Akvaristika je hobi koji posle prvobitnih ulaganja u opremu i ribice ne traži kasnije neka velika ulaganja, niti veći napor oko održavanja jednog [ili dva ili više akvarijuma].

Prvi akvarijum - izbor opreme
Jedno je sigurno: PRAVILAN START UŠTEDEĆE VAM MNOGE KASNIJE TEGOBE.
U svemu tome pravilan izbor akvarijumske opreme, od dimenzija akvairijuma, položaja svetla, filtera i podloga, igra veoma važnu ulogu. U manjem akvarijumu ribicama će biti tesno, a veći umnožava rešavanje nekih početničkih problema u sticanju iskustva u održavanju mikrobiološke ravnoteže vode i podloge. Takođe je bolje, za početak, odlučiti se za unutrašnji filler, jer će manje iznenaditi akvaristu nepredviđenim problemima. Njegov jedini nedostatak je što zauzima prostor u akvarijumu. Ako ne želite da mrestite ribe, a živite u slanu sa parnim grejanjem za početak nije neophodan grejač [obavezno sa termostatom], pogotovo ako se odlučile za osvelljenje običnim sijalicama.

Pri izboru podloga akvarijuma treba se opredelili za kvarcni pesak krupnije granulacije ili šljunak sačinjen od belutaka i drugog kamenja koje se teško rastvara u vodi. Pored navedenog, treba vam i pumpa za aeraciju, nekoliko mrežica raznih dimenzija za hvatanje ribica i rezerve perlon vate za zamenu uprljane iz filtera.

Mikrobiološka ravnoteža
Kada ste nabavili sve nabrojano, možete pristupiti "formiranju" akvarijuma. Najvažnije je da nalijete svoj akvarijum "dobrom" vodom. Od nekog proverenog akvariste dobavite dvadesetak litara "stare" akvarijumske vode.

Takva voda već poseduje korisne mikroorganizme koji razlažu organska raspadanja i uspostavljaju, zajedno sa biljkama, mikrobiološku ravnotežu u akvarijumu. Ostatak do punog akvarijuma slobodno možete dopuniti vodovodskom vodom koja je odstojala nekoliko sati. Većina biljaka i ribica rado dočekuje osveženje iz vodovoda. Tek kasnije, kada se odlučite na mrest pojedinih ribica, morate precizno povesti računa o hemizmu vode [tvrdoća, kiselost, starost] dok na priličan broj vrsta i prilikom mresta ovo dodavanje sveže vode deluje stimulativno. Stoga se ne treba plašiti povremenih osveženja takvom vodom [pre nego npr. bunarskom ili kišnicom] jer se na taj način kontroliše tvrdoća i neutralna reakcija.

Ribe i bilje će se mnogo bolje osećati ako redovno, na svakih nekoliko meseci, pribegnete osveženju po principu: 1/3 stare vode [s mikroorganizmima], a ostatak - sveža. To održavanje hemizma vode jedno je od prvih "slova" azbuke akvaristike, koje održavanje jednog ukrasnog akvarijuma svodi na veliko zadovoljstvo uz veoma mali trud.

Useljavanje žitelja
Drugi važan problem je izbor riba i bilja. Manji je problem da izbegnete nekog ratobornog žitelja ili ćudljivu biljku. Važnije je da odaberete zdrave i vitalne ribe i biljke. Zato više obratile pažnju na to od koga uzimate ribice, nego na njihovu boju i oblik. Osmotrite kako se ponašaju u akvarijumu i kakvu pažnju im posvećuje njihov vlasnik. Bolesna riba ili biljka zaražena algama često izazivaju probleme, koji su mnoge početnike obeshrabrili već posle nekoliko meseci. Riblje bolesti i određene vrste algi, kada se jednom usele u akvarijum, teško se odstranjuju. Ako ste na startu sve brižljivo uradili, tekuće održavanja ukrasnog akvarijuma predstavljaće veliko zadovoljstvo.

Ne zaboravite:
Više vam vredi da svakog dana posvetite akvarijumu desetak minuta i na vreme uočite eventualne promcne, nego da jednom nedeljno ili mescčno utrošite sate pokušavajuči da popravite nešto što je već uzelo maha.

Već posle nekoliko meseci, izoštreno akvarističko oko će po bistrini vode, ponašanju riba ili izgledu bilja lako uočavati ako nešto nije u redu.

Kako treba urediti akvarijum?
Pri uređivanju akvarijuma, moraju se uzeti u obzir biološki uslovi koje zahtevaju konkretne vodene biljke i životinje koje želimo gajiti u akvarijumu. Iz toga razloga moramo znati koje ćemo vrste riba i biljaka imati u akvarijumu da bi prilagodili akvarijumsku podlogu, pesak ili šljunak, i scenarijum biotopa iz koje te vrste potiču. Uređivanje akvarijuma počinje postavljanjem podloge i scenarija na dno akvarijuma, pa tek zatim ga punimo vodom.

Prilikom stavljanja podloge, moramo paziti da na zadnjoj strani ona bude visoka oko 5 cm, a na prednjoj samo do 1.5 cm visine. U zavisnosti od veličine akvarijuma, 5-10 cm iza prednjeg stakla nećemo stavljati podlogu, jer se tu ne sade biljke. Taj prostor je namenjen za uklanjanje mulja i hranjenje, a u tom prostoru se ribe i najviše zadržavaju. Ako bi posadili biljke tačno do stakla, onda bi one skrivale pogled u akvarijum. Podloga mora biti 1 cm odmaknuta od ivica akvarijuma, jer bi se u njoj pod ulicajem svetlosti stvarale štetne alge.

Na podlogu stavljamo dobro opran šljunak [pesak]. Šljunak ispiramo u većoj posudi pod jakim mlazom vode. Vodu tokom ispiranja moramo menjati najmanje 20 do 30 puta, [tj. sve dotle dok ne postane potpuno bistra, čak i nakon mešanja šljunka/peska]. Ako ste šljunak [pesak] uzeli iz vode u kojoj žive ribe, morate ga kuvati najmanje jedan sat. Šljunak [pesak] mora biti taman i ne sme imali u sebi previše lako rastvorljivog kalcijuma. Podloga akvarijuma se prekrije šljunkom [peskom] debljine 2-3 cm. Kamenje koje ste upotrebili za scenarijum mora biti tamnije i bez oštrih ivica. Suvo korenje je idealan dekor svakog ukrasnog akvarijuma. Uređivanje akvarijuma bi trebalo ići ovim redom:
                  1. podloga
                   2. šljunak [pesak]
                    3. scenarijum
                     4. točenje vode do polovine akvarijuma
                      5. postavljanje grejača i termometra
                       6. punjenje akvarijuma do vrha
                        7. sađenje biljaka

U narednom tekstu - Postizanje idealnog hemijskog sastava akvarijumske vode



Božidar Spasojević  -  akvaristički centar AMAZONA


Komentari/pitanja