....naslovna strana

....pretraživanje

Pregled vesti o zaštiti životine sredine objavljujemo ljubaznošću EkoForuma-a, Foruma za održivi razvoj i zaštitu čovekove sredine.

- BETA: EU DODELILA SCG 40 MILIONA EVRA ZA IZRAD U POSTROJENJA ZA PRERADU OPASNOG OTPADA BEOGRAD, 31. maja -Prvi sekretar delegacije Evropske komisije u SCG Dejvid Hadson izjavio je danas da je kljucni problem zemalja u tranziciji u pregovorima o prikljucenju EU resavanje problema u oblasti zastite zivotne sredine.
Na konferenciji o zakonima u oblasti zastite zivotne sredine u Beogradu, Hadson je naglasio da je zbog toga zapoceto usaglasavanje zakonodavstva u SCG sa propisima EU u toj oblasti i dodao da je u zemljama u tranziciji potrebno deset do dvanaest godina da se ispune zahtevi koje clanstvo u uniji namece novim clanicama u zastiti zivotne sredine.
Povodom najave da ce u Srbiji uskoro biti usvojen zakon o zastiti zivotne sredine, Hadson je rekao da bi posle tog cina trebalo sto pre da usledi proces primene zakona i formiranja agencije za zivotnu sredinu koja bi trebalo da unapredi rad institucija koje se bave tim pitanjima.
On je podsetio da je EU dodelila SCG 40 miliona evra za izradu postrojenja za preradu opasnog otpada i revitalizaciju Pancevackog kanala i izrazio ocekivanje da ce vlasti pronaci nacin za realizaciju tih projekata.
Hadson je podrzao i projekte izrade tri zakona iz oblasti zastite zivotne sredine, koje je finansirala Vlada Finske.
Ti zakoni, o proceni uticaja na zivotnu sredinu, o integrisanom sprecavanju i kontroli zagadjenja i o strateskoj proceni uticaja na zivotnu sredinu, zavrseni su i uskoro bi trebalo da se nadju u javnoj raspravi pre nego sto ih prihvati Vlada Srbije.
Rukovodilac projekta izrade zakona Slavko Bogdanovic rekao je Beti da su zakoni radjeni uz saglasnost srpske vlade i izrazio uverenje da ce se, nakon zakona o zastiti zivotne sredine i oni naci u proceduri.
Te sektorske zakone, koji definisu pojedine oblasti zastite zivotne sredine, izradio je tim stucnjaka, a finska vlada je za te projekte u prethodne tri godine izdvojila oko 1,7 miliona evra, rekao je Bogdanovic.
Ministar za nauku i zivotnu sredinu Srbije Aleksandar Popovic i direktor Uprave za zastitu zivotne sredine Miroslava Nikcevic podrzali su izradjene tekstove zakona i zahvalili se finskoj vladi na pomoci Srbiji.

-- DANAS: GRADSKOJ DEPONIJI U UZICU ISTICE ROK
PLANIRA SE GRADNJA NOVE REGIONALNE DEPONIJE UZICE, 29. maja - Gradska deponija u naselju Sarica Osoje, kojom gazduje opstinsko JKP "Bioktos" uskoro nece moci da se koristi, jer je u upotrebi skoro tri decenije, pa su zbog toga u opstinskom budzetu planirana sredstva za pripremu gradnje nove, regionalne deponije u selu Duboko.
Postojeca deponija u upotrebi je od 1973. godine, a prema projektu sanacije i geodetskom snimku mogla bi da se koristi jos 20 meseci. Njen vek bio bi duzi da je odlaganje smeca sprovedeno po tzv. "sendvic sistemu", ali zbog neadekvatne mehanizacije, godisnje se na ovu deponiju odlozi 21.000, umesto projektovanih 30.000 kubnih metara komunalnog, industrijskog bezopasnog otpada i prekrivnog materijala. Na ovoj deponiji izgraden je obodni kanal i dve brane, koji usmeravaju povrsinske vode van smetilista, postavljena je polovina od predvidenog broja biotrnova, tako da nije bilo akcidenata, a protekle sedmice JKP "Bioktos" postavilo je zicanu ogradu, duz puta Uzice-Karan, cime je spreceno raznosenje smeca sa ove deponije.
Rebalansom budzeta za ovu godinu, uzicka opstina je predvidela 10 miliona dinara za resavanje imovinsko-pravnih odnosa na lokaciji buduce deponije Duboko. Na povrsini od oko 14,5 ha predvidena je izgradnja Regionalno-sanitarne deponije sa reciklaznim centrom, koju bi, pored uzicke opstine, a koja je obezbedila lokaciju, koristile i opstine Cajetina, Bajina Basta, Kosjeric, Pozega, Arilje i Lucani.
Projektom uzicke Direkcije za izgradnju, predvideno je fazno koriscenje deponije u narednih 36 godina na prostoru zapremine 1.150 000 kubnih metara. Pocetkom ove godine potpisano je pismo o namerama izmedu ovih opstina i konsultantske kuce Integral-Cvetkovic iz Beograda, izradena Prethodna studija o opravdanosti regionalne deponije, a naredni korak je potpisivanje sporazuma predstavnika sedam opstina o zajednickom ulaganju u njenu izgradnju. Projektom je predvideno da se na tom prostoru dnevno odlaze 154 tone otpada. U skladu sa Nacionalnom strategijom upravljanja komunalnim otpadom, zajednicki projekat omogucice resavanje problema bezbednog odlaganja otpada, podelu troskova, ekonomicno koriscenje sekundarnih sirovina, ali i mogucu pomoc republike i medunarodnih finansijskih institucija.
Troskovi za izradu urbanisticko- tehnicke dokumentacije iznose 77.000 evra, a predracun radova za izgradnju deponije u pet predvidenih faza, procenjen je na 3,5 miliona evra. N. Kovacevic

--BETA: U SRBIJI USKLADISTENO 600 HILJADA TONA OPASNOG OTPADA MLADENOVAC , 28. maja - Procenjuje se da u Srbiji godisnje nastane 260 do 400 hiljada tona opasnog otpada, a u domacim industrijskim skladistima trenutno je oko 600.000 tona takvih materija, izjavio je juce u Mladenovcu nacelnik u republickoj Upravi za zastitu zivotne sredine Zeljko Pantelic, na Konferenciji o regionalizaciji upravljanja cvrstim otpadom u Zapadnoj Srbiji, koja se odrzava u mladenovackoj banji "Selters".
Pantelic je upozorio da deo tog opasnog otpada zavrsava i na nekoj od 180 zvanicnih deponija u Srbiji, ali i da su to, zapravo, "smetlista" a ne deponije, osim u par izuzetaka.
- Znaci, opstine imaju smetlista bez ikakvih, minimalnih uslova zastite zivotne sredine, a klasicno je da i infektivni (medicinski) otpad -a procenjuje se da ga ima 9.600 tona godisnje - bez ikakvog tretmana zavrsava na tim deponijama, rekao je Pantelic. Na pocetku skupa koji se odrzava pod pokroviteljstvom americke Agencije za medunarodni razvoj (USAID) i u organizaciji Organizacije za medunarodnu pomoc i razvoj (IRD) predstavnica USAID Erin Safer je govorila o programu "Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju" (CRDA) u kome ucestvuju gradani i lokalne vlasti 13 opstina zapadne Srbiji, koji su "prepoznali problem upravljanja cvrstim otpadom kao prioritet svoje zajednice i ekoloski prioritet". Na konferenciji koja se zavrsava danas predstavnici Sapca, Sremske Mitrovice i Uzica ce predstaviti "dobre primere svog rada po pitanju regionalizacije upravljanja cvrstim otpadom", a bice reci i o nacionalnim propisima o reciklazi, kao i nacinu izrade Lokalnog ekoloskog akcionog plana.

-- NOVOSTI: "RECIKLAZA" U VELIKOM SELU BEOGRAD , 27. maja -Godisnje se u Savu i Dunav izlije i do 200 miliona kubika zagadenih voda! Stetne industrijske "pritoke" nicu kao pecurke posle kise, a o broju ovih "crnih tacaka" duz priobalja samo se nagada. Nazalost, u prestonici ne postoje postrojenja za preradu otpadnih voda, a "temelji" za fabriku u Velikom Selu na papiru su jos od 1976. godine. Medutim, "svezi" ugovor izmedu gradske vlade i partnera iz Evropske unije uliva nadu da ce Beograd u bliskoj buducnosti dobiti neophodna postrojenja.
-Nazalost, u Beogradu ne postoji tretman otpadnih voda, vec se one izlivaju u Savu i Dunav -objasnio je Bojan Stanojevic, potpredsednik gradske vlade. -Racunamo da cemo izgradnjom fabrika za preradu zagadenih voda ovaj problem resiti do 2015. godine. Tehnnologija je danas napredovala tako da je moguce graditi i minipostrojenja za manja naselja. Ona ce se najverovatnije graditi uz Savu, jer nam je ona najvaznija za snabdevanje pijacom vodom. Takode je predvideno da se dve ili tri velike fabrike podignu na lokaciji Veliko Selo.
Nas sagovornik se nada da ce barem jedna petina investicija biti obezbedena iz fondova za pristup Evropskoj uniji. Kako kaze, uslov da se dode do tog novca su pripremljeni projekti i opravdanje za povracaj sredstva kroz bolji kvalitet vode i zastitu prirodnih resursa. Stanojevic ne skriva da ce se ovim poduhvatom otvoriti i prostor za zaposljavanje velikog broja ljudi.
- U ovakvim investicijama radna mesta su krajnja posledica, a mnogo je vaznije aktiviranje gradevinske operative. Dve trecine sredstava ce otici samo na gradevinske radove, koje ce izvoditi domace firme - zakljucio je Stanojevic. M. B

-- SAOPSTENJE VLADE SRBIJE: ODLUKA EU ZA STAVLJANJE U PROMET GM KUKURUZA SECERCA NIJE OBAVEZUJUCA ZA SRBIJU BEOGRAD , 27. maja -Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije saopstilo je da odluka EU, kojom se dozvoljava stavljanje u promet GM kukuruza secerca nije obavezujuca za Srbiju, s obzirom na to da imamo sopstveni zakonski okvir koji regulise oblast genetski modifikovanih organizama. U skladu sa postojecom regulativom, na granici se obavezno kontrolisu i uzorkuju semenski i merkantilni kukuruz i soja i njihovi proizvodi namenjeni za stocnu ishranu.
U saopstenju se istice da je EU nedavno dozvolila stavljanje u promet (uvoz i prerada) geneticki modifikovane sorte kukuruza secerca, poznate i kao Bt-11. Odobrenje je dato svajcarskoj biotehnoloskoj kompaniji "Syngenta" na 10 godina uz obavezno i jasno obelezavanje geneticki modifikovanih proizvoda koji ce sadrzati ovaj kukuruz.
Komesar za zdravlje EU Dejvid Birn izjavio je da je ovaj GM kukuruz secerac bio podvrgnut najrigoroznijoj predtrzisnoj proceni rizika od strane naucnika u Komisiji za bezbednost hrane pri EU, dodaje se u saopstenju.

-- SAOPSTENJE VLADE SRBIJE: PODRSKA ODBORA ZA ZASTITU ZIVOTNE SREDINE O POTREBI IZGRADNJE CENTRA ZA TRETMAN HEMIJSKOG I MEDICINSKOG OTPADA BEOGRAD , 25. maja -U cilju resavanja problema upravljanja otpadom u Srbiji dr Miroslav Nikcevic, direktor Uprave za zastitu zivotne sredine prezentovao je poslanicima skupstinskog Odbora za zastitu zivotne sredine neophodnost izgradnje centra za tretman hemijskog i medicinskog otpada u Srbiji.
Dr Nikcevic je istakao neophodnost izgradnje ovakvog centra jer skladisteni otpad koga ima po celoj Srbiji predstavlja nacionalni problem koga treba resavati uz konsenzus svih zaiteresovanih strana da bi se izbegla ugrozenost zdravlja i bezbednosti gradana koja danas postoji.
Pored toga, Nikcevic je dodao da bi se tretmanom hemijskog i medicinskog otpada u jednom savremenom centru koji bi imala Srbija, s jedne strane bi se izbegao poveceni rizik koji se javlja prilikom izvoza ovakvog otpada, a sa druge strane bi ekonomska komponenta donela isplativost ovakvog centra.
U prvoj fazi izrade Studije izvodljivosti upravljanja medicinskim i opasnim otpadom u Srbiji, finansirane od strane Evropske agencije za rekonstrukciju, procenjeno je da se u Srbiji godisnje proizvede oko 460 000 tona hemijkog i medicinskog otpada.
Ova Studija koja je od izuzetnog znacaja za odrzivi razvoj privrede i naseg drustva, predvida da bi se izgradnjom modernog postrojenja omogucilo upravljanje ovim otpadom po vazecim evropskim standardima usaglasenih sa domacim zakonodavstvom na putu ka EU kome stremi moderna Srbija. Pored toga, Evropska agencija za rekonstrukciju spremna je da donatorstvom obezbedi finansije za prvu fazu izgradnje ovog centra koji bi zaposlio 150 radnika razlicitih profila, a ostvarivao bi prihod od oko 9 miliona eura godisnje.
Clanovi skupstinskog Odbora za zastitu zivotne sredine podrzali su ideju o izgradnji Centra kao i napore koje Uprava za zastitu zivotne sredine cini kako bi se Studija izvodljivosti upravljanja opasnim i medicinskim otpadom nastavila uz puno ucesce lokalne samouprave, nevladinih organizacija, gradana i zainteresovane javnosti.

-- GLAS JAVNOSTI: SKUPSTINA GRADA RESAVA PROBLEM GRADSKE DEPONIJE -STRUJA I OD SMECA BEOGRAD , 24. maja - Posle vise od trideset godina pocece da se resava problem gradske deponije. Prostire se tridesetak hektara i godisnje se na nju odlozi oko 120.000 kubika smeca. Naime, na poslednjoj sednici Skupstine grada doneta je odluka o potpisivanju tzv. pisma o namerama sa firmama "Ekohem" iz Beograda i ceskim "Bresonom", sto je prvi korak do postizanja sporazuma o izgradnji spalionica za smece.
Ovim dokumentima predvidena je obaveza grada da obezbedi lokaciju za izgradnju spalionica, kao i da isporucuje otpad do postrojenja za njegovo spaljivanje. "Ekohem" i "Breson" su se obavezali da ce uslugu unistavanja otpada obavljati besplatno, s tim sto ce imati pravo da raspolazu elektricnom energijom, koja nastane u procesu razlaganja smeca.
Medutim, bez obzira na upozorenje Dragoslava Cirkovica, direktora komunalnog preduzeca "Mediana" da je 80 odsto kapaciteta deponije popunjeno, te da je potrebno hitno resavanje njenog daljeg statusa, kao i opasku predsednika gradske vlade Toplice Djordevica, da grad nema para za adekvatnije saniranje deponije, odluka o izgradnji spalionica naisla je na podeljene reakcije odbornika.
U kritikama izgradnje spalionica prednjacili su odbornici DSS isticuci da se na ovakav nacin problem ne resava, jer ce produkti sagorevanja smeca i dalje zagadivati zivotnu sredinu.
- Ovo je opasna tehnologija koja je odbacena u vecini evropskih zemalja. Spaljivanje smeca na visokim temperaturama je rizicno, i mi cemo zato glasati protiv ovog predloga, rekao je Stojan Stanojevic, sef odbornicke grupe DSS. NJegove stranacke kolege istakle su da je po njihovom misljenju jedino prihatljiva reciklaza smeca, jer ona iskljucuje otpadne gasove koji su karakteristicni za spalionice, i koji po njihovim recima, stete ljudskom zdravlju.
-Stav DSS podrzao je i Miodrag Stankovic Uca, nezavisni odbornik isticuci da su najvecu stetu tokom tridesetogdisnjeg rada deponije, pretrpeli mestani obliznjih sela Perutina, Knezica, Curlina i Pasi Poljana. On je istakao da ce izgradnjom spalionice biti nastavljeno zagadivanje zivotne sredine, te je najavio da ce mestani ovih sela podneti zahtev za nadoknadu stete koju su pretrpeli zbog neadekvatnog odlaganja gradskog smeca.
Metanska bomba
Strucni saradnik u Direkciji za izgradnju grada Vladimir Zaharijasevic nedavno je upozorio da je potrebno hitno otplinjavanje gradske deponije s obzirom na veliku kolicinu metana, nastalog razlaganjem smeca. On je istakao da deponija predstavlja potencijalnu metansku bombu, koja u svakom trenutku moze eksplodirati te da bi posledice ovakvog ekoloskog incidenta mogle biti izuzetno ozbiljne. D. K.

