....naslovna strana

....pretraživanje

Pregled vesti iz ekologije u SCG za decembar 2004. godine - broj 19

Uskoro Fond za zaštitu životne sredine
Beograd, 28. decembra 2004 (EkoForum) - Direktor Uprave za zaštitu životne sredine Miroslav Nikčević izjavio je na konferenciji za novinare, prilikom predstavljanja rezultata rada, da je rad Uprave u 2004. godini obeležila izuzetna zakonodavna aktivnost, imajući u vidu to da su u toj oblasti tokom godine usvojena četiri zakona - Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Nikčević je naglasio da su u izradi i nacrti zakona o hemikalijama, upravljanju otpadom, geologiji, zaštiti prirode, ribarstvu, zaštiti od jonizujućih i nejonizujućih zračenja, kao i više podzakonskih akata, čime bi čitava oblast životne sredine trebalo da bude zakonodavno pokrivena.

On je za narednu godinu najavio i formiranje Fonda za zaštitu životne sredine koji će biti centralno mesto za finansiranje rešavanja svih problema koji se tiču životne sredine. Nikčević je podsetio na to da je od jula do novembra obavljena sanacija zemljišta kontaminiranog osiromašenim uranijumom na lokaciji "Pljačkovica" i da je uvedena zabrana na uvoz elektronskog i električnog otpada za čiju reciklažu naša zemlja nema kapacitete. On je dodao da će i u sledećoj godini Uprava nastaviti da se bavi rešavanjem problema upravljanja otpadom i obavljati sanaciju postojećih i izgradnju novih deponija. Od januara do novembra ove godine u toj oblasti izvršeno je 115.148 inspekcijskih pregleda, doneto je 829 rešenja, podneto 11 krivičnih prijava i 77 prijave za privredni prestup, kao i 261 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, naveo je direktor Uprave za zaštitu životne sredine. [Izvor: EkoForum]

Vidre u centru Prijepolja i Priboja
Prijepolje, 26. decembra 2004 (Danas) - Lim, brza i čista planinska reka, nekada jedna od najčistijih i najlepših u Evropi, opet je sve bogatija pastrmkom i drugim najplemenitijim vrstama ribe kojih zbog zagađenosti decenijama nije bilo u ovoj reci. Nedavno su se ovde vratile i vidre, što je pouzdan znak da je ovo danas potpuno čista reka. Vidre svoje bivake imaju uz Lim i na obalama njegovog toka kroz centar Prijepolja i Priboja, a ova plašljiva stvorenja gotovo svakodnevno se mogu videti kako u grupama, kao vrhunski lovci, love ribu. Ovih dana pribojski ribari su prisustvovali neobičnoj sceni kada je vidra štiteći svoja dva mladunca teško povredila psa i bukvalno ga očerupala.

Ribari tvrde da su im se vidre u nekoliko navrata, dok su se oni bavili lovom, uvlačile u ruksake i pojele im ulovljenu ribu. Iako ribari ne vole vidre jer im tamane ribu, oni bolje upućeni i koji imaju višedecenijski staž uz reku Lim tvrde da vidra ne može bitnije da ugrozi riblji fond, što je pokazalo i nedavno ispitivanje riblje osnove koju su radili ihtiolozi iz Beograda. Čim ima vidre, to je pouzdan znak da je reka čista. One su ekološki filter, nastanjuju se obično u vodama gde je pastrmka primarna, a Lim je u sve većoj meri takva reka, tvrde ovdašnji stari ribari. D. Bjelopoljac [Izvor: Danas]

 

