimnu akciju potrebno je vise od 59 miliona dinara, receno je na konferenciji za novinare. Novac ce, osim iz budzeta, biti obezbeden i nekim komercijalnim kreditima i donatorskim prilozima.

- Planiramo da poboljsamo naplatu nasih usluga, a jos jednom apelujemo na gradane da redovno izmiruju svoje obaveze - rekla je Lidija Vukelic, rukovodilac Sektora ekonomskih poslova. M. Z.

-- RTS:
APEL EKOLOGA - ZABRANITI NITROSAMIN U PROIZVODNJI IGRACKA ZA DECU NAUKA
BEOGRAD
- Naduvavanjem balona u direktnom kontaktu sa ustima moze se uneti u organizam kancerogena supstanca, koja je u kaucuku prisutna u kolicini cesto znatno vecoj od dozvoljene, upozorila je ekoloska organizacija 'Grinpis'.

Dvadeset jedan testiran balon uzet je iz velikih prodavnica, prodavnica igracaka i apoteka. Baloni su ispitani u specijalizovanim laboratorijama. Od 21 vrste balona na naduvavanje, kod njih 17 pronadena je veca koncentracija nitrozamina od one koja je dozvoljena, odnosno vise od deset mikrograma po kilogramu. Najveca koncentracija nitrosamina dostize 464 mikrograma po kilogramu, navodi se u saopstenju ekoloske organizacije.

'Deca moraju da koriste pumpe za naduvavanje balona, a ne da to cine ustima', naveo je hemijski ekspert 'Grinpisa' Manfred Krauter. Ekolozi su uputili zahtev za momentalnu zabranu nitrosamina u igrackama za decu.

Prema navodima nemackog Federalnog instituta za prevenciju rizika, koji je vladina organizacija, samo kontakt sa veoma visokim koncentracijama nitrozamina predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje.

19. februara

-- GLAS JAVNOSTI:
POSLE NAJAVE ODUSTAJANJA OD PROJEKTA REVITALIZACIJE KANALA DTD - VLAST PRITISLA ZAGADIVACE
NOVI SAD
- Obaveza zagadivaca vise moralna, jer kod nas nema zakona koji bi ih naterao da zastite zivotnu sredinu
Pokrajinske i republicke vlasti su na sebe preuzele obavezu da disciplinuju preduzeca koja u Veliki backi kanal ispustaju otpadne vode, a zbog cije opstrukcije u realizaciji projekta obnove kanala, norveski strucnjaci koji su angazovani na projektu prete prekidom rada. Pomocnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mico Skoric kaze da je na zajednickom sastanku sa zagadivacima kod ministarke za zastitu zivotne sredine Andelke Mihajlov dogovoreno da se otklone prepreke u saradnji sa norveskim strucnjacima, tako sto ce im biti predoceni autenticni podaci o rezimu ispustanja, kolicini i sastavu otpadnih voda koje sada zagaduju kanal.

- Dogovoreno je da svi zagadivaci potpisu izjave, u kojim ce se obavezati na potpunu saradnju u realizaciji ovog projekta, ali i na to da ce zapoceti investiranje u izgradnju postrojenja za preciscavanje otpadnih voda. U ovom poslu je nekako najvise problema bilo sa ''Karneksom'', ali smo i od njih sada dobili obecanje da ce se ''otvoriti'' za saradnju. Nadamo se da ce dogovoreno biti i ispostovano i da ce projekat obnove Velikog backog kanala biti nastavljen i okoncan prema planu, kaze Skoric.

On je ocenio da je dosadasnja politika cena odvodenja otpadnih voda delovala destimulativno na izgradnju postrojenja za preciscavanje, posto je bilo jeftinije da se plati naknada za odvodnjavanje, nego da se investira u pogone za filtraciju. Skoric najavljuje da ce se sa tom praksom prekinuti i da ce u narednih nekoliko godina ove naknade stalno rasti.

Muljaju na sve nacine

Direktor preduzeca ''Vode Vojvodine'', koje gazduje vodotokovima u pokrajini, Nikola Bugarski kaze da su problemi sa kojim su se suocili ucesnici projekta revitalizacije kanala njemu dobro poznati.

- Nama se desavalo da zagadivaci u vreme nase posete namerno smanje obim proizvodnje, pa tako i kolicine otpadnih voda, neki nas salju na izlive koji uopste nisu u funkciji, a pojedine firme za vreme merenja protoka i uzimanja uzorka u otpadne vode ispustaju cistu vodu samo da bi smanjili koncentraciju zagadenja. Od takvih stvari se coveku zaista smuci, navodi Bugarski.

- Racunamo da ce za cetiri-pet godina ovim preduzecima mnogo jeftinije biti da naprave postrojenja za preciscavanje, nego da placaju naknade za odvodenje otpadnih voda koje ispustaju u kanal, rekao je Skoric.

Kao sto smo vec pisali, projekat obnove Velikog backog kanala finansira Vlada Norveske, a sprovodi norveski Institut za vodoprivredu. Kanal je najzagadeniji na deonici od Crvenke do Vrbasa, na kojoj otpadne vode ispustaju ''Karneks'', ''Vital'', ''Jafa'', dve secerane, kozara i jos neke firme, koje su na razlicite nacina opstruirale citav poduhvat, sto je predstavnik norveskog instituta vise puta javno kritikovao, najavljujuci mogucnost povlacenja svoje ustanove i vlade iz projekta. R. Kukobat

-- GLAS JAVNOSTI:
EKOLOSKI FOND NIJE DOBIO NIJEDAN "EKO-DINAR'' - JEDNI SMISLILI, DRUGI KORISTILI
NOVI SAD
- Ekoloski fond Novog Sada u poslednjih nekoliko godina uopste nije dobijao sredstva od tzv. eko-dinara, koji se naplacuje od svih Novosadana putem racuna objedinjene naplate, mada je svojevremeno sam inicirao uvodenje ove naknade, koje bi, kako je bilo zamisljeno, trebalo da predstavlja osnovni izvor za finansiranje projekata iz oblasti zastite zivotne sredine u gradu.

Prema racunici Ekoloskog pokreta grada, na "'ekoloski'' podracun se godisnje ''slije'' oko pola miliona evra, sto znaci da je u poslednje cetiri godine inkasirano oko dva miliona evra, od cega je, prema izvestaju Gradske vlade, od 2000. godine finansiran samo rad jednog fakulteta sa dva departmana na pracenju i ispitivanju zagadenja izvorista vode na Ratnom ostrvu.

"Ekoloski fond su svojevremeno zajednicki osnovali Ekoloski pokret grada, Matica srpska, SANU i jos neke renomirane institucije, koje, buduci da su registrovane kao udruzenja gradana, nisu bile u mogucnosti da uvedu naplatu eko-dinara, zbog cega smo se 1995. godine obratili Skupstini grada s predlogom da i ona postane suosnivac Fonda.

Lokalnoj vlasti se od svega najvise dopala ideja da uvedu novu naknadu, sto su tada i ucinili, a danas smo dosli do toga da tim sredstvima raspolaze gradski Izvrsni odbor, koji o tome nikom ne polaze racuna. Njihov, nazovi, izvestaj o upotrebi tih sredstava od 2000. godine naovamo, stao je u samo jedan pasus'', izjavio je direktor Ekoloskog pokreta Nikola Aleksic.

Zbog, kako tvrde, nenamenskog trosenja sredstava iz ''eko-dinara'', Ekoloski pokret grada najavljuje da ce podneti i krivicne prijave protiv clanova Gradske vlade koji imaju ovlascenja da raspolazu sredstvima prikupljenim po ovom osnovu. R. K.

18. februara

-- GLAS JAVNOSTI:
KONTROLA KVALITETA VAZDUHA ZA CISTIJI GRAD
BEOGRAD
- Gradska vlada usvojila je, na poslednjoj sednici, Predlog kontrole kvaliteta vazduha u prestonici za 2004. i 2005. godinu. Predlog predvida i uspostavljanje dopunskih mreza mernih mesta. Prema ovom dokumentu, kvalitet vazduha u pojedinim delovima grada proveravace se sistematskim i povremenim merenjem, a pratice se i uticaj zagadenog vazduha na zdravlje ljudi. Prema recima Radovana Draskica, clana gradske vlade, ovim dokumentom predvida se jos oko 20 lokacija za sistemsku kontrolu vazduha.

- Na ovim mestima registrovace se prisustvo osnovnih zagadujucih materija. Povremeno merenje ce se obavljati u ulicama Milosa Pocerca, Goce Delceva, Obilicev venac, Dr Jovana Subotica, Pozeskoj, Bulevaru mira, u Lazarevcu i naselju Grabovac- rekao je Draskic, i dodao da ce Izvestaji o rezultatima merenja kvaliteta vazduha biti dostavljani jednom mesecno gradskom Sekretarijatu za zastitu zivotne sredine. O. N. S.

17. februara

-- DNEVNIK:
SUTRA U ELEMIRU SASTANAK POVODOM NAJAVE IZGRADNJE CADJARE - EKOLOZI ZOVU NA UZBUNU
ELEMIR
- Povodom nedavno obelodanjene namere HIP "Petrohemije'' iz Panceva da ce se u sklopu fabrike sintetickog kaucuka (FSK) u Elemiru graditi novi pogon, za sutra je u ovom selu zrenjaninske opstine zakazana tribina pod nazivom "Fabrika karbonskih punila - Fabrika cadi''.
Prema najavama organizatora sastanka, Komisije za ekologiju Saveta Mesne zajednice Elemir i ponovno aktiviranog mesnog Ekoloskog drustva "Okanj'', na skup ce biti pozvani celnici "Petrohemije'', rukovodstvo FSK, opstinsko rukovodstvo, kao i republicki i pokrajinski funkcioneri iz ekoloskih resora. Vrata Doma omladine, gde se zbor odrzava, bice otvorena i za sve zainteresovane zitelje Elemira, kod kojih je najava izgradnje novog hemijskog postrojenja izazvala veliku zabrinutost i strah. Zbog toga je, po recima organizatora, jedan od osnovnih ciljeva elemirske tribine da se od nadleznih dobiju odgovori na ekoloska, ali i ekonomska pitanja vezana za ovaj 22 miliona dolara vredan investicioni zahvat. Sl. S.

15. februara

-- TANJUG:
EKOLOSKI SEMINARI "ZAJEDNO ZA ZDRAVLJE"
PLJEVLJA
- Pljevaljsko nevladino udruzenja "Viva vita" zapocelo je kampanju "Eko Mocevac 2004", u vezi sa postavljanjem novih kontejnera za smece u toj mesnoj zajednici. Odrzan je seminar na kome su obradjene teme "Stanje zivotne sredine u Pljevljima", "Uticaj zagadivaca na zdravlje gradana" i "Komunalni otpad - izvor epidemioloskih oboljenja". Edukatori ce biti dr Ljubica - Beba Dzakovic, profesori Zagorka Kalovic, Munira Desevic i Rosanda Terzic. Naziv kampanje je "Zajedno za zdravlje - cuvajmo posude za smece". Ovaj projekat je podrzao CF u saradnji sa lokalnom upravom, a ima za cilj poboljsanje ekoloskih i ostalih uslova zivota u mesnoj zajednici Mocevac. U toku je postavljanje 985 kanti za smece, 105 kontejnera i devet koseva. Ekolosko drustvo "Breznica" i opstina Pljevlja uputili su apel gradanima da ugase pepeo pre odlaganja u kontejnere, jer se prilikom paljenja stvaraju toksicni i veoma karcenogeni gasovi, stetni po zdravlje ljudi. Na plakatama i lecima koji propagiraju ovu akciju izmedju ostalog stoji da nepovoljan polozaj Pljevalja, koja su smestena u kotlini, i nekontrolisano sagorevanje u individualnim, industrijskim i drugim lozistinma dovode do teskih zdravstvenih problema gradana i zimskim mesecima.

14. februara

-- TANJUG:
GENETICKI MODIFIKOVANA HRANA I IZ SCG
LONDON
- Medju zemljama iz kojih Evropskoj uniji dolazi "pretnja" geneticki modifikovane hrane nalazi se i Srbija i Crna Gora, objavli su danas londonski mediji. U Srbiji je, kako istice "Gardijan", prosle godine otkriveno oko hiljadu hektara ilegalno zasadjenih geneticki modifikovanom sojom. Zbog slabe i nejasne zakonske regulative zasad je rod unisten na samo 80 hektara, navodi list. U Srbiji i Crnoj Gori je, navodi "Gardijan", zvanicno zabranjen uvoz takve hrane, ali se zakon krsi. Kao dodatni problem list navodi Kosovo, gde je, kroz americku humanitarnu pomoc, ilegalno plasirano i seme geneticki modifikovane hrane. Istrazivanje londonskog lista je pokazalo da u Evropskoj uniji, gde su genetski modifikovana hrana i seme zabranjeni, postoji ozbiljna zabrinutost da bi takva hrana mogla doci iz istocne Evropse i, posebno, novih clanica Unije. U Evropskoj uniji se tvrdi, istice list, da americka kompanija Monsanto, koja je vlasnik vecine genetski modifikovanog semena, koristi zemlje istocne Evrope kao "trojanske konje", preko kojih bi u Evropu uspela da ubaci zabranjenu hranu. Istrazivanja su pokazala da su u Poljsku, Cesku i Madjarsku, pre svega kroz americku humanitarnu pomoc, vec ubacene ogromne kolicine genetski modifikovanog semena. Te zemlje su od 1. maja ove godine clanice Evropske unije. Medju svetskim naucnicima, podseca londonski list, su jos uvek podeljena misljenja o zdravstvenim posledicama genetski modifikovane hrane. Jedino sto je do sada zasigurno utrdjeno je da je ta hrana jedan od uzroka preterane gojaznosti i oboljenja vezanih za debljinu. Mnogi strucnjaci, medjutim, tvrde da su posledice daleko opasnije. Osnovni problem je, medjutim, upozorava britanski dnevnik, sto kada se jednom zaseje genetski modifikovano seme, na tom zemljistvu vise nista drugo ne moze da raste. A vlasnik semena je americki kompanija Monsanto, koja na taj nacin postaje "gospodar zivota".

-- TANJUG:
ZAHTEV ZA PREISPITIVANJE DOZVOLE ZA RAD ZAGADJIVACU TARE
ZABLJAK
- Poklonici reke Tare podnece uskoro drzavnom tuziocu Crne Gore zahtev da se preispita ko je mojkovackoj fabrici "4. novembar" izdao dozvolu za rad, saopsteno je danas u nevladinoj organizaciji "Drustvo prijatelja reke Tare". Prema recima sekretara tog drustva Miroslava Sljivancanina, mojkovacka fabrika nije mogla da dobije dozvolu za rad. "Ako se ima u vidu da fabrika u proizvodnju koristi otrovne materije, postavlja se pitanje ko joj je uopste smeo dati dozvolu za rad ?"- zapitao je on. Sljivancanin je najavio da ce to drustvo traziti odstetni zahtev od izazivaca ekoloskog incidenta na podrucju Mojkovca, kada je usledio pomor ribe. On je rekao da ce dobijena finansijska sredstva iskoristiti za nabavku laboratorije za svakodnevno ispitivanje voda reke Tare i kupovinu riblje mladji.