-- GLAS AMERIKE: HIBRIDNA VOZILA I POTROSNJA GORIVA VASINGTON, 22. maja -Visoke cene sirove nafte i motornog benzina navele su veliki broj Amerikanca da pocnu da razmisljaju o nabavci hibridnih vozila, kao nacinu da smanje troskove i doprinesu zastiti prirodne okoline. Medjutim, ne mozete bas biti preterano sigurni kolika ce usteda biti.
Kako su utvrdili vrlo savesni vlasnici hibridnih vozila, pojedinacna potrosnja se znacajno razlikuje. Tako na primer podaci pokazuju da Tojota Prius trosi izmedju 4 i 6,5 litara na 100 kilometara, dok Honda Sivik Hibrid trosi do od 3,8 do 6 litara.
Predstavnici auto kompanija ukazuju da, kao i kod klasicnih automobila, potrosnja zavisi od puno faktora. Tako vozaci koji brzo voze, puno koce, krecu se po gradu a ne na otvorenom putu, voze po losem vremenu i slicno, mogu da ocekuju da ce potrosnja njihovog vozila biti visa cak i do 30 odsto od predvidjene.
Jedan od korisnika hirbidne Honde Sivik kaze da je uspeo da popravi potrosnju tako sto je poveo racuna kako i kada menja brzine. Kada se sve to uzme u obzir, zakljucak bi mogao da bude da isto kao i kod klasicnih automobila sve zavisi od vozaca. Dusan Tatomirovic

--GLAS JAVNOSTI: ZATVORENA DEPONIJA PORED JUZNE MORAVE ’LESKOVAC, 18. maja - Republicki inspektor Uprave za zastitu zivotne okoline zabranio je JKP "Grdelica" iz Grdelice dalje odlaganje komunalnog otpada na deponiju pored Juzne Morave. Komunalnom preduzecu je nalozeno da u roku od 6 meseci izvrsi rekultivaciju deponije i nade novu lokaciju koja ce zadovoljavati uslove predvidene Zakonom o zastiti zivotne okoline.
Deponija koju je koristilo JKP "Grdelica" nalazi se svega 100 metara od najblizih kuca u ovom naselju i na samoj obali reke Juzne Morave. Zbog latentne opasnosti od pojave zaraznih bolesti, mestani Grdelice u vise navrata trazili su zatvaranje ove deponije. Stanovnici kuca u blizini deponije zalili su se i na nesnosan smrad koji se siri okolinom, sto je najizrazenije tokom leta. M. Z.

-- DNEVNIK: ARHUSKA KONVENCIJA KAO PRAVO NA BEZBEDNU ZIVOTNU SREDINU
INFORMACIJA - PUT KA SPRECAVANJU ZAGADENJA NOVI SAD , 13. maja -Arhuska konvencija -projekat koji je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan okarakterisao kao najambiciozniji poduhvat u smislu demokratizacije na polju zivotne sredine, pokrenut pod pokroviteljstvom UN - usvojena je
25. juna 1998. godine na Cetvrtoj ministarskoj konferenciji "Zivotna sredina za Evropu", odrzanoj u danskom gradu Arhusu.
Konvencija omogucava slobodan pristup informacijama u vezi s razlicitim vrstama zagadenja. Pristupivsi principima Arhuske konvencije, zemlje istocne Evrope i centralne Azije pokazale su da prava na polju zivotne sredine nisu ekskluzivna i luksuz. Konvencija je usmerena protiv onih koji informacije o zagadenju zivotne sredine kriju i laziraju, a istovremeno ukljucuje javnost u proces odlucivanja. Nasa zemlja nije medu 45 drzava potpisnica ovog dokumenta.
Osnovno pitanje koje se konvencijom regulise je pravo coveka na bezbednu zivotnu sredinu. Ovo pravo nadgraduje se pravom gradana na pristup informacijama, na ucesce u donosenju odluka i zastiti pred nadleznim drzavnim organima, narocito organima uprave i pravosuda. Pravo na informacije o zivotnoj sredini podrazumeva obavezu vlasti da obezbedi blagovremenu i istinitu informaciju o zivotnoj sredini i pojavama koje mogu da imaju uticaja na njen kvalitet, zdravlje ljudi i zivotinja. Poglavljem o ucescu javnosti, zemlje potpisnice konvencije obavezuju se da unutrasnjim propisima predvide mogucnosti ukljucivanja javnosti u postupke u kojima se donose odluke od znacaja za zivotnu sredinu.
Konvencija se, izmedu ostalog, prakticno moze primeniti u slucaju akcidenta izazvanog
izlivanjem stetnih materija u reku koja prolazi zasticenim prirodnim dobrom, a cija se voda koristi za vodosnabdevanje. Na taj dokument gradani zemalja potpisnica mogu da se pozovu kod resornog ministarstva prilikom izdavanja informacija o stanju zivotne sredine. Ona regulise i cenovnik usluga informisanja. Povelja o ljudskim i manjinskim pravima drzavne zajednice Srbije i Crne Gore pravo na dostupnost informacija o zivotnoj sredini prvi put u ustavnoj istoriji ugraduje u korpus osnovnih ljudskih prava. Arhuska konvencija jedan je od onih medunarodnih ugovora cije je usvajanje i primena uslov za pridruzenje i nase zemlje Evropskoj uniji. Tim povodom bivsa ministarka Republickog ministarstva za zastitu zivotne sredine Andelka Mihajlov izjavila je da nasa zemlja, iako nije potpisala konvenciju, tezi da integrise "arhusko misljenje" u raspored izgradnje novog sistema zastite zivotne sredine i ocekuje da ce bar minimum standarda koje odreduje Arhuska konvencija biti prihvacen u celom regionu. L. Bojovic

-- DNEVNIK: DONACIJA NORVESKE ZA NAS EKOLOSKI PROJEKAT NOVI SAD , 12. maja - U program zastite zivotne sredine i odrzivog razvoja u Srbiji, koji finansira norvesko ministarstvo inostranih poslova, do 2006. godine bice ulozeno po 350.000 evra godisnje, najavili su juce predstavnici norveske Asocijacije lokalnih i regionalnih vlasti. Cilj programa je unapredenje uslova zivota na lokalnom i nacionalnom planu, kao i edukacija lokalnih vlasti da samostalno rade na projektima u vezi s odrzivim razvojem. Predstavnik norveske asocijacije Oistin Haugen kazao je da to udruzenje ima dosta iskustva u radu sa lokalnim vlastima Norveske na zastiti zivotne sredine i da ce ta iskustva preneti u Srbiju.

-- GLAS JAVNOSTI: GRADSKA DEPONIJA JEDAN JE OD NAJVECIH PROBLEMA LOZNICE -OPASNA PO OKOLINU LOZNICA, 11. maja -Jedan od najvecih problema loznicke opstine su deponije a pre svega gradska deponija otpada i smeca i industrijska deponija pepela i sljake iz HK ''Viskoza'', formirane pre vise od pola veka, koje su uradene van svih kriterijuma i zakonom predvidenih propisa.
- Ove deponije prostiru se na povrsini od po 13 hekatara, i to su prakticno divlje deponije koje vec godinama stoje na istom mestu predstavljajuci potencijalnu opasnost za sirenje zaraznih bolesti i zagadenje podzemnih voda -kaze Zoran Eric, nacelnik Odeljenja za inspekcijske poslove u SO Loznica.
- Gradska deponija ne ispunjava ni jedan od uslova predvidenih pravilnikom o deponijama, od lokacije do toga da se smece deponuje bez zasipanja zemljom, selekcije i razvrstavanja. Nema osvetljenja, prostora za dezinfekciju vozila, kontejnera i posuda kojima se dovozi smece. Gradska deponiji nema ni jedan hidrant, a u letnjim mesecima, cesto dolazi do pozara koje je nemoguce ugasiti jer su naslage smeca negde debele i po 10-20 metara - objasnjava Eric.
Gradska deponija nalazi se pored recice Stire koja je razdvaja od njiva i prvih kuca koje se nalaze na nekih stotinak metara vazdusne linije, ciji zitelji leti ne mogu da disu od smrada i dima koji dolazi sa deponije. Resenje problema loznicke deponije, na koju otpad lageruje i malozvornicka opstina, kazu u opstini, iziskuje mnogo para eliku, a za to lokalna samouprava u postojecoj ekonomskoj situaciji nema sredstava.
- Na gradskoj deponiji nema odlaganja otpada po kasetama, nema zasipanja, sabijanja, zatravljenja i rekultivacije deponije koja se sve vise siri. Zabrinjavajuce je i sto je na deponiji pronalazen i medicinski otpad, igle, spricevi i slicno. Dodatni problem je sto tamo i dan- danas dolaze ljudi, prebiraju po dubretu, sakupljaju otpad na mestu koje je carstvo glodara, muva i drugih insekata. Svojevremeno je JKP "Nas dom'', u cijem je vlasnistvu deponija, organizovao cuvarsku sluzbu ali se od toga ubrzo odustalo tako da na deponiju ne dolazi i ulazi ko kako hoce, kaze Eric navodeci primer coveka koji je ziveo na deponiji i tamo gajio svinje.
Resenje
Loznica ce problem svojih deponija mozda ipak uskoro resiti jer joj je ponudeno da se prikljuci projektu regionalne deponije za 17 opstina i 660.000 ljudi iz Srema i Macve. Deponija bi bila locirana kod sela Jarak, prema Sremskoj Mitrovici, a u Loznici bi se sabirao otpad iz Malog Zvornika i Krupnja i zeleznicom transportovao do buduce regionalne deponije. S. Tr

-- BBC: BEZ GENETSKI MODIFIKOVANE PSENICE LONDON, 11. maja -Americka biotehnoloska kompanija Monsanto odustala je od proizvodnje prve svetske genetski modifokovane psenice. Kompanija je saopstila da prekida sestogodisnji istrazivacki program nakon konsultacija sa uzgajivacima psenice i kupcima.
Glavni preradjivaci slazu se da bi genetski modifikovana psenica povecala prinose za 30 odsto i donela vecu zaradu farmerima, ali strahuju da ce potrosaci odbiti takav proizvod, sto bi lose uticalo na americki izvoz.
Strani kupci, ukljucujuci Evropu i Japan, vec su saopstili da nisu zainteresovani za genetski modifikovanu psenicu.
Aktivisti za zastitu zivotne sredine smatraju ovu odluku svojom velikom pobedom. Dzozef Mendelson iz lobisticke grupe Centar za kontrolu kvaliteta hrane, sa sedistem u Vasingtonu, objasnjava: "Ovo je tezak poraz Monsanta i zasluzena pobeda potrosaca i poljoprivrednih proizvodjaca, posebno u Severnoj Americi. Mislim da je to pocetak kraja uzgoja genetski modifikovanih zitarica."
Iako se u nekim zemljama uveliko koriste genetski modifikovane vrste soje i kukuruza, uocljiv je trend povratka na tradicionalne kulture, prevashodno zbog ostrog protivljenja potrosaca hrani koju ekolozi nazivaju frankestajnskom.

--DANAS: SPORTSKI RIBOLOVCI CISTE DEPONIJE U VRNJACKOJ BANJI SREDIVANJE TURISTICKE KARTE VRNJACKA BANJA, 10. maja - Obale Zapadne Morave i Podunavacke bare nalaze se na turistickoj karti Vrnjacke Banje kao destinacije pogodne za sportski ribolov i izlete. Na obe lokacije nemarnost je stvorila divlje deponije. U zastitu tog prostora stala su dva udruzenja sportskih ribolovaca "Dr Nikola Dzamic" i "Moravac". U saradnji sa mesnom zajednicom, KP "Beli izvor" i SO Vrnjacka Banja organizovali su uklanjanje divljih deponija sa obale Zapadne Morave i Podunavackih bara i sada je sve pod nadzorom inspekcijskih sluzbi.
- Akciju smo organizovali pod nazivom "Cisti, bacaj" sve u cilju da Vrnjacka Banja dobije ekoloski sertifikat. Vrnjacka Banja nije od Sneznika do restorana "Bela lada" vec od Goca do Zapadne Morave - istice predsednik Udruzenja sportskih ribolovaca "Dr Nikola Dzamic" Dragan Dizdar. On kaze da oba vrnjacka udruzenja imaju 500 sportskih ribolovaca, a njihov posao je i poribljavanje Zapadne Morave, Podunavackih bara i dve recice koje proticu kroz Banju - Vrnjacke i Lipovacke. S. Novosel

--WWW.ZNANJE.CO.YU: NEUSPEH GENETSKOG MODIFIKOVANJA? BEOGRAD , 9. maja -Ekoloska organizacija Prijatelji Zemlje pokrenula je jos jednu kampanju s tvrdnjom da u poslednjih 10 godina velike svetske firme specijalizovane za biotehnologije nisu uspele dokazu prednosti genetski izmenjenih organizama (GIO) i da ih nametnu na svetskom trzistu. Stavise, Prijatelji Zemlje u svom podrobnom izvestaju, pod nazivom "Genetski modifikovane vrste, decenija neuspeha", predstavljenom u Kuala Lumpuru u okviru konferencije Ujedinjenih Nacija o biodiverzitetu i zastiti prirodnih resursa, tvrde da cak ni jedan od ciljeva tih firmi nije ostvaren. Podsecanja radi, prema izjavama predstavnika biotehnoloskih firmi, najvecha prednost GIO trebalo bi da bude poboljsanje kvaliteta, smanjenje cena prehrambenih proizvoda i vechi prinosi raznih kultura, sto bi moglo da iskoreni glad u najsiromasnijim zemljama. Pri tome, kako je tvrdjeno, nove sorte su stvarane tako da su potpuno bezopasne i za ljude i za prirodu. Sada su, medjutim, sve te tvrdnje u velikoj meri osporene ili je dokazano da su potpuno
pogresne. Kao prvo, zna se da ni jedan od proizvodjaca genetski izmenjenih sorti nije u stanju da garantuje da one nisu opasne za ljude. U prilog protiv genetske modifikacije ide sve duzi spisak prehrambenih proizvoda, poput kukuruza Starling, koji su zbog genetske modifikacije i svoje stetnosti zabranjene za ljudsku upotrebu. Pretpostavka da ce cene biti manje, takodje se pokazala kao neosnovana jer nijedan od komercijalizovanih prehrambenih proizvoda nije jeftiniji ni bolji od svog "prirodnog" pandana, jer sorte GIO najcesce zahtevaju vece kolicine pesticida nego "izvorne" vrste, sto poskupljuje njihovu proizvodnju. Dokaz da genetski izmenjeni organizimi nisu u stanju da "nahrane" siromasne zemlje je Argentina, drugi svetski proizvodjac GIO, gde postoji vise miliona neuhranjenih, a mnoge siromasne zemlje odbile su pomoc Sjedinjenih Drzava u hrani na bazi GIO. Stanisa Krsmanovic --

