.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... galerija

.... svaštara

.... forum

Istrebljena Stellerova morska krava




Georg Wilhelm StellerStellerova morska krava (Hydrodamalis gigas) je rođaka još uvek postojećih životinja: dugonga (Dugong dugon), i lamantina (takođe poznatog i kao manati - Trichechus spp) i bila je daleko najveća životinja u redu sirena (Sirenia), grupe morskih sisara biljojeda koji izgledom podsećaju na velike foke, ali su zapravo bliže slonovima. Prvi put je opisao 1741. Georg Wilhelm Steller, (slika levo) doktor medicine i glavni prirodnjak na drugoj ekspediciji ka Kamčatki istraživača Vitusa Beringa. (slika desno dole)

Vitus BeringDo 1768. godine, samo 27 godina nakon što su ih Evropljani otkrili, trome i lake za hvatanje, morske krave su lovom potpuno istrebljene. Steller je načinio jedini detaljan opis iz prve ruke. Drugi prirodnjaci su zapisivali svoja saznanja u svojim dnevnicima, ali nijedan od njih nije video živu morsku kravu. Stellerovi opisi su, uz ostatke skeleta, poređenje sa dugongom i nekim zapisima pomoraca, kasnije omogućili naučnicima da rekonstruišu (koliko je to moguće) anatomiju Stellerovih morskih krava i način života.

Georg Steller, i ostali članovi posade Beringovog broda "St. Peter" potonuli su kod obale Kamčatke početkom novembra 1741. Preživeli su proveli više meseci na ostrvu koje je kasnije nazvano Beringovo ostrvo. Za to vreme, Steller je prikupljao brojne informacije o navikama morske krave kao i precizna merenja njene anatomije. Beringova posada je radi ishrane ubila prve morske krave 6 nedelja pre nego su napustili ostrvo u avgustu 1742. Meso ove džinovske morske krave, opisano kao slično telećem ili junećem mesu, bilo je ključno za njihov oporavak od brodoloma i poboljšanje zdravlja u poslednjim fazama pravljenja novog plovila od ostataka olupine "St. Peter". Stellerov opis je objavljen i na latinskom jeziku 1751. godine u izdanju "De Bestiis Marinis" ("Morske zveri").

Crtež Stellerove morske krave

Kada su se preživeli 1742. vratili na Kamčatku priča o odličnom mesu morskih krava se brzo raširila među pomorcima. Svake godine nove lovačke ekspedicije su svraćale na Beringovo ostrvo i tamo provodile 8 - 9 meseci loveći druge životinje radi krzna i hraneći se mesom morskih krava. Mnoge od ovih ekspedicija su prezimljavale na Beringovom ostrvu kako bi lovili i odnosili meso morskih krava na dalja putovanja do Aleutskih ostrva i Severne Amerike koja su trala po 3-4 godine.

Drugi istraživač, Jakovljev, je sam bio veoma iznenađen načinom lova morskih krava koje opisuje kao brutalan i bahat. Prema njegovim zapisima, lovci bi jednostavno ušetali među životinje u plitkoj vodi, gađali bi jednu od njih i puštali je da otpliva, očekujući da ubrzo ugine od povreda i dopluta na obalu gde bi mogli da pokupe njeno telo. Na taj način, samo jedna od pet morskih krava pogođenih harpunom ili puščanom vatrom bi ikada bila pokupljana iz vode; većina ranjenih bi bežanjem samo izbegla neposrednu smrt, ali bi uginula kasnije na pučini od povreda...i time bila potpuno nepotrebno ubijena...

Jakovljev je po povratku na Kamčatku vlastima uputio zahtev za zabranu lova na morske krave kako bi se izbeglo istrebljenje ali iako je po nekim izvorima takva zabrana bila izdata - Stellerovoj morskoj kravi više nije bilo spasa...Njena populacija je u tom trenutku već bila brojčano u nepovratnom opadanju.

Skelet Stellerove morske krave

Istraživač Martin Sauer je 1768. godine u svom dnevniku opisao ubistvo poslednje poznate Stellerove morske krave. Prema drugom izvoru, stanovnici Beringovog ostrva oko 1770. godine tvrde da i dalje ubijaju i jedu morske krave. Prema zapisima jednog poljskog prirodnjaka, morske krave su opstajale u području Beringovog ostrva sve do 1830. a domoroci su svedočili da ih ima u blizini Beringovog ostrva i u zoni Aleutskih ostrva sve do 1860.