13. februara

-- DNEVNIK:
POKRET POTROSACA NOVOG SADA: ISCURI VODE ZA CITAV GRAD!
NOVI SAD
- Cesti su slucajevi da domacinstva ne prijave sve clanove, pa se ukupna potrosnja deli na manje stanara nego sto ih stvarno ima, a samim tim su racuni veci, kaze sef obracuna i naplate u "Vodovodu" Zeljko Mitrovic

Pokretu potrosaca Novog Sada sve cesce se obracaju gradani nezadovoljni visokim racunima za potrosenu vodu, takode, pitaju se da li je voda koju piju ispravna, s obzirom da su se pojavili prodavci filtera koji idu od vrata do vrata i ubeduju gradane u njen katastrofalni kvalitet.
Tim povodom, Pokret potrosaca odrzao je sednicu Odbora za kvalitet i cene i pozvao sefa sluzbe obracuna i naplate u "Vodovodu i kanalizaciji" Zeljka Mitrovica. On je potvrdio da izvesnih poteskoca s obracunom potrosene vode ima, pre svega zato sto su u kolektivnom stanovanju svi stanovi jedne zgrade prikljuceni na jedan vodomer, pa se ukupno potrosena voda podeli na broj clanova domacinstva sto znaci da gradani placaju prosek, a ne stvarno koliko su potrosili.
- Cesti su slucajevi da domacinstva ne prijave sve clanove, pa se ukupna potrosnja deli na manje stanara nego sto ih stvarno ima, a samim tim su racuni veci - rekao je Mitrovic i dodao da to nije jedina nevolja. Po njegovim recima, u mnogim stanovima slavine kaplju ili cure vodokotlici, a jedno istrazivanje koje je uradilo preduzece "Nautilus" pokazalo je da se godisnje na ovakav nacin potrosi 7,5 miliona kubika vode. S ovom kolicinom mogao bi se snabdeti grad od 120.000 stanovnika. Takode, kako kaze Mitrovic, u gradu ima 40 neispravnih vodomera koji ce ovog meseca biti zamenjeni.
Sto se tice kvaliteta vode, Mitrovic tvrdi da je ona hemijski i bioloski ispravna. To pokazuju rezultati Instituta za zastitu zdravlja kao i dve laboratorije u "Vodovodu". Objasnio je da se na svaka dva sata ispituje ispravnost vode i da bi, ukoliko bi se utvrdilo prisustvo teskih metala, njena isporuka odmah bila obustavljena.
Predsednica Odbora za kvalitet i cene prof. dr Desanka Bozidarevic, smatra da bi trebalo naloziti gradskoj upravi, Institutu za zastitu zdravlja i "Vodovodu i kanalizaciji" da zajedno naprave analizu svih koji prodaju preciscivace i filtere za vodu. Na sednici je zakljuceno i da bi trebalo vise apelovati na skupstine stanara da zajedno sa stanarima provere sve vodovodne uredaje u stanu kako bi se na vreme otklonila neracionalna potrosnja. Clanovi odbora smatraju da bi kod zgrada koje se tek zidaju trebalo u startu uvesti vodomere u svaku stambenu jedinicu, a u nekom duzem roku to bi moglo da se uradi i u starim zgradama. Pokret potrosaca grada smatra da bi na cesmama javnih bunara obavezno trebalo da stoji natpis o ispravnosti te vode s datumom poslednje analize. Kako je rekla Bozidarevic, Pokret ce se angazovati da ovu nameru sto pre ostvari.

-- DNEVNIK:
"EKO - KAMP FRUSKA GORA 2004" - DRUZENJEM DO NOVIH SAZNANJA
NOVI SAD
- Medunarodni obrazovno-istrazivacki projekat "Eko- kamp Fruska gora 2004" bice realizovan od 16. do 20. aprila na Letenci, najavljeno je juce na konferenciji za novinare. Organizatori su Osnovna skola "Zarko Zrenjanin" u Novom Sadu i udruzenje Mladi istrazivaci Vojvodine, a suorganizatori: Naucno-istrazivacko drustvo studenata biologije "Josif Pancic" i Drustvo mladih istrazivaca Instituta za geografiju "Branislav Bukurov", oba sa Prirodno - matematickog fakulteta u Novom Sadu, DZIII osnovna skola u Temisvaru (Rumunija) i Osnovna skola "Alde" u Segedinu (Madarska).
- Ovom akcijom i druzenjem ucenika zelimo da prosirimo regionalnu i medunarodnu saradnju - rekao je direktor OS " Zarko Zrenjanin" Zarko Musicki. - Nadamo se da ce ovakvi susreti postati tradicionalni, a da ce daci, posebno nasi gosti, imati priliku da nauce nesto novo, ali i da se upoznaju sa prirodnim lepotama Fruske gore.
Prema recima vode projekta "Eko - kamp Fruska gora 2004." profesora Roberta Damjanovica Cokica, na Letenci ce se okupiti 30 ucenika, odnosno po desetak daka sedmih razreda iz sve tri skole. Za njih ce biti organizovana predavanja, terenski rad, sakupljanje uzoraka, a na kraju ce sami pisati izvestaje o projektu. Pored tri osnovne skole, Mladih istrazivaca Vojvodine i studenata sa PMF-a, u ovoj akciji ucestvuje i nevladina organizacija - madarsko Udruzenje za zastitu zivotne sredine congradske zupanije "Kisferenc".
- Projekat "Eko-kamp Fruska gora" je jedan od odabranih projekata ciju realizaciju sufinansira Republicko ministarstvo prosvete i sporta - rekao je Robert Damjanovic Cokic. - Zelja nam je da darovitu decu, motivisanu da rade na ovakvim projektima, sto kvalitetnije i sveobuhvatnije obrazujemo, da sirimo ekolosku svest i omogucimo ucenicima da se medusobno upoznaju, ali i da sto vise nauce o prirodnim lepotama nase Fruske gore. Ucenici ce biti angazovani u "Ekoloskoj skoli", a studenti u naucno-istrazivackom radu. Ocekujemo da cemo pomoc dobiti i od nadleznih pokrajinskih sekretarijata, a sponzorstvo su obecali GSP Novi Sad i DDOR Novi Sad.

-- DANAS:
UZ POMOC FONDA ZA ZASTITU PTICA GRABLJIVICA "BELOGLAVI SUP" IZ NOVE VAROSI ZASTICENA OVA RETKA PTICJA VRSTA U KANJONU REKE UVAC - KOLONIJA UVECANA SEST PUTA
NOVA VAROS
- Od formiranja Fonda za zastitu ptica grabljivica "Beloglavi sup" u Novoj Varosi, pre desetak godina, a zahvaljujuci velikom razumevanju opstinskih i republickih organa i proglasenjem klisure reke Uvac za rezervat prirode, kojim gazduje ovaj fond, broj ptica ove veoma ugrozene vrste, se znacajno uvecao. U kanjonu Uvca zivi 50 parova beloglavog supa, njihov broj se uvecao sest puta, zahvaljujuci brizi o njihovom ocuvanju i organizovanom hranilistu u Uvackom kanjonu.
- Ovih dana inicirali smo prositrenje rezervata sa sadasnjih tri na 6,7 hektara, o cemu cemo uskoro saciniti elaborat i predstaviti ga Vladi Srbije. Nas Fond ce na citavom tom podrucju stititi beloglavog supa i kompletnu floru i faunu, a posebna paznja bice posvecena zastiti ribljeg fonda u ovdasnjim akumulacionimjezerima novovaroskih "Limskih hidroelektrana" i vrlo retkim vrstama biljnog sveta - kaze Pavle Kolasinac, direktor Fonda za zastitu ptica grabljivica "Beloglavi sup" iz Nove Varosi.
U ovdasnjim jezerima: Radoinjskom, Uvackom i Zlatarskom, nalazi se oko 50 miliona kubika vrlo kvalitetne zdrave vode, koja prirodnim padom moze "stici" cak do Beograda, ali je treba zastititi od zagadenja, u prvom redu od ispustanja otpadnih voda i raznih deponija, navodi Kolasinac. D. Bjelopoljac

-- DANAS:
KOMPANIJA "FRESH & CO" PROMOVISALA NOVI PROIZVOD - SOK OD ORGANSKOG VOCA
BEOGRAD
- Kompanija "Fresh & Co" zapocela je u februaru proizvodnju sokova od organski gajenog voca i kao prvi u klasi sokova te vrste u prodaji ce se pojaviti "bio next organik" od jabuke - saopstila je juce na konferenciji za novinare Svetlana Blagojevic, PR menadzer komapanije "Fresh&Co".
Prema njenim recima, kompanija "Fresh&Co" ce otkupljivati veliku kolicinu organskog voca s obzirom na to da se ocekuje velika potraznja za ovim proizvodom.
Dragan Stojanovic, direktor sistema kvaliteta kompanije "Fresh &Co" podsetio je da je ta kompanija uvela sisteme upravljanja kvaliteta i zastite zivotne sredine po standardima ISO 9001 i ISO 14001 i dodao da je proizvodnja organskih sokova stepenica vise u zadovoljavanju potreba potrosaca za zdravim proizvodom i visokim nivoom kvaliteta.
- Kompanija "Organika" specijalizovana za kontrolu organske proizvodnje izvrsila je tri kontrole ovog soka po evropskim i americkim standardima. Pored sertifikata Ministarstva poljoprivrede, "bio next" od jabuke je sertifikovan i od strane nemacke kuce "BCS eko garanti" sto ce kompaniji "Fresh & Co" omoguciti da ovaj proizvod plasira na inostrano trziste - izjavio je Nenad Novakovic, direktor kompanije "Organika". I. R.

-- BLIC:
KLONIRANO TRIDESET LJUDSKIH EMBRIONA
SEUL
- Grupa juznokorejskih naucnika saopstila je da je uspela da prvi put klonira i odgaji ljudske embrione koji bi mogli da se koriste za lecenje citavog niza oboljenja.
Naucnici tvrde da su iz embriona izdvojili maticne celije sposobne da zamene bilo koju drugu celiju u ljudskom telu bez straha od odbacivanja koje je karakteristicno za operacije presadjivanja tkiva i organa koje su trenutno aktuelne u svetu medicine.

Vo Suk Hvang sa Nacionalnog univerziteta u Seulu, koji je sa kolegama ucestvovao u kloniranju, kaze da su oni uzeli genetski materijal sa normalnih celija od zena donatora i da su ih kombinovali sa njihovim jajascima. To je rezultiralo time da su odgajene takozvane maticne celije koje mogu da se samostalno dele i stvore bilo koju vrstu organa u ljudskom telu. Cilj je bio da se upotrebe celije koje mogu zameniti celije pacijenta koji ima zdravstvenih problema poput Alcajmerove bolesti.

"Zbog toga sto ove celije nose gene svake individue, posle deljenja je moguce ocekivati da se one transplantiraju a da ih imunoloski sistem ne odbaci", rekao je profesor Hvang.

Detalji o istrazivanju koje su sproveli naucnici u Juznoj Koreji objavljeni su u casopisu "Nauka" i bili su tema rasprave na redovnom sastanku Americke asocijacije napredne nauke.

Do sada je bilo vise najava da je uspesno obavljeno kloniranje ljudskog embriona kako bi se proucavale takozvane maticne celije, medjutim mnoge takve tvrdnje su se pokazale kao netacne. Ipak, nijedna grupa naucnika do sada nije objavila da je proizvela tako veliki broj maticnih celija i da sa uspehom prati njihovo napredovanje.

"Ovo su do sada najnapredniji embrioni ljudskog klona koji su proizvedeni", istakao je profesor Hvang za BBC.

Osnovni cilj istrazivanja je da se prouci da li klonirane celije embriona mogu da budu koriscene u terapeutske svrhe, odnosno u lecenju poremecaja kao sto su dijabetes, Parkinsonova bolest ili druge bolesti u kojima je doslo do otkazivanja organa.

"Potencijal embriona maticnih celija je ogroman, ali istrazivaci imaju pred sobom jos mnogo prepreka da prodju. Ovi rezultati deluju obecavajuce, ali veoma je vazno imati na umu da su transplantacija tkiva i celija kao i genska terapija jos tehnologije u nastaku. I moguce je da prodje jos puno godina pre nego sto takve celije budu mogle da se koriste u medicini", rekao je Donald Kenedi, urednik casopisa "Nauka".

On istice da jos postoje eticke podele i da je neophodno na svetskom nivou zabraniti razne aktivnosti na koriscenju ove tehnologije ciji bi rezultat bilo kloniranje zivog ljudskog bica.

ProfesorHang se slaz da bi bila prava ludost klonirati ljudsko bice.

"Nikada necemo pokusati da kloniramo ljudsko bice. Tokom kloniranja zivotinja imali smo mnogo problema i opasnih deformiteta, narocito kod unutrasnjih organa". A. Petrovic

12. februara

-- TANJUG:
PREDSTAVLJENA PUBLIKACIJA "LOKALNI EKOLOSKI AKCIONI PLAN PANCEVA"
PANCEVO
- Ministar za zastitu zivotne sredine i prirodnih bogatstava Andjelka Mihajlov ocenila je danas da publikaciju "Lokalni ekoloski akcioni plan Panceva", koja je predstavljena u Skupstini opstine, moze posluziti kao uzor drugim opstinama u Srbiji. Ona je istakla vaznost ovog dokumenta, jer je radjen po tehnologiji danske firme "Kowi" i uz finansijsku pomoc Evropske agencije za rekonstrukciju, cije je sediste u Solunu, a kancelarije u Beogradu, Pristini i Podgorici. Vaznost pancevackog dokumenta je i u tome sto ce posluziti kao matrica za ostale opstine u zemlji i za uporednu izradu nacionalnog akcionog plana po evropskim standardima, dodala je Andjelka Mihajlov. "Ova publikacija ima i obrazovnu vrednost, pa ce, uz jos dve koje su vec promovisane, posluziti i nastavnicima kao udzbenik u skolama, jer smo u 2003. uspeli da ugradimo ekolosko obrazovanje u novi sistem skolstva", istakla je ona. Andjalka Mihajlov je saopstila da je Ministarstvo za zastitu zivotne sredine i prirodnih bogatstava dostavilo novoj skupstini predlog zakona o ekologiji, koji je "jedan od krucijalnih delova reforme i opsteg programa zastite zivotne sredine". Predsednica Skupstine opstine Pancevo Borislava Kruska je naglasila da je na projektu lokalnog ekoloskog plana radilo i cetrdesetak Pancevaca i da je to veoma dragocena publikacija, odnosno dokument na osnovu kojeg ce se razvijati grad i "bar spreciti nova zagadjenja".