GLAS JAVNOSTI: KAKO DA SAMI SEBI POMOGNEMO U SLUCAJU VELIKIH HEMIJSKIH NESRECA -UPUTSTVO ZA SPASAVANJE OD OTROVA NA ULICI BEOGRAD , 8. maja - Ako se nadete u sredistu kontaminiranog podrucja, najvaznije je da ga sto pre napustite. Naravno, bezite na kontra stranu od vetra Otrov se izlio na ulice!", "Hemikalije nepoznatog porekla", "Eksplodirala cisterna"... Ovakve i slicne naslove Beogradani, nazalost, cesto mogu da cuju i procitaju, narocito poslednjih godina.
Odgovorni za to sto se raznorazni otrovi prevoze cak i centralnim gradskim ulicama kao da imaju spremne odgovore kada dode do neke havarije -"Nema opasnosti po gradane". Pa, ipak, najnoviji slucaj "buradi sa sumnjivim sadrzajem" demantovao je te tvrdnje - burad je bila puna otrova!
- Do sada nam je sreca bila saveznik, pa nije bilo eksplozije od koje bi "Beograd dobio izlaz na more" -pola u sali kaze profesor dr Dragan Joksovic, nacelnik Nacionalnog centra za kontrolu trovanja, podsecajuci na proslogodisnju epizodu sa vinil-hloridom.
Pojedincima kao da je jeftiniji neciji zivot nego troskovi sigurnog transporta opasnih materija. Sta ukoliko se ponovo dogodi neka slicna nesreca? Sta da rade i kako da se ponasaju oni koji su se zatekli na mestu nesrece?
Najbolji nacin da pomognete sebi i bliznjima jeste da se sto hitnije prevezete u neku zdravstvenu ustanovu da strucnjaci procene stanje u kome se nalazite.
Prema recima dr Joksovica, ako se nadete u sredistu kontaminiranog podrucja, najvaznije je da ga sto pre napustite. Naravno, bezite na kontra stranu od vetra.
-To je stvar edukacije. Znate da klinci uce da navlaze kaziprst i tako odrede pravac vetra. To je isto kao kada ucite da Sunce izlazi na istoku, a mahovina raste na severu kaze profesor Joksovic. -Svi mi u dzepu imamo bar papirne, ako ne i pamucne maramice. Ako su navlazene, jos bolje. To bi bila prva pomoc ako ste negde na ulici.
Stav profesora Joksovica je da je sve oko nas otrov! Cak i kada bi covek popio 20-30 litara vode u kracem roku i ona bi bila otrov. Samo je doza ta koja opredeljuje kakav ce potencijalni trovac biti.
Pocetkom avgusta prosle godine, vagon-cisterne sa vinil-hloridom prevrnule su se kod Starog zeleznickog mosta. Strucnjaci su ukazivali da kolicina isparenja ove zapaljive i kancerogene hemikalije nije bila opasna po zdravlje ljudi. Da su kojim slucajem cisterne eksplodirale prilikom prevrtanja, vatrena lopta u precniku od 900 metara "valjala" bi se Beogradom!
- Zamislite tek taj toksicni oblak od bar dva kilometra! - navodi profesor Joksovic. - Ako uzmete u obzir i opterecenost tog dela grada saobracajem i ljudima, mozete misliti koliko bi ljudi izgorelo. Ko bi zbrinuo sve povredene? Nazalost, kod nas nije zaziveo Centar za hemijske akcidente koji bi u ovakvim situacijama prvi reagovao. Mi saznamo da se negde nesto prosulo, prevrnulo ili eksplodiralo tek kada nam dovezu povredene.
Samo kod nas
- Neverovatno je da kod nas u samom srcu grada imate fabriku boja i lakova! To nema nigde sem kod nas. Ne smem ni da pomislim na posledice koje bi u toj fabrici izazvala

neka hemikalija -kaze dr Joksovic. -Najvisi zakonski akt za regulisanje ovakvih problema je Zakon o hemijskim materijama, a mi ga nemamo.
U slucaju izlivanja amonijaka
Kada amonijak dode u dodir sa ocima, nosem, ustima, pa i sa kozom ako je znojava, stvara se kiselina koja nagriza. U slucaju opekotina, prva pomoc je cista voda u mlazu, bar deset minuta. Ispiranje ociju makar 15 minuta. Simptomi koji ce vam zasigurno reci da ste dosli u kontakt sa amonijakom su: pecenje ociju, nosa, otezano disanje, kasalj… Ako ste u stanu i navlazeni carsavi na prozorima sprecice trovanje. J. V.

-- DNEVNIK: MONTIRANO PILOT-POSTROJENJE ZA PRECISCAVANJE VODE U ELEMIRU ZRENJANIN, 8. maja - Pilot-postrojenje za preciscavanje vode za pice, koje je, kao prvo originalno domace resenje, ponudio Institut za organsku i neorgansku hemiju iz Beograda, dopremljeno je juce u Elemir i montirano u sabirnoj stanici seoske vodovodne mreze.
Zajednicki poduhvat zrenjaninskog JKP "Vodovod i kanalizacija" i Mesne zajednice Elemir ima za cilj resavanje problema kvaliteta pijace vode, ne samo u ovom naseljenom mestu, vec i u celoj opstini. Elemirska proba obavljace se kontinuirano u toku letnjih meseci, a u slucaju pozitivnih rezultata Mesna zajednica je spremna da finansira precistac, ciji kapacitet bi zadovoljio kompletne potrebe naselja.
-Kao sto je poznato, detaljne analize ukazale su da voda za pice u Zrenjaninu i vise naselja u okolini ima veoma nepovoljne fizicko-hemijske osobine, a poseban problem predstavlja prisustvo arsena - rekao je sef laboratorije u zrenjaninskom JKP "Vodovod i kanalizacija" Zivojin Đurin. -Pri tome, vodni resursi iz dubljih slojeva sadrze vecu koncentraciju ovog teskog metala. Ucescem u izgradnji i servisiranju elemirskog probnog precistaca, koji je patentirao beogradski institut, po ideji dr Branislava Simonovica, "Vodovod" pokusava da pronade trajno resenje za ovaj hronicni problem. Laboratorijska istrazivanja su dala dobre rezultate, ali je za ozbiljne zakljucke potrebno kontinuirano pracenje i analiza prakticnih rezultata probnog postrojenja. Nije samo arsen razlog za zabrinutost, jer vodonosni slojevi sadrze i povisene vrednosti amonijaka, gvozda, a zatim i huminskih materija, koje u kontaktu sa hlorom stvaraju kancerogene trihalometane, napomenuo je Đurin.
Ovaj sistem predstavljen je prvi put prosle godine u republickom Ministarstvu za ekologiju. Osim Elemira, probna postrojenja za preciscavanje, zasnovana na razlicitim fizicko- hemijskim postupcima, vec su testirana ili su u funkciji na gradskoj vodovodnoj mrezi u Zrenjaninu, a rezultati se brizljivo analiziraju.
- Svaka proba mora da se potvrdi u potpunosti, odnosno kvalitet vode za pice mora biti konstantno zadovoljavajuci, a svi parametri u skladu sa vazecim normativima - naglasio je Đurin. Sl. Surla

-- DANAS: BRONZANA MEDALJA NISKOM INOVATORU GORANU MITICU NA ZENEVSKOM "PALEKSPOU" -EKOLOSKI MOTOR UMESTO NUKLEARKI ZENEVA, 7. maja -U konkurenciji 675 kompanija i instituta iz 42 zemlje, na nedavno zavrsenoj 32. medunarodnoj izlozbi pronalazaka i novih tehnologija "Pelekspo" u Zenevi, niski fizicar Goran Mitic osvojio je bronzanu medalju. Kao jedini inovator iz Srbije i Crne Gore priznanje je dobio za "cudesni" pronalazak nazvan "HSP motor", koji proizvodi veliku kolicinu elektricne energije u "svim vodenim uslovima".
Mitic kaze da je "HSP motor" jednostavan za proizvodnju, postavljanje i servisiranje. Radi po principu takozvanog "hidrostatickog paradoksa", sa dva ili vise klipova koji mu obezbeduju veci dijagram snage. Moze da proizvodi struju na svim tekucim vodama i vodopadima, ali i da koristi sakupljenu kisnicu. Povezuje se redno i paralelno, a istovremeno moze da bude "presa" ili da pokrece druge uredaje. U stanju je i da pojaca snagu vec postojecih turbina na hidroelektranama. Uz sve to, on je kao ekoloski proizvod koji obezbeduje energiju - svetski trend.
- Sve cesce se govori o nedostatku energije na Zemlji. Planeta na kojoj zivimo, medutim, ima dovoljno energije, a i sama je neka vrsta motora, jer se okrece. Zato tvrdim da nam nuklearke ili nekakva fosilna goriva nisu potrebni. A i vec postojece hidroelektrane imaju mnogo mana. Ne obezbeduju koriscenje vise od 20 odsto energetskih potencijala vodotoka i skupe su, a zajedno sa akumulacionim jezerima remete, pa i ugrozavaju prirodnu okolinu - kaze Mitic za Danas, naglasavajuci na ovaj nacin sve prednosti "HSP motora". Mitic dodaje da su za njegov motor vec ozbiljno zainteresovani Rusi, ali i upuceni ljudi iz Malezije, koji traze nacin da sto bolje iskoriste ogroman hidro potencijal. On kaze da bi, ipak, voleo da motor pocne da se proizvodi u Srbiji, u Nisu. - Mislim da bi mogli da ga proizvode u MIN ili Fabrici pumpi "Jastrebac". Meni predstoji da nadem partnera kako bi napravili prototip, a onda bi mogla da krene i serijska proizvodnja - objasnjava on. Nas sagovornik ocenjuje da je polozaj pronalazaca u Srbiji nezavidan, kao i da ima nerazumevanja "na sopstvenu stetu", ali se ne zali jer "danas u Srbiji je malo kome dobro". Ipak, jos uvek se nada da ce "oni koji imaju para za investicije" shvatiti da postoje potencijali sa kojima bi mogli na svetsko trziste. -Pamet i znanje su jedan od najvaznijih nacina da nam bude bolje -ponavlja covek koji je "jos tokom studija fizike poceo da otkriva nedostatke u teorijskim postavkama", a to kasnije poceo da koristi kao "sansu za pronalaske".
Ipak, on priznaje da mu je "bola oci" cinjenica da su na Izlozbi u Zenevi druge zemlje imale citave timove, institute, pa i ekipe svojih svemirskih agencija. Rusi su za najnoviji tip satelita "Sputnjik" dobili "bronzu" kao i on, mada u drugoj kategoriji pronalazaka. -Ipak, nas ucinak je bio bolji. Stopostotan. SCG je imala jednog predstavnika, i jednu medalju - kaze on. I tvrdi da ga finansijski problemi nece zaustaviti. Vec je dobio poziv da se narednih dana predstavi na jednoj izlozbi pronalazaka u Bidimpesti. Ponece sa sobom "HSP motor", ali i jos jedan patent, koji zasad cuva u tajnosti. Ne zaboravlja da doda da uprkos tome sto je u Zenevu putovao sam, na svom standu nije bio usamljen. Pridruzili su mu se predstavnici Ambasade SCG u Bernu i nasi predstavnici pri Misiji UN u Zenevi. Obezbedili su mu i prepoznatljiva obelezja i suvenire iz SCG kojima je "oplemenio" svoje parce prostora. Na ovom standu mogla se videti jos samo uspesna kompjuterska animacija rada "HSP motora", koju je uradila niska firma "Media 4". Stand je, ipak, bio jedan od najposecenijih, a reportazu o Miticevom "cudesnom" motoru snimila je ekipa svetske televizije RTL.
Mitic je clan Regionalnog centra za inovacije i invencije u Nisu, koji funkcionise kao deo istoimenog Republickog centra u okviru Saveza pronalazaca Srbije. "Niski" Centar okuplja vise od 40 pronalazaca i novatora iz jugoistocne Srbije. Oni su i dosad imali solidan uspeh na medunarodnim nastupima. Pronalazaci Bozidar Perovic i Svetozar Nikolic su 1998. godine na istoj izlozbi u Zenevi osvojili dve bronzane medalje. Prvi je osmislio "antikorodal plocicu", a drugi "dugovecnu slavinu".
Na "ovim prostorima" je, cini se, dugovecno samo nerazumevanje za "drugacije" ljude sa "idejama". Valjda zbog toga ove godine sa Miticem u Zenevu nije mogao da putuje nijedan predstavnik Regionalnog centra za inovacije i invencije. Po njihovim recima, u Skupstini grada Nisa su im rekli da ne mogu uvaziti njihovu molbu za finansijskom pomoci koja bi pokrila troskove puta jer "ne znaju pod koju stavku mogu da je podvedu i proknjize". Izgleda da se daleko lakse knjize svakodnevne, daleko manje pametne "ideje" sa "ovih prostora".
Dragoceni novac i savet
Mitic posebno naglasava da je uspeo da ode na izlozbu u Zenevi zahvaljujuci sponzorstvu kompanije "Rojal" iz Kragujevca i Delta banke iz Nisa. Pomogli su mu, kaze, i profesor Pravnog fakulteta Dragan Corbic i predsednik Srpskog humanitarnog fonda iz Nisa Zoran Mitic. Dragocenim smatra i savet Pavla Premovica, profesora niskog PMF i Univerziteta "Pjer i Marija Kiri" u Parizu, koji mu je "objasnio kako da od organizatora sajma dobije popust oko kotizacije". Zorica Miladinovic

-- DNEVNIK: UNOPS SANIRA STETU OD BOMBARDOVANJA "PETROHEMIJE" IZVLACE OTROV IZ ZEMLJISTA I VODA PANCEVO, 7. maja - Potpisivanjem ugovora i razmenom dokumentacije o realizovanim projektima remedijacije zemljista i podzemnih voda, kao i sanacije Fabrike za obradu otpadnih voda, obelezen je uspesan zavrsetak visegodisnje saradnje UNOPS-a i pancevacke "Petrohemije". Ugovor su potpisali generalni direktor "Petrohemije" Milan Dudic i direktor projekta UNOPS-a Ronald Kortas.
Cilj ovog projekta je bio otklanjanje ekoloske stete nastale tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Tada je kompletno unistena hlorna linija, znatno su osteceni svi ostali proizvodni pogoni "Petrohemije", a steta na ovom petrohemijskom kompleksu je procenjena na oko 480 miliona dolara.
Generalni direktor "Petrohemije" Milan Dudic je prilikom potpisivanja ugovora rekao da je
UNOPS jedina medunarodna organizacija koja je "Petrohemiji" pruzila konkretnu pomoc i da je do sada ulozeno 4,2 miliona dolara u ove projekte. Za nastavak zapocetih aktivnosti neophodno je uloziti jos 630.000 dolara, a najavljeno je i da ce "Petrohemija" konkurisati za dobijanje 200.000 evra donacija vlade Ceske.
-U "Petrohemiji" je u proteklom periodu zavrsen veliki posao. Cilj ce biti postignut ukoliko zastita zivotne sredine, uz postovanje svetskih standarda, ostane i u buducnosti stalna praksa "Petrohemije" - rekao je Ronald Kortas.
Do sada je u okruzenju pogona VMC obradeno 52.000 kubika podzemnih voda i izdvojeno 430 tona etilendihlorida (ED). Planirano je da se do kraja godine preradi jos 80.000 kubika podzemnih voda, uz uzdvajanje oko 520 tona EDC-a, izlivenih u zemljiste nakon bombardovanja i razaranja pogona za proizvodnju VCM-a (vinilhlormonomera). Zavrsena je sanacija postrojenja Fabrike za obradu otpadnih voda, obavljeno je i testiranje opreme, a ovih dana je postrojenje pusteno u normalan rad. Ovom prilikom je promovisan i Sistem upravljanja zastitom zivotne sredine "Petrohemije". N. Terek

-- DANAS: ADF POMOGLA AKCIJE ZASTITE ZIVOTNE SREDINE VOJVODINE ZA EKOLOGIJU 300 HILJADA DOLARA NOVI SAD , 6. maja - Americka fondacija za razvoj - ADF, jedna od pet organizacija koje rade u okviru USAID agencije, ulozila je 300 hiljada dolara od pocetka godine u realizaciju oko 80 projekata na teritoriji Vojvodine, vezanih za zastitu zivotne sredine. Pomenuti projekti realizovani su na preko 390 lokacija, od cega je bilo 108 divljih deponija u 14 opstina Vojvodine. Prema recima Dzejmsa Rendala Tifta, direktora ADF, samo u akciji organizovanoj povodom proslave dana planete Zemlje, koja je pocela 24. aprila, ucesce je uzelo preko 27 hiljada gradana, a ocekuje se da do kraja akcije bude preko 34 hiljade, koliko ih je ukupno bilo prosle godine. S. S.