U dvadesetom veku, 1910. godine, more je navodno izbacilo telo Stellerove morske krave na obalu Rta Čaplin (Cape Chaplin) (na severnom kraju zaliva Anadir u Sibiru), a zatim je sredinom 20. veka ribolovac prijavio da u julu mesecu, više godina zaredom, viđa preko 10m dugačku životinju bez peraja nedaleko od Beringovog ostrva. Posada ruskog kitolovca je takođe tvrdila da je videla grupu morskih krava 1962. a ruski ribolovac je navodno prišao i dodirnuo živu morsku kravu u Anapkinskaja uvali leta 1976. (što je verovatno zapravo bila zalutala severna slonovska foka). Skelet navodne morske krave je prijavljen na jednom sovjetskom ostrvu 1983. Treba imati na umu da su u istom periodu, prijavljivana viđenja žive populacije malih mamuta, takođe na Svojetskim ostrvima. Takođe je bilo i periodičnih tvrdnji o primećenim morskim kravama u blizini severozapadnih obala Severne Amerike. Nijedan od ovih slučajeva nije potvrđen i verovatno su u pitanju bile slonovske foke ili mali kitovi.

Konačni nestanak
Populacija Stellerovih morskih krava je već bila malobrojna i teritorijalno ograničena kada ih je Steller prvi put susreo. Iako ih je on opisao kao brojne životinje koje se sreću u krdima, on nije precizno naveo koliko su zapravo bile brojne te grupe. 1887. godine zoolog Leonhard Hess Stejneger ocenjuje da je u trenutku otkrića od strane Evropljana već bilo manje od 1500 jedinki, tj. da su i bez prirodnih neprijatelja jedva održavale tu brojku. Naseljavale su sam kraj teritorije koju nekada zauzimale (a sa koje su ih izlovili, pretpostavlje se, stari stanovnici) i da su bile u direktnoj opasnosti čim su Evropljani počeli da ih love. Stellerova morska krava i njeni preci su nekada u velikom broju naseljavali obod Pacifika sve do naseljavanja čoveka u doba Pleistocena (period od pre 2.588.000 do pre 11.700 godina).

Poređenje sa drugim pripadnicima Sirena (sve dimenzije su približne):

Stellerova morska krava: dužina 8 - 9 metara, težina 5500 - 11.000 kg, u proseku 8000 kg
Dugong: dužina 3 - 4 metra, težina 420 - 1016 kg, u proseku su bliži donjim brojkama
Lamantin (manati): dužina 2.8 - 3.6 metara, težina 400 - 1775 kg, u proseku subliži donjim brojkama .

LAmantin i dugong
                                                              Lamantin (levo) i dugong

Od samih Stellerovih morskih krava su sačuvani samo ostaci skeleta a neki od njih su čak pogrešno restaurirani u muzejima (koji su im dodeljivali peraja, umesto njihovih jedinstvenih prednjih udova).

Prema Stellerovim beleškama, morska krava je dosta podsećala na veliku foku, ali je imala dva snažna prednja uda i repno peraje nalik kitu (veliko i pljosnato, sa dva kraka, poput onog kod dugonga, za razliku od onoga u obliku vesla koje imaju lamantini). Prema Stelleru, "Životinja nikada ne izlazi na obalu, i uvek je u vodi. Koža je crna i debela, poput kore starog hrasta…, a glava je mala u odnosu na telo…, nema klasične zube već samo dve pljosnate bele kosti — jednu gore i jednu dole". U nemirnim morima od kamenja i leda ga štiti mrka koža debljine 3 cm i 20 cm potkožnog sala. Spoljni ušni otvori su veličine zrna graška ali unutrašnje ušne školjke ukazuju da su imali odličan sluh, iako kada bi se hranili ne bi obraćali pažnju ni na nailazeći brod. Stellerova morska krava je izgleda bila potpuno nema, ispuštajući samo duboke zvuke disanja kada bi izranjala zbog vazduha ili glasno stenjala kada bi bila ranjena.

Približno poređenje veličine pripadnika reda Sirena
                 Šematski prikaz odnosa veličina:  Lamantini, dugong i Stellerova morska krava (na dnu)

Ishrana
Krda su se okupljala u plitkoj vodi u blizini obale, ponekada na dubini do 1m. Steller je zabeležio da su često viđana u blizini ušća reka ili potoka  more, što ukazuje da nisu mogli da piju slanu vodu. Većinu vremena su provodili hraneći se ili odmarajući, a pod vodom bi mogli da izdrže oko 4-5 minuta. Nekoliko očevidaca navodi očigledno odsustvo bilo kakvog straha kod ovih životinja, i prema Stelleru, čamac se mogao bukvalno zabiti u krdo a ljudi bi mogli da hodaju između jedinki pri obali praktično bez ikakve reakcije od strane životinja.

