28. avgust
-ODBOR ZA ZASTITU ZIVOTNE SREDINE OPSTINE VRBAS: VRBAS ZAPOCEO PROJEKAT "JA U MOJOJ ZIVOTNOJ SREDINI"
VRBAS - Odbor za zastitu zivotne sredine opstine Vrbas je zapoceo projekat pod nazivom "Ja u
mojoj zivotnoj sredini" koji je zvanicno prihvacen od strane IO opstine Vrbas 26.08.2004.g. Cilj

projekta je upoznavanje zivotne sredine kao polazne osnove za razmisljanje o mogucnostima njene zastite i unapredjenja.

Osnovno pitanje je: Sta sve mozemo da ucinimo pojedinacno i kao zajednica i sta trenutno cinimo da nam okruzenje u kojem zivimo bude prijatno?

"Svi placamo" to je poruka, zato zelimo da razbijemo tabu podela na "ove i one", "krive i neduzne", da osvetlimo neznanje i pokazemo i onu drugu stranu na kojoj postoje stvari koje cinimo i koje mozemo da ucinimo na polju unapredjenja i zastite zivotne sredine, a ona pociva u savremenom pojmu koji podrazumeva razvoj jedne zajednice, to je pojam odrzivog razvoja.

Svi mozemo da delujemo i licno i profesionalno u realizaciji ovog projekta.

U realizaciji projekta koja podrazumeva prakticnu i teoretsku edukaciju, ocekujemo ucesce: predstavnika prosvetnih ustanova (skolskih i predskolskih), predstavnika industrije, zdravstvenog centra, lokalnih udruzenja i organizacija, LEAP-a, kao i udruzenja gradjanja i drugih zainteresovanih.

Zavrsno predstavljanje projekta ce se uraditi 05.06.2005.g. na Dan zastite zivotne sredine, kada cemo izvrsiti procenu uspesnosti akcije, a osnovni kriterijum procene ce biti broj angazovanih strana u sprovodjenju projekta.

Odbor za zastitu zivotne sredine opstine Vrbas
M.Tita 80
21460 Vrbas
ioso@vrbas.org.yu

    26. avgust

-- DNEVNIK: EKOTURIZAM PRIVLACI SVE VISE PAZNJE
NOVI SAD - Ekoloski odgovorno putovanje i poseta turista relativno ocuvanim podrucjima

doprinosi unapredenju zastite prirode, a lokalnom stanovnistvu donosi korist, kako u ekoloskom i
kulturnom, tako i ekonomskom smislu

U poslednjih dvadesetak godina turizam se, kako u pozitivnom, tako i negativnom smislu, razvio u vazan faktor odrzivog razvoja. U Evropskoj uniji turizam predstavlja jedan od najznacajnijih privrednih sektora, jednu od pet izvoznih kategorija u 83 odsto zemalja sveta, dok je glavni izvor devizne zarade u gotovo 38 odsto zemalja. Prema predvidanjima Svetske turisticke organizacije, broj dolazaka turista u Evropu bice dupliran do 2020. godine i iznosice 720 miliona ljudi. Ovakav ocekivani razvoj podrazumeva ozbiljan rizik za zivotnu sredinu i blagostanje stanovnistva, ali i za turizam kao privrednu granu.

S porastom slobodnog vremena, zarada i modnih trendova, 180 miliona Evropljana ide na odmor svake godine. Avanturisticki duh sve je uocljiviji kod savremenih turista, kao i veca potraznja za

atraktivnim letovanjima u prirodi, koja su puna rekreativnih sadrzaja. Primeceno je da vecina turista izbegava destinacije gde je narusena zivotna sredina, a zabelezen je porast broja gostiju u istocnom Sredozemlju i centralnoj i istocnoj Evropi.

Poslednjih godina sve vise turista zeli da odmor provede u ocuvanim prirodnim lepotama, etnookruzenju ili ruralnim krajevima. Stoga ne cudi da se razvila posebna grana turizma, koja se naziva ekoturizam. Po podacima Svetske turisticke organizacije, uz godisnji rast od 5 posto u svetskim razmerama , sto predstavlja 6 odsto svetskog bruto proizvoda, kao i 11,4 odsto potrosnje, ekoturisticko trziste zasluzuje posebnu paznju. Mnogi strucnjaci bili su pozvani da objasne i opravdaju neophodnost uspostavljanja politike razvoja ekoturizma, prvenstveno zbog zastite prirode, ekologije, okeanografije, upravljanja zasticenim podrucjima, ali i istorije, arheologije... Cesto se pod ekoturizmom podrazumeva podkategorija odrzivog turizma ili segment veceg turistickog trzista, usmerenog na destinacije u prirodi.

