Pregled vesti iz ekologije u SCG za januar 2005 - broj 20Pregled vesti iz ekologije u SCG za januar 2005

Pregled vesti o zaštiti životine sredine objavljujemo ljubaznošću EkoForuma-a, Foruma za održivi razvoj i zaštitu čovekove sredine

Rudarska afera: Nikl "Underground" [Izvor: Ekonomist]
Beograd, 31. januara 2005 - Početak ove godine u Srbiji obeležen je problemima oko istraživačkih i potencijalno eksploatacionih prava za rudu jednog malo poznatog, ali ne manje vrednog, metala – nikla. Naime, gotovo dva meseca nakon što je resorno Ministartsvo rudarstva i energetike izdalo dozvolu kompaniji Dinara Nikl, da počne sa istraživačkim bušenjem na području Mokre Gore, kao potencijalnog bogatog nalazišta rude ovog metala, to odobrenje je povučeno. Iz ministarstva je saopšteno da je odobrenje za istraživanje povučeno na zahtev Dinara Nikl-a, ćerke firme britanske kompanije "Europian-nikl". Međutim kako “Ekonomist”, nezvanično saznaje predstavnici te kompanije ne samo da nisu podneli takav zahtev, već će tokom ove nedelje doći u Beograd i izložiti svoju tehnologiju vađenja nikla iz rude koja ne ugrožava životnu sredinu.

Ministarstvo rudarstva i energetike je u novembru prošle godine odobrilo istraživanje ruda na području Mokre Gore firmi "Dinara nikl", koja je u vlasništvu kompanije "Europian Nickel PLC" sa sedištem u Londonu. "Od prostora na kome su odobreni istražni radovi biće izuzeta lokacija koju je Zavod za zaštitu prirode proglasio zonom "prethodne" zaštite, što znači da bi tek trebalo da postane zaštićeni prostor prirode", istakao je samo dan pre povlačenja Đorđe Mihajlović, zamenik ministra rudarstva i energetike. Istom prilikom Dejan Rajković, pomoćnik ministra za rudarstvo, potvrdio je da su geološka istraživanja bezopasna za turističku i prirodnu vrednost ovog kraja i neće ostaviti posledice. "Pravo na istraživanje se ne odnosi na eksploataciju ruda. Da bi neko dobio pravo da kopa rudu potrebno je da dobije desetak saglasnosti nadležnih institucija i to nekoliko ministarstava", objasnio je on i dodao da su u ovom području moguća nalazišta nikla, gvožđa i kobalta.

Britanska firma bi za istraživanje i eksploataciju zaposlila između 400 i 500 radnika, i angažovala domaće podizvođače za one oblasti u kojima mogu da rade srpske firme. Dinara Nikl bi prava za eksploataciju i istraživanje uzela pod koncesiju, najverovatnije u periodu od 30 godina, što je uobičajen period takve koncesije u svetskoj praksi.

Prema informacijama iz područja Mokre Gore neka istraživanja već su počela. Polovinom decembra u ovom kraju boravili su geolog iz firme "Dinara nikl" iz Beograda i izvesni Kristijan Masurenko, nemački državljanin, koji se predstavljao kao specijalista za istraživanje ruda. Njih dvojica su obišli zaseoke Glibetići, Kolakovići, Markovići i Bojići, ali nije objavljeno koja istraživanja su obavili.

Mediji u Srbiji objavili su da firma "Dinara nikl" u stvari nema šta ni da istražuje u Mokroj Gori. Krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka beogradska "Geosonda" obavila je na tom terenu detaljna ispitivanja, rezultati su poznati i nisu se mogli promeniti za 50 godina – pišu mediji. Prema tim izvorima, prethodna istraživanja pokazala su da je procenat nikla u otkrivenoj rudi od 0,6 do 0,7 odsto odnosno da je deset puta manji od procenta koji se smatra ekonomski isplativim.

“Došli smo i da podataka, da se u ovakvim slučajevima, kada je ruda siromašna u preradi kasnije troše ogromne količine vode i sumporne kiseline i da su ljudi iz londonske kompanije već bacili oko na jezero RHE "Bajina Bašta" na Tari. Šta će upotreba sumporne kiseline doneti prirodi ovog kraja njih ne interesuje - tvrde sagovornici beogradskog "Glasa".

Prema rečima Rajka Krunića, iz firme Geosonda-IMS, koja je za račun Dinara Nikla i uradila istraživanja područja Mokre gore, radi se o potencijalnom nalazištu od oko milijardu tona rude, od čega bi oko 300 miliona tona moglo biti eksploataciono raspoloživo. Prostom računicom, ako se uzme da je prosečan koncesioni vek 30 godina, to znači da bi se svake godine vadilo oko 10 miliona tona rude, sa procentom metala u rudi od 0,7 odsto. Vrednost metala po prosečnoj ceni od 12.000 dolara po toni bio bi oko 615 miliona dolara godišnje, pri čemu se ne računa prihod od kobalta i gvožđa kojih takođe ima. Po rečima Krunića, radilo bi se o podzemnoj eksploataciji, gde se kompletan proces izdvajanja nikla “luženjem” obavlja pod zemljom i ne utiče na površinu ispod koje se radi. Prema planu ulazak u ležište bio bi udaljen desetak kilometara od popularne Šarganske osmice i lokaliteta Etno-sela.

Dobar primer za to predstavlja rudnik cinka i olova Belo brdo, čiji se podzemni hodnici prostiru i ispod Pančićevog vrha na Kopaoniku, koji je deo nacionalnog parka, pa to ipak ne predstavlja smetnju.

Dodatnu opasnost, predstavlja činjenica da se ovo nalazište prostire delom i na teritoriji Republike Srpske, te da se potencijalni investitor može odlučiti da eksploataciju otpočne tamo. Takođe, istoj firmi odobrena su istraživanja na još jednom lokalitetu, ali za sada za taj deo nema primedbi. Inače takav postupak ta kompanija uspešno primenjuje u Turskoj. Pa ipak, kako ističe Krunić, pre otpočinjanja radova bilo bi neophodno uraditi ekološku studiju da li i u kojoj meri oba operacija može biti štetna, a ne da se tim argumentima koriste nestručni ljudi.

Prijava protiv ministra [Izvor: Beta/B92]
Beograd, 31. januara 2005 - Ekološki pokret SCG podneo je krivičnu prijavu protiv ministra u Vladi Srbije za nauku i zaštitu životne sredine. Pokret optužuje Aleksandra Popovića da radi na stvaranju uslova za izgradnju nuklearne elektrane na području Srbije. "Donošenjem Nacrta zakona o zaštiti od jonizirajućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti, Popović je sa saradnicima izvršio pripremu za izgradnju nuklearne elektrane, što je izričito zabranjeno Zakonom o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Jugoslaviji", navodi se u saopštenju. U saopštenju se precizira da su krivične prijave protiv Popovića, njegovih zamenika, pomoćnika i saradnika i direktora Uprave za zaštitu životne sredine Miroslava Nikčevića podnete javnom tužiocu i MUP-u Srbije.
I ministar će da tuži
Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine negiralo je navode Ekološkog pokreta SCG da resorni ministar Aleksandar Popović radi na "stvaranju uslova za izgradnju nuklearne elektrane" u Srbiji i najavilo da će ministar protiv pokreta podneti kontratužbu zbog, kako se tvrdi, "iznetih laži i uvreda".

To Ministartsvo u saopštenju od ponedeljka navodi da u tekstu predloga Nacrta zakona o zaštititi od jonizujućeg zračenja ni na jednom mestu nije navedeno da će tim zakonom prestati da važi postojeći Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana.

Kvar u rumunskoj nuklearnoj centrali u Černavodi [Izvor: Tanjug]
Bukurešt, 30. januara 2005 - Rumunska nuklearna centrala u Černavodi, na jugoistoku zemlje, zatvorena je zbog tehničkog kvara, ali u havariji nije registrovana pojačana radioaktivnosti izvan namenskih postrojenja, saopštilo je danas ministarstvo privrede u Bukureštu. U saopštenju je precizirano da je u noći izmedju petka i subote, prilikom rutinske kontrole primećena neispravnost "na slavini sistema hitnog zaustavljanja".