-- BLIC: BUGARSKA OBNAVLJA GRADNJU CENTRALE KOJA JE ZAPOCETA JOS 1987. GODINE -NUKLEARKA PRETI SRBIJI SOFIJA, 5. maja - Bugarska je odlucila da nastavi izgradnju nedovrsene nuklearne centrale "Belene" koja se nalazi na Dunavu, saopstili su zvanicnici u Sofiji. Odluka je primljena sa velikom rezervom u susednoj Rumuniji, koja se plasi da bi eventualna nesreca mogla da dovede do katastrofe nesagledivih razmera. Nova nuklearka nalazi se u relativnoj blizini rumunske prestonice Bukuresta, a granica sa Srbijom je na par stotina kilometara. Ukoliko bi se desila nesreca slicna onoj u Cernobilju, otrovni gas bi do nase zemlje dosao za nekoliko sati!
Bugarski program za nuklearnu energiju bio je u fokusu nesporazuma sa susednom Rumunijom i Evropskom unijom i pre nekoliko godina. Sofija je pristala da zatvori cetiri nuklearna reaktora iz sovjetske ere. Trenutno u susednoj drzavi funkcionise samo po zlu cuvena centrala u Kozloduju, gde su ugasena dva najstarija reaktora. Gasenje reaktora iz sovjetske ere pomoglo je Bugarskoj da ispuni uslove neophodne za pregovore o prikljucenju Evropskoj uniji. Planom je predvideno da se postrojenje u Kozloduju ugasi 2006. Prema sporazumu sa Briselom, nas istocni sused ce se 2007. godine zajedno sa Rumunijom prikljuciti EU.
Rad na centrali "Belene" zapocet je 1987. godine, ali je prekinut pocetkom 90-ih zbog finansijskih problema i protesta organizacija za zastitu zivotne sredine iz Rumunije. U saopstenju iz Sofije navodi se da ce zavrsetak radova kostati dve milijarde dolara. Bugarska je tokom prosle godine izvezla oko pet milijardi megavata struje, uglavnom u zemlje regiona, Grcku, Tursku, Srbiju i Crnu Goru.
U "Belene" je vlada do sada ulozila 1,3 milijarde evra i ne zeli da investicija propadne. Gasenje dva od cetiri reaktora u Kozloduju kostalo je Bugarsku 400 miliona dolara, a EU je za taj program obezbedila 65 miliona.
"Evropska unija je odgovorna za bezbednost svojih stanovnika, kao i za bezbednost svojih buducih stanovnika. Nismo trazili od Bugarske da potpuno zatvori Kozloduj vec samo cetiri od sest reaktora koji su dotrajali", rekao je sef misije EU u Sofiji Dimitris Kourkoulas. A. Petrovic

-- GLAS JAVNOSTI: EKOLOSKA FABRIKA BEOGRAD , 5. maja - Pustanjem u rad druge elektropeci u "Fabrici odlivaka i modela" Novi Beograd juce je zavrsen dvogodisnji proces formiranja elektrotopionice. Ovim se prekida sa starim nacinom izlivanja liva, pomoc u peci na koks, i prelazi se na ekoloski cistije.
Livnica FOM je u svom visedecenijskom radu vise puta prolazila procese spajanja i razdvajanja sa Industrijom masina i traktora a.d, a posle njenog stecaja 2003. godine i neuspeha u izgradnji nove topionice, IMT je uzeo u zakup deo postrojenja i preuzeo 300, od 1.200 radnika.
- IMT je sopstvenim sredstvima i uz pomoc Fonda za razvoj nakon 18 meseci uspeo da zavrsi modernizaciju topionice. Ukupna vrednost investicija je oko 800.000 evra, a sama oprema koju obuhvataju dve peci, od osam i cetiri tone, je kombinacija polovne i nove opreme najpoznatijih svetskih proizvodaca -rekao je Dragan Galecic, direktor marketinga IMT, i dodao da je pustanjem u proizvodnju prve elektropeci fizicki obim proizvodnje u odnosu na period kada je bilo 1.200 zaposlenih povecan za 20 odsto, a u prvom kvartalu ove godine oboren je rekord u proizvodnji po zaposlenom u istoriji postojanja FOM. B. B.

-- DNEVNIK: DECJA PORUKA SA AKCIJE "ZA CISTIJU I ZELENIJU VOJVODINU" U SAJKASU -BRINI O VAZDUHU, PRE NO STO GA UGLEDAS! SAJKAS, 4. maja - Ucenici Osnovne skole "Isidora Sekulic"" iz Sajkasa ucestvovali su uoci prvomajskih praznika u akciji pokrajinskog Sekretarijata za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj ""Za cistiju i zeleniju Vojvodinu"". Oni su ocistili sve javne povrsine u mestu i prilaze naselju, prostor oko nove i stare skole, park, deo oko crkve. Deca kazu" da ove godine ima mnogo manje smeca nego prosle, kada su raznoraznim dubretom napunili 36 traktorskih prikolica. Posla je bilo za sve, od prvaka pa do ucenika zavrsnih razreda, a pridruzili su im se i nastavnici kao i direktor skole Stanko Gelic koji je izrazio nadu da ce deca ovom akcijom poslati poruku odraslima da moraju da cuvaju okolinu.
Zabusavanja na terenu nije bilo, a na pitanje ko je krivac za smece na ulici, ucenici odgovaraju "odrasli ljudi, ali i po koje dete". Osim Sekretarijata za zastitu zivotne sredine, u akciji su ucestvovali i dali podrsku Americka fondacija za razvoj ADF, USAID i Pokret gorana Vojvodine. Osnovni cilj je uredenje naseljenih mesta, a ove godine posebno ce se pozabaviti ambrozijom.
-Akcija se zavrsava 5. juna, na Svetski dan zastite zivotne sredine, a ukljuceno je 45 vojvodanskih opstina - rekao je pomocnik pokrajinskog sekretara za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj Slobodan Puzovic. Po njemu, najvaznije je uticati na svest ljudi da posle ciscenja ne prave ponovo divlje deponije i ne bacaju smece gde mu nije mesto. Ucenici Osnovne skole "Svetozar Miletic"" iz Titela takode su ucestvovali u akciji. Oni su u holu Skole priredili izlozbu malih kucnih ljubimaca, a na zidove su izlepili ekoloske plakate sa zanimljivim porukama. Tako je moglo da se procita da je na svetu, od 71 odsto vode, samo jedan odsto pijace, da covek za godinu dana udahne 100 kilograma prasine i slicno. Tu su i poruke poput ""brini o vazduhu pre nego sto ga ugledas". Direktor titelske skole Stevan Radulovic je rekao da i mimo ove akcije, zajedno s dacima mnogo rade na uredenju skole i da imaju odlicnu saradnju s predsednikom opstine Titel Milivojem Petrovicem i predsednikom Izvrsnog odbora Milenkom Ilicem, koji su takode dosli da podrze decu i nastavnike. N. V. Maksimovic

-- DNEVNIK: NAKON TRINAEST GODINA OD ODLUKE O IZGRADNJI DEPONIJE U PANCEVU -DEPONIJA IZASLA IZ FIOKE PANCEVO, 30. aprila - Proslo je 13 godina od kada je doneta odluka o izgradnji nove deponije u Pancevu. Ta odluka je stajala u fioci tri naredne godine, kada je asfaltiran pristupni put do odabrane lokacije za deponiju na nekadasnjem zemljistu Poljoprivrednog dobra "Stari Tamis". Dovedena je struja, telefonska linija i na tome se stalo. Pre cetiri godine radovi su nastavljeni tako sto je kupljeno 4.160 kvadratnih metara folije, ali se ponovo stalo. Konacno je ovih dana nosilac posla, beogradsko preduzece "Alkaves", pocelo izgradnju prve faze deponije.
Ekoloska odbrana
Rec je, zapravo, o ekoloskoj deponiji, tokom cijeg koriscenja ce se strogo voditi racuna o zastiti zivotne sredine - vode, vazduha i tla. Postavljanjem sistema kanala bice odvodene otpadne vode, zastita kvaliteta vazduha ce biti sprovedena prekrivanjem slojeva deponije humusnim pokrivacem, kako bi bila sprecena isparavanja, dok ce zastita tla biti obezbedena postavljanjem folije koja ce zadrzati prodiranje stetnih materija u nize slojeve zemljista. Kako se deponija bude punila, preci ce se na drugu fazu izgradnje. Kompletna deponija prostirace se na 34 hektara, na putu od Panceva prema Dolovu, i zadovoljice komunalne potrebe Panceva za narednih 27 godina.
Prema ugovoru potpisanom sa izvodacem radova, prva faza izgradnje deponije trajace osam meseci i kostace 70 miliona dinara. U dosadasnje radove na ovom objektu vec je ulozeno oko 30 miliona dinara. Kad ovaj posao bude zavrsen, smece ce moci da se odlaze na 3,8 hektara zemljista. To ce, po proceni strucnjaka, u zavisnosti od kolicine recikliranog otpada, biti dovoljno za narednih tri do pet godina.
Ovo ce, prema proceni znalaca, biti jedna od najsavremenijih deponija u Srbiji. Pored dvomilimetarske folije, koja ce sprecavati prodiranje bilo kakvih stetnih materija u tlo, bice postavljeni i takozvani biotrnovi, cevi koje ce omogucavati odvodenje gasova koji se stvaraju u donjim slojevima deponije, kako ne bi doslo do eksplozije. Izgradnjom nove deponije bice konacno resen jedan veliki pancevacki problem, jer je stara deponija, nedaleko od "buvljaka" i prvih pancevackih kuca, pravila velike probleme ziteljima ovog dela grada, bez obzira sto su se ljudi iz "Higijene" trudili da ovu situaciju ublaze dodatnim radom. N. Terek

-- DNEVNIK: DRZAVA NE DOZVOLJAVA LALAMA DA PRAVE STRUJU U DOMACOJ RADINOSTI -VETAR I DALJE DUVA ZABADAVA NOVI SAD , 29. aprila -Iako Banacani sto imaju kosave vise nego sto im treba, u selu Uljmi, kraj Vrsca fabriku za proizvodnju elisa gigantskih razmera, a profesor beogradskog Masinskog fakulteta, Vrscanin rodom, generatore za vetrenjace izvozi u zapadnu Evropu, nista im to ne vredi kad cak i obican anemometar, stub za merenje ucestalosti vetra, koji je gradska vlast kupila od jedne kanadske firme, vec mesecima stoji na carini
Monopol je drustvena igra, u slucaju EPS-a, sa pravim novcima. Takode, monopol je
drustvena igra za vise igraca, ali na polju proizvodnje elektricne energije, nazalost, ima mesta samo za jednog. A Vrscani bi vrlo rado da se ukljuce, kao drugi, mali, bar na njihovom delu table. Krocenje vetrova, alternativni nacin za proizvodnju struje, odavno se pominje u juznom Banatu. Strucnjaci kazu da je teren idealan, a resurs nepresusan, bar sto se Vrsca tice. Medutim, za 20 godina nista nije uradeno. Lokalna vlast je nedavno od jedne kanadske firme kupila i anemometar, stub za merenje ucestalosti vetra, ali on mesecima stoji na carinskom terminalu. Zatrazena su i strucna misljenja, koja ce i te kako kostati, a niko se nije setio da strucnjaka potrazi medu svojima, jos ako se nalazi medu predstavnicima vlasti… Retko ko zna da je Vrscanin Sasa Stojsin (32), inace clan gradske vlade, pre 15 godina i svog punoletstva napisao studiju o vetrenjacama, aeroelektranama za kucnu upotrebu. Od tada s velikim zanimanjem strucno prati svetski razvoj ove oblasti.
- Ne samo od vetrova, nego i od biogasa, moze se praviti elektricna energija. Ali, vetar, kao vid solarne energije, posebno je zanimljiv. Od 3.000 tona uglja proizvede se 10 miliona kilovat-sati elektricne energije, al i se u atmosferu oslobodi 8.200 tona karbon-dioksida, 15 tona sumpor-dioksida, 15 tona azotnih oksida, 550 tona leteceg pepela. A, isto toliko struje proizvede jedna vetrenjaca od jednog megavata, sa rotorom od 54 metra u precniku, za prvih 15 godina rada.
- Strucnjaci su otklonili sve probleme koji su kocili razvoj. Tehnoloski je sve unapredeno, od komunalne buke, ugrozavanja okoline, konkurencije troskova proizvodnje, do estetske zagadenosti. Dizajn je izuzetno moderan i poboljsan od osamdesetih godina kaze Sasa Stojsin. - Rigorozne inzenjerske analize i testovi dali su vrhunske rezultate, a same vetrenjace danas se projektuju i dizajniraju zavisno i od terena na kojima se postavljaju. Cena proizvodnje elektricne energije od vetra za poslednjih 15 godina pala je za 85 odsto i iznosi izmedu cetiri i pet centi po kilovat-satu. Nema zagadenja atmosfere i svuda gde je prosecna godisnja brzina vetra oko sedam metara u sekundi, ili vise, isplativo je postaviti vetrenjacu.

Energija vetra je intermitentni resurs, sto znaci da vetar moze kvalitetno da se iskoriti za proizvodnju elektricne energije samo ukoliko duva izmedu 7 i 27 metara u sekundi. Dosta se prica o bucnosti vetrenjaca, ali one ne prelgasavaju huk vetra. Pominju i da su smrt za ptice. Ako izuzmemo autoputeve i vazdusno zagadenje, ptice mnogo cesce uginu od televizijskih i radijskih antena nego od vetrenjaca, naglasava Stojsin. U neposrednoj blizini Vrsca, u selu Uljma, proizvode se elise gigantskih razmera, a jedan Vrscanin, profesor Masinskog fakulteta u Beogradu, proizvodi generatore za vetrenjace, koje izvozi za zapadnu Evropu. Takode, internet je nepresusan izvor znanja, iz kojeg se i besplatno moze stosta korisnog nauciti. Zasto se onda tehnologija kupuje u inostranstvu?
Turska opet svetska velesila
Evropska unija je u dokumentu "White paper" jasno definisala svoju politiku koriscenja energije vetra. Do kraja 2010. godine 25,3 odsto energije dobijace se iz alternativnih izvora i preko 40.000 megavata iz energije vetra. Interesantno je da se proizvodnja planira upravo u nasem delu Starog kontinenta, upozorava Stojsin. Turska ce, recimo, do 2023. na stogodisnjicu njihove republike, postati svetska velesila u proizvodnji elektricne energije od vetra. Ako na jedan odsto svoje nenaseljene teritorije, na svakih 10 hektara postave po jednu vetrenjacu od jednog megavata, imace 80.000 vetrenjaca. Jedna staje milion dolara. Evropa se slaze da je Turska izuzetan potencijal. Ukoliko ostvare planove, sa polja sa vetrenjacama Turci ce godisnje proizvoditi preko 200 milijardi kilovatsati elektricne energije. U Danskoj je 2000. godine od 6.000 vetrenjaca proizvedeno oko 4.500 gigavat-sati elektricne energije, odnosno 13 odsto potreba te drzave. Zbog toga 1,4 milion tona uglja nije izgoreo i u atmosferu odneo cetiri miliona tona zagadenja.
- Znanje mora da se kupi, ali ne od bilo koga, da se ne bi desilo da se kupuje vise puta. Prema podacima hidrometeoroloske sluzbe, koji su za sada jedini prihvatljivi, jer anemometar jos nije postavljen, Vrsac spada u izuzetno podobna podrucja za gradnju vetrenjaca. Medutim, monopolski odnos EPS-a komplikuje situaciju, ali tako diktira zakon. Razvitak privatnog sektora u ovoj oblasti je zaustavljen. Vreme je da se u nasoj zemlji i zakonom omoguci koriscenje obnovljivih resursa energije, koji ce nam zastititi okolinu, a, mozda i dati lidersku poziciju u regionu, zakljucuje Stojsin. Aleksandar Cupic