Termin ekoturizam formulisao je meksicki arhitekta, ekolog i medunarodni konsultant za

ekoturizam Héctor Ceballos-Lascurén, koji je trenutno generalni direktor Programa za medunarodni konsalting u ekoturizmu sa sedistem u Meksiko Sitiju. Ekoturizam je, u stvari, ekoloski odgovorno putovanje i poseta relativno ocuvanim podrucjima, radi uzivanja u prirodi, ali uz unapredenje zastite prirode. Svaki ekoturista ima sansu da na odabranoj destinaciji sazna sto vise o tom regionu, nacinu njenog ocuvanja, prirodnim, kulturnim i svim ostalim bogatstvima. Ekoturizam, u svetskim razmerama, vrlo brzo postaje najpopularniji vid odmora. Dok turizam usmeren na destinacije u prirodi u sustini predstavlja jednostavno putovanje u podrucja s lepom prirodom, ekoturizam ostvaruje korist za lokalno stanovnistvo u ekoloskom, kulturnom i

ekonomskom smislu. Recimo, turista koji ide u prirodu moze da posmatra ptice, ali ekoturista koristi usluge lokalnih vodica, odseda u lokalnom smestajnom kapacitetu i daje doprinos lokalnoj privredi.

«Uporedo s razvojem ekoturizma razvija se i oblast upravljanja posetiocima u zasticenim podrucjima u svetu. Najstariji nacionalni i drugi parkovi u Evropi bili su dostupni iskljucivo privilegovanim drustvenim klasama, a ostali, «obican» svet, postepeno je osvajao pristup, ali samo pod strogom kontrolom nadleznih. Tokom 20. veka veca upotreba jeftine energije vodila je ka prosperitetu drustva i povecanju broja individualnih putovanja, a time je porasla poseta zasticenim prirodnim dobrima. To i jacanje ekoloskog koncepta i vaznosti zdrave zivotne sredine stimulisalo je nadlezne u drzavama sirom sveta da preuzmu odgovornost, te se dogada ekspanzija sistema zasticenih dobara. Posto zasticena podrucja imaju visestruku ulogu za ljudsko drustvo: ekolosku, socijalnu, ekonomsku, kulturnu... koncept noseceg kapacita i upravljanje posetiocima mora se tretirati strateski. Posebno jer je veoma vazan u domenu upravljanja zasticenim podrucjima, uz vrlo brz rast broja posetilaca. Za zasticeno podrucje vazno je da se posveti posetiocima puna paznja i to jos pre nego sto stignu, zatim tokom boravka, ali i nakon napustanja zasticenog podrucja. Za vreme boravka turistima je neophodno obezbediti dobro turisticko informisanje, obuceno osoblje, mogucnost da se obidu sve prirodne lepote, ali i uspostavi kontakt s lokalnim stanovnistvom i postojecim nevladinim organizacijama.

«Termin « ecolodge zvanicno je upotrebljen na Prvom medunarodnom forumu o ekosmestaju 1994. godine na Devicanskim ostrvima, a prva knjiga koja sadrzi definiciju ovakve vrste smestaja i bavi se tom temom je Medunarodni vodic c ecolodge -a (Mehta at al, ). Prakticno, Ecolodge» predstavlja vrstu turistickog smestaja koji zadovoljava sledece kriterijume: stiti prirodne i kulturne komponente svog okruzenja, ostvaruje minimalan uticaj na zivotnu sredinu, uklapa se u specificni kontekst okruzenja, koristi alternativna, odrziva sredstva u potrosnji vode, obezbeduje pazljivo postupanje sa smecem i otpadnim vodama i podrazumeva dobru saradnju sa lokalnim stanovnistvom, uz primenu programa ekoloskog obrazovanja i vaspitanja i zaposlenih i turista.

U novije vreme gosti se smestaju i u takozvane "zelene hotele", koji u svom svom poslovannju primenjuju i postuju principe odrzivog razvoja.

Pritisci ekologa, klijenata i zaposlenih, uz pogodan finansijski momenat, stvorili su primamljiv teren za izgradnju ovakvih hotela, koji mogu da posluju na savremen nacin, uz preuzimanje odgovornosti za ocuvanje zivotne sredine.