Okrugli sto u Nisu: "Parkovi ili Benzinske pumpe" [Izvor: Centar FORUM]
Nis, 26. januara 2005 (Centar FORUM) - Dana 25. januara 2005.godine u Medija Centru Niskih Narodnih Novina, odrzan je okrugli sto na temu: PARKOVI ILI BENZUNSKE PUMPE. Povod za odzavanje ovog okruglog stola je rekonstrukcija benzinskih pumpi preduzeca LUKOIL u Nisu. Naime sve te pumpe su izgradjene u parkovima, na raskrsnicama i u neposrednoj blizini stambenih objekata, zbog cega su gradjani zatrazili da se one izmetse sa tih lokacija, jer ugrozavaju zivotnu sredinu. Okruglom stolu je prisustvovao i zamenik generalnog direktora LUKOIL-a za Srbiju i Crnu Goru. Okruglom stolu je prisustvovalo oko 60 ljudi.

Gradjani su iznosili probleme i zahteve za izmestanjem ovih benzinskih pimpi sa ovih lokacija i predlagali da se LUKOIL-u ponude druge lokacije koje su prema DUP-u odredjene za gradnju benzinskih pumpi. Na kraju, je uzeo rec i predstavnik LUKOIL-a i rekao da on vidi resenje problema u izboru novih lokacija za te benzinske pumpe, sto je propraceno aplauzom prisutnih gradjana.

Znanost i priroda u Parizu [Izvor: !Alert.zeleni.hr]
Osijek, 24. januara 2005 (!Alert.zeleni.hr) - Danas je u Parizu počela četverodnevna Međunarodna konferencija o biološkoj raznolikosti pod temom: Znanost i upravljanje. Konferencija se održava do pod pokroviteljstvom francuskog predsjednika Jacquesa Chiraca i generalnog direktora UNESCO -a Koichiroa Matsuura, a prema riječima organizatora ona je dio "globalnih napora za zaustavljanje gubitka biološke raznolikosti do 2010. godine" te osiguravanja dugoročne zaštite prirode i održivog korištenja prirodnih bogatstava kao i njihove ravnopravne raspodjele.

Vodeći znanstvenici u ovome području, političari i predstavnici nevladinih organizacija danas su se okupili kako bi utvrdili sadašnje stanje znanja te izrazili stavove oko kontroverznih pitanja u zaštiti prirode, što bi trebalo pomoći poltičarima da shvate važnost biološke raznolikosti do 2010. godine, kao i njezinu povezanost s održivim razvojem.

Priroda najbitnija za opstanak čovječanstva
Organizatori ističu da se naša planeta suočava s "masovnim gubitkom svih oblika života" za koje su makar djelomično odgovorni svi stanovnici, ali najviše donositelji političkih odluka. Znanstvenici su također istakli da ta pitanja moraju zabrinuti sve ljude jer je priroda najbitnija za budućnost čovječanstva.
Na fotografiji: Bjeloglavi sup je jedna od ugroženih vrsta u Hrvatskoj. Usprkos tome i dalje ih ubijaju

Biološka raznolikost kao pojam je nastao tijekom 80-ih godina a službeno je na svjetskoj razini upotrijebljen na Svjetskom sastanku o Zemlji 1992. godine. Pojam obuhvaća sve žive vrste, od njihove genetske strukture do raznolikosti ekosistema koje stvaraju te povezanost između živih vrsta i njihova okoliša. Ta povezanost je prirodna cjelina sa svim svojim pojedinačnim osobitostima.

Novi apel za očuvanje prirode
Iako je 1992. godine potpisana Konvencija o biološkoj raznolikosti, koju je ratificiralo 170 zemalja, a na globalnoj razini se uočava napredak, ipak se gubitak živih vrsta nastavlja što pokazuju crvene liste ugroženih vrsta. Znanstvenici na konferenciji u Parizu potpisat će Apel znanstvenika za biološku raznolikost, koji se sastoji od tri glavna dijela:
1. biološka raznolikost je prirodna baština i najveće bogatstvo za svako ljudsko biće
2. biološka raznolikost se uništava nesrazmjerno s ljudskim aktivnostima
3. potreban je odlučan napor za shvaćanje, zaštitu i održivo korištenje biološke raznolikosti.

Tekst konvencije je radni materijal na koji će svi sudionici konferencije staviti svoje amandmane.

Opširnije: Konferencija o biološkoj raznolikosti: Znanost i upravljanje - Pariz na linku http://www.recherche.gouv.fr/biodiv2005paris/en/editorial.htmKoristan link:
http://alert.zeleni.hr

Geološka istraživanja neće ugroziti životnu sredinu Mokre Gore? [Izvor: EkoForum]
Beograd, 24. januara 2005 - "Geološka istraživanja na području Mokre Gore neće ni na koji način ugroziti ekološke, turističke i druge prirodne vrednosti tog kraja", izjavio je danas zamenik ministra rudarstva i energetike Djordje Mihajlović. On je, na konferenciji za novinare, podsetio da je resorno ministarstvo na osnovu Zakona o geološkim istraživanjima odobrilo preduzeću "Dinara nikl" iz Beograda geološka istraživanja na području Mokre Gore ali da se još ne zna da li će započeti i eksploatacija te rude. Mihajlović je naveo da je beogradsko preduzeće "Dinara nickl" u skladu sa zakonom dobilo pravo na geološka istraživanja rude nikla na području Mokre Gore na površini od približno 100 kvadratnih kilometara i dodao da je iz te površine izuzeto oko deset kvadratnih kilometara područja oko Šarganske osmice i etno sela.

Preduzeće "Dinara nikl" osnovano je u Beogradu, a u potpunosti pripada engleskoj kompaniji "Juropien nikl" (Europien Nickel) sa sedištem u Londonu. Ministarstvo je ovom preduzeću izdalo rešenje za geološka istraživanja do 5. novembra ove godine, rekao je Mihajlović i objasnio da ona neće ostaviti posledice na životnu sredinu.

Zamenik ministra rudarstva i energetike istakao je da je osnovni cilj odobrenih istraživanja, u koja je predviđeno da se u prvoj godini uloži oko 56 miliona dinara, to da se prostorno utvrde i geološki ispitaju količine i kvalitet rude koja bi eventualno mogla ekonomično da se eksploatiše.

Pomoćnik ministra za sektor rudarstva Dejan Rajković naveo je da je za odluku o početku eksploatacije rude nikla na ovom području bilo neophodno pribaviti saglasnost opštine Užice, kao i saglasnosti Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva rudarstva i energetike.

Rajković je dodao da se prema nekim istraživanjima koja su vršena do sada ruda nikla na području Mokre Gore nalazi na velikoj dubini i objasnio da bi se početkom njene eksploatacije sve radilo prirodnim putem, bez narušavanja prirodne sredine, uz napomenu da na prostoru Mokre Gore, pored rude nikla, ima i rude gvožđa i kobalta.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je u toku prošle godine utrošeno približno šest miliona evra za geološka istraživanja, od čega su četiri miliona evra uložili stranci, a ostala sredstva domaće firme koje su uglavnom bile zainteresovane za istraživanja kamenoloma.

Međutim, nadležni u opštini Užice, izjavili su za medije, da građani, rukovodeći se iskustvima iz drugih krajeva, gde su se vršila iskopavanja nikla, ne gledaju blagonaklono na odluku Vlade.

Zamenik predsednika opštine Užice Milomir Sredojević, kaže za B92: "Imajući u vidu iskustva, koja imaju sredine u kojima su vršene ekspolatacije rude nikla, mislim da je ovde jako negativna reakcija građana, koji su upoznati sa onim što eksploatacija i prerada nikla izaziva i da će ovde doći do nekih opštih protesta građana i da uopšte ovde neće biti tako lako pokrenuti jednu takvu proizvodnju."

Sredojević kaže i da će užičke vlasti proslediti tužbu na rešenje Ministarstva energetike, odnosno da će zahtevati privremenu zabranu tog rešenja do konačne odluke Vrhovnog suda. On navodi da je problem u tome što je istraživanjem predviđen prostor koji je zaštićen.

I nevladina organizacija Akademika iz Užica energično protestvuje protiv stava Ministarstva rudarstva i energetike da se dozvoli istraživanje ležišta rude nikla u kompleksu Mokre gore i podržava inicijativu Skupštine opštine Užice da se kroz upravni spor zabrani svako dalje istraživanje terena za potrebe bilo ove bilo svake druge industrijske eksploatacije koja bi podrazumevala izmene terena i poremećaj ekosistema.