Mršav bilans Konferencije o zaštiti klime
Buenos Aires, 21. decembra 2004 (DW) - Američki delegat na konferenciji o klimi u Buenos Airesu (na fotografiji) Harlan Votson se naivno zapitao kako to da se Amerikanci, kada je u pitanju zaštita klime, uvek označavaju kao ”loši momci”. To pitanje Votson je postavio na početku nedavno završene Medjunarodne konferencije o klimi u Argentini. Ali na kraju te konferencije Sjedinjene američke države su se svim silama potrudile da same daju odgovor na to pitanje i da opravdaju svoj loš glas globalnog zagadjivača životne sredine. Jer svaki pokušaj članica Evropske unije ili zemalja u razvoju da sa Amerikancima razgovaraju o zaštiti klime posle isteka Protokola iz Kjota 2012. godine je propao. Jer što se tiče politike u vezi sa klimom, Sjedinjene američke države se drže sledećeg principa: tu i tamo malo istraživati, tu i tamo malo razmenjivati informacije o već započetim projektima za zaštitu životne sredine. Toliko o naporima zemlje, čijih je 5 odsto stanovništva naše planete odgovorno za 25 odsto emisije ugljendioksida u atmosferu.

Pošto je uloga ”loših momaka” na konferenciji o klimi brzo ponovo dodeljena Amerikancima, njima uz bok su stali Saudijci, koji su zahtevali finansijsku nadoknadu u slučaju da zbog zaštite životne sredine smanje svoje prihode od nafte. Evropljanima, koji rado reklamiraju svoju vodeću ulogu u zaštiti klime, nije bilo lako da nadju zajednički stav u odnosu prema Sjedinjenim američkim državama, jer sasvim je izvesno da globalna zaštita klime bez Sjedinjenih američkih država to ne može biti u punom smislu.

A šta je sa zemljama u razvoju i zemljama naglog privrednog razvoja? Domaćini Argentinci su izašli sa idejom da se još pre naredne svetske konferencije o zaštiti klime krajem iduće godine, održe dva seminara na kojima bi se sklopio medjunarodno obavezujući sporazum o zaštiti klime, koji bi stupio na snagu po isteku važenja Protokola iz Kjota 2012. Tim sporazumom bi se pre svega od zemalja naglog privrednog razvoja kao što su Kina i Brazil zahtevalo da moraju načelno da prihvate smanjenje emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte u atmosferu. Medjutim, ovaj predlog je propao zbog otpora Sjedinjenih američkih država, tako da Konferencija koja će se održati iduće godine neće imati mandat da postavi bilo kakve smernice u pravcu protokola koji bi nasledio onog iz Kjota.

Uoči Konferencije u Buenos Airesu, optimisti su, imajući u vidu skori početak evropskih pregovora o smanjenju emisije štetnih gasova u atmosferu, verovali da bi u medjunarodnoj politici o zaštiti klime moglo da dodje do novog zamaha. Realisti su računali bar na to da će svi iskazati spermenost da se u buduće prilagode sistemu redukcije štetnih gasova. Ali na kraju su možda bili u pravu jedino pesimisti, jer zbog takozvanih ”loših momaka” pre se može reći da je na konferenciji u Buenos Airesu doživljen poraz u borbi protiv globalnog zagrevanja naše planete. Oliver Piper [Izvor: Deutche Welle]

Adresar ekoloških NVO u Vojvodini
Novi Sad
, 20. decembra 2004 (Zelena mreža Vojvodine) - U cilju podsticanja rada ekoloških nevladinih organizacija u Vojvodini i unapređenja njihovih međusobnih odnosa radi zajedničkog rešavanja problema, Zelena mreža Vojvodine priredila je adresar u kojem možete pronaći adrese i kontakte svih aktivnih ekoloških organizacija u Vojvodini. Dosadašnji rad nemalog broja vojvođanskih NVO-a koji se bave zaštitom životne sredine (ukupno 54, i to: 34 u Bačkoj, 13 u Banatu i 7 u Sremu) iskazao je slabu koordinaciju organizacija koje imaju isto polje delovanja, i pri rešavanju ekoloških problema i u slučaju strateškog planiranja.

Namera ekološkog adresara jeste bolji uvid u rad ekoloških organizacija, kako za srodne NVO-e tako i za celokupnu javnost, dok je konačni cilj - uspostavljanje čvršće međusobne saradnje i poboljšanje komunikacije ovih organizacija i nadležnih državnih organa, kao i češća razmena volontera i ostalih kapaciteta na području zaštite životne sredine.

