.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... konji

.... male životinje

.... galerija

.... forum

Ishrana diskusa


Kada je u pitanju dobrobit diskusa, veoma je važno da ova izuzetna stvorenja budu hranjena raznovrsnom hranom, koja im pobuđuje apetit i obezbeđuje dobro zdravlje. Naravno, imajte na umu da diskusi uhvaćeni u divljini vole posebnu hranu. Npr. oni neće jesti uobičajenu pakovanu hranu za ribice. Mladi diskusi će jesti pakovanu hranu za ribice, posebno ako su njom hranjeni dok su bili sasvim mali, međutim divlji diskusi će je u većini slučajeva odbiti.

Ishrana diskusa

Neki diskusi će rado jesti dehidrirane Tubifex crve. U prirodi, tubifex crvi žive u stajaćim vodama koje su najčešće pune parazita i bakterija. Smrzavanjem i dehidriranjem crva ti najopasniji elementi će biti uklonjeni. To mora da se uradi, pošto su tubifex crvi ključni faktor jedne od najgorih bolesti kod diskusa - tzv. "Rupe u glavi"odnosno Spironukleusa. Diskusi po prirodi vole da se hrane živim organizmima i postoji nekoliko vrsta za koje se smatra da su bezbedne za njihovu ishranu.

Prvi su tzv. stakleni crvi, koji nisu crvi u klasičnom smislu, već larve letećih insekata nalik komarcima (ali vrste koja ne ujeda) koje se mogu naći u veštačkim jezerima i ribnjacima. SKoro sasvim prozirnog su tela, i najčešće su potpuno čisti, a rastu do 1.5cm. Pre davanja ribama, potrebno ih je dobro isprati čistom vodom u finom mrežastom situ (bar deset minuta). Diskusi će odbiti bilo koju larvu koja je uginula ili je slabo pokretna, ali će sa apetitom pojesti živog i živahnog. Crvi se mogu čuvati u plastičnim kutijama sa vodom, na temperaturi od 7 do 15 stepeni.

Beli crvi su takode dobar izvor hranljivih sastojaka koji se može može uključiti u ishranu diskusa. Ovi crvi se mogu dobiti iz kulture (određeni broj jedinki koji je dovoljan za dalju reprodukciju) po prodavnicama ribica. Moraju se čuvati u vezanim kutijama sa tresetom, mahovinom i humusom. Ovseno brašno, pire krompir ili hleb natopljen mlekom mogu se dodavati u kutiju svakih nekoliko dana. Temperatura mora biti oko 10°C, za najbolje rezultate. Crvi će uginuti na temperaturi preko 23 stepeni C. Najvažnije da se crvi moraju oprati pre nego što se daju diskusima. Generalno govoreći, vlasnici diskusa im moraju obezbediti hranu koju će ribe rado uzimati ali da istovremeno pazeći da im ta hrana ne prenese opasne bakterije.

Jedna vrsta hrane je i juneće srce koje je veoma hranljivo. Smrznuto juneće srce se može kupiti u akvarističkim prodavnicama i to je verovatno najpraktičnija varijanta za akvariste kojima ne trebaju velike količine. Veće količine je bolje nabaviti direktno u kasapnicama. Meso mora biti sveže, pošto zamrzavanje i odmrzavanje pospešuje razvoj opasnih bakterija. Sva masnoća i hrskavice se moraju skinuti sa srca. Ako komad mesa teži 5 kg, samo će oko 2.5 kg ostati posle uklanjanja masnoće i hrskavice. Posle toga iseckano meso se samelje u mašini za meso. Za pripremanje smese, sledite uputstvo:
Za početak, rastvorite jednu kapsulu vitamina i minerala u jednoj i po šolji tople vode. Upotrebite jednu kapsulu za svakih 2.5 kg pripremljenog mesa. Dodati jednu supenu kašiku agar-agar biljnog želatina i tri listića običnog želatina. Stavite tu smesu u vruću vodu, i zatim propustile kroz sito. Zatim dodajte tu smesu prethodno očišćenom i mlevenom junećem srcu i dobro izmešajte. Podelite masu u male porcije u stavite u plastične kesice. Oblikujte masu u kesicama u "kobasice" da bi se kasnije lakše sekli komadići kada meso bude zamrznuto. Nož može biti upotrebljen za sečenje kod velikih diskusa, a žilet za manje diskuse. Ako se juneće srce priprema kod kuće, izvesne varijacije u spremanju se mogu povremeno primeniti. Na svakih 1/2 kg junećeg srca, dodajte 10g džigerice. lsitnite još jednom i dodajte žumance od jaja. Ovaj preparat je pun holesterola i zato se sme davati diskusima samo jednom ili dva puta nedeljno.