-- DANAS:
DONACIJA SAD OPSTINAMA U SRBIJI - UZICANI DOBILI KAMION ZA SAKUPLJANJE CVRSTOG OTPADA
UZICE
- Uzice je jedan od ukupno deset gradova u Srbiji kome je Americka agencija za medunarodni razvoj (USAID) posredstvom Organizacije za medunarodni razvoj (IRD) u Srbiji, urucila specijalni kamion za sakupljanje cvrstog otpada.
Vlada SAD je urucila ukupno deseta ovakvih vozila ukupne vrednosti milion dolara opstinskim komunalnim preduzecima u opstinama Sabac, Ruma, Vladimirci, Arilje, Bajina Basta, Pozega, Uzice, Krupanj, Mionica i Valjevo. USAID je obezbedio 75 odsto, a ostatak iznosa opstinska komunalna preduzeca iz deset opstina.
Projekat je realizovan u okviru programa pod nazivom "Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju (CRDA), a ciji su ciljevi unapredenje zdravlja ljudi i zivotne sredine resavanjem sanitarnih problema, prevoza i odlaganja cvrstog otpada, koje su zajednice, formirane u okviru CRDA programa u zapadnoj Srbiji, odredile kao najvece probleme sa kojima se suocavaju.
CRDA predstavlja petogodisnji program koji finansira Agencija SAD za medunarodni razvoj s ciljem da se poveca angazovanje gradana na unapredenju kvaliteta zivota, ekonomskog razvoja, obnova infrastrukture, zastita zivotne sredine i reproduktivno zdravlje u lokalnim zajednicama.
Nedostatak opreme za odvozenje cvrstog otpada i visoki troskovi odrzavanja postojece zastarele opreme, predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi u opstinama koje nisu u mogucnosti da uklanjaju cvrti otpad. Ova donacija doprinece da se poboljsaju usluge komunalnih preduzeca u ovih deset opstina, suzbiju divlje deponije i smanji opasnosti po zdravlje ljudi, a snizice i troskove uklanjanja otpada.
- Vrednost kamiona koji su dobili Uzicani je oko 100.000 dolara i omogucice opstinskom JKP "Bioktos" efikasniji rad - izjavio je Miroslav Martic, predsednik SO Uzice, zahvaljujuci se vladi SAD na donaciji.
Inace, JKP "Bioktos" raspolaze sa deset slicnih kamiona za odvozenje smeca, a prema recima direktora Zorana Zivkovica, ovo preduzece se nada i drugim donacijama, za koje ce sigurno konkurisati. Pored toga, kako je Zivkovic najavio ovo preduzece ce svojim sredstvima nabaviti jos jedno slicno vozilo, kako bi se prikupljanje otpada obavljalo i u seoskom, a ne samo gradskom podrucju, a sto je ovim projektom predvideno.
Roderik Mur, otpravnik poslova Ambasade SAD u Beogradu, prilikom urucenja donacija podsetio je da je Vlada SAD od 5.oktobra 2000.godine Srbiji obezbedila vise od 600 miliona dolara donacija i da ce one biti nastavljene u sklopu zajednickih programa i projekata. Istom prilikom Dzesi Bendz, direktor IRD u Srbiji, najavio je da ce biti nastavljeni slicni programi, ali i projekti u oblasti obrazovanja.
Specijalni kamion prilagoden je odvozenju otpada iz uskih uzickih ulica, jer je odgovoarajucih dimenzija, pa ce mu biti moguc pristup takvim ulicama i u zimskom periodu. N. Kovacevic

-- GLAS JAVNOSTI:
RIBOLOVCI "SPASAVAJU" OBLACINSKO JEZERO - "POZAJMLJUJU" KRAJKOVACKE VODE
NIS
- Vec nekoliko godina, na inicijativu clanova Zajednice organizacija sportskih ribolovaca "Juzna Morava 2"cije je sediste u Nisu, a uz razumevanje celnika opstine Merosina, teku akcije "spasavanja" Oblacinskog jezera od isusivanja. Posle privremenog vec je projektovano i novo, trajnije i sigurnije resenje.

- Jezero smo privremeno spasili tako sto se voda dovodi pumpama iz susedne Krajkovacke akumulacije kod Biljega, pa je to omogucilo da Oblacina bude i dalje atraktivna ne samo za ribolovce ovog dela Srbije, vec i za izletnike i turiste iz Nisa i drugih opstina, kaze upravnik ribolovacke zajednice "Juzna Morava 2" Nikola Kumanovic.

On, medutim, napominje da je radi konacnog i trajnog "spasavanja" jezera nivo vode potrebno podici za jos jedan metar. Zato je sa SO Merosina potpisan ugovor o realizaciji plana dovodenja vode iz Krajkovacke akumulacije u Oblacinsko jezero prirodnim padom. Inace, i sama Krajkovacka akumulacija (vestacko jezero) je atraktivna za kupace i ribolovce musicare. Jer, tokom pretprosle godine poribljena je sa 15 hiljada kalifornijskih pastrmki. Ribolovci ce, inace, i ove godine moci da pecaju na Krajkovackoj akumulaciji ali iskljucivo vestackim mamcima.

Celnici opstine Merosina podrzavajuci ove inicijative ribara i projekat "pozajmljivanja" vode iz Krajkovackog za Oblacinsko jezero, smatraju da ce to doprineti i razvoju ribolovnog, izletnickog i rekreativnog turizma, a nakon znacajnijih investicija u nove objekte i sadrzajnijoj turistickoj ponudi. M.D.

-- DNEVNIK:
U NASELJIMA MALI BEOGRAD I VELIKI RIT - ZUTICA KUCA NA VRATA SIROMASNIH
NOVI SAD
- Zutica, odnosno hepatitis A, bolest je siromasnih i posledica je nehigijenskih uslova. Po recima nacelnice pedijatrije Doma zdravlja "Novi Sad" dr Slavice Malesevic, zutica se najcesce javlja na Klisi i to u naseljima Mali Beograd i Veliki rit. Ranije su od zutice obolevali i stanovnici Adica, ali su sada tamo bolji higijenski uslovi.
- Godisnje imamo desetak slucajeva zutice i taj broj se uglavnom ne menja. Oboljevanje od hepatitisa A nije neuobicajeno i bolest se leci bez komplikacija, kao i svaka druga infektivna bolest. Pacijenti ne moraju ni da leze u bolnici. Dovoljno je da se sprovodi odgovarajuci rezim ishrane u kojem nema masnoce i cokolade kako bi se jetra zastitila i treba da miruju - kaze dr Malesevic i napominje da je potrebno da se sprovode i higijenske mere.
Da podsetimo, u Osnovnoj skoli "Dusan Radovic" na Klisi pojavila su se cetiri slucaja zutice koja su uzbunila stanovnike ovog naselja. Narocito stoga sto u ponedeljak nije bilo nastave. Ispostavilo se da su daci imali slobodan dan, posto su njihovi nastavnici imali seminar. Dr Malesevic kaze da su lekari Doma zdravlja dake i nastavnike obavestili o higijenskim merama i da se one sporovode u skoli. Kaze da se hodnici dezinfikuju posle svakog odmora i da je skola nabavila antisepticke rastvore i papirne ubruse.
U Velikom ritu brojne nevladine organizacije za romsku decu skolskog uzrasta organizuju dodatnu nastavu. Ovde se deca, izmedu ostalog, uce kako da odrzavaju licnu higijenu, higijenu doma, kao i kako da sprece pojavljivanje infektivnih bolesti. Medutim, kako ovo naselje, u kojem pretezno zive Romi i Askalije, nema izgradenu infrastrukturu zarazne bolesti su neminovne. Takode, siromastvo zitelja Velikog rita dodatno otezava situaciju. LJ. P.-R. P.

-- DNEVNIK:
PREDSTAVNICI SEKRETARIJATA ZA INSPEKCIJSKE POSLOVE U SREMSKOJ KAMENICI - DEPONIJE NAJVECA SMETNJA
NOVI SAD
- Ekoloska inspekcija sprema ugovore s privatnim klanicama kojima ce predavati zivotinje onih vlasnika koji nisu ispostovali dobijeno resenje o njihovom propisanom drzanju
- Sremska Kamenica ima mnogo teskoca, a najvece prave gradevinske deponije na Tatarskom brdu i u ulicama Majora Tepica i Gavrila Principa. Pored toga, mnogi drze domace zivotinje mimo propisa, a najgore je u ulicama Vojvode Putnika, Majora Tepica, Branka Radicevica i na uglu ulica Gavrila Principa i Marka Oreskovica - rekao je juce predsednik Mesne zajednice u ovom mestu Krste Atlic na sastanku s predstavnicima Sekretarijata za inspekcijske poslove.

Atlic je napomenuo da postoje i divlje deponije u Bockama i Kamenickom parku, da ima slucajeva uzurpiranja javne povrsine.
Sekretar Sekretarijata za inspekcijske poslove Vlada Stevanovic kazao je da je su stanovnici Tatarskog brda, osim u dva slucaja, podneli zahtev za legalizaciju i da su sada za Sremsku Kamenicu zaduzena tri gradevinska inspektora.
Glavna ekoloska inspektorka Julijana Tomovic objasnila je da propisi o drzanju domacih zivotinja u nekomercijalne svrhe nalazu da objekat u kojem su domace zivotinje mora da bude najmanje 15 metara udaljen od mesta stanovanja, sto se u mnogo slucajeva ne postuje. Inspekcija moze samo da izda resenje o uklanjanju nepravilnosti i da obavi naknadni inspekcijski pregled, a ukoliko resenje nije sprovedeno pokrece krivicni postupak, pa nesavesni gradani placaju kaznu od 1.000 do 5.000 dinara. Medutim, ekoloska inspekcija cesto ima posla s istim mestanima.
- Spremamo ugovore s privatnim klanicama kojima bismo predali zivotinje onih vlasnika koji nisu ispostovali dobijeno resenje. Onda bi gradani drugacije radili i ozbiljnije postovali odluke. Sigurno je da bi tada ispostovali i propise o drzanju domacih zivotinja - rekla je Tomovic i napomenula da je u Sremskoj Kamenici najvise onih koji nepropisno drze svinje.
Clan Saveta MZ Borivoje Beranovic porucio je inspektorima na jucerasnjem sastanku da se i u ovom mestu ponasaju isto kao i gradu, ali je napomenuo i da je najbrzi put do sticanja kulture preko novcanika, te da treba primeniti i represivne mere protiv onih koji se oglusuju o propise.

Edukacija zitelja

Predstavnici gradskih inspekcija obecali su da ce u ovom mestu odrzavati predavanja kako bi upoznali stanovnike o njihovim pravima i obavezama.
Inspektori su obecali i da ce pokusati da pronadu resenje za brojne probleme Kamenicana i da ce o tome redovno podnositi izvestaje Mesnoj zajednici. LJ. Petrovic

-- DNEVNIK:
DIVLJAC ZAPLENJENA NEDAVNO U ITALIJI LEGALNO ULOVLJENA, A ILEGALNO PREVEZENA ZABRANA IZVOZA UBIJA LOVNI TURIZAM
NOVI SAD
- Nema reci o nekontrolisanom lovu, niti lovu trajno zasticenih vrsta, vec se radi o ilegalnom izvozu divljaci, i to ne samo s podrucja Srbije i Crne Gore, tvrdi Ministarstvo za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine

Zaplena oko deset tona zamrznute divljaci u Italiji krajem januara i privodenje jednog italijanskog i dva drzavljanina Srbije i Crne Gore ponovo su otvorili jos nezalecenu ranu otvorenu aferom "balkanske ptice" koja do danas nije videla epilog niti konkretne krivce. Iz sture informacije italijanskih vlasti o ovom nemilom dogadaju nije, medutim, moglo da se vidi da li je tu rec o krivolovu ili tek o krsenju zabrane izvoza mesa koju je Evropska unija postavila SCG zbog straha od zagadenosti radijacijom.
Nedoumicu je ubrzo razbilo Republicko ministarstvo za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine koje je odbacilo svaku mogucnost da je u ovu novu aferu umesan bilo ko od upravljaca ili korisnika lovnih podrucja ili preduzeca koje se bave izvozom divljaci. U internoj istrazi koju je ovo ministarstvo sprovelo nema reci o nekontrolisanom lovu, niti lovu trajno zasticenih vrsta vec se radi o ilegalnom izvozu odredenog proizvoda - u ovom slucaju mesa divljaci i to ne samo s podrucja Srbije i Crne Gore.
- Prema raspolozivim podacima korisnici lovista, preduzeca i Lovacki savez nisu izvozili meso divljaci u Italiju - tvrde u Ministarstvu. - Tokom januara samo su "Vojvodinasume" izvezle manji kontingent mesa divljaci u Makedoniju.

Nema reci o organizovanom krivolovu

U informaciji italijanskih vlasti se navodi sumnja da deo divljaci potice iz Srbije i Crne Gore, ali se ne pominje o kakvoj vrsti divljaci je rec, koliko toga ima i kako je taj kontingent uopste uspeo da prode kroz veoma strogu italijansku carinu.
Deo divljaci, po istom izvoru, potice i iz Madarske, a posto se spominje i meso medveda, koji je u nasim krajevima ekstremno redak namece se utisak da je kontingent dopunjivan na nekoliko mesta, pre svega u Bugarskoj i Rumuniji. O dokumentaciji koja obavezno mora da prati takvu robu nema ni reci. Za to je zaduzeno Ministarstvo za poljoprivredu koje, kako se u saopstenju kaze, nikakva odobrenja nije davalo.
Predsednik Lovackog saveza Vojvodine Milos Beukovic za "Dnevnik" potvrduje da ovde nema reci o organizovanom krivolovu vec samo o nelegalnom izvozu divljaci. On kaze da se radi o legalno ulovljenoj divljaci koju je neko pokusao da prosvercuje preko granice. Po njegovim recima, ovakvi incidenti su direktna posledica propadanja lovnog turizma u Srbiji i pomenute zabrane izvoza mesa u zemlje Evropske unije.
- Inostrani lovci koji dolaze da love kod nas najcesce zele i da ponesu sa sobom ulov, sto zbog zabrane nije moguce - kaze Beukovic. - Zbog te zabrane vec godinama trpi i lovni turizam koji je pre desetak godina kod nas bio veoma perspektivna delatnost.

Strancima naplatili samo "pucanje"

Beukovic tvrdi da su strani lovci pre poslednjih ratova na nasim prostorima lovili i do polovine ulovljenih srna, jarebica, a da su imali zapazenu ulogu u odstrelu zeceva i fazana. Do 1990. godine iz Austrije i Italije je dolazilo i do 10.000 lovaca. To je, naravno, donosilo dobar profit drzavi i lovno-turistickim organizacijama koje su mogle da razvijaju pratecu infrastrukturu.
Situacija se u meduvremenu promenila. Interesovanje za lov je opalo usled najrazlicitijih zabrana i administrativnih prepreka te zbog promena granica. Lovstvo je od visokoprofitabilne delatnosti preslo u poluzapustenu.
- Glavni problem kod lovnog turizma predstavlja ta zabrana izvoza mesa - kaze Beukovic. - Taj problem bi trebalo da rese ministarstva za poljoprivredu, za ekologiju, za trgovinu i turizam i za ekonomske odnose s inostranstvom. S druge strane, valja povecati ponudu divljaci, uspostaviti red u turistickom prometu i ukinuti administrativne prepreke kao sto su vizni rezim i razne takse. Uz ovakve poteze mozemo racunati na profit od najvise dva miliona evra uz godisnju posetu do 3.000 stranih lovaca.
Beukovic kaze da sve zavisi od drzavnih organa, ali da oni ocigledno ne zele da se ozbiljnije pozabave ovim.
- Sve sto mi kao Lovacki savez, mozemo da ucinimo jeste da korigujemo cenovnik odstrela divljaci tako da se naplacuje samo pucanje, dok meso ostaje na nasem trzistu - kaze Beukovic.