Pomoć pri izradi adresara pružili su nam Slobodan Puzović, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, i Olivija Đureković-Tešić, samostalni stručni saradnik Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, te im se ovom prilikom srdačno zahvaljujemo. Adresar je pripremljen zahvaljujući pomoći Fonda za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine.

Koristan link:
http://www.zelenamreza.org.yu/linkovi

Novi broj magazina "Green Horizon"
Beograd, 19. decembra 2004 (EkoForum) - "Green Horizon" je tromesečni magazin na engleskom jeziku koga izdaje REC - Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu iz Sent Andreje. Novi broj magazina posvećen je problemu zavisnosti bezbednosti i životne sredine u svetu, a pre svega u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Povod za ovakvu temu je i 20. godišnjica od hemijske katastrofe u indijskom gradu Bopalu. Treći broj "Green Horizona", između ostalog, donosi intervju s Lesterom R. Braunom, osnivačem i predsednikom Earth Policy Institute od 2001. godine, koji govori o globalnim perspektivama zaštite životne sredine, bezbednosti i održivog razvoja.

U novom "Green Horizona" možete pronaći mapu postrojenja i lokacija na Balkanu koji su potencijalni izvori međunarodnih sukoba, a u kontekstu sprovođenja The Regional Environmental Reconstruction Programme for South Eastern Europe (REReP), inicijative kojom upravlja REC i čiji je deo posvećen prekograničnoj saradnji kao načinu izbegavanja budućih sukoba.

Možete pročitati i kako je jedna mađarska nevladina organizacija "Levego Munkacsoport" uložila pismo žalbe Komitetu za sprovođenje Arhuske konvencije, uz obrazloženje da mađarska vlada u jednom slučaju ne poštuje tu konvenciju.

Misija i zadatak magazina je promocija učešća javnosti u odlučivanju o životnoj sredini kroz informisanje. Autori tekstova u magazinu su iskusni novinari, predstavnici nevladinih organizacija i stručnjaci koji informišu javnost o svim aktualnim problemima zaštite životne sredine i rešenjima koja bi mogla osigurati njeno očuvanje u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi.
"Green Horizon", koji je do proleća 2004.godine štampan pod nazivom “The Bulletin”, dostupan je čitaocima i besplatno, on-line.
Koristan link:
http://greenhorizon.rec.org

 

Otvoreno prvo reciklažno dvorište u Srbiji
Beograd, 17. decembra 2004 (BeoInfo) - Javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća” otvorilo je juče prvo reciklažno dvorište u Beogradu i Srbiji na pogonu „Otpad”, u Višnjičkoj ulici 55b. Na prostoru od tri hektara smešteno je oko 200 kontejnera za posebno odlaganje papira, stakla, pet ambalaže i metala, više od 70 korpi za šut, korpe za papir. Predviđeno je i postavljanje korpi za pet otpad. - Kontejneri su zapremnine od šest do 30 kubika. Na ovoj lokaciji nalazi se i presa za stari papir. Automatizovana presa je stara 36 godina, ali je nedavno remontovana i besprekorno funkcioniše. Namenjena je baliranje papira, čime se olakšava transport tog otpada. Trenutno mesečno imamo 350 tona starog papira, a predviđeno je da taj broj bude najmanje utrostručen do polovine naredne godine, upravo puštanjem u rad ovog reciklažnog dvorišta.

Na ovom prostoru nalazi se i nedavno remontovana presa za stari papir većih dobavljača, poput raznih novinskih preduzeća, ali i za metalnu ambalažu, objasnio je direktor JKP „Gradska čistoća” Dragan Ignjatović (na fotografiji). On je dodao da je u reciklažnom dvorištu smeštena i nova stanica za odlaganje starih akumulatora, starog ulja i rabljenih filtera za ulje.