Postoji još nekoliko izvora hrane koji odgovaraju diskusima. Jedan od njih je slani morski račić. Premda čak 90% težine smrznutih račića čini voda, diskusi obožavaju njihov ukus. Smrznuti raćići se moraju staviti u cediljku i dobro isprati. Račići se mogu uzgajati kod kuće i njima hraniti mlađ. Ovi račići su veoma mali i ne obezbeđuju potpunu ishranu za velike diskuse.

Smrznute Dafnije mogu biti uključene u ishranu mladih diskusa. One se mogu kupiti u akvarističkim prodavnicama. Odrasli diskusi se više raduju većim komadima hrane, stoga ne uživaju u tim malim zalogajima. Ishrana diskusa je tema oko koje se spore mnogi. Svaki odgajivač diskusa ima svoju sopstvenu teoriju o tome koji su sastavni delovi i primese najvažniji u ishrani diskusa. Ovaj tekst ističe izvore hrane, za koje postoji slaganje većine da su najvažniji za diskuse. Opšte mišljenje je da juneće srce obezbeđuje vitamine, proteine i minerale. Neki od odgovarajućih crvića se mogu uključiti da obogate jelovnik.

Ako je riba zdrava, ona će redovno jesti i neće odbijati tu "egzotičnu" ishranu koja se daje u svakom obroku. Naravno postoji još prostora za eksperimentisanje na tom polju ali se time bave samo dugogodišnji odgajivači. Eksperimentisalo se zbog velikih troškova oko nabavke diskusa pa je samim tim dobrobit tj. život svake pojedine ribe dragocen. Važno je da diskusi dobijaju hranljive materije koje ih održavaju u dobrom fizičkom stanju. Vitamini povećavaju apetit i podstiču rani razvoj diskusa. Postoje različiti preparati koji se mogu kupiti, u vidu tableta ili u tečnoj formi. B vitamin je od vitamina najvažniji. Uputstvo se mora pažljivo pročitati pre nego što se preparat daje diskusima. Nikada ne kupujte vitamine koji sadrže hormone. Oni će veštački poboljšati boju diskusa ali mogu biti opasni za njihivo zdravlje.

U cilju očuvanja dobrog stanja koje je poželjno za optimalan rast i razvoj diskusa, vlasnici se moraju striktno pridržavati određenih rutina u ishrani ovih ribica. Odrasle ribe se moraju hraniti dva puta dnevno, a najpoželjnije da to bude u isto vreme svakog dana. U akvarijum se tom prilikom stavlja samo količina hrane koja će biti pojedena za nekoliko minuta. Usitnite svako veće parče kako bi ribama olakšali uzimanje komadića hrane i time ubrzali ceo proces. Svaki komad nepojedene hrane mora se odstraniti iz akvarijuma kako ne bi zaprljao vodu. Ukoliko se ovo ne radi nakon svakog obroka, povećava sc šansa za razvoj bakterija.

Primećeno je da ponekad odrasli diskusi samovoljno prestanu da uzimaju hranu. Oni inače halapljivo jedu svu dostupnu hranu. Ipak, čak i kada riba izgleda zdravo i nije uznemiravana od ostalih u akvarijumu, dešava se da odjednom prestane da jede.