Tresla se gora, rodio se mis

Predsednik Lovackog saveza Vojvodine kaze da italijanske vlasti mogu lako da rese pitanje ko je za koga svercovao divljac ukoliko imaju pratecu dokumentaciju.
- Ako i nema veterinarske sertifikacije odavde, trebalo bi da postoji adresa primaoca "paketa", pa, ukoliko zele da rese misteriju, lako ce to uciniti - kaze Beukovic - Samo da ne ostane po sistemu "tresla se gora, rodio se mis" kao u slucaju "balkanskih ptica" koji jos nije razresen. Bivsi ministar poljoprivrede Dragan Veselinov je u to vreme obecavao da ce resiti aferu, na cemu se sve i zavrsilo. Aferom su se bavili i mediji i nadlezni organi i nikada nisu dosli do odgovora jer su pratili neproverene informacije iz Italije. P. Klaic

-- DNEVNIK:
GRAC POMAZE VOJVODINI U RECIKLIRANJU OTPADA - KAKO PODELITI ISKUSTVA
NOVI SAD
- Prosle godine potpisan je Memorandum o razumevanju izmedu Pokrajinskog sekretarijata za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj i Vlade Pokrajine Stajerske (Austrija), kojim je predvidena i izrada Studije izvodljivosti za izgradnju regionalnih deponija u regionima juzne Backe i Srema. Postujuci standarde Evropske unije, Studija treba da ponudi najbolje resenje za selekciju, reciklazu i deponovanje komunalnog otpada, istakla je pokrajinski sekretar za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj prof. dr Ljiljana Conkic, na danasnjem sastanku odrzanom u Izvrsnom vecu Vojvodine.
Na sastanku, kome su prisustvovali predstavnici vise opstina i javnih komunalnih preduzeca u Backoj i Sremu, predstavljen je rad renomirane austrijske firme "AEVG", koja poseduje postrojenja za mehanicku i biolosku preradu cvrstog komunalnog otpada. Tom prilikom, Tibor Veres, predstavnik za internacionalne projekte firme "AEVG" predstavio je rad ovog preduzeca koje je zaduzeno za sakupljanje, ponovno koriscenje, reciklazu i deponovanje celokupnog otpada u Gracu, glavnom gradu Stajerske, sa oko 240.000 stanovnika. Prema recima Veresa, "AEVG" godisnje preradi 130.000 tona otpada tako sto se 70 odsto ukupnog otpada reciklira i dalje upotrebljava, dok samo 30 odsto zavrsi na deponiji. Predstavnici ove firme spremni su da svoja iskustva podele sa nasim strucnjacima i predstavnicima opstina koji ce biti zaduzeni za izradu studije izvodljivosti, saopstava Pokrajinski sekretarijat za informacije.

-- BETA:
U VLADI SRBIJE POTPISAN DOKUMENT O STRATEGIJI ODRZIVOG RAZVOJA - PRIJATELJSKI SA ZIVOTNOM SREDINOM
BEOGRAD
- Ministarka za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine Srbije Andelka Mihajlov i predstavnik Programa za razvoj UN-a (UNDP) Frensis O' Donel potpisali su juce u Vladi Srbije dokument "Razvijanje strategije odrzivog razvoja u Srbiji i Crnoj Gori".
"Da bi gradani Srbije mogli da izvoze proizvode, recimo kajmak ili med, mi moramo stvoriti uslove da ti proizvodi budu proizvedeni na nacin prijateljski po zivotnu sredinu, i da mora biti obezbedeno upravljanje otpadom, kao i da emisije zagadujucih materija budu svedene na zakonom propisane uslove", rekla je Mihajlov posle potpisivanja tog dokumenta.

10. februara

-- TANJUG:
PREDSTAVLJENO POSTROJENJE ZA MEHANICKU I BIOLOSKU PRERADU CVRSTOG KOMUNALNOG OTPADA
NOVI SAD
- Austrijska firma AEVG predstavila je danas u Novom Sadu postrojenje za mehanicku i biolosku preradu cvrstog komunalnog otpada. Prema recima predstavnika za internacionalne projekte u AEVG Tibora Veresa, ta firma u Gracu, gradu sa 250.000 stanovnika, godisnje preradi 130.000 tona otpada, od cega se 70 odsto reciklira i dalje koristi, a ostalo zavrsi na deponiji. Predstavnici AEVG spremni su da svoja iskustva podele sa nasim strucnjacima i predstavnicima opstina, zaduzenim za izradu studije izvodljivosti, a ponudili su i mogucnost finansiranja te studije. Na sastanku predstavnika AEVG i pokrajinskog Izvrsnog veca dogovoreno je da nosioci ovog projekta budu javna komunalna preduzeca u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici, uz ucesce resornih clanova izvrsnih odbora svih opstina Srema i juzne Backe.

-- TANJUG:
NISAVA NA PODRUCJU OPSTINE PIROT SPADA U DRUGU KATEGORIJU
PIROT
- Strucnjaci su utvrdili da voda Nisave na podrucju opstine Pirot spada u drugu kategoriju, sto znaci da se moze koristiti za kupanje, ali kada se u letnjim mesecima vodostoj svede na minimum, prelazi u trecu, pa i cetvrtu kategoriju. Svi industrijski pogoni u Pirotu vezani su za gradsku kanalizaciju, koja se bez precistaca uliva u Nisavu nizvodno od Pirota, kod Zukovskog mosta i nizvodno je voda Nisave trece i cetvrte kategorije. Kontrolom je vise puta utvrdjeno da se preduzeca iz cijih se pogona otpadne vode ulivaju u gradsku kanalizaciju, uglavnom pridrzavaju propisa po kojima su duzni da ih neutralisu, ako su hemijski zagadjene. Gradska kanalizacija ce zagadjivati vode Nisave sve dok se ne izgradi precistac otpadnih voda, za sta sada nema para. Cistoci vode u Nisavi trenutno najveci doprinos daje to sto industrija, posebno ona cije otpadne vode mogu da je zagade, uglavnom ne radi.

-- DANAS:
KOMPANIJA LAFARGE INVESTIRA 50 MILIONA EVRA U PROJEKTE RAZVOJA I MODERNIZACIJE BEOCINSKE FABRIKE CEMENTA
BEOCIN
- Proizvodnja cementa po evropskim ekoloskim standardima
Jedan od najvecih investicionih programa u svetskom sistemu Lafarge-a vredan 50 miliona evra realizuje se u Beocinu. Zavrsetkom ovog projekta cementara u Beocinu bice modernizovana, a emisija stetnih gasova i cestica svedena na najmanju meru, pa ce tako biti resen i najveci ekoloski problem u ovom sremskom gradu.
Najznacajnija desavanja tokom protekle godine vezana su za tehnicke investicije koje se nastavljaju i u 2004. godini, i to do aprila-maja, kada se predvida zavrsetak glavnog investicionog ciklusa, u koji je tokom 2003. godine ukupno ulozeno 20,8 miliona evra. Umesto prirodnog gasa koji se koristio kao energent u Lafarge BFC, od novembra prosle godine, kao novi i mnogo jeftiniji izvor energije, koristi se ugalj.
Mogucnost za koriscenje alternativnih goriva tj. uglja, obezbedena je instalacijom postrojenja za mlevenje i novog gorionika rotacione peci. Sve ovo obavlja se uz smanjenu imisiju prasine (ispod 10 mg/Nml), sto u potpunosti zadovoljava predvidene standarde.
Lafarge BFC takode investira u novi sistem pripreme sirovinskog materijala, sto ce omoguciti povecanje kapaciteta sirovinskog materijala za 1000 t/dan, ponovnu upotrebu dobijene toplote u procesu proizvodnje, i najvaznije, ova investicija omogucava smanjenje imisije prasine u atmosferu u skladu sa postojecim standardima.
Zavrseni su i gradevinski radovi vezani za trecu veliku investiciju, a to je izmenjivac toplote, rotaciona pec, rostiljni hladnjak i elektrofilter hladnjaka. Ova investicija doprinece povecanju kapaciteta linije za proizvodnju klinkera za 1000 t po danu, sto ce uz odgovarajuce povecanje kapaciteta pripreme sirovina dovesti do zatvaranja dve peci mokrog postupka koje zajedno imaju taj kapacitet.
ZNATNO BOLJA EKOLOSKA SITUACIJA

Zatvaranjem ovih peci znatno ce se popraviti ekoloska situacija Beocina, koja je ugrozena od pocetka rada fabrike, ali ce od sredine 2004. godine, kada investicije budu gotove, ekoloska situacija biti znatno bolja.
Paralelno sa investicijama, preduzete su i druge akcije u cilju ocuvanja zivotne sredine. Od februara prosle godine, u Lafarge BFC je pocela da se primenjuje procedura "Upravljanje otpadom nastalim na prostoru fabrike", koja definise nacin upravljanja otpadom, kako bi se smanjila njegova kolicina i uticaj na zivotnu sredinu.
U martu 2003. godine ugraden je novi filter na peci, gde merenje imisije prasine iznosi od 1,2 do 2,9 mg/ml. Zakonom je dozvoljeno do 50 mg/ml, dok je do ugradnje filtera izmerena imisija u 2002. godini davala rezultate u proseku 1210 mg/ml.
U maju 2003. godine zakljucen je ugovor sa opstinom Beocin o postavljanju automatske meteorolosko-ekoloske stanice u krugu kompanije Lafarge BFC. Ova stanica omogucava pracenje imisije i rasprostiranje zagadujucih materija kroz atmosferu.
Od juna prosle godine vrsi se sistematsko, svakodnevno merenje imisije, i to na tri merna mesta: u centru Beocina, naselju Dunav i kod manastira Beocin, koji se nalazi u Nacionalnom parku. U odnosu na 2002. godinu, kada su rezultati merenja u centru Beocina pokazivali prekoracenje imisije lebdecih cestica (prasine) od 88,5% vrednosti za period ispitivanja, rezultati dobijeni u 2003. godini pokazuju smanjenje na 51,3% vrednosti suspendovanih cestica iznad granicne vrednosti imisije. Poredenja radi, 5. oktobra 2002. godine najveca izmerena vrednost bila je 1359 mikrograma po kubnom metru, dok je 13.07.2003. godine najveca izmerena vrednost davala rezultat od 274 mikrograma po kubnom metru vazduha. Inace, granicna vrednost imisije trebalo bi da iznosi 120 mikrograma po kubnom metru vazduha.
Tokom jula prosle godine, Lafarge BFC pocinje sa ciscenjem industrijskog vodenog kanala Dunav - fabrika, sto doprinosi rasterecenju drumskog saobracaja i smanjenju zagadenja vazduha izduvnim gasovima drumskih vozila.
Takode, nastavljena je tehnicka rekultivacija (popunjavanje i formiranje tla) povrsinskog kopa "Beli kamen" na Besenovu, koji je zatvoren za eksploataciju 1996. godine. Po zavrsetku tehnicke, radice se bioloska rekultivacija (posumljavanje i ozelenjavanje). Istovremeno, vrsi se i tehnicka rekultivacija povrsinskog kopa "Filijala".
Pored svih navedenih ekoloskih akcija, kompanija Lafarge BFC je u 2003. godini, opstini Beocin, za ostala ekoloska pitanja izdvojila jos i iznos od 1,4 milion dinara, dok je na ime ekoloske takse za 2003. godinu placeno 27 miliona dinara.
TEHNICKA OBUKA ZA NOVU OPREMU

Kako bi zaposleni u Lafarge BFC pratili sve investicije koje su obelezile proteklu godinu i kako bi mogli da rade u skladu sa svim novinama, bilo je potrebno da se za sve to osposobe zaposleni. Tako je na primer 85 zaposlenih zavrsilo obuku stranih jezika. Takode, organizvani su razliciti tehnicki treninzi, gde je 150 zaposlenih zavrsilo obuku. Deo sredstava, namenjenih za obuku zaposlenih je potrosen na ime raznih licenci i troskova aplikacija tehnicke opreme i uputstava, kao i na obuke iz domena menadzerskih vestina i sposobnosti, gde je 50 zaposlenih ucestvovalo na obuci.
Jedan od najvaznijih prioriteta Lafarge BFC je bezbednost na radu zaposlenih. Dokaz da je Lafarge BFC ulozio mnogo napora i energije u obucavanju zaposlenih o vaznosti zastite na radu je i cinjenica da je smanjen broj povreda na radu sa bolovanjem, i to sa 41 koliko je bilo u 2002. godini, na devet povreda u 2003.
Postignut je i rezultat od 115 dana bez povrede na radu tokom prosle godine.
PREKVALIFIKACIJA ZA BIVSE RADNIKE

Nakon dolaska Lafarge-a u Beocinsku fabriku cementa 2002. godine osnovana je Agencija za informisanje i profesionalno usmeravanje onih zaposlenih koji su dobrovoljno napustili kompaniju. Cilj Agencije je da podrzi, savetuje, pomogne i obuci bivse zaposlene u pronalazenju novog posla ili zapocinjanju sopstvenog. Kao rezultat dosadasnjeg rada Agencije, novi posao ima 343 bivsih zaposlenih, sto predstavlja 35,45 posto od ukupnog broja radnika koji su dobrovoljno napustili kompaniju (ukupno njih 1.010). Za sve aktivnosti koje je agencija realizovala tokom prosle godine, ukupno je potroseno 1,1 milion dinara.
Agencija je organizovala obuke dokvalifikacije i prekvalifikacije za 110 bivsih zaposlenih, od kojih je 60,75 posto zahvaljujuci prekvalifikacijama naslo novo zaposlenje.

FOND ZA REALIZACIJU SOCIJALNOG PROGRAMA

Prosle godine osnovan je i fond za realizaciju tacke 9. socijalnog programa, saradnja sa lokalnom zajednicom. Osnivaci fonda su kompanija Lafarge BFC i Opstina Beocin koji predstavljaju kofinansijere fonda.
Tokom 2003. godine Lafarge BFC je izdvojio 63,2 miliona dinara za finasiranje izgradnje sportsko- poslovnog centra u Beocinu, kao i za razvoj kulture i sporta u opstini Beocin.

