Podfamilija Picinae koja pripada familiji Picidae, iz reda Piciformes, obuhvata više od 180 vrsta ptica koje zovemo detlićima. Glavne odlike ove veoma rasprostanjene grupe ptica su veoma ostar, jak i prav kljun u obliku dleta, po kome su detlići i dobili ime na našem jeziku. Jak kljun i veoma dugačak jezik u obliku strele omogućavaju detlićima da iz stabala i grana drveća izvlače najrazličitije insekte, larve i crve. Na nogama detlića su se tokom evolucije formirala dva para "prstiju", prednji i zadnji. Velika većina detlića provede ceo svoj život po krošnjama drveća iako im nedostaje sposobnost koju imaju skoro sve ptice. Detlići ne mogu da vise naglavce na horizontalnim granama držeći se kandžama. Pomenuti zadnji par prstiju je glavni krivac za ovaj nedostatak. Međutim, detlići poseduju "alat" kojim se ostale ptice ne mogu pohvaliti. Snažan kljun u kombinaciji sa izrazito krutim repnih perima omogućava im da veoma snažno i brzo mogu udarati koru drveta. Osim za izvlačenje hrane kljun im služi i da u deblima ili granama prave svoja gnezda. Sam proces u zavisnosti od tvrdoće drveta može trajati i po 30 dana ali nakon toga ženka detlića spokojno može položiti svoja svetlo bela jaja u sigurnu kolevku. Kako svake godine prave novo gnezdo, detlići iza sebe ostavljaju veliki broj slobodnih "stambenih mesta" za druge ptice slične veličine.

Campephilus-principalis

Detlići se mogu naći na svim kontinentima osim u Australiji. Žive uglavnom kao samostalne jedinke [dakle nikad u jatu] hraneći se u najvećoj meri insektima mada ima nekih vrsta detlića koji se hrane biljnim sokovima ili voćnim plodovima. Osim tri specifične podvrste detlići spadaju u ptice stanarice koje ne migriraju u zavisnosti od godišnjih doba. Najkrupnija vrsta detlića - Kraljevski detlić iz područja Meksika [Campephilus imperialis] danas se smatra istrebljenim. Ta ptica je imala dužinu do 53 cm, dugo telo i veoma dugu krestu. Veoma sličan ali nešto manji je plavo beli detlić sa belim kljunom [Campephilus principalis] koji je nekada u velikom broju nastanjivao područje Kube. Danas se smatra gotovo istrebljenim. U Severnoj Americi je i dalje prisutan crvenokresti veliki detlić [Dryocopus pileatus] koji raste do 49cm u dužinu, crne je boje, sa crvenom krestom i belom linijom koja ide niz vrat.

Srednji detlić, Dendrocopos medius

U našem regionu se mogu videti sedam vrsta detlića. Veliki šareni detlić [Dendrocopos major], sirijski [seoski] detlić [Dendrocopos syriacus], srednji detlić [Dendrocopos medius], mali detlić [Dendrocopos minor], planinski detlić [Dendrocopos leucotos], lilfordov detlić [Dendrocopos lilfordi] i troprsti detlić [Picoides tridactylus]. Prema poslednjim podacima na ovom prostoru nijednoj od ovih vrsta nije ugrožen opstanak. Uprkos zagađenju i dalje ih ima u mirnijim delovima prestonice i ostalih većih gradova. Oslušnite zvuke u parku ili dvorištu tokom letnjih dana i često ćete biti u prilici ne samo da čujete uporno deljanje drveta već verovatno i da vidite ovu prelepu malu pticu. Za kraj evo slike detlića snimljenog 20.07.2003 u mom dvorištu.

Vaši komentari