U takvim situacijama, mnogi uzgajivači i vlasnici padaju u očaj kada vide da njihovi diskusi samo posmatraju hranu koja polako tone na dno akvarijuma. Prema dosadašnjim iskustvima, postoji neki mehanizam, koji reguliše vrstu i količinu ishrane svakog diskusa. Oni tako mogu unositi velike količine hrane tokom nekoliko meseci pa čak vam jesti iz ruke, ukoliko zadobijete njihovo poverenje ali će nakon toga nastupiti period kada će odbijati da jedu. I onda, kada vlasnik već pomisli da će diskus sigurno uginuti od gladi, oni počinju da jedu ponovo, pritom ne izgledajući ništa gore zbog prethodnog perioda bez hrane.

Kao što je to slučaj i sa većinom akvarijumskih ribica, savetuje se da im vlasnik ne daje hranu jednom nedeljno (ovo važi za ribice starije od šest nedelja). Ovo omogućava digestivnom traktu da se oslobodi svih "otpadaka" tj. da se pročiste creva. Odaberite jedan dan u toku nedelje a tog dana možete menjati i vodu. Ribe neće preći na rigoroznu dijetu, štaviše, biče mnogo raspoloženije za hranjenje narednog dana.

Šta raditi sa diskusima kada idete na put ili godišnji odmor?
Ovo pitanje je prisutno i uvek aktuelno za sve vlasnike kućnih ljubimaca pa tako i za vlasnike akvarijumskih ribica. Čak i u situaciji da kada u kući neće biti nikoga za vreme vašeg odsustva, situacija nije kritična koliko se možda čini na prvi pogled. Oko dve nedelje pred odlazak na put, postepeno spuštajte temperaturu vode do 26 stepeni. Dan pre polaska, polovinu vode iz akvarijuma zamenite tekućom vodom. Zamolite prijatelja da vam pomogne tako što će dva puta nedeljno dolaziti i hraniti diskuse njihovom omiljenom hranom. Potrebno je takođe da odstrani svu nepojedenu hranu iz akvarijuma. Ukoliko u sobi postoji prirodno sunčevo svetlo, nije potrebno da se uključuje svetlo u akvarijumu. Opet, ukoliko je soba u mraku, povežite tajmer sa svetlom za vreme vašeg odsustva. Diskusi će bez ikakvih problema preživeti odsustvo svog vlasnika međutim ako se ribe spremaju za polaganje ikre, treba znati da takve promene osvetljenja (sijalica sa tajmerom) treba da budu razlog više da se što pre vratite kući.

Uzgajanje živih organizama za ishranu diskusa
Uzgajanje živih organizama nije težak proces i obezbeđuje izvor sveže izvrsne hrane kako za diskuse tako i za druge vrste akvarijumskih ribica. U nastavku teksta dajemo opis nekoliko živih organizama koji se mogu uzgajati u kućnim uslovima.

Gammarus (slatkovodni ljuskar iz porodice Gammarus) su mali, dužine otprilike 1.5 cm. Oni su prirodna hrana ribama u prirodnoj sredini. Pristupačne su cene a u prodavnicama se najčešće mogu nabaviti vrste GAMMARUS FASCIATUS i GAMMARUS PULEX. Ljuskari žive i razmnožavaju se u prljavoj vodi i klasificirani su kao biljojedi. Mogu se gajiti u metalnoj posudi sa malo vazduha i prljavom vodom iz akvarijum gdc su ribe. Hranite ih salatom svaka tri ili četiri dana . Pre nego što se ljuskari daju ribama, sklonite salatu i isperite ih u čaši čiste vode. Obavezno je da Gammarusi stoje u čistoj vodi 24 sata pre nego se daju diskusima. Gammarus može pomoći pri varenju pošto sadrži hitin.

Gammarus pulex ljuskar

Larve mušica (poznati i kao bloodworms) iz porodice Chironomus, insekata koji podsećaju na komarce ali nemaju toliko duga krila i ne ujedaju. Ove larve su veoma hranljive za ribice. Životni ciklus im se se sastoji iz četiri faze: jaje, larva, kukuljica i odrasla jedinka. Ukoliko želite da gajite ove larve, nabavite za početak desetak komada. Do pola napunite posudu zapremine od 3-4L vodom iz akvarijuma i stavite unutra komad stiropora na koji će polagati jaja. Dno mora biti posuto sitnim belim peskom. Posudu poklopite kako odrasle jedinke ne bi odletele. Kada polože jaja ona će biti povezana želatinastom masom. Životni vek odraslih jedinki je 4-5 dana. Larve se mogu čuvati u frižideru par nedelja a diskusima ih možete davati kada budu dugačke 10-15mm.