DONACIJE ZA ZDRAVSTVO, SPORT I KULTURU

Pored sredstava koja su izdvojena za realizaciju Socijalnog programa, Lafarge BFC je, sponzorstvima i donatorstvima, ucestvovala i u nizu drugih kulturnih, obrazovnih i humanitarnih akcija. Za izgradnju hrama Svetog Save na Vracaru odobreno je i isporuceno 2.000 tona cementa. Kao jednu od znacajnijih donacija u protekloj godini, realizovanu van sredstava iz socijalnog programa, treba izdvojiti projekat Centra za socijalni rad grada
Novog Sada, namenjen zlostavljanoj i zanemarenoj deci kao i deci bez adekvatnog roditeljskog staranja, pod nazivom "Sigurna kuca" za koji je Lafarge BFC izdvojila dva miliona dinara. Druga znacajna donacija u iznosu od 600 hiljada dinara bila je za Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici a namenjena je izgradnji bunkera za radioloska zracenja prema najmodernijim evropskim standardima. Pored toga, kompanija Lafarge BFC je sponzorisala Dom Zdravlja Beocin, Novosadski maraton, Drustvo za cistocu vazduha, Humanitarni fond "Trece dete", Srpsko narodno pozoriste, Drustvo za zastitu zivotne sredine i mnoge druge organizacije i ustanove, pre svega vezane za pomoc i razvoj dece. Ukupno, tokom 2003. godine kompanija Lafarge BFC je za sponzorstva i donatorstva izdvojila 4,4 miliona dinara.

POSLOVNI INKUBATOR - PODSTICAJ SAMOZAPOSLJAVANJU

Jos jedan projekat znacajan za razvoj i napredak Beocina je Poslovni inkubator, koji predstavlja partnerstvo sa lokalnom zajednicom i namenjen je svim gradanima opstine Beocin, a ne samo bivsim radnicima. Cilj ovog projekta je lokalni ekonomski razvoj, a razlozi za njegovo osnivanje je visok stepen nezaposlenosti. Poslovni inkubator predstavlja podsticaj samozaposljavanju, uz olaksavajucu cinjenicu da je sredina pogodna za privredni razvoj.
Uprkos svim inicijativama kompanije Lafarge BFC, zbog negativnog stava Opstine Beocin, ovaj projekat nije mogao da ozivi u protekloj godini. Poslovodstvo Lafarge BFC se nada pozitivnijem pristupu opstinskih partnera sto se tice ovog vaznog projekta u 2004. godini. R. D.

-- GLAS JAVNOSTI:
NA DESET MESTA U GRADU - KONTROLA VAZDUHA
BEOGRAD
- Kvalitet vazduha u gradu ce, ove i sledece godine, biti stalno meren u Kosutnjaku, Karadordevom parku, ulicama Carlija Caplina, Goce Delceva i Omladinskih brigada, u okolini novobeogradske fabrike odlivaka i IMR u Rakovici i naselju Krnjaca.

Programom, koji je usvojen na jucerasnjoj sednici gradske vlade, u vazduhu ce se pratiti koncentracija sumpordioksida, azotdioksida, ugljenmonoksida, suspendovanih cestica, taloznih materija, policiklicnih aromaticnih ugljovodonika i teskih metala.

Na predlog Sekretarijata za zastitu zdravlja, Izvrsni odbor je odobrio da radnu grupu za kontrolu kvaliteta vazduha cine strucnjaci Hidrometeoroloskog zavoda Srbije, Zavoda za zastitu zdravlja Srbije, Gradskog zavoda za zastitu zdravlja i sekretarijata za inspekcijske poslove. A.K.

9. februara

-- GLAS JAVNOSTI:
POSLE ZABRANE UPOTREBE VODE ZA PICE, U ZRENJANINU SANJAJU FABRIKU
ZRENJANIN
- Za nove pogone potrebno 15 hiljada evra - Fabrika za preradu vode pocece da se gradi za nekoliko meseci
Stariji covek drzi dva plasticna balona od pet litara i sipa vodu u njih. Posle nekoliko zamaha, iz pumpe u Svetosavskoj ulici u Zrenjaninu izlazi zuckasta voda.
- Svaki dan dolazim ovde po nekoliko puta na dan. Zivim blizu i nije mi tesko. Ovako je svaki dan od kako su nam zabranili da koristimo vodu iz cesmi za pice i spremanje hrane - prica sezdesetsedmogodisnji Milivoje.

Mladic koji prolazi ulicom zastaje i pomaze starcu da brze napumpa vodu.
- Ulicne pumpe koriste samo oni gradani koji nemaju para da kupe flasiranu, dok se voda iz "Vodovoda" moze koristiti samo za kupanje i pranje - objasnjava mladic.

Zrenjaninci kazu da je voda u njihovom Vodovodu ista kao i pre 20 godina. Do sada zabrana upotrebe vode nije bilo zato sto je prisustvo arsena u vodi pocelo da se meri tek krajem 80-ih, a pre nekoliko godina dozvoljeni nivo je smanjen cak za 10 puta i sada iznosi 10 mikrograma po litru. EU je dala rok od 15 godina svojim clanicama da usaglase kvalitet vode sa novim propisima.

- Hemijski sastav vode u Zrenjaninu je los. Pijemo vodu koja je stara vise od hiljadu godina i nalazi se na dubini od 90-130 metara. Mikro-bioloski nasa voda je ispravna, ali u njoj se nalazi od 80 od 140 mikrograma arsena po litru. Sreca je sto je arsen organskog porekla i manje je opasan po zdravlje ljudi - objasnjava Laslo Fuks, potpredsednik SO Zrenjanin.

Gradska vlada je preuzela prve korake ka izgradnji fabrike za preciscavanje vode. Komisija ce u naredna tri meseca odabrati tehnologiju i napraviti studiju izvodljivosti. Trenutno se ispituju pilot projekti, a komisija ce dati krajnju ocenu.

- Za izgradnju fabrike potrebno nam je oko 15.000 evra. Pocetak radova planiramo za nekoliko meseci, kada se urade svi projekti, a fabrika ce biti zavrsena za godinu i po. Novac ce izdvojiti opstina, a trazicemo i pomoc iz republickog i pokrajinskog budzeta i od stranih donacija - objasnjava Laslo Fuks.

Dok se ne izgradnji nova fabrika, Zrenjaninci ce i dalje morati da koriste vodu sa ulicnih bunara ili da kupuju flasiranu.

Sumnje

- Pokazali smo da grad mozemo snabdeti vodom iz ulicnih bunara, pa smo trazili da novac za nabavku cisterni utrosimo u izgradnju fabrike. Nas predlog je odbijen. Mislimo da Pokrajina favorizuje pojedine lobije koji se bave prodajom cisterni i filtera. Sumnjivo je sto nismo dobili ni rok od 15 godina koji daje EU, nego je zabrana odmah stupila na snagu. I pre odluke sanitarne inspekcije, u Zrenjaninu su se pojavili prodavci koji su nudili proizvode za resenje problema vode - objasnjava Laslo Fuks, potpredsednik SO Zrenjanin.

Zabrana

Pokrajinska sanitarna inspekcija zabranila je 20. januara upotrebu vode iz zrenjaninskog "Vodovoda" zbog visokog nivoa arsena. Da bi snabdela grad vodom za pice, gradska vlast je aktivirala 94 ulicna bunara, od kojih je vise od 30 trenutno u upotrebi. Ispravni bunari obelezeni su belom bojom na vrhu, a voda u njima je negde zamucena i cesto sa talozima. Bunari nisu godinama korisceni, pa je potrebno dobro ispumpati vodu. Ulicna izvorista se svakodnevno odrzavaju i za vreme niskih temperatura nisu bila zaledena. M. Jakovljevic

-- DANAS:
SREMSKA MITROVICA: BOLJE VODOSNABDEVANJE UZ POMOC DONATORA
SREMSKA MITROVICA
- Sremskomitrovicka opstina je kod Organizacije za medunarodnu pomoc i razvoj (IRD), preko Programa revitalizacije lokalnih zajednica putem demokratskog delovanja (CRDA), konkurisala s dva projekta iz oblasti elektrifikacije i vodosnabdevanja. Svaki projekat obuhvata vise mesnih zajednica i ovih dana donatori treba da odluce da li ce finansirati takozvane "klaster" programe u kojima je potrebno ucesce dve ili vise lokalnih zajednica. Lokalne zajednice "Sever" i "Fruskogorska sela" zainteresovane su za elektrifikaciju naselja, a zajednice "Istok" i "Fruskogorska sela" za vodosnabdevanje.
- Projektom je planirana izgradnja novog rezervoara vode za pice kod fabrike vode. Time cemo dobiti vecu sigurnost i bolje snabdevanje vodom u letnjem periodu - kaze direktor mitrovickog "Vodovoda" Srdan Klickovic i dodaje da ce, ukoliko projekat bude odobren, donator obezbediti tri cetvrtine sredstava. "Vodovod" planira i sanaciju rezervoara vode u Mandelosu, nastavak rekonstrukcije cvornih mesta i vodovodne mreze u gradu i investicije na seoskim vododovodima. J. Zurkovic

-- DNEVNIK:
ZRENJANINCI PRESLI NA NOVI VID VODOSNABDEVANJA - REDOVI PRED BUNARIMA
ZRENJANIN
- Ulicne pumpe se brzo kvare, pa tako citave cetvrti ostaju bez vode. - Tamo gde ih uopste nema, bice izbuseni i izgradeni novi bunari. - Najavljeno snabdevanje vodom za pice iz cisterni samo za velike potrosace
Zitelji Zrenjanina su definitivno presli na vodosnabdevanje iz javnih bunara. Krizni stab je od proslog ponedeljka zabranio u potpunosti koriscenje vode za pice i pripremu hrane iz gradskog vodovoda, cime je ukinuta odluka o snabdevanju gradana od jedan do cetiri casa ujutro. Nocni rezim uveden je 20. januara, kada je zbog povecane kolicine arsena u centralnom vodovodu zabrana stupila na snagu, a gradani su skoro dve nedelje u nocnim satima tocili vodu koja je u sistem gradskog vodovoda stizala iz sest bunara sa izvorista u kojima nije bilo prekomerne koncentracije arsena.

U Gradskom vodovodu isticu da su nocno vodosnabdevanja sa samo sest ispravnih bunara na izvoristu morali da ukinu, jer je takav rezim doveo u opasnost kompletan sistem vodovodne mreze. Prema prvim racunicama, zbog preopterecenosti bunara, steta je procenjena na oko 100.000 evra.
Prelaskom na vodosnabdevanje iz javnih bunara Zrenjanincima je ostalo vise vremena za spavanje, ali su zato iskrsli novi problemi. Bunari, koje godinama skoro niko nije koristio, cesto se kvare, sto zbog dotrajalosti, sto zbog bahatog rukovanja. Tako citavi kvartovi ostaju bez vode dok majstori "Gradskog vodovoda" ne otklone kvar, pa su ljudi prinudeni da po vodu idu na bunar koji je i po nekoliko kilometara udaljen od njihove kuce. Buduci da jos nisu osposobljeni za upotrebu svi od pedesetak planiranih bunara, kao i da ih u pojedinim velikim gradskim cetvrtima, poput "Zelenog polja" uopste nema, guzve pred malobrojnim ispravnim cesmama su svakodnevna pojava.
U Gradskom vodovodu apeluju na gradane da pazljivo rukuju revitalizovanim ulicnim pumpama i da ne stvaraju zalihe, jer bunarsku vodu, i pored toga sto je u ovoj situaciji najsigurnija, ne treba ostavljati da stoji vise od 24 casa. Ovde takode obecavaju da ce tamo gde ih uopste nema u najkracem mogucem roku biti izbuseni i izgradeni novi bunari. Kada je rec o najavljenom vodosnabdevanju iz cisterni, ono je predvideno samo za vece opstinske ustanove, skole, vrtice i bolnicu, i to samo pod uslovom da ne bude dovoljno flasirane vode iz donacija. To, prakticno, znaci da za bunare nema alternative i da ce ih Zrenjaninci koristiti do zavrsetka fabrike vode.

Mnogi rizikuju s cesmovacom

I dok o ceni i rokovima njene izgradnje zasad postoje samo grube racunice i procene, sve vise Zrenjaninaca odustaje od ulicnog vodosnabdevanja i vraca se cesmama centralnog vodovoda. U Gradskom vodovodu kazu da oko 40 odsto gradana na sopstveni rizik i dalje koristi vodu za pice i kuvanje iz centralne mreze i napominju da su svi postupci, pocev od hlorisanja, u pogledu kvaliteta vode ostali isti i da je ona bakterioloski ispravna.
D. Knezevic

7. februara

-- GLAS JAVNOSTI:
SANITARNA INSPEKCIJA SUBOTICE - VISAK ARSENA U VODI
SUBOTICA
- Posle "zrenjaninskog slucaja" i saznanja da i subotickoj vodi ima arsena, Sluzba sanitarne inspekcije je imala kontakte s predstavnicima subotickog JKP "Vodovod i kanalizacija" i Zavoda za zastitu zdravlja u Subotici.
- Opstina Subotica pocetkom devedesetih godina napravila Fabriku vode i mozemo reci da je imala za cilj da sirovu vodu koja se dobija iz busenih bunara dovede na nivo zdravstveno bezbednog koriscenja. U tom periodu nivo arsena u vodi je odgovarao Pravilniku o ispravnosti vode za pice u pogledu hemijskog sastava, koji je, opet, regulisan u Pravilniku o kvalitetu i hemijskoj ispravnosti vode 42/98 Republike Srbije - rekao je Milan Mileusnic, nacelnih Sluzbe sanitarne inspekcije.

Kasnijim usaglasavanjem propisa, dozvoljena koncentracija arsena je snizena u odnosu na one koje je nasa Fabrika vode mogla da obezbedi, pa je tako i doslo do situacije da sadasnji nivo arsena prelazi norme koje su na snazi bile '87.
- U ovom momentu postoji povecana koncentracija arsena, bez obzira na preradu koja se vrsi u Fabrici vode. Sigurno da ce ove godine "Vodovod" preduzeti adekvatne mere radi poboljsanja kvaliteta vode, posebno u tom hemijskom segmentu. Sanitarna inspekcija je u dosadasnjem radu, zajedno sa Zavodom za zastitu zdravlja i "Vodovodom", uspela da svede mikrobioloske analize na nivo zdravstveno bezbedne. Sto se tice hemijskog sastava, svi parametri su u granicama dozvoljenog, izuzev arsena koji "iskace" iz dozvoljenih granica. U toku je priprema novog Pravilnika o higijenskoj i zdravstvenoj ispravnosti, pa ce uskoro vaziti nove merne jedinice. V. K.

-- GLAS JAVNOSTI:
GRAD NABAVLJA 20 KAMIONA ZA SMECE I PRANJE ULICA - NOVA VOZILA ZA "CISTOCU"
BEOGRAD
- Iz budzeta ce biti izdvojeno 141.400.000 dinara za ovu nabavku
Poboljsanje rada javnih komunalnih preduzeca, svakako, je bio jedan od vaznijih zadataka ove gradske vlade, pa je Izvrsni odbor Skupstine grada, na juce odrzanoj sednici, doneo odluku da za potrebe Javno-komunalnog preduzeca "Gradska cistoca" nabavi 20 novih vozila.

Prema recima Radovana Draskica, clana gradske vlade, bice nabavljeno osam kamiona za pranje gradskih ulica, cetiri vozila za odnosenje fekalnih materija, cetiri auto-podizaca i cetiri vozila sa nadgradnjom rol kipera za odvoz smeca u kontejnerima, kapaciteta 20 metara kubnih.
- Osam autocisterni nabavljamo jer "Gradska cistoca" ima 66 ovakvih vozila, koja su istrosena, a njihova prosecna starost je oko 17 godina. Takode se ukazala potreba za ostalim vozilima, jer su gotovo sva toliko stara i imaju veliki broj odradenih radnih sati da ce uskoro postati neupotrebljiva. Zbog toga nema potrebe da ulazemo novac u njihovu popravku, vec je najbolje resenje da se kupe nova - rekao je Draskic.