Reciklažno dvorište raspolaže i sa pres kontejnerima sa autopodizačima, koji su nabavljeni sredstvima grada. U pres kontejnerima sabija se stari papir. Pored kvalitetnijeg odlaganja tog otpada, time se ostvaruje i ušteda u transportu. Uz određeni dodatak, pres kontejneri mogu da se koriste i za pet ambalažu. U reciklažnom dvorištu smešteni su i rol kontejneri od 20 i 30 kubika, namenjeni odlaganju raznog otpada. Sredstvima grada kupljena su četiri vozila za transport rol kontejnera, koji se prvi put pojavljuju na našem tržištu. Ovim rol kontejnerima ostvaruje se velika ušteda u transportu jer u samo jedan može da stane otpad kao u šest kiper vozila. Posle dogovora sa gradskim opštinama, rol kontejneri biće postavljani i u pojedinim obodnim naseljima, kao što su u Sremčici, Batajnici ili Borči, tokom akcija izbacivanja kabastog smeća ili za odlaganje šuta.

Na ovoj lokaciji mogu da se odlažu i stare gume, kao i školjke automobila. Svo smeće biće odlagano prema važećem cenovniku. Manje količine smeća građani mogu sami da donesu, dok za odnošenje većih količina mogu da se obrate „Gradskoj čistoći” kako bi njihove ekipe preuzele otpad.

- Sve što se već koristi u zapadnoj Evropi primenjeno je sada i kod nas. Predviđeno je da sledeće godine pustimo u rad još šest reciklažnih dvorišta na drugim lokacijama u gradu. Otvaranje reciklažnog dvorišta predstavlja samo početak priprema za predstojeće selektivno odlaganje smeća po mesnim zajednicama. Novi način odlaganja otpada primenjivaće se prema pilot projektu, rekao je Ignjatović.


Usvojen model za metalni industrijski otpad
Beograd, 17. decembra 2004 (PKS) - Predstavnici dveju radnih grupa koje čine preduzeća u oblasti sakupljanja, prerade i korišćenja metalnog industrijskog otpada usvojili su danas u Privrednoj komori Srbije model bilansa, klasifikacije i cena za trgovinu metalnim otpadom, koji su sačinile stručne službe Privredne komore Srbije (PKS) u saradnji sa nadležnim institucijama - Ministarstvom privrede, Ministarstvom za ekonomske veze sa inostranstvom, Ministarstvom trgovine, turizma i usluga, Agencijom za reciklažu, Republičkom upravom carina i Upravom za zaštitu životne sredine. Model predstavlja prvu fazu rada buduće berze metalnim industrijskim otpadom koja će, pri Privrednoj komori Srbije, početi da radi nakon ukidanja režima dozvola za metalni otpad, istakao je izvršni direktor Sektora za industriju i agrar PKS Dejan Trifunović.

Prema njegovim rečima, problem između grupacija sakupljača i korisnika metalnog otpada eskalirao je tokom ove godine zbog rasta cena metala na svetskoj berzi i neprimenjivanja izvozne carine od 15 odsto, kada su stupili na snagu sporazumi o slobodnoj trgovini SCG sa osam zemalja regiona. S obzirom na to da je postojala dobra volje obe strane, problem je rešen, ukazao je Trifunović, ističući da je ovo i najbolji dokaz da privatizacija ne rešava postojeće probleme, jer su preduzeća privatizovana mahom od strane inostranih multinacionalih kompanija. Dogovoreno je da do druge polovine januara 2005. godine bude izrađena i usvojena precizna procedura koja se odnosi na izvoz, a ima cilj da reši dosadašnje probleme prekomernog izvoza ove strateške sirovine. Prema predlogu, sakupljač metalnog otpada koji želi da izveze određenu količinu metalnog otpada, moraće da dobije saglasnost Agencije za reciklažu i Privredne komore Srbije, koja će biti uslovljena domaćom potražnjom.