Odgovornost drzave

Savremeni turista traga za iskustvima koji mu pruzaju osecaj bliskosti sa prirodnim vrednostima i lokalnom zajednicom. Svaka turisticka destinacija koja ima nameru da privuce ovakve posetioce mora zastititi svoje resurse, uz naglasavanje osecaja integracije sa lokalnom zajednicom. U tom procesu drzava ima vrlo vaznu ulogu, jer je odgovorna za planiranje, kreiranje i osmisljavanje politike i sprecavanja preterane i nepravilne gradnje. Drzava je takode odgovorna za sisteme upravljanja otpadom i vodovod, kao i snabdevanje elektricnom energijom. Koncept ekodestinacije je nov i ne postoje precizna uputstva, a planiranje i upravljanje destinacijom treba da pokaze koristi od ekoturizma za odredeno podrucje i lokalnu zajednicu. Planiranje i definisanje ekodestinacije zavisi od socijalnih i ekoloskih faktora, planiranja prostora, regulative koja sprecava narusavanje osetljivih ekosistema, ucesce lokalne zajednice u procesu razvoja kompleta standarda i dugotrajnog monitoringa. A. B.

25. avgust
-- TANJUG: MOGUCE IZBIJANJE RAT OVA ZA PIJACU VODU
STOKHOLM - Strucnjaci okupljeni u Stokholmu na svetskoj Konferenciji o vodi upozorili su da su sve veci rizici izbijanja ratova za vodu, pre svega zbog nekontrolisanog rasta svetske populacije i zbog odsustva svesti o velikim problemima koji ce uskoro iskrsnuti u vezi sa vodom.
Do 2025. godine broj stanovnika na Zemlji povecace se za dve milijarde i 95 odsto te populacije ce ziveti u gradovima. To ce do krajnosti povecati pritisak kada je rec o obezbedenju zaliha pijace vode i hrane, naglasili su strucnjaci, izvestila je agencija Rojters.

- Vec smo doziveli ratove za naftu, a uskoro bismo mogli da ucestvujemo u ratovima za vodu - uporozio je u Stokholmu Vilijam Mic, profesor za prirodne resurse na Drzavnom univerzitetu Ohajo.

U bogatim zemljama vlada potpuno neznanje i samozadovoljstvo kada je u pitanju voda, a iz te uljuljkanosti bi ih mozda mogle trgnuti najave o susama, bolestima i ratovima oko prava na vodu, dodao je on.

Ovaj strucnjak procenjuje da bi jedno od zarista mogao biti Bliski Istok. Ako se suma koja se odvaja za ove svrhe ne udvostruci u odnosu na sadasnjih 80 milijardi dolara, za nekoliko godina svet ce se suociti sa stvarnom krizom, kaze jedan od autora izvestaja Medunarodnog instituta za upravljanje vodama.

18. avgust
-- GLAS JAVNOSTI: NA DEPONIJI U VINCI PREDSTAVLJEN UREDAJ ZA RECIKLAZU GUMENOG OTPADA
BEOGRAD - Ciscenje grada bi trebalo da iz drzavnog sektora prede u privatne ruke, rekao je juce Nenad Bogdanovic, predsednik Izvrsnog odbora Skupstine grada, a zatim sturo objasnio

svoju izjavu: - Gradani jednostavno imaju drugaciji odnos prema necemu sto je privatno od neceg sto pripada drzavi - rekao je Bogdanovic.

Postoje navike ljudi koje se moraju menjati

On je sa Draganom Ignjatovicem, direktorom "Gradske cistoce", obisao juce deponiju smeca u Vinci i prisustvovao prezentaciji nove masine za secenje guma.
- Dva najveca problema u Beogradu su odlaganje dve vrste otpadaka. To su piralenski otpaci i gume. Decenijama su se gume gomilale na deponiji u Vinci s namerom da se iskoriste kao sekundarne sirovine. I ne samo u Vinci, ima ih svuda po gradu. Do sada su se ljudi na razlicite  nacine oslobadali gumenog otpada. Uglavnom su ih palili i izazivali tako ekoloske katastrofe. Sada imamo novu masinu koja ce sve to spreciti - rekao je Bogdanovic.