On je, takode, naglasio da ce nova cetiri vozila za odvoz smeca znacajno unaprediti tehnologiju rada i poboljsati usluge ovog preduzeca.
- Nova cetiri vozila za odvoz smeca ce se, uglavnom, koristiti za uklanjanje otpada pored velikih trgovinskih centara, kao sto su "Merkator", "Delta", "Delta M", "Vero" i "Centroprom". Ona ce, takode, imati funkciju zamene znatnog broja radnika koji su napustili ovo preduzece tokom proteklih godina - zakljucio je Draskic i dodao da ce Grad za ovaj posao potrositi 141.400.000 dinara.

Nabavka

Gradska vlada izabrala je preduzece "Husgvarna trejd" D. O. O. kao najboljeg ponudaca za nabavku 26 biotrimera za travu i ivice travnjaka, koje ce koristiti radnici JKP "Zelenilo Beograd". Za ovaj posao iz gradskog budzeta bice izdvojeno 705.520 dinara. Ovo komunalno preduzece bice uskoro bogatije i za jedan vibro valjak, koji ce za njegove potrebe nabaviti preduzece "MAG Petrol". Gradska vlada ce za ovu nabavku izdvojiti 4.267.212 dinara. O. Slavkovic

6. februara

-- TANJUG:
IZABRAN PREDSEDNIK EKOLOSKOG PARLAMENTA
KRUSEVAC
- Za predsednika krusevackog lokalnog Ekoloskog parlamenta (KLEP) Izvrsni odbor je izabrao Snezanu Radojkovic iz Javnog komunalnog preduzeca "Krusevac". Za potpredsednika KLEP-a izabrana je predstavnik nevladine organizacije "Pescanik" Violeta Sosic, dok je za sekretara imenovan predsednik Mesne zajednice "Radomir Jakovljevic Jaksa", Dragoslav Lapcevic. Osnivacka Skupstina Lokalnog ekoloskog parlamenta jke vec odrzana, a buduce delovanje KLEP-a bice usmereno na resavanje svih pitanja vezanih za zastitu zivotne sredine ovog podrucja. KLEP je osnovan uz podrsku republickog Ministarstva za zastitu zivotne sredine, Misije OEBS-a u Beogradu, kao i Regionalnog centra za zastitu zivotne sredine za jugoistocnu Evropu. Formiran je u formi udruzenja gradjana, za predsednika Skupstine imenovan je Rade Biocanin, a buduce odluke Lokalnog ekoloskog parlamenta bice obavestavajuce i u pojedinim slucajevima i obavezujuce za lokalne organe vlasti.

-- TANJUG:
USVOJEN PROGRAM KONTROLE VAZDUHA U BEOGRADU
BEOGRAD
- Na sednici gradske vlade danas je usvojen Program kontrole vazduha u Beogradu u naredne dve godine, kojim je zaokruzeno podrucje celog grada, ukljucujuci i opstine Obrenovac, Lazarevac i Mladenovac kao dodatne ekoloske "crne tacke" u prestonici. Pored osnovne i lokalne mreze mernih stanica, prvi put ce u Beogradu biti uspostavljena dopunska mreza mernih mesta, cime ce se obezbediti kontrola i ispitavanje zagadjenosti vazduha redovno, tokom cele godine, objasnio je clan gradske vlade Radovan Draskic. Vlada je donela odluku o javnoj nabavci ukupno 20 vozila u vrednosti od preko 140 miliona dinara za potrebe gradske cistoce i unapredjenje komunalne higijene u gradu. Pored toga, dala je saglasnost za dodelu ugovora o ustupanju izvodjenja druge faze radova na popravci krovova i fasada na 62 stambene zgrade u okviru projekta "Popravimo zajedno", koji treba da pocnu s prvim ljetnim danima. Ukupna vrednost posla je 89 miliona dinara, a od toga ce 62,5 miliona troskova snositi Skupstina grada, a stanari blizu 27 miliona dinara. Izvrsni odbor Skupstine grada je dao saglasnost i na odluku o pokretanju postupka javnih nabavki ultrasonicnih merila toplote koja ce biti ugradjena u 1.500 podstanica u sistemu daljinskog grejanja na podrucju Dunav, Vozdovac i Cerak. Ukupna vrednost radova je 54 miliona dinara ili oko milion evra, a osnovni kriterij za izvodjenje posla ce biti najniza ponudjena cena. Time ce poceti trosenje prve transe kredita od 20 miliona evra koji je Skupstina grada obezbedila od Evropske banke za obnovu i razvoj za rekonstrukciju sistema daljinskog grejanja. Odbor je ovlastio Sekretarijat za stambene poslove i Sekretarijat za informisanje da objave konkurs za izradu idejnog resenja dekorativnog osvetljenja za osam najvaznijih objekata u Beogradu. U toku ove i naredne godine trebalo bi da dekorativna osvetljenja dobiju Zeleznicka stanica, zgrada u Knez Mihajlovoj br.36, Narodna banka Srbije, Prva zemunska gimnaziju, Muzej savremene umetnosti na Uscu, Konak Kneza Milosa, Etnografski muzej i Hram Svetog Save, koji treba da bude zavrsen u maju. "Buduci da su sve ovo objekti od nacionalnog znacaja, za neke od njih obezbedicemo donacije", kazao je potpredsednik gradske vlade Bojan Stanojevic. On je dodao da je vlada Francuske pokazala spremnost da finansira projekat za dekorativno osvetljenje hram Svetog Save.

5. februara

-- TANJUG:
SRBIJA USKORO DOBIJA FABRIKU ZA RECIKLAZU ALUMINIJUMA
BEOGRAD
- Zamenik direktora republicke Agencije za reciklazu Gordana Perovic najavila je danas u Beogradu da ce Srbija uskoro dobiti prvu fabriku za reciklazu aluminjuma. Prilikom predstavljanja akcije ''Da te tvoje smece ne zatrpa", ona je rekla da ce kapacitet fabrike, koja ce biti izgradjena na podrucju Beograda, uz pomoc partnera iz Austrije, podmirivati potrebe celog Balkana. Otpad nije samo smece, vec i profit, naglasila je Perovic i dodala da ce akcija, koju su organizovali Agencija za reciklazu i nevladina organizcija "Eko centar", biti propracena i danas predstavljenim plakatom na kome je prikazano osam nacina da se smanji otpad. Uradjen na recikliranom papiru, plakat ce biti podeljen u 500 osnovnih skola u Srbiji, gde ce u okviru cele akcije deci biti objasnjen smisao potrebe za ocuvanjem zivotne sredine. (Kraj) ns/dja/sm

-- TANJUG:
URUCENO 10 KAMIONA ZA DJUBRE OPSTINAMA U ZAPADNOJ SRBIJI
BEOGRAD
- Otpravnik poslova ambasade Sjedinjenih americkih drzava (SAD) u Srbiji i Crnoj Gori Roderik Mur danas je direktorima javnih komunalnih preduzeca iz opstina u zapadnoj Srbiji svecano urucio kljuceve 10 "Skania" (Scania) kamiona za odnosenje djubreta. Mur je novinarima na platou ispred beogradskog hotela "Interkontinental" rekao da su kamioni za odvozenje cvrstog otpada poklon naroda SAD opstinama Ruma, Sabac, Vladimirci, Arilje, Uzice, Bajina Basta, Pozega, Krupanj, Mionica i Valjevo, koje su ucestvovale u programu "Revitalizacije zajednica kroz demokratsku akciju" (CRDA). Republicki ministar za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine Andjelke Mihajlov, koja je prisustvovala svecanosti, zahvalila se americkoj ambasadi i Americkoj agenciji za medjunarodni razvoj (USAID), koja je realizovala projekat. Ona je napomenula donaciju shvata kao podrsku sprovodjenju Nacionalne strategije upravljanja otpadom. Ukupna vrednost kamiona je milion dolara, s tim da je USAID izdvojila 818.641 dolar, a ostatak ce pokriti lokalni organi vlasti, odnosno njihova komunalna preduzeca. CRDA je petogodisnji program koji finansira USAID, a koji je usmeren ka povecanju angazovanja gradjana na unapredjivanju kvaliteta zivota, zastite zivotne sredine, ekonomskog razvoja i obnovi infrastukture.

3. februara

-- TANJUG:
SARADNJA NAUCNIH INSTITUCIJA NA UPRAVLJANJU RESURSIMA SRBIJE
BEOGRAD
- Predstavnici 18 naucnih i strucnih institucija potpisali su danas ugovor o poslovno-tehnickoj saradnji radi zajednickog ucestvovanja u strateskom planiranju politike odrzivog razvoja i upravljanju resursima Srbije. Neposredan povod za objedinjavanje uzeg kruga naucnih institucija, kako je receno na konferenciji za novinare Zavoda za zastitu prirode Srbije, jeste konkurs Ministarstva za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine za izradu i realizaciju projekta pod nazivom "Strucni okvir strategije odrzivog koriscenja prirodnih vrednosti". Direktor Republickog hidrometeoroloskog zavoda Djordje Kardum, jedan od potpisnika ugovora, ukazao je na neprimereno ponasanje ministra za zastitu zivotne sredine Andjelke Mihajov, koja je, prema njegovim recima "radila na razgradjivanju institucija koje rade u oblasti ekologije". On je rekao da Mihajlov u periodu kada jos nije formirana nova vlada, "uspeva da progura neke pravno sumnjive odluke", kao sto je ovaj konkurs, objavljen 6.decembra 2003, ili odluka o formiranju Agencije za zastitu zivotne sredine. Kritikujuci objavljeni konkurs za stvaranje okvira za upravljanje prirodnim resursima, njihovo koriscenje i zastitu za period od najmanje 10 godina, direktor Zavoda za zastitu prirode Srbije prof. dr Lidija Amidzic je rekla da se upravljanje resursima ne moze "nuditi na ovaj nacin", odnosno da "nacionalna strategija ne moze ici na konkurs". Prema njenim recima, to mora biti stvar vlade Srbije i nekoliko resornih ministarstava, kao i nadleznih naucnih i strucnih institucija kao sto su potpisanice danasnjeg ugovora, medju kojima su i Geografski, Bioloski, Sumarski i Poljoprivredni fakultet, Geografski institut, Institut za zemljiste, Institut za sumarstvo, Geoinstitut, JP "Srbijasume", JP "Srbijavode", Agencija za reciklazu i druge. Predstavnici drzavnih naucnih institucija ukazali su i da za 2,5 godine nije bilo nikakave saradnje sa ministarkom Mihajlov, kao i da nisu ucestvovali ni u izradi Nacrta zakona o zastiti zivotne sredine. Napominjujuci da Srbiji treba program odrzivog razvoja, predstavnici ovih naucnih i strucnih institucija su istakli da se nijedan program odrzivog razvoja, pa ni Srbije, ne moze planirati i napraviti bez ucesca ovih institucija. Prostor Srbije, kako je ukazano, ima svoj geoloski, bioloski, ekoloski i hidroloski potencijal, ali osnovnu fondovsku dokumentaciju o njemu imaju samo ove institucije.

-- TANJUG:
DJUKIC: VOJVODINU NA INTERESUJE CENTAR ZA PRERADU OTPADA
NOVI SAD
- Predsednik Izvrsnog veca Vojvodine Djordje Djukic izjavio je danas da Vojvodinu ne interesuje izgradnja centra za preradu hemijskog otpada u novosadskoj Rafineriji, kako je to "projektovalo" republicko Ministarstvo za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine. Vece je odbilo da da saglasnost za izgradnju takvog centra u novosadskoj Rafineriji, ceneci da, uprkos garancijama o sigurnosti i profitabilnosti tog projekta, Vojvodina na tom planu ima drugih velikih teskoca, pre svega u snabdevanju pijacom vodom, izjavio je Djukic za novosadski "Dnevnik". Vojvodina ce profit traziti na nekoj drugoj strani, prvenstveno u zdravoj hrani, rekao je on, dodajuci da bi kupcima te hrane bilo veoma tesko to dokazati, ako bi se znalo da se hemijski otpad preradjuje u pokrajini, istakao je Djukic.

-- DANAS:
KRAJEM FEBRUARA POCINJE MERENJE JACINE VETRA U JUZNOM BANATU - STRUJA IZ KANADSKIH VETRENJACA
U Pancevu je procenjeno da bi trebalo izgraditi tri do pet elektrana na vetar: Postavljanje stuba za merenje jacine vetra
PANCEVO - Vetrenjace ce se, kao jedan od simbola banatske ravnice, izgleda ponovo vratiti u panonsku niziju, ali u novom, modernom dizajnu i sa do skora futuristickom namenom, za pretvaranje snage vetra u struju. Do realizacije ove ideje doslo se zahvaljujuci mladom meteorologu Radenku Topalovicu iz Panceva, koji je posle postdiplomskih studija u Kanadi nasao posao u Halimaksu, jednoj od pet najvecih firmi na svetu koje se bave projektovanjem elektrana na vetar. Zahvaljujuci prvenstveno njegovoj upornosti da gradske oce juznobanatskih opstina ubedi u isplativosti izgradnje vetrenjaca, lale ce verovatno prve u Srbiji ukrotiti kosavu i tako dobiti struju proizvedenu snagom vetra.
Pre dva meseca, posle skoro godinu dana od potpisivanja ugovora izmedu kanadske kompanije Halimax i predstavnika juznog Banata, americka kompanija NRG isporucila je stub visok 40 metara, sa kompletnom opremom za merenje jacine vetra, koji ce biti montiran u blizini Panceva. Slican stub, visine 50 metara bice podignut nedaleko od Vrsca, jer ruze vetrova u tom delu Banata su takve da pogoduju postavljanju vetrenjaca.
Za podizanje stubova cekaju se odobrenja nadleznih ministarstava, a prema recima Lazara Maksina, direktora Tehnickog centra, izvodaca radova za podrucje opstine Pancevo, ocekuje se da ce to konacno biti zavrseno do kraja februara, kada bi i vremenske prilike omogucile da se stub postavi. Halimax je Pancevcima ponudio sedam, a odabrana je lokacija kraj sela Dolovo, nedaleko od Deliblatske pescare. Moguce lokacije za postavljanje stubova odredili su strucnjaci Halimaxa na osnovu kompjuterske simulacije izvedene prema detaljnim mapama dobijenim iz banatskih opstina.
Kompanija Halimax ugovorom se obavezala da sprovede jednogodisnje merenje jacine vetra i nakon detaljne analize donese odluku u kom delu Banata je isplativo izgraditi male elektricne centrale na vetar. Pancevci ce kompjuterski dobijene rezultate dostavljati Halimaxu svakih petnaest dana.
Halimaxove vetrenjace su prosecne snage jednog megavata, a izgradnja jedne kosta milion dolara. U Pancevu je procenjeno da bi trebalo izgraditi tri do pet takvih elektrana na vetar, jer, ilustracije radi, samo za gradsku rasvetu trose se tri megavata struje. Pancevcima, takode, ide na ruku i to sto je rec o ekoloskom nacinu dobijanja elektricne energije, pa ukoliko bi se nasli investitori za ovaj posao, to bi bila sansa ne samo za proizvodnju jeftinije struje i bez zagadivanja okoline.
- Kanadani su prvi koji ispituju snagu vetra na nasim prostorima i koji su procenili da su ruze vetrova u Banatu itekako pogodne za postavljanje vetrenjaca. Iako je, dugorocno gledano, to ekoloski prihvatljiva i visestruko isplativa investicija, tek za nesto vise od godinu dana, u idealnim uslovima, mozemo dobiti konkretnu ponudu za izgradnju elektrana na vetar. U ovom momentu milion dolara po jednoj vetrenjaci jeste mnogo, ali verujem da ce biti zainteresovanih iz inostranstva da udu u ovakav posao, u svetu vec dovoljno poznat i priznat. Jedini problem koji moze da iskrsne u skorijoj buducnosti jeste vazeci Zakon o energetici kojim nije predvideno dobijanje elektricne energije na ovaj nacin. Nadamo se da ce buduca Vlada shvatiti vaznost elektrana na vetar i da nece dozvoliti da sve propadne zbog monopolske uloge EPS - rekao je Lazar Maksin, direktor Tehnickog centra iz Panceva.
Osim u Pancevu i Vrscu, predlozeno je da se stubovi postave i na dve lokacije u opstinama Kovin i Bela Crkva, ali ce to morati da saceka jer u ovim opstinama nema dovoljno novca za nabavku stubova koji kostaju oko 380 hiljada dolara. V. Jovanov-Pestanac