Prijave protiv vlasnika šuma koji nisu uništavali legla gubara [Izvor: Saopštenje VRS]
Beograd, 20. januara 2005 - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije saopštilo je da su akcije na uništavanju jajnih legala štetnog insekta gubara do sada sprovedene na 40 odsto državnih i dva odsto privatnih šuma, što je nezadovoljavajuće u odnosu na ukupnu površinu zaraženu gubarom. Naredbom ministra o sprovođenju mera zaštite šuma i drugog bilja od gubara određeno je da korisnici i sopstvenici šuma, vlasnici voćnjaka i drugog bilja izvrše uništavanje gubarevih jajnih legala najkasnije do 15. decembra 2004. godine, podseća se u saopštenju i dodaje da je saglasno zakonskim ovlašćenjima Republička šumarska inspekcija počela da podnosi prekršajne prijave protiv neodgovornih vlasnika, kao i korisnika šuma koji nisu ispoštovali ovaj rok. Vlasnicima privatnih šuma, koji ne izvrše obavezu uklanjanja jajnih legala u skladu sa planovima gazdovanja šumama u privatnoj svojini, stručna služba Javnog preduzeća ''Srbijašume'' neće odobravati seču šume kao meru sprečavanja slabljenja vitalnosti i očuvanja šuma, ističe se u saopštenju. Štab za borbu protiv gubara na području Srbije predložio je listu aktivnih materija na bazi kojih bi se mogli koristiti preparati u borbi protiv gubara, navodi se u saopštenju i ističe da je ova lista istaknuta na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na adresi http://www.minpolj.sr.gov.yu/. U cilju zaštite šuma i sprečavanja šteta velikih razmera, Ministarstvo je u saopštenju ukazalo na neophodnost poštovanja odredbi zakona i intenziviranje propisanih mera i uputilo poziv predstavnicima lokalnih samouprava sa područja ugroženih gubarom da pronađu načine i sredstva kako bi se gubar što efikasnije suzbio.

U pripremi Akcioni plan zaštite životne sredine za rafinerijske kapacitete NIS-a
[ Izvor: EkoForum]
Beograd, 20. januara 2005 - Ministar za nauku i zaštitu životne sredine u Vladi Republike Srbije Aleksandar Popović sa predstavnicima Ministarstva rudarstva i energetike, kao i rukovodstvom Naftne industrije Srbije (NIS) održao je danas sastanak na kojem su dogovoreni dalji koraci koji obavezuju NIS-a da do kraja januara dostavi Akcioni plan zaštite životne sredine za svoje rafinerijske kapacitete. Akcionim planom će se definisati urgentne, kratkoročne i dugoročne mere u ovoj oblasti. NIS je prihvatio i obavezu da nastavi sa realizacijom započetih kratkoročnih mera u cilju smanjenja uticaja na životnu sredinu. Na sledećem sastanku predstavnika ova dva ministarstva i rukovodstva NIS-a, koji će biti održan do kraja ovog mesecaa, zajednički će biti razmotren Akcioni plan i konkretni koraci koje će NIS preduzeti u cilju rešavanja identifikovanih problema u oblasti zaštite životne sredine.

Postavljanje osam mernih mesta na izlivima beogradske kanalizacije [Izvor: Beoinfo]
Beograd, 20. januara 2005 - Uz saglasnost gradonačelnika Beograda, radovi na postavljanju osam mernih uređaja na izlivima beogradske kanalizacije povereni su, posle postupka javne nabavke, Institutu „Jaroslav Černi” iz Beograda. Novom mernom opremom, vrednom 44.680.000 dinara (bez poreza), obavljaće se sve hemijske analize 90 odsto otpadnih voda koje se izlivaju u Dunav i Savu. Ovakvim analizama precizno će se određivati količine otpadnih voda koje se iz kanalizacije ispuštaju u vodotoke, njihov kvalitet i drugi parametri, što je i osnovni uslov za planiranje kanalizacionog sistema grada i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
– Tretman otpadnih voda je suštinski važna stvar za Beograd. Jedan od ključnih uslova za ulazak u Evropsku uniju je, između ostalog, baš regulisanje otpadnih voda, pogotovu u velikim gradovima. Oprema koja će se nabaviti daće pravu sliku o tome kakva su postrojenja za preradu potrebna Beogradu da bi rešio taj problem – rekao je gradonačelnik Nenad Bogdanović na današnjoj konferenciji za novinare. Merna oprema biće postavljena kod Starog savskog mosta, Pančevačkog mosta, na Ušću, Adi Huji (dva merna mesta), na starom Mokroluškom i Višnjičkom kolektoru i kolektoru u Kapetan Mišinoj ulici.

Kraj januara u znaku obnovljivih izvora energije [Izvor: EkoForum]
Beograd, 20. januara 2005 - Gotovo u isto vreme krajem januara u Nemačkoj i Velikoj Britaniji biće održani međunarodni susreti posvećeni promovisanju i razvoju obnovljivih izvora energije. U Berlinu će 26. i 27. januara biti održan međunarodni kongres o energetskoj efikasnosti i korišćenju obnovljivih energetskih izvora pod nazivom “Čista energija 2005”. Uporedo s kongresom, trajaće i izložba na kojoj će više desetina evropskih kompanija prikazati najnovije tehnologije i opremu za korišćenje obnovljivih izvora energije. Na kongresu će učestvovati oko 800 stručnjaka i biće predstavljeni novi međunarodni projekti na polju korišćenja alternativnih izvora energije.

Međunarodna konferencija o razvoju obnovljivih izvora energije biće održana 31. januara i 1. februara u Londonu, u organizaciji Poslovnog saveta Komonvelta. Skup ima za cilj da ohrabri vlade i privatni sektor na veću saradnju u istraživanju, finansiranju i primeni novih tehnologija za korišćenje obnovljivih energetskih izvora – energije vetra, sunca, biomase, mora, kao i geotermalne i drugih izvora energije. Očekuje se učešće međunarodnih asocijacija iz područja energetike, funkcionera Svetske banke, kao i nadležnih ministara iz više zemalja.

Pitanje korišćenja obnovljivih energetskih izvora postaje sve aktuelnije kako se ograničavaju resursi fosilnih goriva koja, takođe, imaju veoma štetne posledice po životnu sredinu. Ipak, prosečne cene nafte, uglja i gasa na relativno su niskom nivou, a zapadni stručnjaci iznose procene da ni na duži vremenski period – od 15 godina, udeo korišćenja obnovljivih izvora energije u svetu ne može da bude veći od deset odsto.

Prema ekspertskim prognozama, do 2050. godine svet će trošiti 15 puta više energije nego vek ranije, a dosad je potvrđeno da globalnih rezervi nafte ima za samo 37 godina, gasa za 61 godinu, a uglja za 211 godina. Upravo zbog toga velike svetske kompanije sve više počinju da investiraju u solarnu i energiju vetra.

Više o konferencijama u Berlinu i Londonu možete saznati na internet stranicama:
http://www.energiemessen.de/engl
http://www.cbcglobelink.org/cbcglobelink/events/RENEC04/index.htm