Obračun cena metalnog industrijskog otpada na domaćem tržištu trebalo bi da se obavlja na osnovu cena datih u časopisu Metal Bulletin za čelični otpad, odnosno na osnovu cena na Londonskoj berzi metala za otpad od obojenih metala ili primarnih metala kada se primenjuje koeficijent obezvređivanja. Ovako utvrđene referentne cene, usklađivane mesečno, najpre bi bile umanjene za iznos transportnih i troškova špedicije i ostalih troškova koji se javljaju prilikom izvoza ovih sirovina. Ukoliko ne postoji tražnja na domaćem tržištu, preduzeće će dobiti dozvolu, ali ukoliko postoji, potencijalni izvoznik platiće cenu, formiranu prema cenama na međunarodnom tržištu.

Izvozna carina koja je bila mera zaštite ne funkcioniše jer se ne naplaćuje carina od 15 odsto prilikom izvoza metalnog otpada u zemlje sa kojima SCG ima sporazume o slobodnoj trgovini, tako da se dešava da se na primer, Bosna i Hercegovina koristi samo kao transfer za izvoz u druge zemlje, da bi se izbeglo plaćanje izvozne carine. Osim toga, veliki problem predstavlja i prekomerni izvoz sirovina koje su od strateškog značaja za domaće livnice i čeličane, ukazano je na sastanku i izraženo uverenje da predloženi model može da reši postojeće probleme. Prema rečima pomoćnika ministra za ekonomske veze s inostranstvom Srbije Ane Blagojević, predloženi model predstavlja jedino moguće rešenje problema u oblasti trgovine metalnim otpadom u Srbiji, a da se ispoštuju međunarodne obaveze koje je država prihvatila.[Izvor: Privredna komora Srbije]

 

Nezasitni talijanski gurmani
Godišnje u sjevernoj Italiji pojedu dva miliona ptica pjevačica
Osijek, 16. decembra 2004 (!Alert) - Carinici na minhenskom aerodromu su 3. 12. u četiri kofera jednog 40-ogodišnjeg Italijana pronašli i zaplijenili 2101 očerupane i zapakovane livadske trepteljke, male ptice pjevačice. Ptice su poticale iz Rumunije, a odredište im je bilo u sjevernoj Italiji. Krivolov i šverc ovih ptica je profesionalno organiziran i predstavlja unosni biznis, a kuriozitet je nedavni pokušaj šverca ptica iz Rumunije pod maskom prijevoza pokojnika - u mrtvačkom kovčegu. Ptice su bile namjenjene restoranima na području Venecije koji, uprkos zakonskoj zabrani, i dalje po enormnim cijenama nude 'palentu od pjevačica' (Polenta ucelli) ili "Spiedo ucelli" (ražnjiće od pjevačica).

- Organizacije za zaštitu ptica sa kojima sarađujemo procjenjuju da se godišnje samo u severnoj Italiji pojede preko dva miliona drozdova, crvendaća, zeba i drugih pjevačica -, kaže Dragan Simić iz Lige za ornitološku akciju SCG. - Samo dan ranije, 2.12. su hrvatski carinici na prelazu Obrežje zaustavili 38-godišnjeg državljanina BiH koji je kamionom iz Hrvatske u Sloveniju pokušao prošvercati 810 zamznutih prepelica skrivenih ispod goveđeg mesa. Dakle, isti problem imaju i druge zemlje u okruženju, i to sa istim ‘gurmanima' - Italijanima, kaže Simić.

Upravo prepelice i livadske trepteljke su, zajedno sa grlicama, šumskim trepteljkama i poljskim ševama, bile najbrojnija krivolovina i u nedavnim aferama sa švercom ptica porijeklom iz Srbije.
- Da bi se mogućnost usputnog ubijanja tih ptica minimalizirala, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine i Liga za ornitološku akciju SCG su zajednički podnijeli prijedlog nadležnim ministarstvima da se i prepelica i grlica, jedine naše dvije ptice selice koje se legalno mogu loviti brišu iz spiska lovne divljači i uključe u spisak zastićenih prirodnih retkosti. Uprkos povoljnoj ocjeni Zavoda za zaštitu prirode Srbije, ministarstva još nisu donela odluku o tome, kaže Marko Tucakov iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine. Sofija Pualić Špero