-- DNEVNIK:
VOJVODINA ODLUCNO ODBIJA CENTAR ZA PRERADU HEMIJSKOG OTPADA
NAS PROFIT JE ZDRAVA HRANA!
NOVI SAD
- Smatrali smo da je bolje ne imati jedan takav centar u Vojvodini, a recimo proizvoditi zdravu hranu i imati zdravu preradivacku industriju, sto bi kupcima bilo veoma tesko dokazati, ako bi se znalo da se hemijski otpad preraduje u nasoj pokrajini, kaze za "Dnevnik" predsednik Izvrsnog veca AP Vojvodine Djorde Djukic.
Izrazavajuci nezadovoljstvo sto je Vojvodina odbila da da saglasnost na projekat izgradnje Centra za preradu hemijskog otpada u Rafineriji Novi Sad, republicki ministar za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine prof. dr Andelka Mihajlov napomenula je da se tu radi o vrlo profitabilnoj i cak monopolskoj industriji u kojoj ce biti otvoreno mnogo radnih mesta. Ona je, sa zaljenjem, konstatovala da se o ovom projektu moglo jos razgovarati. Kakav je stav nadleznih u Pokrajini saznali smo od predsednika Izvrsnog veca Vojvodine DJorda DJukica.

Djukic je naglasio da u situaciji kada nekoliko vojvodanskih opstina ima ozbiljnih teskoca u snabdevanju stanovnistva pijacom vodom i pojavom arsena u vodovodu i kada je to goruci problem Vojvodine, jednostavno ne treba da se razmislja o ulaganju u Centar za preradu opasnog otpada, vec u resavanje pitanja vodosnabdevanja.
- Mislim da nije problem to sto nas Ministarstvo za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine nije obavestilo da se radi studija firme "Sofreko" i da se ispituje moguca lokacija za centar - kaze Djorde Djukic. - Odredenim sistemom bodovanja Rafinerija nafte "Novi Sad" je dobila najvise poena, mada je Pokrajinski sekretarijat za zastitu zivotne sredine imao primedbi na nacin bodovanja. Svejedno, mi bismo jednako reagovali i da je nasa rafinerija bila druga ili treca, odnosno bilo koja na spisku ponudenih lokacija. Uglavnom, oni su to istrazivanje radili bez nas i to je u redu. Medutim, zvanicno i javno trebalo je da ponude oko desetak lokacija, ali u saglasnosti s lokalnim samoupravama i pokrajinskom administracijom. Ministarstvo je, tek po zavrsenom poslu i odabiru lokacije, pozvalo Izvrsno vece Vojvodine da da saglasnost ili odbije projekat. Po meni to nije u redu. Prvo su morali uraditi analizu i pozvati nas da o tome razgovaramo, to prihvatimo ili odbijemo. Kada sam dobio poziv od Republickog ministarstva ekologije, taj slucaj sam stavio na dnevni red Izvrsnog veca, jer o tako vaznoj stvari sigurno ne mogu sam da odlucujem, niti da odem na bilo koji sastanak i da pregovaram u ime Vojvodine, a da pre toga nemam stav nasih najvaznijih organa. Izvrsno vece je imalo jedinstveni stav da nas ne interesuje takav profit, niti nas interesuje, eventualna, sigurnost rada tog Centra, mi u Vojvodini ne zelimo tako nesto! O ovome sam razgovarao i s predsednikom Skupstine Vojvodine Nenadom Cankom koji je potvrdio da nama u Pokrajini ne treba Centar za preradu hemijskog otpada.

I Cernobilj je bio siguran ...

- Moguce je da ce Centar za preradu hemijskog otpada biti profitabilna fabrika i da ce raditi bez ikakvih problema, ali i za nuklearnu elektranu u Cernobilju se govorilo da je sigurna i da obezbeduje novac, pa smo videli sta se desilo - kaze za "Dnevnik" predsednik Izvrsnog veca AP Vojvodine Djorde Djukic. - Jednostavno, Izvrsno vece je sagledalo situaciju, ovaj projekat mozda jeste siguran i profitabilan, ali to ne moze niko da tvrdi, zato ce Vojvodina da trazi profit na nekoj drugoj strani, prvenstveno u zdravoj hrani. Smatrali smo da je bolje ne imati jedan takav centar u Vojvodini, a recimo proizvoditi zdravu hranu i imati zdravu preradivacku industriju, sto bi kupcima bilo veoma tesko dokazati, ako bi se znalo da se hemijski otpad preraduje u nasoj pokrajini! U donosenju odluke, da to odbijemo, nismo se rukovodili profitom, vec jednostavno misljenjem da nam to sada nije prioritet i da nasa pokrajina nije mesto za tako nesto. A. Brzak

-- DANAS:
GRUPA KANADSKIH I DOMACIH STRUCNJAKA POSETILA HE "PIROT" U PIROTU - PODRSKA PROGRAMU EKOLOSKOG NADZORA
PIROT - U Okviru programa tehnicke podrske elektroprivredama jugoistocne Evrope koji finansira kanadska Agencija za medunarodni razvoj u Hidroelektrani "Pirot" u Pirotu boravila je grupa kanadskih i domacih strucnjaka koji rade na realizaciji projekta pomoci Elektroprivredi Srbije oko izrade programa ekoloskog nadzora visenamenskih akumulacija.
Direktor HE "Pirot" Jovan Stevcic izjavio je da je tim projektom u prvom redu obuhvaceno akumulaciono jezero "Zavoj" koje se nalazi na Staroj planini.
- Obilazak akumulacije nase hidroelektrane, najmlade u sistemu EPS, organizovan je u cilju upoznavanja sa stanjem na terenu, lakse identifikacije problema i sagledavanja mogucnosti dalje realizacije programa sveukupnog ekoloskog nadzora akumulacije "Zavoj". Realizacijom ovog projekta bice verifikovan program ekoloskog nadzora akumulacije po medunarodnim standardima, uz koriscenje pozitivnih iskustava Kanade, ciji je dostignuti nivo u ovoj oblasti znacajan u svetskim razmerama- rekao je Stevcic. Z. P.

-- DNEVNIK:
ZBOG POVISENE KONCENTRACIJE ARSENA U ZRENJANINSKOM VODOVODU - VODA SAMO IZ ULICNIH BUNARA
Stab za pracenje vodosnabdevanja predlozio je juce Izvrsnom odboru SO Zrenjanin da izgradnju fabrike vode proglasi za najprioritetniju investiciju u Zrenjaninu
ZRENJANIN - Opstinski stab za pracenje vodosnabdevanja na teritoriji opstine Zrenjanin odlucilo je juce da potpuno zabrani koriscenje zrenjaninske vode za pice i pripremu hrane. Ovom odlukom Javno komunalno preduzece "Vodovod i kanalizacija" ukinulo je isporucivanje higijenski ispravne vode u terminima od jedan do cetiri sata posle ponoci, navodi se u saopstenju tog preduzeca.
Zbog povisene koncentracije arsena u pojedinim izvoristima podzemnih voda koje se koriste za redovno vodosnabdevanje, Pokrajinska sanitarna inspekcija sredinom januara do daljeg je zabranila koriscenje zrenjaninske vode za pice i pripremu hrane. Saopsteno je i da ce se snabdevanje higijenski ispravnom vodom od danas obavljati iskljucivo putem ulicnih bunara i da ce ova mera vaziti do daljeg.
S tim u vezi, do danas je osposobljeno 18 ulicnih bunara, a kako je navedeno, do kraja nedelje ocekuje se da ce u funkciji biti jos oko 30 bunara. Inace, JKP "Vodovod i kanalizacija" nastavice sa redovnim hlorisanjem i kontrolom vode iz centralnog vodovoda zbog gradana koji i dalje tu vodu koriste kao jedini nacin vodosnabdevanja, dodaje se u saopstenju.
Stab za pracenje vodosnabdevanja predlozio je juce Izvrsnom odboru Skupstine opstine Zrenjanin da izgradnju fabrike vode proglasi za najprioritetniju investiciju u Zrenjaninu i obavi sve neophodne pripreme za njenu realizaciju. Sl. S.

2. februara

-- DNEVNIK:
INTERVJU: DR ANDJELKA MIHAJLOV REPUBLICKI MINISTAR ZA
ZASTITU PRIRODNIH BOGATSTAVA I ZIVOTNE SREDINE: VOJVODINA PORANILA BEZ RAZLOGA
NOVI SAD
- Vojvodina je zauzela izricit stav da nece centar za preradu hemijskog otpada na svojoj teritoriji, i to je sada zavrsena prica. Pomocnim postrojenjima se moze privremeno resiti problem preciscavanja vode u ugrozenim sredinama, ali to ne moze biti krajnje resenje. Norveska donacija za sanaciju Velikog backog kanala ce biti zamrznuta ukoliko ne usvojimo zakon o zastiti zivotne sredine, i ukoliko zagadivaci ne pocnu da ga postuju

- Bez gradana, vladinog i nevladinog sektora nista se ne moze uraditi u oblasti zastite zivotne sredine. Tacnije, bez angazovanja svakog od nas, tesko moze doci do vidiljivih rezultata. Cesto sam, naime, svedok akcija u kojima gradani ociste korita i obale reka, parkove ili zelene povrsine, ali vec posle mesec dana dubre je opet tu. Moramo stoga menjati nas nacin ponasanja i odnosa prema prirodi, kaze za "Dnevnik" republicki ministar za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine prof. dr Andelka Mihajlov.
Sredinom januara velika se prasina digla oko izgradnje Centra za preradu hemijskog otpada u okviru Rafineriji nafte Novi Sad?
- Tretman i prerada hemijskog otpada spada u red najvaznijih problema nase zemlje. Na osnovu izvestaja Svetske banke i eksperata Evropske unije, ali i domacih strucnjaka, prerada hemijskog otpada se postavila kao jedan od uslova za nesmetan protok roba, te se logicno postavilo pitanje formiranja centra za preradu takve vrste otpada. Tu postoje dva scenarija: prvi je da se ide na fabrike koje vec imaju postrojenja pogodna za tu namenu, poput rafinerija, a drugi je da se vidi da li vojska SCG ima lokacije koje bi u tom kontekstu bile zanimljive. Istina je da niko nije kontaktirao gradane, lokalnu ili pokrajinsku vlast, vec je medunarodna konsultanska firma "Sofreko", koja je uradila projekat i analizu postojeceg stanja, na osnovu svojih procena inicirala da se na razgovore pozovu predstavnici pogodnih industrijskih postrojenja. Krajnje je proizvoljno ispalo da je Novi Sad bio bas "prva meta". U svakom slucaju, Vojvodina je reagovala preuranjeno i bez osnova, jer je lokacija Rafinarije nafte Novi Sad bila samo jedna od mogucih opcija. No, Pokrajina je nastupila sa pozicije kao da je to konacno resenje, o kojem je odluka doneta bez ikakvih konsultacija. Ne mogu a da ne budem razocarana takvim pristupom, pogotovo jer se tu radi o razvoju industrije koja ce sutra imati monopolski polozaj na trzistu, zaposljavati nove radnike i dobro poslovati. Medutim, Vojvodina je zauzela izricit stav da nece takav centar na svojoj teritoriji, i to je sada zavrsena prica.
Vojvodina je, sa stanovista kvalitetnog vodosnabdevanja, ugro- zena teritorija, jer se sve cesce u lokalnim vodovodima pronalaze teski metali.
- Kvalitetno vodosnabdevanje i ispravnost vode za pice u Vojvodini se moraju temeljno resavati. Stoga me raduje cinjenica da ce pokrajinske vlasti i Sekretarijat za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj krenuti u dugorocno resavanje ovog problema, a u saradnji sa republickim ministarstvom za nauku i tehnologiju. Nase ministarstvo je nedavno sazvalo sastanak, na kome su strucnjaci Instituta za opstu i fizicku hemiju iz Beograda ponudili neka resenja. Tako, recimo, postoji mogucnost da se uz pomoc nekih sirovina, kao apsorbensa, "skuplja" zagadenje, cime bi se omogucilo da na kraju iz cesmi izlazi voda bez arsena. Medutim, ja ne mogu da dirigujem takvim ili projektima kakav bi bilo pilot-postrojenje u Elemiru. No, kao ministar, ukoliko se Pokrajina, ugrozene opstine i Institut dogovore, mogu da ih podrzim, ali samo kao modele "gasenja pozara", a ne kao finalno i konacno resenje.

Animalni otpad koci izvoz

- Po pitanju tretmana animalnog otpada nadleznost je podeljena izmedu naseg i Ministarstva poljoprivrede. Postoje projekti da se postojece kafilerije prilagode za preradu takvog otpada prema vazecim evropskim i svetskim standardima, ali vecina takvih objekata je sada u procesu privatizacije, i tim putem se teze ide. Medutim, svedoci smo da, malo-malo, pa nam zabrane izvoz mesa i mesnih preradevina, i to upravo zbog otpada iz mesne industrije. I zato cim pre moramo, kroz dogovore na svim nivoima, od Republike do lokalne samouprave, resiti to pitanje fabrika koje tretiraju otpad animalnog porekla - navodi dr Mihajlov.