-- DEUTSCHE WELLE: I PRILIKA, I RIZIK PROSIRENJE EVROPSKE UNIJE NA ISTOK EVROPE DONOSI NOVE IZAZOVE I KADA JE REC O ZASTITI PRIRODNE SREDINE BERLIN, 28. aprila -Ogromne mocvare, beskrajne sume i netaknuta planinska podrucja
- novih deset clanica donosi u Evropsku uniju ogromna bogatstva kada je rec o biljkama i zivotinjama. Medjutim, strucnjaci za zastitu zivotne sredine zabrinuti su zbog sirenja Evropske unije na istok Evrope -na ekoloskom planu to predstavlja i veliki teret preuzimaju se i sva zagadjenja, predvidjaju se projekti u saobracaju vredni milijarde evra, a opasnost dolazi i od zastarelih nuklearnih elektrana.
Tako organizacija za zastitu zivotne sredine "Grinpis" upozorava da u Litvaniji rade dve nuklearne elektrane cernobilskog tipa i da je planirano da ostanu u pogonu. "Mislim da je neodgovorno sto jos uopste rade", kaze strucnjak Grinpisa za atomsku energiju Suzana Okse.
Inace, upravo se navrsilo 18 godina od katastrofe u Cernobilu kada je posle havarije na jednom od reaktora radioaktivni oblak prekrio dobar deo Evrope. Samo u Ukrajini od posledica zracenja umrlo je cetiri hiljade 400 ljudi, do pocetka ove godine zbog zracenja dva miliona 320 hiljada Ukrajinaca bilo je u bolnici.
Okseova smatra da je bezbednost u nuklearnim elektranama u novim clanicama problematicna - na primer u ceskoj elektrani Temelin. Istovremeno, ona dodaje da i mere bezbednosti u mnogobrojnim nuklearnim reaktorima u starim clanicama nisu na savremenom nivou. Okseova nije sigurna ni da li je prossirenje na istok dobitak ili gubitak i na mnogim drugim podrucjima kada je o zivotnoj sredini rec. Na primer, na istoku Evrope postoje zivotinjske i biljne vrste koje su na zapadu kontinenta iscezle, ili gotovo iscezle. Risovi, mrki medvedi, bizoni i retke vrste ptica -o svemu tome ljubitelji prirode na zapadu Evrope mogu samo da sanjaju. Medjutim, generalni direktor Svetskog fonda za prirodu Klod Marzin upozorava da ostaje da se vidi da li ce prosrenje za prirodu biti blagoslov ili prokletstvo.
S jedne strane, standardi zastite prirode u starim clanicama mnogo su na visem nivou nego u novim i ogromna sredstva se ulazu, na primer, u preciscavanje otpadnih voda ili uklanjanje djubreta. S druge strane, priodu ce ugroziti intenziviranje poljoprivrdne proizvodnje i ostvarenje velikih projekata u saobracaju. I u udruzenju za zastitu prirode "Nabu" smatraju da postoji opasnost da sto-sta bude zrtvovano privrednom razvoju. U Svetskom fondu za prirodu strahuju da bi nov polet mogao da dobije i sverc zasticenih zivotinja i biljaka. Naime, neke od novih clanica su tranzitne zemlje u krijumcarenju ugrozenih vrsta i sa otvaranjem granica mogle bi se otvoriti i nove mogucnosti svercerima. Na primer, preko aerodroma u Pragu i Varsavi stizu kavijar sa Dalekog istoka i reptili iz celog sveta.
Zato Svetski fond za prirodu zahteva bolje skolovanje policajaca i carinika i vecu
saradnju nacionalnih vlasti kako bi se efikasno suzbila nezakonita trgovina biljkama i zivotinjama. Inace, vrednost te trgovine procenjuje se na pet do osam milijardi evra, a zarade se mere sa onima koje se ostvaruju u trgovini drogama ili oruzjem.

-- VESTI REC SCG SAJTA: FINANSIRANJE U ZIVOTNOJ SREDINI - POSTAVLJEN NOVI WEB SAJT REC-a BEOGRAD , 27. aprila -U okviru Regionalnog programa obnove zivotne sredine, projekta REReP 1.2 "Program prioritetnih investicija u oblasti zivotne sredine", Regionalni centar za zivotnu sredinu (REC) pokrenuo je novi web sajt posvecen mogucnostima finansiranja u zivotnoj sredini. Ovaj sajt nudi mnostvo informacija o tekucim aktivnostima u okviru izgradnje kapaciteta i institucionalnog jacanja koji se ticu finansiranja u zivotnoj sredini u Centralnoj i Istocnoj Evropi.
Aktivnosti REC-a u okviru ovog projekta, podrazumevaju takode i treninge o planiranju investicija, projektni ciklus, kao i dizajn i implementaciju ekonomskih instrumenata. Aktivnosti su sprovedene za razlicite interesne grupe, ukljucujuci donosioce odluka iz ministarstava zivotne sredine, predstavnike opstina i sve ostale zainteresovane strane.
Web sajt je dostupan na sledecoj adresi: http://www.rec.org/REC/Programs/REREP/EnvironmentalFinancing/

-- BETA: VLADA CESKE ODOBRILA DONACIJU OD 300.000 EVRA ZA REVITALIZACIJU VELIKOG BACKOG KANALA VRBAS, 26. aprila -Vlada Ceske odobrila je donaciju od 300.000 evra za projekat Revitalizacije Velikog backog kanala, izjavio danas clan Izvrsnog odbora opstine Vrbas zaduzen za privredu i finansije Imre Gsveng.
Gsveng je agenciji Beta rekao da je taj projekat, posvecen analizi mulja iz kanala, u celosti usaglasen sa tekucim projektom koji se finansira iz donacije Norveske vlade.
"Gospoda iz Norveske i iz Ceske su se dogovorili o sinhronizaciji ova dva projekta. Projekat Vlade Ceske bice iskljucivo usredsredjen na analizu i tretman mulja, kao i na istrazivanje uticaja mulja i sedimenata iz kanala na zdravlje stanovnistva, sto znaci da nece biti nikakvih preklapanja projekata", rekao je Gsveng.
Projekat Revitalizacija Velikog backog kanala, koji finansira Vlada Ceske trajace 2 godine, obuhvatice detaljna uzorkovanja i analize mulja iz kanala, a u okviru projekta predvidjena je izgradnja jednog pilot postrojenja za tretman mulja.
Prema recima Gsvenga, realizacija projekta je otpocela, a za njegovu primenu zaduzena je ceska firma "Dekonta".
Prvo uzimanje mulja iz kanala za analizu usledice za narednih dve do tri nedelje.
Podaci do kojih ce se doci realizacijom ovog projekta posluzice za pripremu dokumentacije za potpunu revitalizaciju Velikog Backog kanala koji priprema Vlada Norveske.
Projekat revitalizacije Velikog backog kanala finansira se donatorskim sredstvima Ministarstva inostranih poslova Norveske, a vrednost donacije je 1,5 miliona evra.

-- DANAS: DABROVI PONOVO VRACENI U SRBIJU POSLE JEDNOG VEKA PRVO STANISTE BARA ZASAVICA BEOGRAD , 26. aprila -Proslavu Svetskog dana planete, cijim povodom se vec decenijama svakog 22. aprila organizuju raznovrsni ekoloski skupovi sirom zemljine kugle, ove godine je u Srbiji obelezio i veliki trijumf prirode nad nekadasnjom nebrigom ljudi, odnosno veliki povratak dabrova u svet domace faune. U prisustvu brojnih novinara, uvazenih profesora Univerziteta u Beogradu, clanova nekoliko nevladinih organizacija i predstavnika Uprave za zastitu zivotne sredine Vlade Srbije, krajem prosle nedelje u vode specijalnog rezervata Zasavica pusteno je na slobodu oko 30 dabrova. Rec je o poklonu nemacke ekoloske organizacije iz Bavarske, a zahvaljujuci tome dabrovi su, tacno nakon sto godina otkako je u Srbiji ulovljen poslednji primerak te zivotinjske vrste roden na ovim prostorima, ponovo vraceni na, za pocetak, samo jedno od svojih nekadasnjih ovdasnjih stanista.
Prema recima Slobodana Simica, upravnika specijalnog rezervata prirode Zasavica, povratak jedne izgubljene zivotinjske vrste veliki je praznik i znacajan rezultat u borbi za ocuvanje prirode u Srbiji. Medutim, dodaje on, u pitanju je i veliki izazov za sve, jer je samo zajednickim trudom moguce uciniti neophodno kako bi se dabrovi iz Bavarske privikli na Zasavicu i prilagodili uslovima zivota u i oko nje. "Smatram da su sanse za uspesnu reintrodukciju, odnosno povratak dabrova na podrucje koje obuhvata rezervat Zasavica izuzetno velike. Predvidene su dve vrste zastite tih zivotinja, od kojih je jedna nase cuvarska sluzba, a druga su mikro cipovi koji su ugradeni pod kozu svakog dabra, tako da cemo ih stalno pratiti, nadgledati i u svakom casu znati sta se konkretno desava sa svakim od njih", objasnio je Simic, neposredno pre no sto su u prisustvu prve porodice dabrova iz velikih i teskih metalnih sanduka pustene u zbunjem i koprivom obrasle plicake mirne barske vode.
Mnogobrojna populacija dabrova je do sredine 19. veka nesmetano zivela sirom Srbije. Tacnije, ceo jugoistocni deo Evrope predstavljao je pogodno staniste za ovu vrstu zivotinja. Pogodovala su im mocvarna podrucja i ciste vode Dunava, Save i Velike Morave, kao i cesta plavljenja zemljista uz pomenute reke. Medutim, od sredine 19. veka broj dabrova u Evropi, pa samim tim i u Srbiji, poceo je drasticno da opada, tako da su te zivotinje na nasim prostorima vec tokom druge polovine 19. veka u potpunosti bile istrebljene. Strucnjaci sa Bioloskog fakulteta u Beogradu kazu da postoji nekoliko glavnih razloga zbog ceka je takva sudbina zadesila dabrove i kumovala njihovom nestanku sa ovih prostora. Regulisanjem vodenih tokova i sprecavanjem reka da se izlivaju, kao i masovnim isusivanjem mocvara, ljudi su narusili brojna stanista dabrova i to pre svega u Vojvodini, ali i u juznim krajevima Srbije. Osim toga, ljudi su neprestano lovili dabrove. Ubijali su ih zbog kvalitetnog krzna, iz verovanja da su pojedini delovi tela tih zivotinja lekoviti, zatim su neke od zlezda iz dabrovog tela koristili pri spravljanju parfema, ali i zbog mesa koj e je kod ovih zivotinja, kao uostalom, i kod ostalih glodara veoma ukusno. Koriscenje dabrovog mesa u ishrani bilo je narocito rasprostranjeno u delovima Vojvodine koje su nastanjivali stanovnici katolicke veroispovesti. U proslosti crkva je tamo dopustala lokalnom stanovnistvu da u vreme posta jedu dabrovinu, jer se smatralo da je to meso posno kao i kod ribe, buduci da i jedna i druga vrsta zivotinja zive u vodi.
Nedavnom pustanju dabrova na podrucju rezervata Zasavica prisustvovao je i direktor Uprave za zastitu zivotne sredine Slobodan Nikcevic, koji je tom prilikom ukazao na znacaj citavog projekta, dodavsi da mu je izuzetno drago sto je i u Srbiji pocela realizacija programa reintrodrukcije jedne zivotinjske vrste koja je pre vise decenija istrebljena sa ovih prostora. Nikcevic je naglasio da se nada da ce projekat potvrditi da se samo sa jednim organizovanim i zajednickim pristupom moze uspesno pomoci i podstaci regeneracija prirode. "Obicno se price oko biodiverziteta, biljnog i zivotinjskog sveta zavrsavaju lose, ali ovaj projekat je drugaciji i potvrduje da ima i onih prica koje se mogu zavrsiti na lepsi nacin. Takode, ovo ce obeleziti i jedan novi pocetak za rad nase uprave, kao i pocetak organizovanog upravljanja zivotnom sredinom, sto je narocito vazno nakon haosa koji smo zatekli u tom resoru", objasnio je Nikcevic. Zeljama za uspesno prilagodavanje dabrova novom stanistu, tom prilikom, pridruzili su se i Dusko Cirovic sa Bioloskog fakulteta, kao i Gerhard Svab iz ekoloske organizacije Bavarske, koja je rezervatu Zasavica dala ovaj znacajan poklon. Upitan o zakonskim propisima koji ce garantovati bezbednost i sigurnu egzistenciju dabrova na podrucju Zasavice, Nikcevic je rekao da ti propisi u nasoj zemlji jos nisu dovoljno jaki, ali da je osim zakona neophodno razviti saradnju sa lokalnim stanovnistvom, podstaci edukaciju mladih i uspostaviti partnerstvo sa raznim organizacijama kako bi se svim gradanima skrenula paznja na znacaj citavog projekta i njihova svest o neophodnosti ocuvanja zivotne sredine podigla na visi nivo. "Povratak dabrova je znacajan naucni projekat i u njemu su angazovani brojni strucnjaci. Niko sa sigurnoscu ne moze reci kolike su danas sanse da te zivotinje ostanu i prezive na ovim prostorima. Na naucnicima je da to utvrde, a nasa zelja je da dabrovi i u Srbiji ponovo steknu i izgrade svoja stanista", objasnio je Nikcevic. Reintrodukcija zivotinjskih vrsta koje su nekada zivele na nasim prostorima, ali su iz odredenih razloga nestale, obaveza je koju je nasa zemlja prihvatila kao potpisnica nekoliko znacajnih medunarodnih dokumenata u oblasti zastite zivotne sredine. Takode, to je jedan i od znacajnih uslova za prikljucenje Evropskoj uniji. Uprkos cinjenici da se dabrovi vracaju u svoja nekadasnja stanista sirom Evrope, pri cemu je primer Zasavice samo jedan delic mnogo globalnijeg procesa, ta zivotinjska vrsta se i dalje u svetu svrstava u red ugrozenih. Njihova reintrodukcija, ma koliko to rogobatno zvucilo, danas nije moguca ni na jednom podrucju bez valjane i dobro osmisljene ljudske intervencije, velike brige i napora, jer samo u tim uslovima pomenuti povratak od zelje i naucnog eksperimenta moze postati stvarnost.
Vise od osamdeset godina reintrodukcije
Na podrucju Evroazije danas postoji jos svega sedam prirodnih stanista dabra u kojima je ta zivotinja uspela da se zadrzi i opstane. U pitanju su reke Rona u Francuskoj i Elba u Nemackoj, jedno staniste u juznoj Norveskoj, reka Njemen i mocvara Pripjat u Belorusiji, reka Voronjez u Rusiji, dve lokacije u Sibiru i jedna na kinesko-mongolskoj granici. Procesi reintrodukcije dabrova poceli su jos 1922. godine, a prvi je izveden u Skandinaviji. Nakon toga slicni postupci su realizovani u mnogim drugim zemljama Evrope, a nakon visedecenijskog kasnjenja i kod nas.
I biber crep nazvan po dabru
O tome koliko je dabar nekada davno bio rasprostranjena zivotinjska vrsta na podrucju Evrope govore brojni primeri. U Grckoj se i danas jedna citava oblast zove prema dabru. Rec je o Kastoriji (na latinskom dabar se kaze Castor fiber), to podrucje je poznato po tome sto se ljudi u njemu bave krznarstvom, nekada je na njemu zivelo puno dabrova, ali ih sada, na zalost, vise nema. Osim toga, cuveni biber crep koji se i danas kod nas moze videti na nekim starijim krovovima, dobio je ime po dabru. Naime, na nemackom jeziku dabar se kaze "der biber", a pomenutom crepu je naziv "biber" pridodat jer svojim oblikom podseca na dabrov rep. Takav naziv ovog crepa se, najpre, odomacio u nekim vojvodanskim selima, koja su bila pod nesto vecim uticajem germanskog jezika, da bi se kasnije prosirio i na juzne krajeve Srbije.