Primopredaja orla krstaša delegaciji Slovačke
Beograd, 12. decembra 2004 (EkoForum) - Orao krstaš (Aquila heliaca) koji je prirodnim procesom migracije septembra meseca 2004. doleteo na teritoriju Srbije iz Republike Slovačke, pronađen je iznuren glađu u okolini Sremske Mitrovice, gde je bio privremeno zbrinut od strane jednog meštanina. Ambasada Republike Slovačke obratila se Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije - Upravi za zaštitu životne sredine kao nadležnom organu za sprovođenje konvencije "CITES", koja se bavi kontrolom prometa ugroženim vrstama, među kojima se nalazi i spomenuta vrsta ptica grabljivica, sa molbom za povratak ptice u zemlju porekla, budući da je mladi orao značajan u realizaciji projekta konzervacije te vrste na teritoriji Republike Slovačke.

Ovlaštena "CITES" naučna kuća Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković" i njeni stručnjaci prebacili su pticu u centar za zbrinjavanje Instituta. U cilju zaštite prirode i međunarodne saradnje na tom polju delegacija Republike Slovačke je 11. decembra posetila Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković", gde je uz prisustvo predstavnika svih uključenih institucija svečano preuzela orla krstaša (Aquila heliaca) koji je nakon oporavka u centru ponovo sposoban za povratak u Republiku Slovačku.

Program malih grantova Demokratske Komisije ambasade S.A.D.
Beograd, 9. decembra 2004 (Gradjanske inicijative) - Americka ambasada u SCG je raspisala konkurs za dodelu sredstava u okviru Programa malih grantova Demokratske Komisije. Cilj programa malih grantova Demokratske Komisije je dodeljivanje grantova za projekte koji pružaju podršku demokratiji i razvoju demokratskih institucija, u Republici Srbiji. Grantovi su prvenstveno namenjeni registrovanim nevladinim organizacijama i drugim neprofitnim organizacijama van Beograda. Maksimalni iznos po grantu je $24,000 ali prednost imaju manji grantovi kako bi što više projekata bilo podržano.

Demokratske Komisija je zainteresovana za projekte:
- Tržišna ekonomija (biznis asocijacije, javno obrazovanje)
- Promocija civilnog sektora
- Transparentnost vlade
- Vladavina zakona, legalna i pravna reforma
- Zaštita životne okoline (environment)
- Prava osoba sa hendikepom idrugih ljudi sa posebnim potrebama
Detaljnije informacija možete pronaci na adresi:
http://belgrade.usembassy.gov/pa/dcsgp.html

 

Dabrovi u Obedskoj bari
Beograd, 8. decembra 2004 (EkoForum) - U specijalni rezervat prirode Obedska bara danas je pusteno 20 dabrova, vise od pola godine posle pustanja tih zivotinja, koje su iz Srbije nestale pocetkom 20. veka, u rezervat prirode Zasavica, kod Sremske Mitrovice. Povratkom dabra kao autohtone vrste, nasa zemlja ispunjava obaveze preuzete potpisivanjem medjunarodnih konvencija o zastiti zivotne sredine i ocuvanju biljnog i zivotinjskog sveta. U Zasavicu je pusteno 30 dabrova zahvaljujuci donaciji Bavarske i saradnji resornog ministarstva i Bioloskog fakulteta.

