Kako je ovo prvi tekst
posvećen biljkama na Životinjskom carstvu, za
temu sam odabrao grupu biljaka koja se svojim načinom
ishrane najviše približava životinjama mesožderima. Fascinantna
sposobnost prilagođavanja opremila je neke od ovih biljaka
specijalizovanim nervnim sistemom, listovima i žlezdama
koji im omogućavaju da hvataju žrtvu munjevitom reakcijom.
Kako biljke mesožderi ipak predstavljaju pre izuzetak
nego pravilo, postavlja se pitanje zašto im je potrebna
čitava ta "mašinerija" i zašto se jednostavno
ne snabdevaju potrebnim supstancama na uobičajen način.
Odgovor na ovo pitanje leži u jalovim predelima i specifičnim
uslovima u kojima je na uobičajen način [kroz koren] teško
doći do azotnih jedinjenja i minerala. Neke od ovih biljaka
žive kao epifite [rastu na drugim biljkama ili životinjama
ali ne kao paraziti već sami proizvode svoju hranu] pa
su primorani da nedostatak minerala i azota nadoknađuju
hvatanjem i rastvaranjem insekata i drugih sitnih životinja.
Dionaea muscipula
U biljke mesoždere spada
oko 400 međusobno prilično različitih vrsta koje osim
specifičnog načina pribavljanja određenih supstanci uglavnom
imaju malo zajedničkog. Sve one "vare" svoj
plen procesom hemijskog razlaganja koji odgovara varenju
kod životinja. Razlaganje vrše enzimi koje biljka izlučuje,
bakterije koje biljka "gaji" na sebi ili i jedni
i drugi. Krajnji rezultat ovog procesa su azotna jedinjenja
i minerali koje biljka apsorbuje.
Biljke mesožderi pripadaju dikotiledonim biljkama,
jednoj od dve velike grupe cvetnih biljaka [druga grupa
su monokotiledone]. Najveći broj pripada redu Nephentales
a mesoždera ima i u redovima Scrophulariales
i Rosales. Ukoliko Vas zbunjuju ovi pojmovi i
niste sigurni koja hijerarhija važi: grupe ili klase se
dele na redove, redovi na familije, a familije na rodove
i vrste.
Vizuelno verovatno najpoznatija
biljka mesožder je muholovka [Dionaea muscipula]
iz reda Nephentales. Ova višegodišnja biljka
je postala pznata pre svega zahvaljujući svom izgledu
koji je mnogim piscima horor priča služio kao inspiracija.
U stvarnosti muholovnku veličina ograničava na hvatanje
insekata i sitnih životinja. Njeno prirodno stanište su
vlažni močvarni predeli Severne i Južne Karoline u Sjedinjenim
Državama. Posebno prilagođeni listovi su podeljeni na
dve podjednake polovine koje na ivicama imaju duge oštre
bodlje. Na insektima privlačnoj crvenoj sredini lista
između dve polovine nalaze se "okidači" - tri
dlačice na svakoj polovini, koje kada ih plen dotakne
aktiviraju zatvaranje lista. Privučen mirisom koji izlučuje
biljka na crvenoj unutrašnjosti lista, insekt dodirom
aktivira zamku a list se zatvara za pola sekunde. Sama
brzina iako za biljni svet izuzetna, ne predstavlja jedini
faktor uspeha. Bez "rešetki" na ivicama lista
biljka verovatno ne bi bila ni upola tako efikasna.
U slučaju da je lov uspešan žlezde u listu intenziviraju
lučenje crvenkastog enzima koji rastvara telo insekta.
Sam proces može potrajati i deset dana posle čega se list
otvara i ponovo postaje spreman za lov. Jedan list je
u stanju da proces hvatanja i varenja ponovi tri do četiri
puta posle čega se suši i otpada.
Iako
pripadaju istom rodu, drugačiji pristup ovom problemu
demonstriraju listovi biljaka koji formiraju duguljaste
ćupaste zamke u kojima se uhvaćeni insekti rastvaraju
zahvaljujući enzimima i bakterijama. Obod jednog ovakvog
ćupastog lista prekriven je veoma sitnim dlačicama usmerenim
na dole koje insektima prilično otežavaju penjanje nagore
ka izlazu iz "ćupa". Ivica oboda ima zadatak
da privuče insekte i to čini svojim sjajem i slatkastim
mirisom. Kada insekt jednom zakorači ka unutrašnjosti
povratka mu uglavnom nema, ukoliko ga ne spasu izuzetne
letačke sposobnosti. Iznuren od pokušaja da se popne uz
dlačice insekt se najčešće prepušta gravitaciji koja ga
vuče pravo u "stomak". Probavni enzimi rastvaranjem
insekta obezbeđuju nephodne sastojke za rast. Pripadnici
tri familije u koje spadaju ove biljke mogu se naći na
svim kontinentima. Evroaziju nastanjuje familija Nepenthaceae
dok se na američkom kontinentu mogu sresti mesožderke
iz familije Sarraceniaceae. Australijska
muholovka, Cephalotus follicularis sama čini familiju
Cephalotaceae. Podaci o konačnom broju vrsta
ovih biljaka variraju iz razloga što se ove biljke lako
međusobno ukrštaju i na taj način stalno povećavaju taj
broj. Najveći primerci na svetu mogu se videti u Kinabalu,
malezijskom nacionalnom parku, gde zapremina tečnosti
u samo jednom listu dostiže i 2l.
Dionaea muscipula
Treća grupacija [prema
načinu hvatanja plena] obuhvata pet rodova biljaka iz
familije Lentibulariaceae kojima je zajednički
mehurast oblik i otvor na "mehuru" okružen dlačicama.
Nastanjuju i zemlju i vodu a takođe su i najrasprostranjenije
među svim biljkama mesožderkama. Mehurovi ovih biljaka
najčešće rastu do 0.5 cm u prečniku. Kada insekti ili
manje ribe dotaknu dlačice na otvoru mehura, on se naglo
poveća ususavajući i zarobljavajući plen. "Vrata"
se iza plena zatvaraju za cca 0.3 sekunde. Ostatak procesa
veoma nalikuje onom kod ostalih biljaka mesoždera. Nakon
izvesnog vremena potrebnog za rastvaranje tela insekta
ili ribe i apsorbovanje potrebnih elemenata "vrata"
mehura se otvaraju a preostali sadržaj se ispumpava napolje.
Osim opisanih, neke biljke su razvile i sistem lučenja
providnih, lepljivih i mirišljavih kapljica koje insektima
izgledaju kao rosa. Kada dodje u kontakt sa ovim lepkom
insekt se u svojim pokušajima da se ortrgne zapravo samo
sve više umotava u smrtonosnu masu koja ga prvo udavi
a potom rastvori.
Na kraju, ukoliko se
pitate otkud tekst o ovoj grupi biljaka u odeljku "ekologija",
razmislite i sami. Nabavite li neku od pomenutih prirodnih
muholovki unapredićete svoj životni prostor na više načina.
Upotreba neprijatnih i često iritirajućih insekticida
za uništavanje letećih insekata u zatvorenim prostorijama
će postati izlišna a same prostorije će dobiti jedan i
više nego originalan detalj. Kako se u ovom slučaju radi
o višegodišnjim biljkama potrošeni novac neće biti bačen
uzalud...
Vaši
komentari