- Guma je na ovaj nacin zasticena od paljenja, kotrolisano se odlaze i skladisti. Tona iseckane gume kosta 150 evra. Nova masina preraduje sest tona guma na sat. Isecka i metal pa se tako mogu ubaciti citavi tockovi - tvrdi Ignjatovic. Sve ce biti smrvljene

Sta ce gradski celnici uraditi sa isecenom gumom jos ne znaju, zateceni su i novi u ovom poslu, objasnjavaju. Najverovatnije ce se javljati firme kojima je potrebno da iseku svoj otpad guma. Za sada je dovoljno da se ona na siguran nacin skladisti i kontrolisano melje i sece. To obuhvata prvu fazu mehanickog unistavanja smeca, a druga faza za koju je potrebna druga masina je finije preradivanje smeca.

Nemacka masina kosta 590.000 evra i za sada postoji samo jedna na Balkanu. U Beogradu.
- Deponija u Vinci zauzima teritoriju od 60 hektara, stari delovi se vise ne koriste, a novi moraju

biti na nivou evropskih deponija. Napravicemo medustanice za smece u svakoj opstini, tu ce se smece pretvoriti u cvrste bale pa tek onda transpotovati na deponiju - kaze Ignjatovic.

- Mi vise nismo zemlja u koju se uvozi otpad vec mi piralen izvozimo. Nadam se da ce Beograd do kraja godine ostati bez piralena. Pre cetiri godine "Gradska cistoca" je imala 35 vozila, a na ulicama je bilo 18.000 kontejnera. Sada Beograd ima 28.500 kontejnera i 145 vozila "Gradske cistoce". Gradani uvek imaju neku primedbu na racun odrzavanja cistoce u gradu, a sami, recimo, drze otvorene kontejnere. Postoje navike ljudi koje se moraju menjati - kaze Bogdanovic.

V. Vukovic

 

17. avgust

-- UZICKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA I DEMOKRATIJU:"ZDRAVO MISLIM, ZIVIM I RADIM"
UZICE - Projekat “Zdravo mislim i radim” zapoceo je Uzicki centar za ljudska prava i demokratiju
uz podrsku Regionalnog centra za zivotnu sredinu za Centralnu i Istocnu Evropu (REC) i
Evropske komisije.

Realizacija projekta, koji obuhvata 10 edukativnih radionica i pripremu i stampu prirucnika na temu odrzivi razvoj i organska poljoprivredna proizvodnja, ima za cilj podizanje nivoa znanja
lokalne zajednice (opstina Uzice sa naglaskom na ruralnu sredinu) za odrzivi razvoj zasnovan na sopstvenim resursima.

Tokom septembra meseca odrzace se 10 inicijalnih sastanaka u sledecim mesnim zajednicama

Krvavci, Sevojno, Lunovo selo, Vrutci, Mokra Gora, Bela zemlja, Kremna, Ribasevina, Uzice, Stapari. U ovom periodu ce se uraditi i sve pripremne radnje za odrzavanje 10 edukativnih radionica u ovim mesnim zajednicama.

Uzicki centar za ljudska prava i demokratiju 31 000 Uzice, Vojvode Putnika bb
tel/fax: 031/522 -969
e-mail: uzcentar@infosky.net

16. avgust

-- CRNPS: PROJEKAT "PRIRODOM I KREATIVNOSCU DO ZARADE"
BEOGRAD - Projekat je promovisan u izbeglickom kampu "Selova" kod Kursumlije, a zajednicki

ga realizuju lokalne NVO "AD FINES" i "Bele crkve", a finansiran je sredstvima Evropske unije,
preko specijalnog Fonda za podrsku civilnom drustvu u istocnoj i zapadnoj Srbiji.
Projekat ima za cilj da, kroz strucnu edukaciju, podstakne poslovnu preduzimljivost i kreativnost

kod izbeglica i raseljenih lica, i kod srednjoskolske omladine. Edukacija je bazirana na teorijskom i prakticnom osposobljavanju polaznika da, sakupljajuci besplatno dostupne prirodne resurse, kao sto su delovi preko 30 vrsti samoniklog sumskog bilja, ili restauracijom starih stvari u dekorativne svrhe, samostalno ostvare primamljivu zaradu. Mogucnosti za sakupljanje i preradu biljnih delova u dekorativne svrhe na podrucju kursumlijske opstine su prakticno neogranicene, i za ove proizvode je obezbeden siguran plasman preko novosadske firme "YUFLOR", koja ih izvozi na trziste Zapadne Evrope. Tim povodom je u "Selovi" izbeglicama i raseljenim licima predata na upotrebu kompletno renovirana i opremljena radna prostorija, koja ce im biti na raspolaganju za njihove radne i druge drustvene aktivnosti. Ovo je samo jedan od 43 slicna projekta NVO, koje, trenutno, na podrucju istocne i zapadne Srbije, finansira Evropska unija u cilju ekonomskog osnazivanje lokalnih zajednica kroz resavanje ekonomsko-socijalnih problema, navodi se u saopstenju "AD FINES". Do sada je za podrsku ovakvim projektima NVO ulozeno ukupno 990.000 evra. (Milos Ivanovic, predsednik UO NVO