Za zelene krošnje Srbije [ Izvor: Škola za opstanak]
Beograd, 19. januara 2005 - Možete li da zamislite letnji dan u šumi ili voćnjaku bez hladovine, pod krošnjama bez i jednog lista? To je upravo ono što može da nam se dogodi ovoga leta! Šumama Srbije koje su poslednjih nekoliko vekova stradale u ratovima, pred naletima urbanizacije i eksploatacije, sada preti opasnost od insekta gubara (Lymantria dispar L.), jedne od najvećih štetočina lišćarskih šuma i voćnjaka, koja periodično doživljava prenamnožavanje (gradaciju). Prošle, 2004. godine, prisustvo gubara zabeleženo je na površini od 360.000 hektara, od čega je 200.000 h u privatnom posedu. Zahvaćena je teritorija opština koje pokrivaju oko 50% teritorije Srbije. Ove godine se očekuje dalja ekspanzija ove štetočine što ionako osiromašeni šumski fond može da dovede do ivice opstanka.
Posledice
Štete koje pričinjava gubar u stadijumu gusenice su dvojake: direktne – kroz gubitak lisne mase, i indirektne u vidu gubitka u prirastu, izostanka plodonošenja, fiziološkog slabljenja i sušenja stabala (čime se stvaraju povoljni uslovi za napad drugih biljnih bolesti i štetočina), narušavanja estetike prostora itd. U godinama masovnog namnoženja kao što je sada slučaj, gusenice se intenzivno hrane lišćem gotovo svih drvenastih vrsta (izuzev jasena) i izazivaju golobrste na velikim prostorima.
Saveznici
Prirodni neprijatelj gubara je Calosoma Sicopanthia, “najlepša evropska buba, sa krilima duginih boja, koja dnevno pojede i do 80 gusenica.” Po svedočenju ekologa, prilikom prethodne najezde gubara (1999.) od trenutka pojave Calosome u Istočnoj Srbiji, “za samo dve nedelje više nigde nije mogla da se vidi ni jedna gusenica gubara. Nedelju dana kasnije, usred avgusta, čitava šuma je olistala novim, svetlozelenim lišćem.” Prema mišljenju stručnjaka sa Biološkog fakulteta, gajenje ove bube mogao bi da bude uspešan ekološki odgovor na najezdu gubara. Ali, da bi smo mogli da računamo na pomoć Prirode, moramo i sami da pomognemo i učinimo prvi korak
Način borbe
Najjednostavniji i ekološki najprimereniji način suzbijanja gubara je skidanje (struganje) jajnih legala gubara (oker-smeđih, vunastih grudvica koje prekrivaju stablo) zajedno sa delom mrtve kore oštrim predmetom, sakupljanje u džakove ili posude i spaljivanje na za to određenom mestu. Drugi način borbe je natapanje petrolejom ili naftom, kojoj se dodaje malo bitulita, sunđerom pričvršćenim na štapu, dužine 2 ili više metara, zavisno od mesta polaganja legala. Gubar se u stadijumu jajeta (grupisanih u jajna legla koja mogu imati 400-1600 jaja) nalazi sve do prvih toplih prolećnih dana, kada po piljenju gusenica kreće u brst. Tada je njegovo suzbijanje moguće jedino prskanjem biološkim, biotehničkim ili hemijskim preparatima, što iziskuje dodatnu opremu, znatna finansijska sredstva i nosi opasnost od uzgrednih ekoloških šteta. Zato je pravi trenutak za spašavanje šuma upravo sada!
Odakle početi?
Svetske nesreće nas nikada ne ostavljaju ravnodušnim, već nas pozivaju na solidarnost sa onima kojima je pomoć zaista potrebna. Takođe, ne bi trebalo da zatvaramo oči ni pred opasnošću u sopstvenom dvorištu koja preti da se pretvori u ekološku nesreću, ako ne odreagujemo odmah i na pravi način.

Ako želite da se uključite u akciju za spas šuma koju je pokrenulo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, najbolje je da se obratite direktno lokalnim šumskim gazdinstvima ili predstavnicima lokalne uprave i vidite na koji način možete da pomognete. Potrebna je dobra volja, nešto elementarnih sredstava koja svako domaćinstvo već ima i vreme koje ćete posvetiti drveću u svom kraju. U ovoj akciji treba da učestvuju svi: pojedinci, ustanove, preduzeća, udruženja građana, škole... Svaka pomoć i lokalna inicijativa su dobrodošli! Posebna je odgovornost na vlasnicima šuma u privatnom posedu koje su i najzahvaćenije i predstavljaju izvor odakle se ova štetočina širi.

Ovo nije samo apel za borbu protiv gubara, već i poziv za očuvanje preostalih šuma i svakog drveta u Srbiji. Budimo prijatelji naših šuma za dobro naše i budućih generacija. Kao što je drveće nama oduvek bilo i jeste prijatelj: hladom svojih krošnji i toplotom sa ognjišta, plodovima na našim trpezama i svojom lepotom pod nebom i pod svodovima naših domova. Budimo svesni i savesni, pomozimo našim šumama koliko možemo, sada kada je stvarno potrebno. Naše šume to zaslužuju.

Za zelene krošnje Srbije
“Škola za opstanak”

Osobe za kontakt
Gordana Brun
e-mail: brun@yubc.net
Tomislav Trbojević
e-mail: tomato@net.yu
064/26 52 916

Zabranjen rad jednog postrojenja "NIS-Rafinerija nafte Pančevo" [Izvor: EkoForum]
Beograd, 14. januara 2005 - Uprava za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije izdala je rešenje kojim se preduzeću "NIS-Rafinerija nafte Pančevo" nalaže da odmah zaustavi rad postrojenja za "lomljenje viskoziteta" SERIJA - 200, sve dok se ne sprovedu tehničko-tehnološke mere koje će dovesti do smanjenja emisije specifičnih zagađujućih materija sa postrojenja. Na osnovu izveštaja monitoringa Zavoda za zaštitu zdravlja Pančevo, republički inspektor konstatovao je da koncentracija benzena na mernim mestima - Vojlovica pokazuje vrednost 80 mg/mł, i Vatrogasni dom vrednost 135 mg/mł - što znatno prevazilazi vrednosti definisane Pravilnikom o graničnim vrednostima, metodama merenja imisija, kriterijuma za uspostavljanje mernih mesta i evidencije podataka, navodi se u saopštenju.

Prema članu 18 stav 3. Zakona o zaštiti životne sredine, u slučaju prekoračenja graničnih vrednosti imisija, zagađivač je dužan da, na zahtev nadležnog inspekcijskog organa, preduzme tehničko-tehnološke mere i druge potrebne mere za smanjenje emisije, kako bi se koncentracije štetnih i opasnih materija u najkraćem roku svele na propisane granične vrednosti emisije, bez obzira na to da li pojedinačni zagađivač vazduha ispunjava granične vrednosti emisije, zaključuje se u saopštenju.

Zbog bespravnog prometa jelki pokrenute prekršajne prijave [Izvor: EkoForum]
Beograd, 14. januara 2005 – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da je uoči novogodišnjih praznika šumarska inspekcija izvršila 174 kontrole prometa četinarskih stabala i sadnog materijala, odnosno novogodišnjih jelki na teritoriji Republike, prilikom kojih je u bespravnom prometu pronađeno 405 jelki. U saopštenju se navodi da su prekršajne prijave podnete protiv 8 osoba i da su pomenuta četinarska stabla zaplenjena, dok su ostala kontrolisana stabla posedovala urednu dokumentaciju o poreklu, prometu, kao i zdravstvenom stanju.

Uprava za šume procenjuje da je, zahvaljujući mnogobrojnim aktivnostima vladinog i nevladinog sektora, učinjen značajan pomak u regulisanju problema bespravnih seča i prometa novogodišnjih jelki. U saopštenju se ističe da Uprava za šume izražava zahvalnost svim organizacijama koje su učestvovale u akcijama i poziva sve građane da jelke sa busenom vrate prirodi.

Predstavljeno prvo srpsko postrojenje za reciklažu otpada [Izvor: EkoForum]
Beograd, 12. januara 2005 - Projektantsko preduzeće "Lola" predstavilo je danas prvo postrojenje za reciklažu komunalnog i industrijskog otpada srpske konstrukcije i proizvodnje čija je vrednost oko četiri miliona evra. Ministar nauke i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Aleksandar Popović je tom prilikom najavio da će Vlada podržati pomenuti projekat i da će nastojati da ga što više srpskih gradova i opština prihvati i otvori svoje pogone za preradu smeća. Nastojaćemo da tokom 2005. i 2006. godine zaživi što više tih pogona i da opštine dobiju povoljne kredite za njihovo otvaranje, istakao je Popović i podsetio na to da je ovaj pogon za reciklažu proizvod srpske pameti i tehnologije, što Vlada u potpunosti podržava.

Prema njegovim rečima, u februaru će biti održan sastanak predstavnika Ministarstva, Uprave za zaštitu životne sredine, "Lole" i zainteresovanih opština i gradova kako bi se utvrdilo koliko će pogona za reciklažu smeća i u kom roku biti otvoreno u Srbiji. Generalni direktor "Lole" Slobodan Jakšić istakao je da je njegovo preduzeće prodalo taj projekat Parizu i da se očekuje povoljan odgovor od Marseja. On je naglasio da bi jedan pogon, čiji je kapacitet prerade smeća 1200 tona dnevno, bio dovoljan da podmiri potrebe Beograda.

Jakšić je, uz napomenu da je za isplativo poslovanje jednog postrojenja potrebno minumum 200 hiljada stanovnika, objasnio da se više opština i gradova može udružiti da otvori postrojenje u kome se obrađuje smeće i razdvaja papir, drvo, staklo, metal i slično, koji se zatim presuju i odvoze na deponiju. Direktor Uprave za zaštitu životne sredine Miroslav Nikčević naglasio je da je "Lolin" pogon pogodan za obradu otpada iz Nuklearnog instituta u Vinči i da će se Uprava zalagati za to da projekat zaživi i tamo.