Vojvodina place za sumama

- Svesni smo problema niske posumljenosti, posebno u Vojvodini, jer se u ovoj oblasti nista nije radilo vec decenijama. Trenutno je u pripremi jedan projekat FAO organizacije, snima se situacija u sumarskom sektoru, nakon cega ce biti predlozene dalje aktivnosti i mere. Vojvodina ce biti u prvom planu, jer je u mozda vecoj opasnosti od ostatka Srbije. Nema vetrozastitnih pojaseva, malo je zelenila uz puteve i reke, kanale, zastita pescara je slaba. Ali moramo naci i mehanizme za finansiranje posumljavanja, jer tu retko moze da se racuna na novac iz budzeta. Uradice se zato posebna strategija posumljavanja s kojom ce se onda ipak moci krenuti u akciju - najavila je ministarka.

Na ovaj problem moze se nadovezati i slucaj zagadenja Velikog backog kanala.
- Norveska donacija ce biti zamrznuta ukoliko ne usvojimo zakon o zastiti zivotne sredine, i ukoliko zagadivaci ne pocnu da ga postuju. Oni nemaju dovoljno svesti da ne zagaduju okolinu, jer ih niko ne kaznjava, a nemaju ni motivacuju da ulazu u zastitu zivotne sredine. Zato sada imamo situaciju da se nesto cisti i sreduje medunarodnim projekatom i sa donatorskim parama, a domaci zagadivaci to prljaju. I naravno da se onda Norvezani pitaju gde su ulozili pare, kada iduce godine kanal moze da bude u jos u gorem stanju nego sto je sada. Kako se to ne bi dogodilo, uskoro cemo organizovati sastanak, i probati da, slicno kao u Pancevu, privolimo zagadivace da potpisu neku vrstu izjave ili memoranduma da ce postovati propise koji vaze u zemljama iz koje stizu donatori. Industriji se mora objasniti da je ovo sto oni rade krajnje kratkovido, jer, recimo, taj isti "Karneks", koji danas toliko zagaduje kanal, sutra zbog toga nece moci da izvozi svoje proizvode! Drugim recima, ovakvim ponasanje industrija sama sebi sece grane na kojima sedi.
Kada se moze ocekivati donosenje zakona?
- Predlog zakona o sistemu zastite zivotne sredine se nalazi u skupstinskoj proceduri godinu i po dana, i zaista apelujemo na nove poslanike da ga shvate kao jedan od sistemskih zakona koji nasu zemlju treba da priblizi Evropskoj uniji. I nacionalna strategija upravljanja otpadom je takode jedan od vrlo vaznih strateskih dokumenata, koji daje jasnu predstavu kako da se u Srbiji to pitanje resi do 2015. godine. Recimo, veliki problem odlaganja medicinskog otpada ce se resti tek kada budu usvojena ta dva zakona, o zastiti zivotne sredine i o upravljanju otpadom. Sadasnji propisi, naime, nalazu da svako ko proizvodi opasan otpad, isti treba da cuva u svom dvoristu, jer nema gde da ga odnese. I zato veliki klinicki centri imaju, u samom svom krugu, postrojenja za spaljivanje takvog otpada, sto je jednostavno nezamislivo po svetskim normama. Stoga ce ovakva postrojenja morati da se rekonstruisu ili dislociraju. Tretman za kontrolisano spaljivanje medicinskog i opasnog otpada bi trebalo da se obezbedi na komunalnim deponijama i zonama koje nisu u gradskom reonu.
Sta ce biti prioriteti Ministarstva u 2004. godini?
U ovoj godini imamo tri apsolutna prioriteta. Jedan je jacanje Ministarstva, kao jednog od najvaznijih u procesu priblizavanja evropskoj porodici, uz jacanje nedavno osnovane Agencije za sistem zastite zivotne sredine. Nas drugi prioritet je pocetak resavanja tretmana hemijskog otpada, jer nasi proizvodi nece moci da se izvoze na inostrana trzista ukoliko ne pokazemo da oni nastaju u procesu proizvodnje koji je ekoloski bezbedan i u kom se sa otpadom, ukoliko je rec o hemijskoj industriji, ne postupa na bezbedan nacin. Treci prioritet, koji bi mogao biti i prvi, je apsolutno usvajanje predloga zakona o sistemu zastite zivotne sredine, u konceptu kako je poslat Skupstini Srbije i poslanicima iz prethodnog saziva. On je, to odgovorno tvrdim, uslov daljih investicija u nasu zemlju. Aleksandra Brzak

-- DNEVNIK:
VOJVODINA I NOVI SAD PRISTUPILI MREZI DUNAVSKIH BIROA
POTVRDA EVROPSKIH NASTOJANJA
NOVI SAD
- Vojvodanski Dunavski biro finansirace se iz pokrajinskog budzeta, a njegove aktivnosti ogledace se u zajednickim projektima u oblasti kulture, obrazovanja, nauke, ekologije, turizma, ekonomije i komunalne politike
Vojvodina i Novi Sad pristupili su juce regionalnoj saradnji Asocijacija dunavskih biroa. Izjavu o pristupanju mrezi dunavskih biroa potpisali su, u Skupstini Vojvodine, predsednik pokrajinskog parlamenta Nenad Canak, predsednik Skupstine grada Novog Sada Borislav Novakovic i predsednik Privredne komore Vojvodine Nikola Stojsic.
Asocijacija dunavskih biroa, cija ce se kancelarija nalaziti u Novom Sadu - takvi biroi vec postoje u Ulmu, Budimpesti, Bratislavi, Baji, Tulci, Vidinu i drugim gradovima - jeste mreza neprofitnih i servisnih organizacija. Vojvodanski Dunavski biro finansirace se iz pokrajinskog budzeta, a njegove aktivnosti ogledace se u zajednickim projektima u oblasti kulture, obrazovanja, nauke, ekologije, turizma, ekonomije i komunalne politike.
Nenad Canak je, nakon potpisivanja sporazuma, rekao da je "ovo veliki dan za Vojvodinu, jer je troipogodisnje insistiranje Skupstine Vojvodine na evropskim integracijama sada dobilo potvrdu i rezultate".
Nikola Stojsic je ocenio da su Vojvodina i Novi Sad "lideri" u demokratskim procesima u Srbiji, dok je Borislav Novakovic naveo da se pristupanjem mrezi dunavskih biroa otvaraju "velike mogucnosti", te da se najvise moze ocekivati od saradnje u ekologiji, privredi, turizmu i energetici.
Direktor Asocijacije dunavskih biroa Peter Langer je rekao da se stvaranjem ove mreze zeli napraviti evropska mreza medugradske i meduregionalne saradnje i dodao da su pozitivni signali za to stigli i "iz Brisela". Potpredsednik Skupstine Vojvodine Sandor Egeresi najavio je da ce se u junu u nemackom gradu Ulmu odrzati "Dani Vojvodine". V. Cv.

-- DANAS:
U PANCEVU PLANIRAJU IZGRADNJU TRECE FABRIKE ZA PRECISCAVANJE PITKE VODE - PANCEVCI PIJU DOBRU VODU
PANCEVO
- Pancevo je jedan od retkih gradova u Vojvodini i Srbiji ciji stanovnici piju ispravnu vodu. Jos 1977. godine izgradena je prva fabrika za preciscavanje vode, druga postoji od 1987. godine, a u planu je i treca.
- Sirova voda nije dobra, ali se zato ona preciscava u fabrici vode i prema svim analizama koje obavljamo u svojoj laboratoriji i skoro svakodnevno u Gradskom zavodu za zastitu zdravlja, voda za pice je zdrava i odlicnog kvaliteta. U Pancevu nije bilo nikakvih problema niti je na bilo koji nacin ugrozena ispravnost vode koju piju Pancevci - rekla nam je Ljiljana Stankovic, direktor JKP "Vodovod i kanalizacija".
Prema njenim recima, analize na teske metale obavljaju se dva puta godisnje u Zavodu za zastitu zdravlja u Beogradu, poslednji put aprila prosle godine, i nikada do sada nije ustanovljeno prisustvo bilo kog teskog metala, pa ni arsena u vodi, cak ni u tragovima. Stankoviceva objasnjava da se teski metali u vodi ne pojavljuju preko noci, vec da je to dugotrajan hemijski proces i da arsena i drugih teskih metala nema u zemljistu te da sigurno nece biti ni u skorijoj buducnosti.
Za Pancevce je bitno da se u fabrici za preradu vode radi ozoniranje koje podrazumeva sve standardne postupke za preciscavanje cime se garantuje i ispravnost pijace vode. U Pancevu postoji pogon za fluorisanje, ali je u kvaru poslednjih deset godina. I pored sporenja stomatologa i drugih strucnjaka oko toga da li vodu treba fluorisati ili ne, i iako se to vise ne radi nigde u Evropi, celni ljudi "Vodovoda" ce nastojati da obezbede sredstva i za osposobljavanje ovog pogona.
Gradskim ocima ce biti predlozena izgradnja jos jednog pogona za preciscavanje vode za koji je potrebno izdvojiti 8 miliona evra, jer postojeci maksimalni kapaciteti vise ne mogu da zadovolje povecanu potrosnju vode. To je vazno ako se ima u vidu da su Pancevci uvek imali dovoljno vode i da je prosle godine zbog manjih havarija grad bez nje bio samo tri puta po deset minuta.
Ljiljana Stankovic naglasava da Pancevci ne treba da brinu o kvalitetu vode, jer okolina izvorista nije zagadena, a usvojen je i projekat zone zastite izvorista po kojem se zabranjuje gradnja objekata koji mogu da dovedu u pitanje ispravnost vode. V. J. Pestanac

1. februara

-- BALKAN:
U HLADNJACI PRONADJEN ZASTICENI MRKI MEDVED - ISECEN NA KOMADE
BEOGRAD, RIM
- Italijanska sumarska sluzba zaplenila je 26. januara deset tona divljaci ilegalno unete sa Balkana u Italiju. Zamenik drzavnog tuzioca iz Trsta Madlena Kerda izdala je nalog za pritvaranje tri osobe, dvojice Srba i jednog Italijana, optuzene za zaveru zbog krijumacarenja, uvoz divljaci u Italiju u koja stize iz neovlascenih zemalja, kao i za nepostovanje zakona o uvozu iz drugih zemalja. U saradnji pet odeljenja sumarske drzavne policije iz pet akcija u kojoj je ucestvovalo vise od 50 agenata, a zaustavljene su dve velike hladnjace, stigle u Italiju sa Balkana. Tri krujumcara su optuzena za organizovanje lovackih putovanja u inostrantsvo preko pet agencija na severu Italije. Lovacke hajke organizovane su u Srbiji, Crnoj Gori i Madjarskoj. Podignuta je optuznica protiv deset osoba koje jos uvek nisu uhapsene, a pripadale su organizaciji koja je uvozila u Italiju velike kolicine divljaci koja je zavrsavala na privatnim trpezama ili trpezama restorana, a vrednost citavog posla iznosila je nekoliko miliona evra.
Prema prvim procenama, u operaciji nazvanoj "Kolibri" zaplenjeno je 70.000 fazana, sumskih sljuka, grlica i jarebica, i vise od 1.000 srndaca, jelena i zeceva. U kamionima je pronadjena i lovacka puska sa prigusivacem, razna municija, i kao vrhunac - zakonom strogo zabranjen za odstrel - mrki medved isecen na komade.
Istraga je pokazala da su lovacki klubovi slali na Balkan solidan broj svojih clanova, koji su bili smestani u prikladnim "lovackim domovima" duz Dunava, gde su lovili u nekim od poslednjih netaknutih prirodnih ambijenata u Evropi. U okviru paket-aranzmana, klijenti su, uz dobru nadoknadu, u najam dobijali lovacko oruzje i municiju (podrazumeva se da su "zaobilazene" potrebne dozvole i odobrenja), i transport trofeja i mesa do Italije preko usluznih prevoznika, kako bi se mimoislo natezanje sa carinicima.
Ovaj uhvaceni kontigent divljaci najveci je od novembra 2001. godine, kada je otvorena afera "Balkanske ptice", kako se obicno naziva tovar od 12 tona mesa divljih ptica, takodje zaustavljen na italijanskoj granici. Jos tada su strucnjaci upozoravali da to nije pokusaj pojedinaca da dodje do vece sume novca. Poslednji slucaj potvrdjuje da je u pitanju bila samo jedna ometena isporuka velikog kriminalnog lobija, sa vrhunskom organizacijom i snaznom logistikom u Srbiji.
Krijumcarenje 120.702 price u hladnjaci, uz falsifikovane propratne papire, trebalo je da obogati menije velikog broja italijanskih restorana, sto je biznis sa "tardicijom" dugom nekoliko decenija na ovim prostorima.
Mladen Lajovic, privatni istrazitelj koji dugo ispituje ovaj vid kriminala, za "Balkan" kaze da su organizacija i profit na nivou koji dostize velike narko-organizacije. Samo grupa koja je pre vise od dve godine "pala" na italijanskoj granici za sest sezona sverca zaradila 12 miliona evra. Dok su u Italiji svi akteri osudjeni, uslovno ili na kaznu zatvora, pravosudje SCG nije odmerilo ni jednu jedinu kaznu.
Ivan Borovac, tada vlasnik agencije za lovni turizam "Lube DZU", koja je bila paravan za sverc mesa divljih ptica, promenio je ime svoje firme u "Tresterle" i neometano nastavio posao. Mira Milicevic, "saradnik" Borovca i vlasnica slicne agencije "Erik-Mir", u SCG takodje nije kaznjena. U Italiji su oboje osudjeni uslovno zbog krsenja carinskih propisa; drzava cije su prirodno bogatstvo unistavali zbog licnog profita, iako je morala ostro da reaguje - nije reagovala nikako.
Suvise je veliki novac u opticaju da bi se sverc zaustavio - kaze Lojovic. Nijedan narko-kartel ne obustavlja posao zbog nekoliko zaplenjenih tona robe, pa nece ni ovaj lovni.
Srbija strancima predstavlja nepresusno "skladiste" divljaci. Zbog nikakve zakonske regulative i pravosudja koje je po ovom pitanju indolentno, tone mesa i mnogo zive divljaci odlaze preko granice, iako organizacija ovog kriminala nije ni izbliza jednostavna.
Organizator mora da okupi, opremu i plati citavu armiju. Od ljudi koji love zivotinje, preko vozaca koje mora da snabde hladnjacama sa "bunkerima" za skladistenje mesa, do falsifikatora potrebnih papira i veza na carini. Dragoljub Stojkovic

-- TANJUG:
ISTRAZIVANJA U SKLADU S NAJVISIM SVETSKIM STANDARDIMA
BEOGRAD
- Institut za primenu nuklearne energije (INEP) u Zemunu, koji ove godine obelezava 45 godina rada, postao je nezamenljiv u pojedinim oblastima istrazivanja, a kompletnu delatnost uskladio je s najvisim medjunarodnim i domacim standardima, izjavila je Tanjugu direktor INEP-a dr Ljiljana Vicovac Panic.
Celokupna delatnost instituta sertifikovana je prema standardu JUS-ISO 9001:2001 od austrijske nacionalne agencije za sertifikaciju sistema kvaliteta OQS.

  ....ko je autor
....kućni ljubimci     ....usluge
....ekologija     ....kontakt
....divljina     ....saradnja
....forum     zahvaljujem se....
....saopštenja     ....adrese
....galerija    
     
     
     
     
       

2004 © Životinjsko carstvo