''AD FINES'')

14. avgust
GLAS AMERIKE (VOA): VISAK UGLJENDIOKSIDA U ATMOSFERI NE DOPRINOSI SAMO GLOBALNOM ZAGREJAVANJU, NEGO PRETI I VODENIM EKOSISTEMIMA
VASINGTON - Od pocetka industrijske revolucije, ljudi u atmosferu izbacuju sve vece kolicine ugljen-dioksida. Naucnici veruju da taj gas doprinosi globalnom zagrevanju, tako sto sprecava suncevu energiju da se vrati u svemir. Medutim, neki od strucnjaka smatraju da preterano oslobadanje ugljen-dioksida predstavlja pretnju i za zivot u moru.

Izmerena kolicina ugljen-dioksida pokazuje da ga sada ima za 40% vise, nego pre 200 godina.

Ipak, naucnici procenjuju da je covek, tokom protekla 2 veka, proizveo duplo vise ugljen-dioksida od onoga koliko ga sada ima u atmosferi. “Drugim recima, posledice zagrevanja su preopolovljene, zato sto je ugjenik negde nestao.” ukazuje Taro Takahasi, sa univerziteta Kolumbija. Medutim, izgleda je je misterija nedostajuceg ugljenika resena. Naucnici navode da se taj element talozi u okeanima i morima, gde je dospeo iz atmosfere, u skladu sa nekim teorijama. “Ustanovili smo da su, tokom 200 godina, okeani apsorbovali oko 48% proizvoda svih fosilnih goriva.” naglasava Kristofer Sabin, okeanograf pri americkoj vladi.

Ti rezultati su zasnovani na detaljnom 10-o godisnjem istrazivanju koje su sproveli naucnici u Severnoj Americi, Evropi i azijskim zemljama, tokom kojeg su uzeti uzorci morske vode sirom sveta, kako bi mogao da se analizira njihov hemijski sastav. Kristofer Sabin ukazuje da je, tokom

protekla 2 veka, u okeanima natalozeno samo ugljenika u kolicini od 118 milijardi metrickih tona.

“Mali automobil tezi oko jedne metricke tone, tako da se moze reci da smo u okeane ispustili 118 milijardi malih vozila - i to samo kada se meri ugljenik.”

Sabin i njegove kolege su, u drugom istrazivanju, ustanovili da talozenje tolikog ugljenika moze imati opasne posledice. Oni ukazuju da je to za rezultat imalo promenu u hemijskom sastavu okeana, sto moze dovesti do toga da neki od morskih organizama, poput korala ili morskih puzeva, imaju problema sa izgradnjim ljustura. Velika kolicina ugljenika je morsku vodu ucinila kiselijom, na sta ukazuju i rezultati eksperimenata koje je sprovela Viktorija Fabri, marinski biolog

na drzavnom univerzitetu Kalifornije.

“U slucaju da organizmi u prirodi na isti nacin reaguju kao laboratorijski primerci, onda se moze dogoditi da ugljen-dioksid predstavlja smetnju njihovom razvoju. Moze doci do promena u lancima ishrane, kao i u sastavu vrsta, ali mi ne raspolazemo sa dovoljno informacija da predvidimo kakve ce rezultate to imati.”

Kristofer Sabin ukazuje da okeani poseduju mogucnost da apsorbuju jos mnogo vise ugljen ­dioksida, pre nego sto se osete stetne posledice. Istovremeno, on ukazuje da povecanje zelenih povrsina, umesto nekadasnjeg poljoprivrednog zemljista, rezultira vecom apsorbciojom ugljenika.

S druge strane, ljudi nastavljaju da proizvode ugljen-dioksid u sve vecim kolicinama.