....naslovna strana		....pretraživanje
	Pregled vesti iz ekologije u SCG za januar 2005 - broj 20

	Pregled vesti o zaštiti životine sredine objavljujemo ljubaznošću EkoForuma-a, Foruma za održivi razvoj i zaštitu čovekove sredine Rudarska afera: Nikl "Underground" [Izvor: Ekonomist] Beograd, 31. januara 2005 - Početak ove godine u Srbiji obeležen je problemima oko istraživačkih i potencijalno eksploatacionih prava za rudu jednog malo poznatog, ali ne manje vrednog, metala – nikla. Naime, gotovo dva meseca nakon što je resorno Ministartsvo rudarstva i energetike izdalo dozvolu kompaniji Dinara Nikl, da počne sa istraživačkim bušenjem na području Mokre Gore, kao potencijalnog bogatog nalazišta rude ovog metala, to odobrenje je povučeno. Iz ministarstva je saopšteno da je odobrenje za istraživanje povučeno na zahtev Dinara Nikl-a, ćerke firme britanske kompanije "Europian-nikl". Međutim kako “Ekonomist”, nezvanično saznaje predstavnici te kompanije ne samo da nisu podneli takav zahtev, već će tokom ove nedelje doći u Beograd i izložiti svoju tehnologiju vađenja nikla iz rude koja ne ugrožava životnu sredinu. Ministarstvo rudarstva i energetike je u novembru prošle godine odobrilo istraživanje ruda na području Mokre Gore firmi "Dinara nikl", koja je u vlasništvu kompanije "Europian Nickel PLC" sa sedištem u Londonu. "Od prostora na kome su odobreni istražni radovi biće izuzeta lokacija koju je Zavod za zaštitu prirode proglasio zonom "prethodne" zaštite, što znači da bi tek trebalo da postane zaštićeni prostor prirode", istakao je samo dan pre povlačenja Đorđe Mihajlović, zamenik ministra rudarstva i energetike. Istom prilikom Dejan Rajković, pomoćnik ministra za rudarstvo, potvrdio je da su geološka istraživanja bezopasna za turističku i prirodnu vrednost ovog kraja i neće ostaviti posledice. "Pravo na istraživanje se ne odnosi na eksploataciju ruda. Da bi neko dobio pravo da kopa rudu potrebno je da dobije desetak saglasnosti nadležnih institucija i to nekoliko ministarstava", objasnio je on i dodao da su u ovom području moguća nalazišta nikla, gvožđa i kobalta. Britanska firma bi za istraživanje i eksploataciju zaposlila između 400 i 500 radnika, i angažovala domaće podizvođače za one oblasti u kojima mogu da rade srpske firme. Dinara Nikl bi prava za eksploataciju i istraživanje uzela pod koncesiju, najverovatnije u periodu od 30 godina, što je uobičajen period takve koncesije u svetskoj praksi. Prema informacijama iz područja Mokre Gore neka istraživanja već su počela. Polovinom decembra u ovom kraju boravili su geolog iz firme "Dinara nikl" iz Beograda i izvesni Kristijan Masurenko, nemački državljanin, koji se predstavljao kao specijalista za istraživanje ruda. Njih dvojica su obišli zaseoke Glibetići, Kolakovići, Markovići i Bojići, ali nije objavljeno koja istraživanja su obavili. Mediji u Srbiji objavili su da firma "Dinara nikl" u stvari nema šta ni da istražuje u Mokroj Gori. Krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka beogradska "Geosonda" obavila je na tom terenu detaljna ispitivanja, rezultati su poznati i nisu se mogli promeniti za 50 godina – pišu mediji. Prema tim izvorima, prethodna istraživanja pokazala su da je procenat nikla u otkrivenoj rudi od 0,6 do 0,7 odsto odnosno da je deset puta manji od procenta koji se smatra ekonomski isplativim. “Došli smo i da podataka, da se u ovakvim slučajevima, kada je ruda siromašna u preradi kasnije troše ogromne količine vode i sumporne kiseline i da su ljudi iz londonske kompanije već bacili oko na jezero RHE "Bajina Bašta" na Tari. Šta će upotreba sumporne kiseline doneti prirodi ovog kraja njih ne interesuje - tvrde sagovornici beogradskog "Glasa". Prema rečima Rajka Krunića, iz firme Geosonda-IMS, koja je za račun Dinara Nikla i uradila istraživanja područja Mokre gore, radi se o potencijalnom nalazištu od oko milijardu tona rude, od čega bi oko 300 miliona tona moglo biti eksploataciono raspoloživo. Prostom računicom, ako se uzme da je prosečan koncesioni vek 30 godina, to znači da bi se svake godine vadilo oko 10 miliona tona rude, sa procentom metala u rudi od 0,7 odsto. Vrednost metala po prosečnoj ceni od 12.000 dolara po toni bio bi oko 615 miliona dolara godišnje, pri čemu se ne računa prihod od kobalta i gvožđa kojih takođe ima. Po rečima Krunića, radilo bi se o podzemnoj eksploataciji, gde se kompletan proces izdvajanja nikla “luženjem” obavlja pod zemljom i ne utiče na površinu ispod koje se radi. Prema planu ulazak u ležište bio bi udaljen desetak kilometara od popularne Šarganske osmice i lokaliteta Etno-sela. Dobar primer za to predstavlja rudnik cinka i olova Belo brdo, čiji se podzemni hodnici prostiru i ispod Pančićevog vrha na Kopaoniku, koji je deo nacionalnog parka, pa to ipak ne predstavlja smetnju. Dodatnu opasnost, predstavlja činjenica da se ovo nalazište prostire delom i na teritoriji Republike Srpske, te da se potencijalni investitor može odlučiti da eksploataciju otpočne tamo. Takođe, istoj firmi odobrena su istraživanja na još jednom lokalitetu, ali za sada za taj deo nema primedbi. Inače takav postupak ta kompanija uspešno primenjuje u Turskoj. Pa ipak, kako ističe Krunić, pre otpočinjanja radova bilo bi neophodno uraditi ekološku studiju da li i u kojoj meri oba operacija može biti štetna, a ne da se tim argumentima koriste nestručni ljudi. Prijava protiv ministra [Izvor: Beta/B92] Beograd, 31. januara 2005 - Ekološki pokret SCG podneo je krivičnu prijavu protiv ministra u Vladi Srbije za nauku i zaštitu životne sredine. Pokret optužuje Aleksandra Popovića da radi na stvaranju uslova za izgradnju nuklearne elektrane na području Srbije. "Donošenjem Nacrta zakona o zaštiti od jonizirajućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti, Popović je sa saradnicima izvršio pripremu za izgradnju nuklearne elektrane, što je izričito zabranjeno Zakonom o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Jugoslaviji", navodi se u saopštenju. U saopštenju se precizira da su krivične prijave protiv Popovića, njegovih zamenika, pomoćnika i saradnika i direktora Uprave za zaštitu životne sredine Miroslava Nikčevića podnete javnom tužiocu i MUP-u Srbije. I ministar će da tuži Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine negiralo je navode Ekološkog pokreta SCG da resorni ministar Aleksandar Popović radi na "stvaranju uslova za izgradnju nuklearne elektrane" u Srbiji i najavilo da će ministar protiv pokreta podneti kontratužbu zbog, kako se tvrdi, "iznetih laži i uvreda". To Ministartsvo u saopštenju od ponedeljka navodi da u tekstu predloga Nacrta zakona o zaštititi od jonizujućeg zračenja ni na jednom mestu nije navedeno da će tim zakonom prestati da važi postojeći Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana. Kvar u rumunskoj nuklearnoj centrali u Černavodi [Izvor: Tanjug] Bukurešt, 30. januara 2005 - Rumunska nuklearna centrala u Černavodi, na jugoistoku zemlje, zatvorena je zbog tehničkog kvara, ali u havariji nije registrovana pojačana radioaktivnosti izvan namenskih postrojenja, saopštilo je danas ministarstvo privrede u Bukureštu. U saopštenju je precizirano da je u noći izmedju petka i subote, prilikom rutinske kontrole primećena neispravnost "na slavini sistema hitnog zaustavljanja". Okrugli sto u Nisu: "Parkovi ili Benzinske pumpe" [Izvor: Centar FORUM] Nis, 26. januara 2005 (Centar FORUM) - Dana 25. januara 2005.godine u Medija Centru Niskih Narodnih Novina, odrzan je okrugli sto na temu: PARKOVI ILI BENZUNSKE PUMPE. Povod za odzavanje