-- DNEVNIK: SKLADISTI LI SE KOD NAS NUKLEARNI OTPAD ? NOVI SAD, 25. aprila -U Srbiji se nuklearni otpad ne skladisti, zvanican je stav ovdasnjih ekoloskih vlasti. Ipak, brojne organizacije i pojedinci koji se bore za zastitu zivotne okoline godinama vec upozoravaju, na manje ili vise ozbiljan nacin, da se u Srbiji navodno nalaze smetlista nuklearnog otpada ili da, makar, neko planira da ih napravi u nasoj zemlji. S druge strane, zvanicnici u Ministarstvu za zastitu zivotne sredine, odskora spojenom s resorom nauke, tvrde da nuklearni otpad u zemlji postoji samo u Institutu u Vinci, ali da se iznosi iz Srbije, kao sto je to ucinjeno prosle godine kada je kontingent takvog materijala deponovan u Rusiji. Smatra se da su zemlje - nuklearne sile spremne da plate izuzetno visoke svote za izvoz nuklearnog otpada i njegovo smestanje u drugim, mahom manje bogatim drzavama. Naime, iako je do sada utroseno izuzetno mnogo novca u istrazivanja koja bi stvorila tehnologiju bezbednog skladistenja nuklearnog otpada, pravih rezultata jos uvek nema. Postoji rizik da on, makar i nakon zaista mnogo godina (rec je o desetinama hiljada godina), iz svojih skladista dopre do podzemnih voda i tako ugrozi citav eko-sistem. Racuna se da atomska centrala za desetak godina napravi oko 2.000 tona otpada. Nuklearnih centrala u svetu ima nekoliko stotina. Skladistenje se, tvrde poznavaoci, placa od 100 do 1.500 dolara po kilogramu takvog otpada. Cena zavisi od vrste nuklearno g otpada, odnosno da li je on niske radioaktivnosti, u sta se ubrajaju, recimo, kontaminirana voda za pranje reaktora ili zastitna oprema koju nose zaposleni u atomskim centralama, ili je pak rec o visokorizicnom otpadu, poput iskoriscenog nuklearnog goriva.
Ipak, veruje se da se podrucje najzagadenije nuklearnim otpadom na svetu (takozvana "mrtva zemlja"), nalazi u Sjedinjenim Americkim Drzavama, u okolini energetskog sistema Hanford, na jugu savezne drzave Vasington. I druga svetska nuklearna sila -Rusija, ima slican region, u podrucju Urala. Najveci sistem za preradu iskoriscenog nuklearnog goriva nalazi se u Velikoj Britaniji, na zapadnim obalama Engleske, gde je ranije stizao nuklearni otpad iz celog sveta.
Srbija u granicama normalnog
Spekulise se da zapadne nuklearne sile, prvenstveno SAD, eksperimentisu i skladiste atomsko dubre u zemljama koje se nalaze pod njihovim brojnim protektoratima, poput Bosne i Hercegovine, Kosova, Avganistana ili Iraka. Takode, neretko se govorkalo i da je u celoj Srbi ji, a ne samo na Kosovu, nakon bombardovanja Severnoatlantskog pakta 1999. godine, znatno povecan nivo radioaktivnosti.
Medutim, doskorasnja republicka ministarka za zastitu zivotne sredine Andelka Mihajlov obznanila je u jesen prosle godine kako se, prema obimnim istrazivanjima obavljenim tokom 2002, u Srbiji ne belezi povecan nivo radioaktivnosti. Ona je rekla da rezultati merenja aktivnosti prirodnih i vestackih radionuklida u uzorcima recne i pijace vode, zemljista, vazduha, padavina, te prehrambenih namirnica, pokazuju da su ona u okviru dozvoljenog. Povecan nivo radioaktivnosti zabelezen je samo na cetiri mesta na jugu Srbije koja su bila izlozena najzescim NATO napadima. V. Cvorkov

-- DNEVNIK: PORUKA MINI-KONFERENCIJE "ZA CISTIJU I ZELENIJU VOJVODINU" -POSEBNA BRIGA ZA SLIV DUNAVA NOVI SAD, 24. aprila -Akcijom "Za cistiju i zeleniju Vojvodinu", koja je zazivela pre tri godine, zelimo da obezbedimo veci kvalitet zivotne sredine -rekla je pokrajinski sekretar za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj Ljiljana Conkic na jucerasnjoj mini - konferenciji odrzanoj na Spensu povodom Dana planete Zemlje. -Akcija je pokrenuta zbog velikih problema koje pokrajina ima s raznim vrstama otpada, najvise s kabastim. Conkiceva je istakla da je akcija prerasla u tradiciju, a da se Sekretarijatu za zastitu zivotne sredine pridruzila i Americka fondacija za razvoj i Internacionalna asocijacija za istrazivanje sliva Dunava.
Kada je u pitanju briga o vojvodanskim vodotokovima, Conkiceva je rekla da je do sada posebna briga pokazana za sliv Dunava, ali nisu zanemareni ni drugi.
-Uradeno je vise od 100 strucnih radova o upravljanju vodama koje Sekretarijat
pokusava da ukljuci u medunarodne projekte - rekla je Conkiceva. Saradnjom je zadovoljan i direktor programa ADF DZejms Rendalf Tift, koji je istakao da je kljucni momenat u akciji "Za cistiju i zeleniju Vojvodinu" bio proslogodisnji sastanak predsednika svih opstina u pokrajini. Nakon toga je prolecno ciscenje okoline zazivelo u pravoj meri.
Konferenciji su prisustvovali jos i predstavnici Sekretarijata za unapredenje zivotne sredine Novog Sada, Pokreta gorana Vojvodine, Zavoda za zastitu prirode Srbije, Nacionalnog parka Fruska gora, JKP "Cistoca" i JKP "Gradsko zelenilo" u Novom Sadu.
P. K.

-- GLAS JAVNOSTI: KAZNE ZA NESAVESNE PREBLAGE I UGLAVNOM SAMO NA PAPIRU SMECE BACA KO GDE STIGNE BEOGRAD, 24. aprila -U Singapuru, jednom od najcistijih gradova na svetu, kazna za pljuvanje na ulici je 250 evra. Beogradani, nasuprot civilizovanim metropolama, mogu bacati otpatke svuda, jer je kontrola primene propisa iz ove oblasti slaba, a kazne se uglavnom ne naplacuju. Prema Odluci o odrzavanju cistoce, koju je donela Skupstina grada, kazne predvidene za gradane koji po ulici pljuju, bacaju papirice ili opuske od cigareta, iznosi samo 500 dinara.
-Problem, medutim, nastaje na terenu, jer nasi inspektori nemaju dovoljna ovlascenja. Ako gradanin uhvacen u prestupu nece da plati kaznu na licu mesta, inspekcija bez policije nema pravo da ga legitimise ili protiv njega naknadno podnese prijavu - zali se Miodrag Joksimovic, pomocnik gradskog sekretara za komunalno - inspekcijski nadzor i naglasava da policija, zbog "precih poslova" cesto ne pomaze dovoljno.
U Sekretarijatu unutrasnjih poslova Beograda, medutim, tvrde da njihove ekipe reaguju na svaki poziv, pa cak i na ovakve.
Iskustva drugih
Kazne za bacanje otpadaka na javnim mestima u Atini iznose 20 evra, a za ugrozavanje cistoce na arheoloskim lokalitetima cak 8.000. U Budvi od februara 2002. godine rade "eko rendzeri", koji pomazu u odrzavanju cistoce, a u Sarajevu, ekoloske patrole su ovlascene da podnose prijave protiv gradana koji na nepropisan nacin odlazu otpad. Da je podizanje svesti o zastiti zivotne sredine neophodno, pokazuje novi plan uredenja Smedereva, po kome je predvideno da se za pljuvanje na ulici plati kazna 3.000 dinara. Komunalni inspektori svakodnevno obilaze teren, a pored placene kazne gradanin ce morati da se javi i sudiji za prekrsaje.
I dok u evropskim metropolama vlasnici pasa u setnju nose i kesu i metlicu, ne bi li ono sto njihovi ljubimci isprljaju pocistili, kazne za nesavesne vlasnike pasa, koji to ne ucine u nasoj prestonici iznose samo 250 dinara. Sudeci po prizoru iz nasih parkova, kazna se ili ne naplacuje, ili je isuvise blaga.
-Zaduzeni smo samo za aerozagadenje i buku, a problem nesavesnih gradana nije u nasoj nadleznosti - kaze Tanja Zivkovic, gradski ekoloski inspektor.
Da bi Beograd opravdao ime koje nosi, JKP ", Gradska cistoca" svakodnevno cisti grad i organizuje vanredne akcije uredenja.
- Mi samo ocistimo prijavljene deponije, prilaz Beogradu, i sa "Zelenilom" uredujemo sve zelene povrsine. Takode, imamo ekoloske patrole koje, na zalost, nemaju pravo da kaznjavaju nepazljive gradane, vec ih samo opominju i prave zapisnike. Mi, potom , obratimo paznju na najugrozenije povrsine -kaze Dragan Ignjatovic, generalni direktor ovog preduzeca, i napominje da problemu razvijanja ekoloske svesti gradana nije posveceno dovoljno paznje. V.V.-T.A.

-- GLAS JAVNOSTI: DODELJENA PRIZNANJA EKOLOSKIM DRUSTVIMA MASLINOVA GRANA NOVOSADSKOM "VRELU" NOVI SAD , 24. aprila -Drustvo "Vrelo" iz Novog Sada ovogodisnji je dobitnik "Maslinove grane", godisnjeg priznanja za ocuvanje, zastitu i unapredenje zivotne sredine, koju dodeljuje Drugi program Radio Beograda i Ekoloskog magazina "Cekajuci vetar.
-Potpuno smo volonterska organizacija i bavimo se, pored edukacije stanovnistva,
proizvodnjom zdrave hrane, bez pesticida i drugih vestackih sredstava. Postojimo
petnaest godina, i ovo nam je najdraze priznanje -kaze Aleksandar Obrovski,
predsednik ovog drustva.
Za dodelu ove nagrade svake godine se raspisuje konkurs, a ziri se iznova bira. V. V.

-- SAOPSTENJE VLADE SRBIJE: PRIORITET VLADE BICE SANIRANJE PROBLEMA OPASNOG OTPADA BEOGRAD , 23. aprila -Direktor Uprave za zastitu zivotne sredine Miroslav Nikcevic izjavio je danas da ce prioritet u radu Vlade u oblasti zastite zivotne sredine biti saniranje problema opasnog otpada.
Nikcevic je u izjavi agenciji Beta izrazio ocekivanje da ce tokom godine biti potpisan projekat o izgradnji postrojenja za unistavanje opasnog otpada i naglasio da Uprava trenutno ostvaruje kontakte sa medunarodnim institucijama koje se bave zastitom zivotne sredine, kao i sa lokalnim vlastima u Srbiji u vezi sa ovim projektom.
Nikcevic je naglasio da bez postrojenja za unistavanje opasnog otpada ne mogu da se rese problemi kanala u Pancevu i buradi u Paracinu i dodao da bi rad postrojenja bio potpuno bezopasan po okruzenje.

-- DANAS: U UDRUZENJU PROIZVODACA DRUMSKIH VOZILA SRBIJE I CRNE GORE UPOZORAVAJU U SRBIJU LANE UVEZENO 28.520 TONA OPASNOG AUTO-OTPADA KRAGUJEVAC , 22. aprila -Odluka Ministarstva nauke i zivotne sredine Srbije da obustavi izdavanje dozvola za uvoz koriscene tehnicke robe naislo je na odobravanje domacih proizvodaca ali i nametnula pitanje zasto nije obustavljeno izdavanje dozvola i za uvoz polovnih drumskih vozila (autobusa, kamiona, specijalnih i radnih vozila, automobila...) koja takode zagaduju zivotnu sredinu ali i ugrozavaju bezbednost ostalih uces nika u javnom saobracaju.
U Poslovnom udruzenju proizvodaca drumskih vozila Srbije i Crne Gore ("Zastava", FAP, Ikarbus, Neobus, "Gosa", "Prva Petoletka", IMR... kazu da je u prvih 11 meseci 2003. u zemlju uvezeno 71.300 polovnih vozila, uglavnom starijih od pet godina. Prema "racunici" ovog Udruzenja u Srbiji je ovim uvozom stiglo 79.000 tona otpada, od cega vise od trecine ili oko 28.500 dinara spada u kategoriju opasnog cija reciklaza u Srbiji nije moguca. Iz tog autootpada oslobada se oko 320 otvorenih materija koje zagaduju vazduh, zemljiste, podzemne vode i recne tokove, upozoravaju u Poslovnom udruzenju domacih proizvodaca drumskih vozila i isticu da se i unistavanjem guma sa napustenih "polovnjaka" takode zagaduje zivotna sredina. Kupci uvezenih polovnih vozila, dodaju u Udruzenju, udruzeni su po dva sonova. Najpre stoga sto ne znaju da li su kupili ukradeno ili "cisto" vozilo, ali i time sto nikada nisu sigurni u kvalitet kupljenog "polovnjaka".
U Udruzenju domacih proizvodaca drumskih vozila navode i podatak da je u Srbiji lane broj saobracajnih udesa u odnosu na 2000. godinu porastao za 7,1 dok je broj osoba stradalih u saobracajnim nesrecama povecan za 7,7 odsto. O ekonomsko-finansijskoj steti koje uvozom "polovnjaka" trpe drzava govori podatak da je lane tim uvozom iz zemlje odliveno izmedu 250 i 350 miliona dolara. Indirektna steta od tog uvoza je, cini se, jos veca, jer se njime gusi ionako desetkovana domaca proizvodnja drumskih vozila, sto za posledicu ima politicku i socijalnu nestabilnost u zemlji, usled koje, opet, nema stranih investicija ... Zoran Radovanovic

-- POLITIKA: KAKO SE OSLOBODITI FARMACEUTSKOG I HEMIJSKOG OTPADA OPASNE DEPONIJE BEOGRAD , 20. aprila - Srbija lezi na velikoj kolicini hemijskog i farmaceutskog otpada, ali sa malim izgledima da ga uskoro, kako predvidja Bazelska konvencija, unisti ili bar trajno i neskodljivo uskladisti. Kada su to uocile neke firme koje u svojim dvoristima imaju poprilicno otpada, donele su odluku da ga se rese a o njegovom izvozu prestalo je da se pise sa dozom senzacionalizma. Mnoga preduzeca prestala su takav otpad da kriju, a neka su pocela da ga izvoze. Bolje ga je, dakle otkriti, zbrinuti ljude i firmu, nego kriti opasne materije. Ako znamo problem - potrazicemo resenje.
Upravo je "Politika" pre pola godine prvi put pisala o ovom problemu i firmi "Univab", diplomiranog kiberneticara Miodraga Mitrovica, koji je, odlucivsi se za ovaj biznis, pre cetiri godine imao na umu da "ocisti kucu, odnosno drzavu, u kojoj zivimo, od opasnog otpada koji je poceo da se gomila".
Tone iz Rakovice
- Nevolja je u tome sto mi taj otpad izvozimo u Francusku, Nemacku i Svajcarsku i za to placamo. Stranci na jednoj strani zaradjuju, a na drugoj nase djubre im sluzi za grejanje
- kaze Mitrovic i pojasnjava medijski ucinak nase i drugih novina.-Prvo, na osnovu medijske paznje ljudi danas slobodnije pozivaju i pitaju kako da rese svoj problem i, drugo, mediji vise o ovoj temi ne izvestavaju senzacionalisticki vec imaju konstruktivniji pristup sa puno podataka. Dakle, kada mediji samo senzacionalisticki prikazu problem, oni koji treba da ga resavaju, jednostavno ga se klone, beze od njega. I tu je taj medijski ucinak.
No, vratimo se nasem vrucem problemu. Mnoge firme pre otvorene saradnje sa "Univabom" krile su sta sve imaju, nova rukovodstva nisu ni znala sta su im stara ostavila u nasledstvo a brojna skladista bila su u opasnom stanju a da to niko iz novih garnitura nije znao.
- Na srecu, sve vise otpada putuje iz nase zemlje u inostranstvo. U IMR -u u Rakovici ovih dana je upakovano 14 tona otpada koji ce biti izvezen za unistenje. Kako se taj otpad nasao na periferiji Beograda, niko pouzdano ne zna. Rec je o polihlorovanom bifenilu i odredjenoj kolicini pokupljene i upakovane zemlje. Preciznije, u Valorec, u Svajcarsku, na spaljivanje ide 5,6 tona kondenzatora i 8,4 tona zemlje iz Rakovice a to finansira Gradski sekretarijat za zastitu zivotne sredine odnosno grad Beograd objasnjava Miodrag Mitrovic.