“Ugljen-dioksid se u atmosferi povecava eksponencijalno. Skoro polovina svog oslobodenog ugljen-dioksida izbacena je u atmosferu tokom poslednjih 20 godina. Posto je to dramatican porast, stepen kojim ga okeani apsorbuju ce se takode adekvatno povecati.” – naglasava Sabin. Rezultati njegovog istrazivanja objavljeni su u casopisu “Nauka.”

11. avgust
-- GLAS JAVNOSTI: UNIJA ZELENIH SE PROTIVI IZGRADNJI "PAMETNE ZGRADE" U TERAZI JSKOM PARKU
BEOGRAD -Retka je situacija da jedan milionski grad, poput Beograda, ima iz centra potpuno cist pogled i vrlo duge vizure na gradska podrucja. Izgradnjom ovih zgrada sa kupolama potpuno bi bio zatvoren pogled sa Terazija ka Savi, smatraju u Uniji zelenih povodom najavljene gradnje u Terazijskom parku. Unija zelenih je tim povodom uputila i otvoreno pismo gradonacelniku Beograda Radmili Hrustanovic i clanovima Izvrsnog odbora Skupstine grada.

Iz Unije podsecaju da su problemi sa parkom poceli jos 1991. godine kada je opstina Stari grad raspisala konkurs za uredenje poslovnih objekata u Prizrenskoj i Balkanskoj ulici i jednom delu Terazijske terase. Po zavrsetku konkursa, izabran je projekat i izdata gradevinska dozvola za pocetak radova. Kada je postavljena ograda i pregraden park, gradani su reagovali i prikupili vise od 50.000 potpisa protiv izgradnje. Pocela je i javna rasprava. Ceo postupak je obustavljen i sa gradnjom se stalo.

Celnike Gradske vlade Unija zelenih opominje da su vec doneli jednu nezakonitu odluku o izgradnji podzemne garaze u Dvorskoj basti, koja je zasticeno dobro kao nepokretna okolina Starog i Novog dvora.

"B2", takozvanu najpamet niju zgradu u Srbiji, do aprila 2007. godine izgradice kompanije "Mali kolektiv" i "ETB holding" u Balkanskoj 2. Povrsina najsavremenijeg objekta u zemlji bice 23.700 kvadratnih metara. Sta ovu zgradu cini takvom "pametnicom"? Po pitanju telekomunikacija, zgrada ce biti potpuno povezana, a definicija ide od otvaranja vrata, do toga da zgrada moze da "zivi" sama za sebe, ili da kada dode do kvara, sve moze sama da dovede u red.

Generalni direktor kompanije "ETB holding" Veljko Skoric rekao je, pocetkom avgusta, za "Glas javnosti" da problema sa imovinsko- pravnim odnosima nema.

- Cim izaberemo izvodaca radova ocekujemo i da cemo dobiti gradevinsku dozvolu. Nasa lokacija ni na koji nacin nije pod pravnim sporom. A posto je izgradnja u najstrozem centru grada, vodicemo racuna da ne ugrozimo stanare okolnih zgrada sa kojima smo vec imali kontakte. A

brinucemo i o zivotnoj sredini i objektima u okruzenju - rekao je Skoric. J. Vucic

9. avgust
-- SAOPSTENJE VLADE SRBIJE: OD JESENI POCINJE RESAVANJE PROBLEMA U "VINCI"
BEOGRAD - Ministar za nauku i zastitu zivotne sredine u Vladi Republike Srbije Aleksandar Popovic izjavio je da je raspisan konkurs za direktora Instituta za nuklearna istrazivanja “Vinca” i da se nada da ce od jeseni biti zapoceto resavanje problema u toj naucnoj ustanovi.

Popovic je, isticuci da je nesporno da su tom institutu neophodne promene, ali i da je izgubljeno previse vremena, u intervjuu agenciji Tanjug rekao da je od preuzimanja funkcije insistirao na zakonitosti - a “zakon je isti i za ‘Vincu' i za bilo koji drugi institut”.

“Moj cilj je bio, prvo, da se izmeni Statut, da se konstituise Naucno vece, ciji je sastav apsolutno u skladu sa zakonom, da se raspise konkurs i da Naucno vece uputi predlog za direktora, koga bira Upravni odbor”, rekao je ministar i podsetio na to da je na celu Instituta godinama vrsilac duznosti direktora.

On je najavio da ce problem “Vince” biti uskoro potpuno resen i da ce, posto se zakonski konstituisu potrebna tela Instituta i tako okonca institucionalna kriza, biti zapoceti razgovori o tome kakva je Srbiji Vinca potrebna, na koji nacin organizovana i slicno.