ovog okruglog stola je rekonstrukcija benzinskih pumpi preduzeca LUKOIL u Nisu. Naime sve te pumpe su izgradjene u parkovima, na raskrsnicama i u neposrednoj blizini stambenih objekata, zbog cega su gradjani zatrazili da se one izmetse sa tih lokacija, jer ugrozavaju zivotnu sredinu. Okruglom stolu je prisustvovao i zamenik generalnog direktora LUKOIL-a za Srbiju i Crnu Goru. Okruglom stolu je prisustvovalo oko 60 ljudi. Gradjani su iznosili probleme i zahteve za izmestanjem ovih benzinskih pimpi sa ovih lokacija i predlagali da se LUKOIL-u ponude druge lokacije koje su prema DUP-u odredjene za gradnju benzinskih pumpi. Na kraju, je uzeo rec i predstavnik LUKOIL-a i rekao da on vidi resenje problema u izboru novih lokacija za te benzinske pumpe, sto je propraceno aplauzom prisutnih gradjana. Znanost i priroda u Parizu [Izvor: !Alert.zeleni.hr] Osijek, 24. januara 2005 (!Alert.zeleni.hr) - Danas je u Parizu počela četverodnevna Međunarodna konferencija o biološkoj raznolikosti pod temom: Znanost i upravljanje. Konferencija se održava do pod pokroviteljstvom francuskog predsjednika Jacquesa Chiraca i generalnog direktora UNESCO -a Koichiroa Matsuura, a prema riječima organizatora ona je dio "globalnih napora za zaustavljanje gubitka biološke raznolikosti do 2010. godine" te osiguravanja dugoročne zaštite prirode i održivog korištenja prirodnih bogatstava kao i njihove ravnopravne raspodjele. Vodeći znanstvenici u ovome području, političari i predstavnici nevladinih organizacija danas su se okupili kako bi utvrdili sadašnje stanje znanja te izrazili stavove oko kontroverznih pitanja u zaštiti prirode, što bi trebalo pomoći poltičarima da shvate važnost biološke raznolikosti do 2010. godine, kao i njezinu povezanost s održivim razvojem. Priroda najbitnija za opstanak čovječanstva Organizatori ističu da se naša planeta suočava s "masovnim gubitkom svih oblika života" za koje su makar djelomično odgovorni svi stanovnici, ali najviše donositelji političkih odluka. Znanstvenici su također istakli da ta pitanja moraju zabrinuti sve ljude jer je priroda najbitnija za budućnost čovječanstva. Na fotografiji: Bjeloglavi sup je jedna od ugroženih vrsta u Hrvatskoj. Usprkos tome i dalje ih ubijaju Biološka raznolikost kao pojam je nastao tijekom 80-ih godina a službeno je na svjetskoj razini upotrijebljen na Svjetskom sastanku o Zemlji 1992. godine. Pojam obuhvaća sve žive vrste, od njihove genetske strukture do raznolikosti ekosistema koje stvaraju te povezanost između živih vrsta i njihova okoliša. Ta povezanost je prirodna cjelina sa svim svojim pojedinačnim osobitostima. Novi apel za očuvanje prirode Iako je 1992. godine potpisana Konvencija o biološkoj raznolikosti, koju je ratificiralo 170 zemalja, a na globalnoj razini se uočava napredak, ipak se gubitak živih vrsta nastavlja što pokazuju crvene liste ugroženih vrsta. Znanstvenici na konferenciji u Parizu potpisat će Apel znanstvenika za biološku raznolikost, koji se sastoji od tri glavna dijela: 1. biološka raznolikost je prirodna baština i najveće bogatstvo za svako ljudsko biće 2. biološka raznolikost se uništava nesrazmjerno s ljudskim aktivnostima 3. potreban je odlučan napor za shvaćanje, zaštitu i održivo korištenje biološke raznolikosti. Tekst konvencije je radni materijal na koji će svi sudionici konferencije staviti svoje amandmane. Opširnije: Konferencija o biološkoj raznolikosti: Znanost i upravljanje - Pariz na linku http://www.recherche.gouv.fr/biodiv2005paris/en/editorial.htmKoristan link: http://alert.zeleni.hr Geološka istraživanja neće ugroziti životnu sredinu Mokre Gore? [Izvor: EkoForum] Beograd, 24. januara 2005 - "Geološka istraživanja na području Mokre Gore neće ni na koji način ugroziti ekološke, turističke i druge prirodne vrednosti tog kraja", izjavio je danas zamenik ministra rudarstva i energetike Djordje Mihajlović. On je, na konferenciji za novinare, podsetio da je resorno ministarstvo na osnovu Zakona o geološkim istraživanjima odobrilo preduzeću "Dinara nikl" iz Beograda geološka istraživanja na području Mokre Gore ali da se još ne zna da li će započeti i eksploatacija te rude. Mihajlović je naveo da je beogradsko preduzeće "Dinara nickl" u skladu sa zakonom dobilo pravo na geološka istraživanja rude nikla na području Mokre Gore na površini od približno 100 kvadratnih kilometara i dodao da je iz te površine izuzeto oko deset kvadratnih kilometara područja oko Šarganske osmice i etno sela. Preduzeće "Dinara nikl" osnovano je u Beogradu, a u potpunosti pripada engleskoj kompaniji "Juropien nikl" (Europien Nickel) sa sedištem u Londonu. Ministarstvo je ovom preduzeću izdalo rešenje za geološka istraživanja do 5. novembra ove godine, rekao je Mihajlović i objasnio da ona neće ostaviti posledice na životnu sredinu. Zamenik ministra rudarstva i energetike istakao je da je osnovni cilj odobrenih istraživanja, u koja je predviđeno da se u prvoj godini uloži oko 56 miliona dinara, to da se prostorno utvrde i geološki ispitaju količine i kvalitet rude koja bi eventualno mogla ekonomično da se eksploatiše. Pomoćnik ministra za sektor rudarstva Dejan Rajković naveo je da je za odluku o početku eksploatacije rude nikla na ovom području bilo neophodno pribaviti saglasnost opštine Užice, kao i saglasnosti Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva rudarstva i energetike. Rajković je dodao da se prema nekim istraživanjima koja su vršena do sada ruda nikla na području Mokre Gore nalazi na velikoj dubini i objasnio da bi se početkom njene eksploatacije sve radilo prirodnim putem, bez narušavanja prirodne sredine, uz napomenu da na prostoru Mokre Gore, pored rude nikla, ima i rude gvožđa i kobalta. Prema njegovim rečima, u Srbiji je u toku prošle godine utrošeno približno šest miliona evra za geološka istraživanja, od čega su četiri miliona evra uložili stranci, a ostala sredstva domaće firme koje su uglavnom bile zainteresovane za istraživanja kamenoloma. Međutim, nadležni u opštini Užice, izjavili su za medije, da građani, rukovodeći se iskustvima iz drugih krajeva, gde su se vršila iskopavanja nikla, ne gledaju blagonaklono na odluku Vlade. Zamenik predsednika opštine Užice Milomir Sredojević, kaže za B92: "Imajući u vidu iskustva, koja imaju sredine u kojima su vršene ekspolatacije rude nikla, mislim da je ovde jako negativna reakcija građana, koji su upoznati sa onim što eksploatacija i prerada nikla izaziva i da će ovde doći do nekih opštih protesta građana i da uopšte ovde neće biti tako lako pokrenuti jednu takvu proizvodnju." Sredojević kaže i da će užičke vlasti proslediti tužbu na rešenje Ministarstva energetike, odnosno da će zahtevati privremenu zabranu tog rešenja do konačne odluke Vrhovnog suda. On navodi da je problem u tome što je istraživanjem predviđen prostor koji je zaštićen. I nevladina organizacija Akademika iz Užica energično protestvuje protiv stava Ministarstva rudarstva i energetike da se dozvoli istraživanje ležišta rude nikla u kompleksu Mokre gore i podržava inicijativu Skupštine opštine Užice da se kroz upravni spor zabrani svako dalje istraživanje terena za potrebe bilo ove bilo svake druge industrijske eksploatacije koja bi podrazumevala izmene terena i poremećaj ekosistema. Prijave protiv vlasnika šuma koji nisu uništavali legla gubara [Izvor: Saopštenje VRS] Beograd, 20. januara 2005 - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije saopštilo je da su akcije na uništavanju jajnih legala štetnog insekta gubara do sada sprovedene na 40 odsto državnih