"Strucnjak" sa Malte
Iz cementare Popovac u prvoj nedelji maja na unistenje ce krenuti 10 tona kondenzatora. Rec je o opasnom otpadu koji se trenutno pakuje i o firmi koja je resila "da se sama finansira i oslobodi ovog opasnog materijala", kaze nas sagovornik.
Iz Srbije je poceo da se eliminise i farmaceutski otpad. To su lekovi kojima je istekao rok. Na unistenje ceka prvih 20 tona lekova i nusproizvoda iz "Hemofarma". "Univab" i vrsacka firma potpisali su ugovor a u "Hemofarmu" se trenutno radi sortiranje, tako da se ocekuje izvoz farmaceutskog otpada tokom maja ili juna.
- I "Zdravlje" iz Leskovca odlucnije je resilo da se razracuna sa nasledjenim otpadom. Sa njima jos nismo sklopili ugovor ali je jasno da su novi vlasnik, firma sa Islanda, i mladi mena?ment, odlucili da firmu u potpunosti ociste. Priznali su da nisu ni znali kakav sve otpad u njoj postoji i koje su to ogromne kolicine. To je otpad od 140 tona i realno je da se "Zdravlje" do kraja godine svega toga oslobodi, objasnjava Miodrag Mitrovic.
Prema recima naseg sagovornika, u "Zdravlje" je svojevremeno dolazio stranac sa Malte da Leskovcanima ponudi resenje da se oslobode tog ogromnog otpada. Za tri meseca nista nije ucinio a djubre se sa 70 tona nakupilo na 140! "Univab" ce, istice Mitrovic, prepakovati te ogromne kolicine otpada i na siguran nacin zastititi i ljude i zivotnu sredinu.
I dok u Svajcarskoj ili Austriji velike peci spaljuju strani otpad i zagrevaju svoj narod, ovde se nijedna drzavna firma ne bavi ovim "prljavim" poslom. To rade tri privatne firme.
Koliko kosta djubre
U zavisnosti od toga da li je rec o hemijskom ili farmaceutskom otpadu, cena po kilogramu se krece izmedju dva i tri evra, ukljucujuci pripremu, pakovanje i transport. Farmaceutski otpad je jeftiniji pa cena moze biti i jedan do 1,5 evra po kilogramu, jer je rec o blazem i manje opasnom otpadu koji se koristi za proizvodnju elektricne energije jer ima i odredjenu kalorijsku vrednost. Snezana Bogdanovic

-- POLITIKA: POSLEDICA RADIJACIJE ILI NESTO DRUGO NESPOKOJSTVO ZBOG NAKAZA BUJANOVAC, 20. aprila - Stanovnici koji zive u blizini cetiri lokacije u Pcinjskom okrugu: sela Reljan (u presevskoj) Bratoselce i Borovac (u bujanovackoj) i Pljackovica (brdo iznad Vranja) nestrpljivo cekaju na potpunu sanaciju terena koji je kontaminiran pre pet godina u vreme agresije NATO, kada su bombarderi Alijanse intenzivno gadjali ove predele municijom sa osiromasenim uranijumom.
Da li kao posledica zakasnele ili nedovrsene dekontaminacije, sto se ovde istice kao glavni uzrocnik, uocljivo je povecano obolevanje disajnih puteva kod dece, raz licite vrste bolesti, infekcije i smrtnost ljudi razlicite starosne dobi.
Kolika je danas objektivna ugrozenost stanovnika ovih podrucja od radijacije? Ovo pitanje Bujanovcani svakodnevno postavljaju.
Opasna tajna
Neke pojave u seoskim domacinstvima, gde umesto zdravih zivotinjskih potomaka na svet dolaze mrtve nakaze, unele su dodatno nespokojstvo i stavile znak jednakosti izmedju njih i povecane radijacije ovde.
Pre nekoliko meseci u selu Norca, u presevskoj opstini, u domacinstvu Etema Alijua ovca je ojagnjila jagnje sa osam nogu, dve prednje i sest zadnjih. A u istom selu, u porodici Recepi krava je pre nekoliko dana otelila tele bez nogu.
U selu Maratovac, takodje u presevskoj opstini, u jednom domacinstvu je krava otelila dva teleta, jedno je bilo normalno, a drugo bez ociju. Slicni slucajevi, ne toliko drasticni, zabelezeni su i u seoskim domacinstvima u bujanovackoj i vranjskoj opstini. U Veterinarskoj stanici u Presevu kazu da uzroci ovakvih slucajeva, odnosno razvojne anomalije (nakaznosti) mogu da budu razliciti i krecu se od naslednih faktora do pojacane radijacije. Ova podrucja gravitiraju prema kontaminiranom zemljistu oko sela Reljan, koje je gadjano sa oko 180 zrna osiromasenog uranijuma.
Slicnog je gledista i Miodrag Milkovic, direktor Veterinarske stanice u Bujanovcu: -Genetske malformacije mogu biti uzrok ovakvih pojava, kao mutacija odredjenih gena, sto nije neuobicajeno i sto se smatra "greskom" u medicini. Ali, postoji i objasnjenje u spoljnoj iritaciji, sto ce reci - u uranijumu - kaze on.
Povecan procenat
Milkovic istice da nije evidentiran povecan procenat nakaznih plodova, iako je znacaj te procene ireleventan, a period pojavljivanja nepredvidiv. No, ocena je da je radioaktivnost povecana i da tereni moraju biti u potpunosti sanirani.
Po misljenju Snezane Milosevic, samostalnog strucnog saradnika za zastitu zivotne sredine u SO Bujanovac, koja je i predsednik Ekoloskog drustva u ovom gradu - treba ocekivati da ce broj nakaza kod zivotinja biti u porastu u sledece cetiri godine, zbog ulaska osiromasenog uranijuma u lanac ishrane. Dovoljno jasno da se shvati kolika opasnost preti ljudima, koji su, na ovaj ili onaj nacin, ukljuceni u taj lanac ishrane, jer kontaminacija moze imati pogubno dejstvo na biljke, zivotinje i ljude. A ocigledno je da vec ima. Bas tim redosledom.
Biljke i zivotinje ne mogu da govore, a ljudi, ovi ovdasnji, vape za pomoc, ocekujuci da ce ona stici. Zivota Matic

-- DANAS: OBNOVLJENO POSTROJENJE ZA PRERADU OTPADNIH VODA PANCEVO, 16. aprila - Primopredajni ugovor za dva velika projekta na zastiti zivotne sredine u Pancevu juce su potpisali Milan Dudic, direktor Petrohemije, i Roenald Kortas, rukovodilac programa UNOPS. Rec je o primopredaji dokumentacije i projekata za sanaciju postrojenja VCM i fabrike za preradu otpadnih voda Rafinerije i Petrohemije, jer je zemljiste na kojima se oni nalaze, nakon NATO bombardovanja zagadeno zivom, etil dihloridom i vinil hloridmonomerom.
- U poslednje tri godine, od kada su strucnjaci UNOPS u Petrohemiji, predvideno je da se uradi 27 projekata, a zavrseno je samo sedam, jer nije bilo novca za vise. Petrohemija je posle bombardovanja pretrpela stetu od 400 miliona dolara, a jedino je UNOPS pomogao sa oko 4,2 miliona dolara za sanaciju. Neke projekte smo poceli da realizujemo, a za vecinu pokusavamo da kroz kredite i donacije obezbedimo bar deo sredstava, kako bismo nastavili sa unapredenjem zivotne sredine - rekao je Milan Dudic, direktor Petrohemije. Roenald Kortas je izrazio zadovoljstvo saradnjom sa ljudima iz Petrohemije i istakao da su projekti radeni po fazama, jer pre tri godine nisu mogli ni priblizno da predvide kako ce izgledati zavrsni projekti.
- Posle visegodisnjeg truda u rad se pusta celo postrojenje za preradu otpadnih voda i nadamo se da ce se projekti dugorocno odrzati. Za oba projekta do sada je potpisano vise od 80 ugovora i ovo je zavrsnica velikog i ozbiljnog posla - ocenio je Kortas. Do sada je u VCM u postrojenju za preciscavanje podzemnih voda zatrovanih EDCradijacijom izvuceno oko 50 odsto od proc enjenih kolicina zagadujucih materija. Projektom je predvideno da se zavrsi i remedijacija (filtriranje) zemljista i podzemnih voda radi brzeg smanjenja koncentracije otrovnih materija u zemljistu. Miljan Ognjanovic, direktor VCM, procenjuje da bi do kraja godine koncentracija opasnih materija bila upola manja od sadasnje. Za to ce biti potrebno jos 600.000 dolara, ali posto Petrohemija nema toliko novca, konkurisali su za kredit od 200.000 evra kod Vlade Ceske.

Sanirana fabrika za obradu otpadnih voda se testira i pustanje u rad se ocekuje 20. aprila. U njoj ce se svakog sata preraditi osam kubika otpadnih voda. Za tu fabriku UNOPS je obezbedio vise pumpi i opreme za brze i lakse pracenje koncentracije otrovnih materija u zemljistu i podzemnim vodama. Nova oprema bice ugradenja do kraja septembra ove godine.
-Ceo projekat ce kostati vise od milion i po evra, sto je mnogo vise od onog sto je prvobitno predvideno, ali je neophodno kako bi celo postrojenje zadovoljilo evropske standarde. - rekla je Jovanka Kandic, direktor Fabrike otpadnih voda. Za unapredenje zivotne sredine u Petrohemiji i Pancevu uopste potrebno je puno novca. Svih 27 projekata realizovace se u narednih nekoliko godina u zavisnosti od toga kojom brzinom se bude obezbedivao novac. V. Jovanov-Pestanac

-- DANAS: MLEKARA IZ SAJANA GODINAMA ZAGADUJE OVO SELO JOS BEZ UREDAJA ZA PRECISCAVANJE SAJAN, KIKINDA, 14. aprila -Mlekara "Sajan" vlasnistvo Sase Mancica otpadnim vodama i dalje zagaduje vazduh, zemljiste, vodotoke i bunare, dakle narusava zdravlje ljudi i zivotinja sela Sajana, a resenje ovog problema koji postoji jos od 1996. jos se ne nazire, ocenili su na sednici clanovi IO SO Kikinda.
Iako je ova mlekara registrovana da dnevno obraduje dve hiljade litara mleka, u praksi se preraduje osam hiljada, pa je ugrozavanje vece. Republicka vodoprivredna inspekcija jos je 4.jula.2003. resenjem naredila Mancicu da u roku od 60 dana njegovo preduzece uskladi nacin odlaganja voda sa Zakonom o vodama, ali se to do danas nije dogodilo. U vezi sa ovim problemom mestani tog madarskog mesta podnosili su peticije opstinskim vlastima, nagovestavali demonstracije, a do sada inspekcije Mlekari nisu zabranile rad, niti su je kaznile novcanom kaznom. Uredaj za preciscavanje otpadnih voda kosta 40 hiljada evra, receno je na zasedanju IO SO. S. J.

-- BETA: RT ARZA OCISCEN JE OD URANIJUMA PODGORICA, 13. aprila - Rt Arza, u blizini Herceg Novog, ociscen je od osiromasenog uranijuma kojim je bio zagadjen tokom bombardovanja SRJ 1999. godine, a manje kolicine niskotoksicnog uranijuma smestene su na delu rta koji je potpuno bezbedan. Predstavnici crnogorskog Ministarstva za zastitu zivotne sredine i Centra za ekotoksikoloska ispitivanja rekli su na konferenciji za novinare u Podgorici da su sa rta odstranjene sve toksicne materije i da je Crna Gora u tu svrhu izdvojila vise od 450.000 evra.
Direktorka Centra za ekotoksikoloska istrazivanja Ana Misurovic istakla je da nijedna zapadna zemlja od onih koje su ucestvovale u bombardovanju SRJ nije finansijski pomogla dekontaminaciju rta Arza, iako su, kako je navela, bile duzne da pomognu prilikom sanacije. Najavljujuci da ce u junu u Crnoj Gori biti otvoren Regionalni centar za zivotnu sredinu, ministar Boro Vucinic ocenio je da je to vazno posebno zbog toga sto je, kako se izrazio, crnogorska "strateska grana razvoj turizma, a zastita zivotne sredine preduslov za razvoj turizma u Crnoj Gori"."Kao interesantan lokalitet, Crna Gora bi morala da se stiti. Odnos prema zivotnoj sredini morao bi biti pozitivniji nego do sada", kazao je ministar za zastitu zivotne sredine.

-- BLIC: OPASNE IGRE SA HRANOM BEOGRAD , 10. aprila -Genetski modifikovana hrana predmet je sve cescih sporenja strucne javnosti sirom sveta, a sve je veci broj evropskih zemalja koje su zabranile promet ove hrane.
- Nauka jos ne moze da sagleda eventualne posledice genetski modifikovane hrane po ljudsko zdravlje, ali postoji bojazan od nestabilnosti promena, koje vise ne bi bile pod kontrolom. Narocito opasne bi mogle biti posledice kombinacija modifikovanih gena sa mikroorganizama koji parazitiraju u celiji. Svaka kombinatorika u genomu u celijama koje su podlozne infekciji mikroorganizmima, a narocito virusima, preti da napravi novu kombinatoriku izmedu genoma celije domacina i virusa. To znaci nove, izmenjene viruse i nove virusne bolesti, poput pticjeg gripa i SARS-a, mada nemamo dokaze da su oni tako nastali. S obzirom na to da se virusi i prirodno pojavljuju takvom kombinatorikom, a mi im genetskim inzenjeringom povecavamo sansu, bojim se da ce to podstaci brzinu pojavljivanja novih virusa. Oni mogu biti bezopasni, ali isto tako i izuzetno opasni. Tako mozemo pretpostaviti da cemo u poljoprivredi napraviti prvo zivotinjske nove viruse, a u zatim u kombinaciji sa njima dobiti i viruse opasne za ljude - objasnjava u razgovoru za "Blic" Lazar Ranin, vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i nas istaknuti mikrobiolog. Prema njegovim recima, napredak nauke je nuzan, pa i istrazivanja iz oblasti genetskog inzenjeringa treba nastaviti, ali uz veliku dozu opreza.
- Bojim se da je prerano da se to primeni, odnosno da izade iz laboratorije. Verifikaciju ponasanja u nekoliko narednih generacija mi jos nemamo. Obicno naucnici imaju oprez, a bojim se da sa genetski modifikovanom hranom ne zure naucnici, vec oni koji ce od toga imati profit, a to su multinacionalne kompanije. Kada naucnici nesto novo