Larve mušica Chironomus

Gliste (Lumbricus) su veoma dobra hrana za ribice. Manje se mogu iseckati dok se veće samelju u pastu i dodaje im se malo agar-agar biljnog želatina. Uvaljajte dobijenu masu tako da bude valjkastog oblika širine ne preko 5mm. Nakon što se zgusne, isecite je na parčiće i zamrznite. Glistama se mogu hraniti kako mladi tako i odrasli diskusi. Za uzgajanje možete koristiti veću kutiju od stiropora napunjenu sitnim baštenskim tresetom. Takođe se dodaje i nekoliko prljavih listova sa drveća. Gliste se hrane žitaricama, krompirom i krekerima natopljenim mlekom. Zemlja mora biti vlažna, pa kutija treba da bude pokrivena. Temperatura oko 18 stepeni. Nakon što se nova generacija izlegne, gliste treba (u istoj kutiji) odvojiti na čist deo kako bi se samostalno očistili od zemlje.

Mikro crvi (Microworms) su jako sitni i skoro bezbojni crvi, dugi oko 1mm. Kultura ovih crva se brzo umnožava, za svega nekoliko dana. Veoma su hranljivi i upotrebljavaju se sa istim ciljem kao i morski račići. Kultura se može kupiti ili ih sami sakupite. Probušite rupu od 1.5cm na krompiru i zakopajte ga u zemlju. Nakon nedelju dana krompir će biti pun crva. Mogu se uzgajati u platičnoj kutiji (npr. veličine kutije za cipele) sa poklopcem. Od žitarica ili ovsenog brašna napravite podlogu. Umešanu smesu (brašno i voda) nanesite ravnomerno na dno kutije u debljini pola centimentra. Držite kutiju na temperaturi između 21 i 24 stepena. Radi praktičnosti upotrebljavajte (čiste) crve koji se penju uz ivicu kutije. Menjajte kulturu crva svakih par nedelja ostavljajući samo po jednu supenu kašiku postojećih. Nemojte hraniti ovu vrstu crva kvascem jer on može biti opasan po riblju mlađ.

Mikrocrvi koji se penju uz ivicu posude

Beli crvi (Whiteworms) su odgajivačima akvarijumskih ribica odavno poznati. Pripadaju porodici Enchytraeidae. Ovi veoma popularni crvi variraju u veličini od 0.1 do 2,5cm. Predstavljaju izuzetno kvalitetnu ali prilično masnu hranu pa se diskusima ne smeju davati češće od 3-4 puta nedeljno. Kako ova vrsta crva polaže jaja, lako ih je uzgajati. Hermafroditi su (svaka individua ima oba pola) pa je potrebno samo nekoliko jedinki da bi se osnovala kolonija. U kutiju od stiropora ili plastike naspite zemlju bez veštačkog đubriva. Nakvasite zemlju i dodajte malo kvasca i sode bikarbone. Kvasac obezbeđuje vitamine a soda bikarbona slatkasti miris. Nakon toga možete dodati crve. Na kraju, stavite tanak sloj ovsenog brašna preko zemlje. Kutiju držite na mračnom mestu na temperaturi od oko 15 stepeni. Kada crvi budu vidljivi da se hrane, možete početi da ih skupljate. Sipajte toplu vodu preko zemlje tako da je pokrije, pa će crvi sami početi da gmižu nagore gde se mogu lako pokupiti pincetom.

Sve u svemu, raznovrsnost u ishrani je veoma važna za zdravlje diskusa. Ona mora obuhvatati neku vrstu smrznute hrane kao i što veći broj različitih vrsta žive hrane poput morskih račića, Gammarusa kao i seckanih ili celih crvića.

Ovim tekstom zaokružujemo naš ciklus o diskusima:

Diskusi - uvod

Akvarijum za diskusa

Odabiranje i transport diskusa



Božidar Spasojević




Komentari/pitanja



 

.... oglasi

 
 
 

2003-2012

© Životinjsko carstvo