i dva odsto privatnih šuma, što je nezadovoljavajuće u odnosu na ukupnu površinu zaraženu gubarom. Naredbom ministra o sprovođenju mera zaštite šuma i drugog bilja od gubara određeno je da korisnici i sopstvenici šuma, vlasnici voćnjaka i drugog bilja izvrše uništavanje gubarevih jajnih legala najkasnije do 15. decembra 2004. godine, podseća se u saopštenju i dodaje da je saglasno zakonskim ovlašćenjima Republička šumarska inspekcija počela da podnosi prekršajne prijave protiv neodgovornih vlasnika, kao i korisnika šuma koji nisu ispoštovali ovaj rok. Vlasnicima privatnih šuma, koji ne izvrše obavezu uklanjanja jajnih legala u skladu sa planovima gazdovanja šumama u privatnoj svojini, stručna služba Javnog preduzeća ''Srbijašume'' neće odobravati seču šume kao meru sprečavanja slabljenja vitalnosti i očuvanja šuma, ističe se u saopštenju. Štab za borbu protiv gubara na području Srbije predložio je listu aktivnih materija na bazi kojih bi se mogli koristiti preparati u borbi protiv gubara, navodi se u saopštenju i ističe da je ova lista istaknuta na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na adresi http://www.minpolj.sr.gov.yu/. U cilju zaštite šuma i sprečavanja šteta velikih razmera, Ministarstvo je u saopštenju ukazalo na neophodnost poštovanja odredbi zakona i intenziviranje propisanih mera i uputilo poziv predstavnicima lokalnih samouprava sa područja ugroženih gubarom da pronađu načine i sredstva kako bi se gubar što efikasnije suzbio. U pripremi Akcioni plan zaštite životne sredine za rafinerijske kapacitete NIS-a [ Izvor: EkoForum] Beograd, 20. januara 2005 - Ministar za nauku i zaštitu životne sredine u Vladi Republike Srbije Aleksandar Popović sa predstavnicima Ministarstva rudarstva i energetike, kao i rukovodstvom Naftne industrije Srbije (NIS) održao je danas sastanak na kojem su dogovoreni dalji koraci koji obavezuju NIS-a da do kraja januara dostavi Akcioni plan zaštite životne sredine za svoje rafinerijske kapacitete. Akcionim planom će se definisati urgentne, kratkoročne i dugoročne mere u ovoj oblasti. NIS je prihvatio i obavezu da nastavi sa realizacijom započetih kratkoročnih mera u cilju smanjenja uticaja na životnu sredinu. Na sledećem sastanku predstavnika ova dva ministarstva i rukovodstva NIS-a, koji će biti održan do kraja ovog mesecaa, zajednički će biti razmotren Akcioni plan i konkretni koraci koje će NIS preduzeti u cilju rešavanja identifikovanih problema u oblasti zaštite životne sredine. Postavljanje osam mernih mesta na izlivima beogradske kanalizacije [Izvor: Beoinfo] Beograd, 20. januara 2005 - Uz saglasnost gradonačelnika Beograda, radovi na postavljanju osam mernih uređaja na izlivima beogradske kanalizacije povereni su, posle postupka javne nabavke, Institutu „Jaroslav Černi” iz Beograda. Novom mernom opremom, vrednom 44.680.000 dinara (bez poreza), obavljaće se sve hemijske analize 90 odsto otpadnih voda koje se izlivaju u Dunav i Savu. Ovakvim analizama precizno će se određivati količine otpadnih voda koje se iz kanalizacije ispuštaju u vodotoke, njihov kvalitet i drugi parametri, što je i osnovni uslov za planiranje kanalizacionog sistema grada i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. – Tretman otpadnih voda je suštinski važna stvar za Beograd. Jedan od ključnih uslova za ulazak u Evropsku uniju je, između ostalog, baš regulisanje otpadnih voda, pogotovu u velikim gradovima. Oprema koja će se nabaviti daće pravu sliku o tome kakva su postrojenja za preradu potrebna Beogradu da bi rešio taj problem – rekao je gradonačelnik Nenad Bogdanović na današnjoj konferenciji za novinare. Merna oprema biće postavljena kod Starog savskog mosta, Pančevačkog mosta, na Ušću, Adi Huji (dva merna mesta), na starom Mokroluškom i Višnjičkom kolektoru i kolektoru u Kapetan Mišinoj ulici. Kraj januara u znaku obnovljivih izvora energije [Izvor: EkoForum] Beograd, 20. januara 2005 - Gotovo u isto vreme krajem januara u Nemačkoj i Velikoj Britaniji biće održani međunarodni susreti posvećeni promovisanju i razvoju obnovljivih izvora energije. U Berlinu će 26. i 27. januara biti održan međunarodni kongres o energetskoj efikasnosti i korišćenju obnovljivih energetskih izvora pod nazivom “Čista energija 2005”. Uporedo s kongresom, trajaće i izložba na kojoj će više desetina evropskih kompanija prikazati najnovije tehnologije i opremu za korišćenje obnovljivih izvora energije. Na kongresu će učestvovati oko 800 stručnjaka i biće predstavljeni novi međunarodni projekti na polju korišćenja alternativnih izvora energije. Međunarodna konferencija o razvoju obnovljivih izvora energije biće održana 31. januara i 1. februara u Londonu, u organizaciji Poslovnog saveta Komonvelta. Skup ima za cilj da ohrabri vlade i privatni sektor na veću saradnju u istraživanju, finansiranju i primeni novih tehnologija za korišćenje obnovljivih energetskih izvora – energije vetra, sunca, biomase, mora, kao i geotermalne i drugih izvora energije. Očekuje se učešće međunarodnih asocijacija iz područja energetike, funkcionera Svetske banke, kao i nadležnih ministara iz više zemalja. Pitanje korišćenja obnovljivih energetskih izvora postaje sve aktuelnije kako se ograničavaju resursi fosilnih goriva koja, takođe, imaju veoma štetne posledice po životnu sredinu. Ipak, prosečne cene nafte, uglja i gasa na relativno su niskom nivou, a zapadni stručnjaci iznose procene da ni na duži vremenski period – od 15 godina, udeo korišćenja obnovljivih izvora energije u svetu ne može da bude veći od deset odsto. Prema ekspertskim prognozama, do 2050. godine svet će trošiti 15 puta više energije nego vek ranije, a dosad je potvrđeno da globalnih rezervi nafte ima za samo 37 godina, gasa za 61 godinu, a uglja za 211 godina. Upravo zbog toga velike svetske kompanije sve više počinju da investiraju u solarnu i energiju vetra. Više o konferencijama u Berlinu i Londonu možete saznati na internet stranicama: http://www.energiemessen.de/engl http://www.cbcglobelink.org/cbcglobelink/events/RENEC04/index.htm Za zelene krošnje Srbije [ Izvor: Škola za opstanak] Beograd, 19. januara 2005 - Možete li da zamislite letnji dan u šumi ili voćnjaku bez hladovine, pod krošnjama bez i jednog lista? To je upravo ono što može da nam se dogodi ovoga leta! Šumama Srbije koje su poslednjih nekoliko vekova stradale u ratovima, pred naletima urbanizacije i eksploatacije, sada preti opasnost od insekta gubara (Lymantria dispar L.), jedne od najvećih štetočina lišćarskih šuma i voćnjaka, koja periodično doživljava prenamnožavanje (gradaciju). Prošle, 2004. godine, prisustvo gubara zabeleženo je na površini od 360.000 hektara, od čega je 200.000 h u privatnom posedu. Zahvaćena je teritorija opština koje pokrivaju oko 50% teritorije Srbije. Ove godine se očekuje dalja ekspanzija ove štetočine što ionako osiromašeni šumski fond može da dovede do ivice opstanka. Posledice Štete koje pričinjava gubar u stadijumu gusenice su dvojake: direktne – kroz gubitak lisne mase, i indirektne u vidu gubitka u prirastu, izostanka plodonošenja, fiziološkog slabljenja i sušenja stabala (čime se stvaraju povoljni uslovi za napad drugih biljnih bolesti i štetočina), narušavanja estetike prostora itd. U godinama masovnog namnoženja kao što je sada slučaj, gusenice se intenzivno hrane lišćem gotovo svih drvenastih vrsta (izuzev jasena) i izazivaju golobrste na velikim prostorima. Saveznici Prirodni neprijatelj gubara je Calosoma Sicopanthia, “najlepša evropska buba, sa krilima duginih boja, koja dnevno pojede i do 