Steller opisuje morske krave da se uglavnom hrane smeđim i zelenim algama, dok im je morska trava činila samo manji deo ishrane. Kasnija poređenja sa srodnim Dugongom ukazuje da su alge jele kada morske trave nije bilo u dovoljnim količinama. Sezonske promene u dostupnosti hrane su takođe bile problem za populaciju morskih krava Beringovom moru, a Steller opisuje da su pojedini primerci u određenim delovima godine gubili toliko težine da bi im se na koži ocrtavale kosti. Ovo ukazuje da ih je izlovljavanje verovatno pomerilo na područja gde su jedva preživljavali usled manjka hrane.

Način života
Njihov usporen život pri površini vode ih je činio lakim metama za mornare i istraživače. Beringovo ostrvo je postalo stanica za pomorce, lovce na foke i druge trgovce krznom koji su išli Beringovom rutom za Aljasku. Stellerova morska krava je lovljena i zbog svog mesa i zbog kože koja se koristila u oblaganju čamaca. Sa 8 - 9 metara dužine, jedna morska krava težine preko 4 tone je mogla da hrani tridesetočlanu posadu više od mesec dana. Meso ne samo da je bilo ukusno i hranljivo, veće je moglo i da se dugo održi na moru. Potkožno salo se moglo koristiti kao namaz ili kao mast, a takođe je korišćeno i u uljanim lampama jer nije ispuštalo dim ili neprijatan miris. I ono je takođe moglo da se čuva duži period na toplom a da se ne pokvari.

Stellerova morska krava je bila društvena životinja, a krda su po svemu sudeći uključivala mladunce, mužjake i ženke. Mladunci su čuvani u sredini krda, a Steller je opisao da članovi krda pokušavaju da pomognu zarobljenim članovima. Stellerove morske krave su po njegovim zapisima bile momogamne a veza mužjaka i ženke je bila prilično jaka. Steller takođe navodi da je trudnoća trajala preko godinu dana, i da je tako spor reproduktivni ciklus uz visok ubijanja radi lova doveo do neminovnog nestanka.

Steller je zapisao i sledeće: "...Veoma je zanimljiv dokaz o njihovoj prirodi i međusobnoj privrženosti jednog para to da kada bi ženka bila uhvaćena, mužjak bi uzaludno ali svom snagom pokušavao da je oslobodi, prateći je sve do obale, iako bi ga više puta udarali, a čak i kada bi ona bila mrtva, on bi po nekoliko puta dolazio do njenog tela iznenadno i velikom brzinom. Kada bismo došli narednog dana da isečemo meso i odnesemo ga kući, našli bi mužjaka kako i dalje čeka svoju ženku, a isti prizor sam lično video i treći dan kada sam došao sam kako bih ispitao preostale unutrašnje organe."
______________________

Interesantan podatak je da u poznatom romanu Žila Verna "Dvadeset hiljada milja pod morem" putnici u podmornici kapetana Nema nailaze na razne pripadnike reda Sirena. 10. februara oni tako sreću ženku dugonga u Crvenom moru. Kapetan Nemo tom prilikom naglašava da je izlovljavanje učinilo ove životinje jako retkim, ali je Ned Lend ipak ubija harpunom. Ubijena životinja je u romanu opisana kao duga preko 7m i teška 5 tona, što je daleko više nego što bi dugong ikada mogao porasti, i po opisu odgovara proporcijama Stellerove morske krave. 12. aprila, profesor Aronaks, takođe jedan od junaka romana posmatrajući grupu zapadno-indijskih lamantina naglašavajući njihovu ekološku dragocenost, čime se još jednom potvrđuje piščevo interesovanje za očuvanje prirode i živog sveta. U trenutku pojavljivanja romana, 1870. godine, Stellerove morske krave su bile istrebljene već jedan ceo vek.
______________________

I tako smo došli do kraja još jedne priče o ljudskoj pohlepi i bahatosti koja je dovela do nestanka dragocene životinjske vrste sa lica Planete...Mračne priče iz prošlosti opominju da preostalu floru i faunu brižljivo čuvamo...

Pripremio Goran Ćatić




Ostali tekstovi o životinjama koje su nestale kao direktna posledica ljudske delatnosti:

- Istrebljeni tasmanijski tigar
- Istrebljena ptica dodo
- Istrebljeni golub selac


Imate li komentar? Kliknite ovde



                                      

 

.... divljina

 

 
 

2003-2012 © Životinjsko carstvo