Kao i dabrove u Zasavici, kretanje i razmnozavanje "obedskih" dabrova pratice biolozi posredstvom mikrocipova i radio-odasiljaca. Ministarstvo za nauku i zastitu zivotne sredine apelovalo je da se na dabrove ne bacaju mreze i ne puca "kako bi posle jednog veka ponovo imali i sacuvali dabra na nasim prostorima". Dabar je u prvoj polovini 19. veka bio prilicno rasprostranjen u rekama i mocvarama, posebno oko tokova Dunava, Save i Morave, a vec pocetkom 20. veka odstreljen je poslednji dabar u Srbiji. U Evropi je opstalo samo pet autohtonih podrucja u kojima zivi veoma mali broj dabrova: u rekama Rona u Francuskoj i Elba u Nemackoj, u juznoj Norveskoj, na reci Jemen i obliznjoj mocvari Pripjat u Belorusiji i u reci Vorojez u Rusiji. U Aziji su sacuvana dva stanista dabrova u Sibiru i jedno na kinesko-mongolskoj granici, takodje s malim brojem zivotinja. Glavni razlog gotovo potpunog nestanka evropskog dabra (Castor fiber) je prekomerno izlovljavljanje. [Izvor: EkoForum]

Protokol iz Kjota: Novi pritisak na SAD
Buenos Aires, 7. decembra 2004 - Sjedinjene Američke Države ponovo su se našle pod medjunarodnim pritiskom da se pridruže Protokolu iz Kjota, sporazumu o merama za borbu protiv globalog otopljavanja i klimatskih promena. Američki delegati su se pod pritiskom našli na konferenciji Ujedinjeniih nacija o klimatskim promenama, koja se održava u glavnom gradu Argentine, Buenos Airesu. BBC-jev izveštač sa tog skupa kaže da su se Amerikanci, koji odbijaju da ratifikuju Protokol iz Kjota, našli u izolaciji, nakon što je Rusija ratifikovala taj sporazum, koji će sada u februaru stupiti na snagu.

Protokol iz Kjota predvidja smanjenje emisije ugljen dioksida i drugih gasova čija povišena koncentracija u atmosferi izaziva globalno otopljavanje. Američki predstavnik na konferenciji u Buenos Airesu rekao je da se njegova vlada opredelila za drugačiji mehanizam borbe protiv zagadjenja sredine od onoga predvidjenog Kjotom. [Izvor: BBC]

Oštre kazne za zagađivače životne sredine
Beograd, 3. decembra 2004 - Ministar nauke i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Aleksandar Popović izjavio je da je Predlogom zakona o zaštiti životne sredine, o kome je Skupština Srbije danas počela raspravu, predviđeno donošenje nacionalnog programa za tu oblast i pooštravanje kaznene politike za neispunjavanje njegovih odredbi. Popović je, obrazlažući set ekoloških zakona pred poslanicima parlamenta, ocenio da oni predstavljaju korak napred u toj oblasti i nov koncept njenog zakonskog regulisanja, uređen u skladu sa zahtevima Evropske unije i naglasio da se navedenim dokumentom uvodi i princip "zagađivač plaća" prema kome će zagađivači biti dužni da plaćaju nadoknadu za zagađivanje.

Prema njegovim rečima, oblast životne sredine treba da bude uređena kroz zakone o proceni uticaja na životnu sredinu, strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Ministar nauke i zaštite životne sredine naveo je da je u predloženim rešenjima naglašen preventivan pristup u upravljanju prirodnim resursima i propisane mere i uslovi zaštite životne sredine, kao i osnivanje Fonda za zaštitu životne sredine i Agencije za zaštitu životne sredine, radi uspostavljanja informacionog sistema u toj oblasti. Ovaj fond trebalo bi da finansira pripreme sprovođenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređivanja životne sredine, kao i u oblasti energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, objasnio je Popović.

On je dodao i da se sredstva pomenutog fonda koriste za finansiranje akcionih i sanacionih planova, u skladu sa nacionalnim programom koji, prema odredbama predloga zakona, donosi Skupština Srbije za period od najmanje deset godina. Popović je podsetio da se ovim programom omogućava planiranje i upravljanje zaštitom životne sredine i sprovodi se realizacija akcionih i sanacionih planova koje donosi Vlada na period od pet godina. [Izvor: EkoForum]

 

 

....nestali     ....ko je autor
....kućni ljubimci     ....usluge
....ekologija     ....kontakt
....divljina     ....saradnja
....forum     zahvaljujem se....
....saopštenja     ....adrese
....galerija    
   
   
   
     

2004 © Životinjsko carstvo