80 gusenica.” Po svedočenju ekologa, prilikom prethodne najezde gubara (1999.) od trenutka pojave Calosome u Istočnoj Srbiji, “za samo dve nedelje više nigde nije mogla da se vidi ni jedna gusenica gubara. Nedelju dana kasnije, usred avgusta, čitava šuma je olistala novim, svetlozelenim lišćem.” Prema mišljenju stručnjaka sa Biološkog fakulteta, gajenje ove bube mogao bi da bude uspešan ekološki odgovor na najezdu gubara. Ali, da bi smo mogli da računamo na pomoć Prirode, moramo i sami da pomognemo i učinimo prvi korak Način borbe Najjednostavniji i ekološki najprimereniji način suzbijanja gubara je skidanje (struganje) jajnih legala gubara (oker-smeđih, vunastih grudvica koje prekrivaju stablo) zajedno sa delom mrtve kore oštrim predmetom, sakupljanje u džakove ili posude i spaljivanje na za to određenom mestu. Drugi način borbe je natapanje petrolejom ili naftom, kojoj se dodaje malo bitulita, sunđerom pričvršćenim na štapu, dužine 2 ili više metara, zavisno od mesta polaganja legala. Gubar se u stadijumu jajeta (grupisanih u jajna legla koja mogu imati 400-1600 jaja) nalazi sve do prvih toplih prolećnih dana, kada po piljenju gusenica kreće u brst. Tada je njegovo suzbijanje moguće jedino prskanjem biološkim, biotehničkim ili hemijskim preparatima, što iziskuje dodatnu opremu, znatna finansijska sredstva i nosi opasnost od uzgrednih ekoloških šteta. Zato je pravi trenutak za spašavanje šuma upravo sada! Odakle početi? Svetske nesreće nas nikada ne ostavljaju ravnodušnim, već nas pozivaju na solidarnost sa onima kojima je pomoć zaista potrebna. Takođe, ne bi trebalo da zatvaramo oči ni pred opasnošću u sopstvenom dvorištu koja preti da se pretvori u ekološku nesreću, ako ne odreagujemo odmah i na pravi način. Ako želite da se uključite u akciju za spas šuma koju je pokrenulo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, najbolje je da se obratite direktno lokalnim šumskim gazdinstvima ili predstavnicima lokalne uprave i vidite na koji način možete da pomognete. Potrebna je dobra volja, nešto elementarnih sredstava koja svako domaćinstvo već ima i vreme koje ćete posvetiti drveću u svom kraju. U ovoj akciji treba da učestvuju svi: pojedinci, ustanove, preduzeća, udruženja građana, škole... Svaka pomoć i lokalna inicijativa su dobrodošli! Posebna je odgovornost na vlasnicima šuma u privatnom posedu koje su i najzahvaćenije i predstavljaju izvor odakle se ova štetočina širi. Ovo nije samo apel za borbu protiv gubara, već i poziv za očuvanje preostalih šuma i svakog drveta u Srbiji. Budimo prijatelji naših šuma za dobro naše i budućih generacija. Kao što je drveće nama oduvek bilo i jeste prijatelj: hladom svojih krošnji i toplotom sa ognjišta, plodovima na našim trpezama i svojom lepotom pod nebom i pod svodovima naših domova. Budimo svesni i savesni, pomozimo našim šumama koliko možemo, sada kada je stvarno potrebno. Naše šume to zaslužuju. Za zelene krošnje Srbije “Škola za opstanak” Osobe za kontakt Gordana Brun e-mail: brun@yubc.net Tomislav Trbojević e-mail: tomato@net.yu 064/26 52 916 Zabranjen rad jednog postrojenja "NIS-Rafinerija nafte Pančevo" [Izvor: EkoForum] Beograd, 14. januara 2005 - Uprava za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije izdala je rešenje kojim se preduzeću "NIS-Rafinerija nafte Pančevo" nalaže da odmah zaustavi rad postrojenja za "lomljenje viskoziteta" SERIJA - 200, sve dok se ne sprovedu tehničko-tehnološke mere koje će dovesti do smanjenja emisije specifičnih zagađujućih materija sa postrojenja. Na osnovu izveštaja monitoringa Zavoda za zaštitu zdravlja Pančevo, republički inspektor konstatovao je da koncentracija benzena na mernim mestima - Vojlovica pokazuje vrednost 80 mg/mł, i Vatrogasni dom vrednost 135 mg/mł - što znatno prevazilazi vrednosti definisane Pravilnikom o graničnim vrednostima, metodama merenja imisija, kriterijuma za uspostavljanje mernih mesta i evidencije podataka, navodi se u saopštenju. Prema članu 18 stav 3. Zakona o zaštiti životne sredine, u slučaju prekoračenja graničnih vrednosti imisija, zagađivač je dužan da, na zahtev nadležnog inspekcijskog organa, preduzme tehničko-tehnološke mere i druge potrebne mere za smanjenje emisije, kako bi se koncentracije štetnih i opasnih materija u najkraćem roku svele na propisane granične vrednosti emisije, bez obzira na to da li pojedinačni zagađivač vazduha ispunjava granične vrednosti emisije, zaključuje se u saopštenju. Zbog bespravnog prometa jelki pokrenute prekršajne prijave [Izvor: EkoForum] Beograd, 14. januara 2005 – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da je uoči novogodišnjih praznika šumarska inspekcija izvršila 174 kontrole prometa četinarskih stabala i sadnog materijala, odnosno novogodišnjih jelki na teritoriji Republike, prilikom kojih je u bespravnom prometu pronađeno 405 jelki. U saopštenju se navodi da su prekršajne prijave podnete protiv 8 osoba i da su pomenuta četinarska stabla zaplenjena, dok su ostala kontrolisana stabla posedovala urednu dokumentaciju o poreklu, prometu, kao i zdravstvenom stanju. Uprava za šume procenjuje da je, zahvaljujući mnogobrojnim aktivnostima vladinog i nevladinog sektora, učinjen značajan pomak u regulisanju problema bespravnih seča i prometa novogodišnjih jelki. U saopštenju se ističe da Uprava za šume izražava zahvalnost svim organizacijama koje su učestvovale u akcijama i poziva sve građane da jelke sa busenom vrate prirodi. Predstavljeno prvo srpsko postrojenje za reciklažu otpada [Izvor: EkoForum] Beograd, 12. januara 2005 - Projektantsko preduzeće "Lola" predstavilo je danas prvo postrojenje za reciklažu komunalnog i industrijskog otpada srpske konstrukcije i proizvodnje čija je vrednost oko četiri miliona evra. Ministar nauke i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Aleksandar Popović je tom prilikom najavio da će Vlada podržati pomenuti projekat i da će nastojati da ga što više srpskih gradova i opština prihvati i otvori svoje pogone za preradu smeća. Nastojaćemo da tokom 2005. i 2006. godine zaživi što više tih pogona i da opštine dobiju povoljne kredite za njihovo otvaranje, istakao je Popović i podsetio na to da je ovaj pogon za reciklažu proizvod srpske pameti i tehnologije, što Vlada u potpunosti podržava. Prema njegovim rečima, u februaru će biti održan sastanak predstavnika Ministarstva, Uprave za zaštitu životne sredine, "Lole" i zainteresovanih opština i gradova kako bi se utvrdilo koliko će pogona za reciklažu smeća i u kom roku biti otvoreno u Srbiji. Generalni direktor "Lole" Slobodan Jakšić istakao je da je njegovo preduzeće prodalo taj projekat Parizu i da se očekuje povoljan odgovor od Marseja. On je naglasio da bi jedan pogon, čiji je kapacitet prerade smeća 1200 tona dnevno, bio dovoljan da podmiri potrebe Beograda. Jakšić je, uz napomenu da je za isplativo poslovanje jednog postrojenja potrebno minumum 200 hiljada stanovnika, objasnio da se više opština i gradova može udružiti da otvori postrojenje u kome se obrađuje smeće i razdvaja papir, drvo, staklo, metal i slično, koji se zatim presuju i odvoze na deponiju. Direktor Uprave za zaštitu životne sredine Miroslav Nikčević naglasio je da je "Lolin" pogon pogodan za obradu otpada iz Nuklearnog instituta u Vinči i da će se Uprava zalagati za to da projekat zaživi i tamo.
....nestali		....ko je autor
....kućni ljubimci		....usluge
....ekologija		....kontakt
....divljina		....saradnja
....forum		zahvaljujem se....
....saopštenja		....adrese
....galerija









	2003-2005 © Životinjsko carstvo