....naslovna strana

....pretraživanje

strana 1 | strana 2 | strana 3 | Bioskolos index

 Simetrija životinja
Simetrija je organizacija delova tela prema određenim osama simetrije. Prema tome sve životinje možemo da razvrstamo u dve grupe: asimetrične i simetrične. Telo asimetričnih životinja ne može se podeliti na jednake delove. Simetrične životinje mogu biti sferično, radijalno ili bilateralno simetrične.

Sferično simetrični organizmi imaju loptast oblik tela. Kroz centar njihovog tela je moguće povući neograničen broj homopolnih osa i kroz njih postaviti isto toliko ravni simetrije[vidi sliku]. Homopolna osa je prava čiji su krajevi[polovi] međusobno jednaki. Ravan simetrije deli telo na dve simetrične[jednake] polovine.

Radijalno simetrični organizmi imaju cilindričan oblik tela. Kroz njihovo telo je moguće povući jednu hetropolnu osu i kroz nju postaviti bezbroj ravni simetrije. Heteropolna osa je prava čiji se krajevi razlikuju tako što se npr. na jednom kraju nalaze usta [oralni kraj], a na drugom anus[aboralni kraj].

Bilateralno[dvostruko ili dvobočno] simetrični organizmi su oni kroz čije telo je moguće povući tri ose, ali se samo kroz jednu od njih može postaviti ravan simetrije. Dve ose su heteropolne i to su: leđno-trbušna[sagitalna] i uzdužna[longitudinalna]. Homo polna je poprečna[transferzalna] osa. Ravan koja prolazi po uzdužnoj i sagitalnoj osi[sagitalna ravan] deli telo na dve simetrične polovine - levu i desnu.

Principi klasifikacije i sistematske kategorije
Karl Line je u XVIII veku uveo binarnu nomenklaturu u sistematiku živih bića. Osnovnu sistematsku kategoriju, vrstu, označio je dvojnim latinskim nazivom - jedno ime je naziv roda kome pripada, a drugo je naziv same vrste. Vrsta[species] obuhvata jedinke sa istim strukturnim i funkcionalnim osobinama, koje mogu da se međusobno ukrštaju i daju plodno potomstvo. Klasifikacioni sistem se zasniva na hijerarhiji sistematskih kategorija. Sistematska kategorija predstavlja nivo u hijerarhijskoj klasifikaciji. Najuža[najniža] sistematska kategorija je vrsta, a najviša[najšira je carstvo].Srodne vrste grupisane su u rod[genus, a srodni rodovi u porodice[familia. Familije obrazuju red [ordo, a srodni redovi se grupišu u klase[classis. Srodne klase su grupisane i tip [phylum, a tipovi obrazuju carstvo [regnum].

 Sva živa bića klasifikovana su u pet carstava:
•  MONERA, kome pripadaju jednoćelijski prokariotski organizmi;
•  PROTISTA - jednoćelijski eukariotski organizmi; mađu životinjama su to Protoza;
•  ANIMALIA - višećelijske životinje;
•  PLANTAE - višećelijske biljke;
•  FUNGI - gljive.

PHYLUM : PROTOZOA [PRAŽIVOTINJE]
[grč. protos =prvi; zoon = živo biće]
Telo praživotinja izgrađeno je od jedne ćelije , koja svoje funkcije obavlja raznovrsnim organelama i odgovara pojedinačnoj ćeliji u višećelijskom organizmu. Organele predstavljaju diferencijacije citoplazme, koje obavljaju različite funkcije i odgovaraju organima višećelijskog organizma.

Ćelija protozoa je po građi eukariotska ćelija, što znači da se u citoplazmi nalaze jedro i ćelijske organele. Citoplazma je diferencirana na spoljašnji, gušći deo nazvan ektoplazma i unutrašnji, ređi deo - endoplazmu. Protozoe mogu da sadrže jedno ili veći broj jedara. Kod višejedarnih protozoa, kakvi su trepljari, mogu da se razlikuju dva tipa jedra: makronukleus [vegetativno jedro] i mikronukleus [generativno jedro - učestvuje u razmnožavanju].

Ishrana protozoa se odvija na dva načina: autotrofno i heterotrofno. Autotrofno se hrane zeleni bičari, čiji je najpoznatiji predstavnik Euglena [slika desno]. Heterotrofna ishrana može da se vrši saprozojski, tako što se tečna hrana apsorbuje celom površinom tela i holozojski - zahvatanjem čvrste hrane. Već smo rekli da je varenje unutarćelijsko.

Izlučivanje se vrši na dva načina: preko cele površine tela i kontraktilnim vakuolama.

Primanje draži [uglavnom svetlosnih i hemijskih] se, takođe, može vršiti na dva načina - celom površinom tela i čulnim organelama.

Protozoe se razmnožavaju na dva načina bespolno i polno. Bespolno se obavlja deobom jednog roditelja pri čemu nastaju dve ili više mladih jedinki koje se razvijaju u odrasle. Načini bespolnog razmnožavanja su:
1.  binarna deoba - podela roditeljske jedinke na dve;
2.  multipna [višestruka] deoba - podela na veći broj ćelija;
3.  plazmotomija - deoba višejedarnih protozoa, pri kojoj se deli samo citoplazma;
4.  pupljenje - obrazuju se spoljašnji [egzogeno pupljenje] ili unutrašnji [endogeno pupljenje] izraštaji; ako se ti pupuljci ne odvoje od roditeljskog tela, onda postaju kolonijalne protozoe.