“Kao ministar, necu oktroisati bilo kakvo resenje, razgovarace svi zainteresovani kao potpuno ravnopravni i, uveren sam, pronaci resenje koje ce biti na dobrobit i ‘Vince' i srpske nauke”, rekao je Popovic.

Ministar je ukazao na to da u srpskoj nauci postoje mnogo krupniji i realniji problemi od “Vince”, pre svega u oblasti rudarstva i geologije. On je istakao da je jedna od ideja za resavanje tog strateskog problema formiranje “nacionalne geoloske kuce”, koja bi objedinila sve strucnjake iz te oblasti.

7. avgust
-- BEOINFO: POCINJE PLANSKO UREDJENJE PRIOBALJA SAVE I DUNAVA
BEOGRAD -Izvrsni odbor Skupstine grada potpisace uskoro ugovor sa Kapetanijom pristanista Beograd, „Plovputom” i preduzecem „Srbijavode” o privremenoj obustavi izdavanja bilo kakvih

saglasnosti, misljenja i potvrda vlasnicima plovnih objekata. To je prvi korak u vracanju nadleznosti nad rekama Beogradu, rekao je na danasnjoj sednici gradske vlade njen potpredsednik Bojan Stanojevic.
– Vec cetiri godine muku mucimo kako da u priobalju Save i Dunava uvedemo plovidbeni, vodoprivredni i komunalni red. Svi nasi dosadasnji napori u ovom smeru bili su onemoguceni nejasno regulisanom podelom nadleznosti izmedu Beograda i republike i nepostojanjem planskih dokumenata. Usvajanjem Generalnog urbanistickog plana grad je dosao u priliku da ovaj problem

sistemski resi – rekao je Stanojevic.

Potreba za potpisivanjem sporazuma prouzrokovana je cinjenicom da su obale Save i Dunava delovi drzavnog sistema za odbranu od poplava, da veliki broj ostecenih i napustenih objekata na vodi ugrozava bezbednost plovidbe i zagaduje reke, da mnogo objekata nema resen cak ni status korisnika komunalnih usluga. Grad je, takode, svojim regulacionim planovima predvideo skori

izlazak na priobalje, a na Savi je u toku i formiranje medunarodnog plovnog puta.

– Nemamo nista protiv da se reke iskoriste za zabavu, ali necemo dozvoliti da se to radi bez

ikakvog reda. Nedopustivo je da se nastavi praksa prema kojoj su se zahtevi gradana i pravnih lica vezani za plovne objekte razmatrali u pojedinim organima uprave bez potvrde o dodeljenoj lokaciji. Tako se desavalo da su podnosioci zahteva nakon dobijanja vodoprivredne saglasnosti ili

plovidbene dozvole postavljali objekte gde god su hteli – rekao je Stanojevic.

Grad ce, prema ovom sporazumu, sa njegovim potpisnicima do kraja 2004. godine napraviti akcioni plan za uredenje priobalja. Preduslov za njegovu uspesnu realizaciju je uvodenje vremenski orocene obustave izdavanja bilo kakvih saglasnosti, misljenja, potvrda i druge dokumentacije. Uporedo sa ovim bi se preispitala i sva institucionalna resenja vezana za podelu

nadleznosti i doneo gradski plan razmestanja plovnih objekata.

5. avgust

-- LIST ELEKTROPRIVREDE SRBIJE: IZGRADEN PUT OD PEPELA
OBRENOVAC - U Termoelektrani "Nikola Tesla A" uradena eksperimentalna deonica puta od

hemijski stabilizovanog elektrofilterskog pepela. - Maksimalna zastita zemlje, vode i vazduha

Deponije pepela i sljake koje se nalaze u okolini termoelektrana izazivaju velike ekoloske pobleme. Ne cude stoga napori koji se ulazu za iznalazenje resenja da se spreci, pre svega, razvejavanje pepela, ali i uticaj pepelista na kvalitet podzemnih voda, zemljista i vazduha.
Medutim, bar kod nas, malo je radeno na tome da se pepeo iskoristi u gradevinarstvu. Istina, bilo je pokusaja da se od pepela proizvodi gradevinski materijal, ali je on imao slabu produ na trzistu,