"napipaju", a neko pokusa to da materijalizuje, onda nastaje opasnost i gubitak opreza vrlo cesto vodi u gresku - tvrdi Ranin.
Nepostojanje zakonske regulative kod nas otvara brojne mogucnosti za crno trziste genetski modifikovane hrane.
- Za sada znamo da se na nasem trzistu pojavljivala genetski modifikovana soja, zbog nekih proizvodackih specificnosti koje povecavaju kolicinu i prinos. Ona je u svakom slucaju bila dobar mamac, jer su se neki ljudi kod nas odlucili da zaseju genetski modifikovanu soju. Verovatno je bilo jos nekih sorti, za koje nemamo dokaza. Nesto je bilo i preorano i pokusavano je da se to zaustavi. Siguran sam da ce kontrola trzista u tom pogledu biti pojacana, ali mislim da nije dobro ozakoniti promet takve hrane. U buducoj zakonskoj regulativi treba imati u vidu stav mnogih zemalja Evropske unije, poput Francuske, Italije, Danske i drugih, koje su zabranile promet genetski modifikovane hrane. U tom pogledu ne treba praviti izuzetak, vec slediti stav EU. Za sada ne znamo stavove nasih zakonodavaca, ali znamo da je nas ministar poljoprivrede Ivana Dulic-Markovic blagonaklona prema genetski modifikovanoj hrani. To ne mora da znaci da ce njeno misljenje uci u zakonsku regulativu i da ce se Ministarstvo poljoprivrede zaloziti da mi odobrimo GM hranu, bar ne pre zemalja Evropske unije, kojoj tezimo da se pridruzimo - kaze Ranin. Katarina Preradovic

-- DANAS: PROFESOR DR MIRKO CVIJAN, DEKAN BIOLOSKOG FAKULTETA U BEOGRADU: NE ZAVARAVAJMO SE, NI U NASOJ ZEMLJI NEMA DOVOLJNO VODE BEOGRAD , 9. aprila - I ove godine na Svetski dan voda obelezen, 22. marta, strucnjaci su ponovo upozorili javnost da je broj stanovnika u svetu sve veci, pa je i potrosnja vode znatno uvecana, a predvida se da cemo do 2025. godine ziveti u uslovima "vodenog siromastva'', ukoliko se ne preduzmu mere zastite. Dekan Bioloskog fakulteta u Beogradu profesor doktor Mirko Cvijan kaze za Danas da voda, bez sumnje, zasluzuje nasu paznju mnogo vise od jednog dana u godini, jer bez nje ne bi bilo zivota na zemlji.
-Svetski dan voda je ustanovljen kao jedan dan u godini kada se posebna paznja obraca na vodu. Taj jedan dan je samo formalno izrazavanje neophodnosti da se iskaze postovanje prema necemu tako vaznom. Cinjenica je da smo zapoceli novi vek, koji ce biti vek vode jer je nema dovoljno. Trebalo bi imati u vidu da je manje od jedan odsto ukupne kolicine takozvane slatke vode na Zemlji moguce neposredno iskoriscavati za ljudske potrebe, dok je moguce i koriscenje i morske vode, ali je to izuzetno skupo kaze profesor Cvijan i dodaje da ubrzani rast brojnosti ljudske populacije, teznja brojnih drzava na nasoj planeti ka brzem razvoju razlicitih oblika industrije i poljoprivrede, uslovljavaju i stalni porast potreba za cistom vodom. Nakon sto vodu koriste ljudi, cista voda postaje otpadna i zagaduje okolinu smanjujucii izvore vode koja je relativno lako iskoristiljiva za preciscavanje. Ako se tome doda i neravnomeran raspored vodnih resursa na Zemlji, prilicno nepredvidive promene klime, problem nedostatka zdrave, pijace vode postajace sve izrazeniji.
- Ne bi trebalo da se zavaravamo, ni nasa zemlja nema dovoljno vode. I u tom pogledu mi smo siromasni, posebno kada se ima u vidu cinjenica da najvece reke koje teku nasom teritorijom dolaze iz drugih drzava ili su pogranicne reke. Stoga voda u njima vec na nasoj granici nije cista. Ali, mi se ni prema vodi u nasoj okolini ne odnosimo sa paznjom koju ona zasluzuje. Ono sto je svakom nasem sugradaninu poznato jesu neposredno uocljive manifestacije zagadivanja povrsinskih oblika vode. Zagadene reke, kanali i jezera, mutna voda neprijatnog mirisa sa mnostvom najraznovrsnijih otpadaka koji plutaju povrsinom vode, krupni i sitniji optad, cesto i uginule zivotinje na obalama vodotokova i jezera prilicno su uobicajena slika u nasem okruzenju - objasnjava profesor
Cvijan, naglasavajuci da to sigurno nikome nisu prijatne pojave i da bi se svako od nas lepse i prijatnije osecao pored nekog potoka bistre vode sa zelenom sumom ili livadom u pozadini, uz cvrkut ptica ili zujanje pcela. Medutim, kada se pojavi problem starog frizidera, iskoriscene automobilske gume, viska suta i tome slicno, nasi ljudi uglavnom zaboravljaju na lepotu prirode i nepotrebnu stvar bace u najblizi kanal, potok ili reku.
- Sami stvaramo probleme, a potom ocekujemo da ih neko drugi resi, ali taj neko, opet, mozemo da budemo samo mi. Mislim da ukupna svest o tome raste u svima nama, iako nedovoljno brzo - kaze profesor Mirko Cvijan. On naglasava vaznost podzemne vode, koja je, ukoliko nije zagadena, najpogodnija za iskoristavanje. U mnogim zemljama sveta ucesce podzemne vode u vodosnadbevanju stanovnistva je preko 50 odsto, a u nekima, kao na primer Danskoj, je gotovo potpuno - 98 odsto. Profesor Cvijan naglasava da je slican slucaj i u nasoj zemlji, jer je voda, recimo u beogradskom vodovodu poreklom i iz vise desetina bunara. Postupci prerade takve vode za pice mnogo su jednostavniji, a troskovi mnogo nizi nego preradivanje vode iz Save, a i voda je ujednacenijeg kvaliteta.
- O podzemnoj vodi razmisljamo tek kada se zbog nezadovoljavajuceg kvaliteta suocimo sa nestasicom zdrave pijace vode. Obicno je to zakasnelo razmisljanje. Zagadenje podzemne vode u osnovi polazi od povrsine Zemlje, jer sve ono cime zagadujemo povrsinu nase planete, u jednom duzem vremenskom periodu, dolazi i do podzemne vode. Nastaje problem koji jeste resiv, ali uz ulaganja znacajnih materijalnih sredstava. Ne bi smelo da resenje na duze staze bude ono sto vec imamo u mnogim mestima u nasoj zemlji, a to su javne cesme sa kojih se stanovnici snabdevaju vodom za pice upozorava profesor Cvijan i istice vaznost preventive, odnosno zastite podzemene i povrsinske vode od aktuelnog i potencijalnog zagadivanja.
- Smatram da bi trebalo sto vise pisati o problemu nedostatka vode. Potrebno je sto vise

emisija u medijima, koje bi govorile o potrebi i nacinima da se voda zastiti od zagadivanja, o njenom racionalnom koriscenju, postupcima kojima se ona stedi i ostalom. Ali, ne samo onda kada se direktno suocimo sa nedostatkom vode, vec mnogo pre toga, kako se sa njenim nedostatkom ne bi ni suocili. Jer, u suprotnom, zdrave, pijace vode nece biti. Ostace samo secanja na price starih alasa da se najbolja riblja corba pravila zahvatanjem vode iz reke Save u rane jutarnje sate. Da li biste to danas probali da uradite? - pita profesor Mirko Cvijan. M. Prstojevic
Dobar primer
Na Bioloskom fakultetu u Beogradu u radi se na mnogim projektima koji se bave zastitom zivotne sredine, dok naucni radnici sa ovog fakulteta ucestvuju i na brojnim projektima van fakulteta. Takode, veci broj nastavnika i saradnika Bioloskog fakutleta, ali i strucnjaci angazovani iz drugih institucija, prenose svoja teorijska i prakticna znanja studentima na Studijskoj grupi Ekologija i zastita zivotne sredine, koja vec nekoliko godina postoji na Bioloskom fakultetu.
- Kao najneposredniji doprinos u stednji vode za pice, u Institutu za botaniku i Botanickoj basti "Jevremovac", kao delu Bioloskog fakulteta, na putu smo, istice profesor Cvijan, da obezbedimo posebnu busotinu iz koje ce se voda koristiti kao tehnicka voda za sve potrebe Instituta, a posebno za zalivanje gotovo pet hektara povrsine Botanicke baste. Mozda to i ne izgleda toliko veliko i znacajno, ali kada bi se i drugi ugledali na nas, problem nedostatka vode u Beogradu, uobicajeno izrazen u letnjem periodu, ne bi postojao - kaze profesor Cvijan.

-- GLAS JAVNOSTI: AKCIJA OPSTINE I EKOLOSKOG DRUSTVA VOCKA PO PRVAKU
PROKUPLJE, 6. aprila - Prvaci gradskih i seoskih osnovnih skola u Prokuplju ucesnici su akcije "Jedan prvak, jedno drvo", koju Skupstina opstine i Ekolosko drustvo Toplica sprovode u saradnji sa Fondom za doskolovavanje mladih poljoprivrednika, Unijom zelenih, Drustvom srpskih domacina i dijasporom .
Za ovu akciju u Prokuplje je stiglo 611 sadnica sljiva, jabuka, krusaka, kajsija, visanja i jedan broj tresanja, koliko je i prvaka u sest osnovnih skola na podrucju opstine. Jedan broj sadnica voca vec je zasaden u svim dvoristima seoskih i dve osnovne skole u Prokuplju, "Milic Rakic Mirko" i "Sveti Sava", dok ce ostale sadnice voca prvaci zasaditi na ekonomiji Srednje poljoprivredne skole "Rados Jovanovic Selja".
Cilj akcije, u koju se prokupacka opstina ukljucila medu prvima u zemlji, strateski je razvoj poljoprivrede i posebno edukacija najmladih narastaja o ocuvanju zivotne sredine. Akcija ce biti nastavljena tokom celog aprila, meseca posvecenog zastiti zivotne sredine, a u prokupackim skolama s istim ciljem bice isporucene i sadnice zimzelenog drveca i siblja. J. G.

-- DNEVNIK: DJORDE DJUKIC U SENTI I KANJIZI PRIORITET PRECISCAVANJU OTPADNIH VODA SENTA, KANJIZA, 3. aprila -Opstinski funkcioneri Sente i Kanjize ocenili su prilikom jucerasnje posete predsednika PIV-a Dorda Dukica, potpredsednika PIV-a Istvana Pastora i njihovih saradnika, da su zadovoljni ostvarenom saradnjom sa pokrajinskim organima u proteklom periodu, ali su u prezentiranju potreba za realizaciju projekata u raznim oblastima istakli ocekivanja za vecom podrskom.
Dukic je izjavio da PIV i Skupstina AP Vojvodine, na osnovu omnibus zakona i prema
utvrdenim nadleznostima, nemaju mogucnosti da ucestvuju u investicijama, nego samo u nekim investicionim odrzavanjima. Znatna podrska za realizaciju mnogih projekata obezbeduje se iz Fonda za razvoj Vojvodine, pa su neki vec i realizovani.
- U ovom trenutku nema para u Fondu za razvoj, ali potrazujemo iz Republickog budzeta 930 miliona dinara od privatizovanih preduzeca iz Vojvodine. Ako se ima u vidu da je za dobijanje kredita iz Fonda za razvoj potrebno isto toliko ucesce investitora, na osnovu toga investirace se gotovo dve milijarde dinara. Od tih para moze puno toga da se uradi na resavanju problema u vojvodanskim opstinama, ali ne mogu da se podmire sve potrebe - rekao je Dukic.
Predsednici SO i Izvrsnog odbora SO Sente Atila Juhas i Derd Borsos i clanovi opstinske vlade predocili su da je medu najakutnijim ekoloskim problemima izgradnja precistaca gradskih otpadnih voda u Senti. Iste probleme istakli su i predstavnici najznacajnijih preduzeca Fabrike secera TE-TO i Fermentacione industrije ""Altek -Fermin"", koji su inicirali da se i novac koja preduzeca kao zagadivaci izdvajaju na ime raznih naknada, usmere iskljucivo za resavanje ovih problema. Po Dukicevim recima, u Vojvodini je resavanje problema vodosnabdevanja i otpadnih voda prioritet u jednom paketu. Zajednicko resavanje problema inicira se hitno i u okviru Evroregije Dunav - Kris -Moris - Tisa, jer slicne probleme imaju i u susednim regionima u Madarskoj i Rumuniji, kako bi se zajednicki kao Evrogegija DKMT pojavili pred evropskim fondovima.
- Pristup evropskim fondovima ce nam biti laksi iz proste cinjenice sto Madarska postaje clan Evropske unije, a laksi pristup imaju i Rumuni, pa ocekujemo da u paketu zajedno imamo pristup, da mozemo najoptimalnije u okviru regije resavati probleme - naglasio je Dukic.

U Kanjizi predsednici SO i Opstinske vlade Lajos Bala i Karolj Puskas, kao i rukovodioci obrazovnih, kulturnih i zdravstvenih institucija upoznali su pokrajinske funkcionere sa poteskocama koje pritiskaju ove delatnosti i nastojanjima da se realizuju neophodne investicije. Od kojih su neke, kao sto su Biblioteka sa Domom stvaralaca i Osnovna skola u Totovom Selu, vec zapoceti, a u pripremi su i druge. O tome je govorila nacelnih Odeljenja za drustvene delatnosti SO Tatjana Potrebic-Varju. Za razliku od drugih sredina, zahvaljujuci dosta i dugogodisnjim izdvajanjima gradana putem samodoprinosa, komunalna infrastruktura u kanjiskoj opstini je na solidnom nivou. Velikih pro blema ima sa fiksnom i mobilnom telefonskom mrezom.
Finansiranje potreba u zdravstvu posebno je isticano i u Senti i u Kanjizi, pri cemu je ukazivano na cinjenicu da zdravstvene ustanove imaju ogromnih poteskoca, a istovremeno predoceni su podaci da se od uplacenih para na ime zdravstvenog doprinosa znacajni viskovi odlivaju. Predsednik IO SO Kanjize Karolj Puskas naglasava da niko nema nista protiv solidarnosti, ali ukazao je da za 2002. godinu samo po tom osnovu iz kanjiske opstine odliv je bio preko milion evra, ili oko 40 odsto novca naplacenog zdravstvenog doprinosa. M. Mitrovic

-- RTS: ALARMANTNO POVECANJE EMITOVANJA UGLJEN DIOKSIDA U ATMOSFERU BEOGRAD , 2. aprila -Australijski istrazivaci su upozorili na alarmantno povecanje, u poslednje dve godine, emitovanja ugljen dioksida odgovornog za efekat 'staklene baste', sto je gotovo iskljuciva posledica sagorevanja fosilnih goriva.
Prema agenciji za naucna istrazivanja CSIRO u 2002. godini emitovano je 18,7 milijardi
tona ugljen dioksida, koji se smatra najodgovornijim za efekat 'staklene baste', odnosno globalnog zagrevanja. Prosle godine emitovano je 17,1 milijardi tona tog gasa kao proizvoda sagorevanja prirodnog gasa, uglja ili nafte.
To je znatno povecanje u odnosu na srednju godisnju kolicinu od 13,3 milijardi tona ugljen dioksida zabelezenu u poslednjih 10 godina. Izuzetak je jedini skok u 1998. glodini kada je 23 milijardi tona tog gasa otislo u atmosferu zbog velikih sumski pozara u Indoneziji.
CSIRO smatra da je najnovije povecanje iznenadujuce i alarmantno buduci da nije bilo velikih sumskih pozara i da se ipak cine napori na svetskom nivou da se smanje emisije stetnih gasova. Podaci te agencije se podudaraju sa istrazivanjima americkih naucnika.
-- EkoLink izdaje EkoForum - Forum za odrzivi razvoj i zastitu zivotne sredine (Beograd) Udruzenje registrovano kod Saveznog ministarstva pravde - reg. list 1420, br. 3684 Web: http://www.ekoforum.org.yu E-mail: ekoforum@eunet.yu Odjava na prijem: odjava@ekoforum.org.yu

2004 © Životinjsko carstvo