Polno razmnožavanje obuhvata mejozu kojom se formira haploidan broj hromozoma polnim ćelijama ili u jedrima, koji se zatim spajaju i ponovo obrazuju diploidan broj hromozoma. Načini polnog razmnožavanja su:
1.  kopulacija [singamija] - spajanje gameta koji mogu da budu međusobno isti [izogameti] ili različiti [anizogameti];
2.  konjugacija - pri kojoj se dve jedinke spoje citoplazmatičnim mostićem i razmene mikronukleuse;
3.  autogamija - spajanje mikronukleusa jedne iste jedinke.

Klasifikacija [sistematika] protozoa
Na osnovu organela za kretanje i načina razmnožavanja tip Protozoa se deli na 4 podtipa: Sarcomastigophora [pripadaju mu amebe i bičari], Sporozoa [uglavnom su endoparaziti], Cnidospora [paraziti životinja] i Ciliophora[trpljari, najsloženiji među protozoama].

 VIŠEĆELIJSKE ŽIVOTINJE - METAZOA
U okviru carstva Animalia razlikuje se veliki broj tipova od kojih devet velikih obuhvata oko 90% svih poznatih vrsta životinja. To su sledeći filumi:
•  Spongia [sunđeri]

•  Cnidaria [žarnjaci]

•  Plathyhelminthes [pljosnati crvi]

•  Nematoda [valjkasti crvi]

•  Mollusca [mekušci]

•  Annelida [prstenasti crvi]

•  Arthropoda [zglavkari]

•  Echinodermata [bodljokošci]

•  Chordata [hordati, čiji su glavni predstavnici kičmenjaci

Višećelijske životinje[metazoe] se prema složenosti građe tela dele na:

•  Parazoa, koje nemaju tkiva i organe i kod kojih se ne obrazuje mezoderm; pripadaju im dva tipa životinja sunđeri i plakozoe;

•  Eumetazoa ["prave životinje''], koje imaju sva tri klicina lista i tkiva i organe; pripadaju im svi ostali tipovi životinja osim sunđera.

 PHYLUM: SUNĐERI [SPONGIA ili PORIFERA]
Sunđeri su uglavnom marinske, sesilne vrste sa izuzetkom jedne slatkovodne familije. Najčešće su kolonijalni i asimetrični organizmi.

Telo sunđera se sastoji od telesnog zida koji sadrži mnogobrojne otvore - pore [otuda naziv Porifera] i zatvara unutrašnju duplju nazvanu spongocel. Voda ulazi kroz mnogobrojne pore u spongocel, a izlazi kroz otvor oskulum. Telesni zid je izgrađen od dva sloja - spoljašnjeg ektoderma i unutrašnjeg endoderma, između kojih se nalazi sloj nećelijske mezogleje. Endoderm oblaže spongocel i sadrži ćelije hoanocite [ćelije sa bičevima], koje se još nazivaju i ćelije sa ogrlicom. Hoanocite zahvataju čestice hrane, dospele vodom, a zatim one prelaze u ameboidne ćelije gde se vare. Ameboidne ćelije se nalaze u mezogleji i, osim što vare hranu, one mogu da obrazuju skelet, da daju boju sunđeru tako što se ispunjavaju pigmentom ili da obrazuju polne ćelije.

Razlikuju se tri osnovna tipa sunđera askon, sikon i leukon. Askon je najprostiji tip kod koga hoanocite oblažu ceo spongocel. Razrastanjem mezogleje dolazi do obrazovanja kanala [kod sikon tipa] odnosno komora [leukon tip] u kojima su sada smeštene hoanocite.

Razmnožavanje sunđeta vrši se na dva načina - bespolno i polno. Bespolno se razmnožavaju pupljenjem i fragmentacijom[otkidanjem delova tela]. Pri pupljenju se obrazuju unutrašnji pupoljci - gemule, koje se obrazuju kada nastupe nepovoljni uslovi[zima], padaju na dno gde miruju do proleća kada se iz njih razvija nova jedinka. Polno razmnožavanje se vrši obrazovanjem spermatozoida i jajnih ćelija u istoj jedinki [hermafroditi]. Oplođenje se vrši između dve jedinke.

Krvni, respiratorni i ekskretorni sistem ne postoje. Respiracija i ekskrecija se obavljaju preko cele površine tela. Skelet sunđera sastoji se ili od mineralnih materija u vidu iglica[spikula] ili je izgrađen od organske materije spongina.

                 Calcarea                                                   Hexactinellida                                        Demospongia

Klasifikacija sunđera
Klasifikacija sunđera izvršena je prema građi skeleta na tri klase:
1.  Calcarea, koja obuhvata sitne, morske sunđere, čiji je skelet izgrađen od Ca-karbonata;
2.  Hexactinellida - imaju vrlo lep, staklast skelet izgrađen od Si-dioksida;
3.  Demospongia sa skeletom od spongina; predstavnik je običan sunđer [Euspongia officinalis]
[1]sesilan = pričvršćen za podlogu

strana 1 | strana 2 | strana 3 | Bioskolos index

 

2003-2005 © Životinjsko carstvo