a njegova proizvodnja bila je skupa. Svakim danom na odlagalista se odlazu tone i tone pepela, pa se procenjuje da kolicine ovog materijala premasuju cifru od 500 miliona kubnih metara. U Termoelektrani "Nikola Tesla A" u Obrenovcu pokrenuta je inicijativa da materijal sa deponija nade primenu u putogradnji i samim tim da se omoguci jeftinija gradnja kao i racionalnije koriscenje i usteda prirodnih materijala kao sto su pesak, sljunak i kamen. Ovde ne treba izgubiti iz vida ni znacajan ekoloski faktor. U tom cilju je projektovana i, oktobra prosle godine, izgradena eksperimentalna deonica puta, duzine 150 metara od hemijski stabilizovanog elektrofilterskog pepela i sljake. A sve je pocelo jos 1996. godine, kada je u TENT dosla Svetlana Gvozdenovic, diplomirani gradevinski inzenjer smer niskogradnje, slobodno se moze reci, specijalista za izgradnju puteva, i dobila zadatak da ispita da li se od pepela mogu graditi putevi.

- Uradeno je tada vise ispitivanja koja je trebalo da pokazu sa kojom je supstancom potrebno stabilizovati pepeo. Najbolje rezultate je dala stabilizacija krecom. Mada je projekat za izradu puta zavrsen, nije realizovan. Tek posle 2000. godine direktor Bosko Buha dao je saglasnost da se nastavi sa ovim eksperimentom. Tako je na lokaciji pored deponije pepela, koja se inace koristi kao put, izvrseno je poravnavanje terena preko kojeg je stavljen geo-tekstil. Zatim je nasut sloj pepela i sljake sa deponije, debljine 30 santimetara, i to je izmesano sa krecom koji je imao ulogu stabilizatora. Na kraju dosao je sloj asfalta od 10 santimetara. Na ovom putu namerno nisu uradeni ivicnjaci, kanali bankine i kosine nasutog sloja, da bi deonica bila maksimalno ugrozena u toku zimskog perioda. Poznato je da je mraznjenje i kravljenje najopasnije za svaku saobracajnicu i da najveca ostecenja na putevima nastaju u toku zime, kaze Svetlana Gvozdenovic. Deonica puta pustena je u saobracaj, uoci zime. Njome su prolazili kamioni, taska mehanizacija, vozila sa gusenicama. Smenjivanje niskih i visokih temperatura dodatno su opterecivali ovaj put.

- Tek u aprilu smo otisli na deonicu, istina sa zebnjom sta cemo tako zateci. Na nase

 

odusevljenje, put je bio skoro netaknut. Vizuelno nisu konstatovana nikakva ostecenja na kolovoznoj konstrukciji, a sada treba, da se nastavi sa ispitivanjima. Osnovno je da se ispita deflekcija - nosivog kolovozne konstrukcije - naglasava Svetlana Gvozdenovic i ne krije zadovoljstvo rezultatima ovog eksperimenta u koje smo mogli i sami da se uverimo i prosetamo putem koji se ni po cemu nije razlikovao od drugih puteva izgradenih na podlozi od peska, sljunka ili kamena. Primenom ovog materijala u niskogradnji za izgradnju puteva i nasipa (pored reka, na primer)

ostvarila bi se visestruka korist. Kao prvo, iskoristio bi se materijal sa deponija koji svima zadaje glavobolje i kao drugo, ustedeli bi se prirodni materijali, pesak, sljunak i kamen. I, sve bi to bilo praceno nizim finansijskim ulaganjima. Projektom i tehnologijom gradenja puteva od stabilizovanog pepela predvidena je maksimalna zastita zemlje, vode i vazduha, odnosno zivotna sredina ne bi bila ugrozena. Primena ove tehnologije moguca je i u gradskim sredinama za izradu ulica, za izgradnju seoskih, lokalnih i magistralnih puteva, kao i za odbrambene nasipe poed reka, uz postovanje tehnologije i pravila gradnje.

Zastita zivotne sredine

Nedavno je odrzana prezentacija dostignuca o primeni pepela i sljake u niskogradnji Republike Ceske, na kojoj je izneto niz primera gradnje magistralnih puteva u kojima je dokazano da je stabilizovani pepeo veoma pogodan materijal za osnovu puta. Zamenik ministra za kapitalne investicije u Vladi Republike Srbije Miodrag Jocic koji je prisustvovao ovoj prezentaciji naglasio je da je koriscenje pepela kod nas od strateskog znacaja i da se resavanjem problema pepela, ublazava nedostatak gradevinskog materijala, ali i stiti zivotna sredina. Kristina Janicijevic